Volite li klasičnu muziku?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Malo upoznavanja muzičke klasike. Evo jednog bisera simfonijske muzike, koji je snagom svog umetničkog izraza snažno osvetlio obraz svojoj zemlji u vreme jednog od najcrnjih oblika državnog terora koji je ikada vladao u svetu.

USRED STALJINISTIČKE TIRANIJE - ŠOSTAKOVIČEVA PETA SIMFONIJA

Dmitrij Šostakovič (1906 - 1975), svestrani muzički stvaralac, umeo je objediniti, kako vredna dostignuća muzičke prošlosti, tako i stremljenja avangarde njegovog vremena, pa i džeza i takozvane ''zabavne muzike'' druge polovine XX veka. Zbog toga je čitavog svog stvaralačkog veka bio žestoko gonjen od komunističkih, Staljinovih, Hrušćovljevih i Brežnjevljevih kulturnih cenzora i ''ždanovista'' i optuživan je za ''formalizam'' i ''protivnarodni individualizam'', kako su njegovu umetnost ovi cenzori žigosali. Kao drastičan primer te cenzure, njegova Trinaesta Simfonija iz 1962.godine (Šostakovič je za života komponovao ukupno petnaest simfonija i jednu ''Kamernu Simfoniju'' za gudački orkestar iz 1960. godine, posvećenu uspomeni na žrtve fašizma), koja evocira uspomenu na ''Babi Jar'', na strašan nacistički zločin iz vremena Hitlerove okupacije SSSR-a, bila je zabranjena, a rukopis je krišom iznet iz zemlje i premijerno izveden u SAD, pod dirigentskom palicom Judžina Ormandija.

Njegova PETA SIMFONIJA u d-molu, opus 47, iako još jedan primer koji objedinjuje sve navedene karakteristike, pravim čudom je i u samom SSSR-u odmah stekla priznanje, a u svetu primeren ugled i ustaljivanje na koncertnom repertoaru. To je druga velika Šostakovičeva simfonija, posle vrlo uspešnog iskoraka njegove Prve iz 1926. godine.

Koncipirana je u četiri stava, čisto je instrumentalna i ukupnog je trajanja oko 45 minuta. Neobično je uspela sinteza simfonizma Čajkovskog, Betovena i Malera. Premijerno je izvedena u Sankt-Petersburgu 21. novembra 1937. godine, a Orkestrom Filharmonije ovog grada dirigovao je Jevgenij Aleksandrovič Mravinski. Dakle, u vreme najžešćih Staljinovih čistki vršenih masovno i nad njegovim partijskim saborcima.

Prvi stav je ''Moderato'', koji odmah na početku u violončelima donosi betovenski snažni ''motiv sudbine'' koji postaje osnova ovog stava. On se zatim razvija u stilu prvog stava kakve simfonije Čajkovskog, dostiže bolnu kulminaciju i postupno utihnjuje. Drugi stav je kratki skerco, ''Allegretto'', jedna tipična groteska, ironija, koja ne odagnjuje mrak sudbine. Vrhunac Simfonije je treći stav, ''Largo'', u kome Šostakovič jezikom koji kombinuje fugalni stil Baha i raskošnu umerenost Malerovog misticizma, izlaže svoje najdublje duševne osećaje i unutrašnju krizu, pod okruženjem njegovog vremena. Finalni stav, ''Allegro non troppo'', ponovo donosi betovenski ''žar borbe'' i u burnoj i optimistčkoj završnici, ukazuje na nesalomivost i snagu Vere.

Gotovo svi veliki svetski dirigenti, tumačili su ovo delo: Ormandi, Karajan, Bernštajn, Mazel, Abado, Meta, Muti, Retl... U Beogradu ovu Simfoniju redovno izvode i Beogradska Filharmonija i Simfonijski Orkestar Radio - Televizije Beograd, jednako sa uspešnim dirigentima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije, kao što su Vančo Čavdarski i Anton Kolar i sa novim i mladim dirigentskim snagama. Šostakovičeva Peta Simfonija je jedan od antologijskih primera simfonijske muzike XX veka.
 
wujaymarkoff:
Loengrin

Svaka cast za postove ...
Kliknite za proširenje...

Hvala! Samo što ja dosta dugo nisam bio na ovom forumu i primetio sam da su u međuvremenu nestale neke od divnih tema iz onog vremena, poput teme ''Ludvig van Beethoven(1770-1827)'' i ''Hector Berlioz(1803-1869)'', u kojima sam pisao.

Molim administarora ili moderatora ovog podforuma za nešto više detalja oko pronalaženja ovih tema, ukoliko je to moguće!
 
e, secam se... otishao u shkolu bio neki smor dan i profesor (pokojni, obozhavao sam lika) kazhe ''neshto si mi loshe raspolozhen, evo da te razveselim, dve karte za koncert'', pozovem ja ortaka i odemo, beshe u sava centru... u fazonu nisam ni znao shta slusham... a nema lepshe atmosfere na svetu od udobne stolice i one topline, a inache bila je zima... i svira lik, i svira, prelepo... a onda magija... chujem sledece...


vreme, mesto, kompozicija...

p.s. bilo je u izvodjenju de lucie ali je on previshe fanatik za flamenkom da bi svirao neshto ovako, ne ume to da odradi lepo i skladno, onda ima sa ovim yepes-om ali taj dekica izgleda kao da svira na baterije, tehnichki ok i sve promenio je po svom ukusu tu i tamo po neshto ali nema dushe, onda williams-ov nastup je extra al losh snimak (zato cu da ostavim audio njegovog, poshto je on ipak tata za takve kompozicije) i zato izmedju svega odabrao sam ovu kineskinju zato shto je zaista prelepo odsvirala....

John Williams - Concerto De Aranjuez Addagio

http://www.sendspace.com/file/9vfkmt

p.s.2 mnogo vazhna stvar, na you tube klipu orkestar je ok ali ne dovoljno dobar, zato je potreban audio snimak da bi se upotpunilo.... a i williams je to, o5 ponavljam....
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

T
Програм који испише ноте док "слуша" музику
Odgovora
2
Pregleda
169
Trandaiflko
T
UltraBasic
Ima li pesma ovog pevača da nije inspirativna?
2 3
Odgovora
59
Pregleda
659
UltraBasic
UltraBasic
I
Da li se i na Beoviziji kralo?
Odgovora
1
Pregleda
175
38imak
38imak

Back
Top