И Видовдан није празник спомена на Косовску битку, него традиционални српски празник, од када Срби постоје као народ, из предхришћанског времена. Српска стара вера није била вера попут римске или грчке, са више богова, који су имали антропоморфни облик. Стара српска вера није имала антропоморфне богове. Имала је једног врховног бога Перуна, који је директно прихваћен, или Светог Вида, или Јакшу, или Војина, у различитим називима се појављивао у различитим улогама.
Председавајућа Гордана Чомић: Прошло је шест минута.
Др Шешељ: Додајем следећих пет минута. Када су Срби примили хришћанство, преузели су највећи број обичаја, тековина, традиција свеје старе вере. Њихова стара вера је такође, у основи, била монотеистичка. Они ту ништа битно нису мењали. То може да се види у делима Нодила, у делима Веселина Чајкановића, чак и у књизи Миодрага Поповића "Видовдан и часни крст", јер крст код Срба датира из предхришћанског времена. Када су Срби живели на северу Европе, имали су велико светилиште на острву Риген, у Балтичком мору, и тамо је изграђен огромни храм Светом Виду. Тај храм су порушили у раном средњем веку Немци и Швеђани, на силу терајући тадашње северне Србе да приме хришћанство. Наравно, и овде је вођена кампања да се избрише што више тековина старе српске вере, али то једноставно, није могуће било да се уради, и због тога неки други хришћански народи нападају Србе да су јеретици, нападају Србе да је њихова црква јеретичка итд. Не само католици, ту је било доста и православаца, и то треба имати у виду. Зато Светог Вида треба да славимо као српски национални празник, који обједињује српску националну традицију од памтивека, од када Срби постоје као народ,а њихово памћење је дуго хиљадама година.
****
Др Шешељ: Ја сам хтео да говорим о овом закону и хтео сам да потенцирам једно питање о коме јутрос нисам говорио. То је питање који је празник по овом закону најважнији Тај празник може бити искључиво Видовдан, он је најстарији, он је најсрпскији, он датира од времена од када је Србин постао Србин. У оном тренутку када су почеле да се гранају разне нације, етничке групе, Србин је већ славио Светог Вида. Та стара српска вера није била ни незнабожачка, ни вишебожачка, ни многобожачка. Та стара српска вера је била монотеистичка и имала је много подударних тачака са хришћанством. Постојао је један Бог, постоји и даље један једини Бог. Било је других богова који су били на хијерархијској лествици много испод њега, и ти богови одговарају ономе што су арханђели у хришћанству, дакле чисто духовна бића, анђели и бића који проводе вољу Божју у одређеним секторима. То је по питању те старе српске вере. По чему се стара српска вера разликује од хришћанства? У хришћанству Бог је троличан, дакле Бога чине Бог отац, Бог син, и Бог Свети дух. Бог је стари српски Бог и појављивао се у четири лика: Светог Вида, Перуна, Јакше и Војина, и отуда тај стари српски крст из времена пре Христа. Због тога тај празник треба да буде над свим другим празницима и пре Косовске битке он је био највећи празник код Срба. Било је православних свештеника који су то покушали да забашуре, да избаце из календара, да повежу са неким светим Витом са Сицилије, и ко зна чим још, само да би се затрло сећање на стару српску веру. Србин је увек губио одричући се своје традиције, својих духовних тековина, и зато ми данашњи Срби, требало би неки наук из историје да извучемо, и да оно што је наше од искона буде у првом плану као наше. Стара српска вера је скоро у потпуности преузета од Српске православне цркве и наравно, направљена је једна фузија са хришћанством. Шта је то што је од искона српско у српском православљу? Управо оно по чему се српско православље разликује од свих других православних цркви и поготову по чему се разликује од католичке цркве. Свети Вид је празник са којим су Срби дошли на Балкан, и то је разлог више да га чувају. Ниједан народ на свету, било да је у накнадним вековима примио хришћанство или ислам, или било коју другу религију нове ере, није задржао тај празник кога су задржали Срби. Нема таквог историјског сећања ни у једном народу. Германи имају Одина, али немају ниједан дан посвећен Одину. То је оно што је веома важно за очување српске националне свести, поготову сада, када мондијалисти покушавају затрти историјско сећање, када нам сву историју покушавају свести на 20. век, па још горе, од Другог светског рата наовамо. Србин је имао историју стару хиљадама година, много тога у српској историји је заборављено. Оно што није заборављено и оно што је остало записано у књигама, ми морамо да чувамо. Ако то не изразимо кроз један овакав закон, они који покушавају да сузбију српско национално сећање и памћење неће много постићи. Србин је празновао, славио Светог Вида и онда када је то било забрањено, и онда када је то било прогоњено. Србима нико није могао Светог Вида из сећања избацити. Многи су покушавали Светог Вида да осрамоте, многи су му рушили храмове, многи су му рушили кипове, многи су на тај дан чинили највећа издајства, као што се десило и овог последњег Видовог дана 2001. године. Пазите само једну ствар, Бог никоме није остао дужан и то показује искуство династије Обреновић. Бог кажњава до 11 колена за издајнике и то треба имати у виду, то не треба пренебрегавати. То што неко мисли да подигне покајницу или да се сада накнадно додвори цркви тако што на пречац обећава веронауку од јесени, или што се поставља на чело Одбора за изградњу Светосавског храма, како то ради Зоран Ђинђић, то не може да искупи овај велики грех. Тај грех дуго ће се окајавати и дуго ће мутити разум и свест и душу српског народа.
---> Преузето из књиге Војислава Шешеља: "АФИРМАЦИЈА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА"
http://media.srpskinacionalisti.com/dl.php?id=198
др Шешељ:
"Срби су увек у једног Бога веровали, с тим што су некад тог Бога звали Свети Вид када означава светлост, добро, доброту, Перун када означава силовитост, снагу, громове...."