"Више волим турски турбан, него римокатоличку митру"

[Konstantin Veliki]

Кочо, прост и глуп српски народ је производ владајућих номенклатура које затупљују народ да би лакше манипулисали њиме. Управо си постигао поенту "науке зване религија".

Ubrajas se bas u srpski narod kako vidim.

Kolko puta da jos kazem nemoze se kriviti SPC zato sto nema srba muslimana ni katolika.

 

[Tарчиан]

Ubrajas se bas u srpski narod kako vidim.

Kolko puta da jos kazem nemoze se kriviti SPC zato sto nema srba muslimana ni katolika.

Не мораш више ни једном.... све ми је јасно.......

 

[Петар Адамов]

Za vreme sveti sava bilo srba katolika kolko hoces.

Sta je tu kod nas srba da se pravimo najpametniji. I kao branitelji pravoslavnog hrscanstva.

И онда је Св. Сава оградио стадо, истурио православне епископије као брану даљем продору римокатолицизма.
Па могло је нас данас да буде 50 милиона, али је цена била да постанеш духовна нула. Могли смо и ми да идемо линијом мањег отпора, али то није српски пут!
Треба бити православан, треба имати петљу, па макар остала шака Срба, али ће бити јунаци!

 

[Петар Адамов]

Tipična manipulatorska priča u uvodnom saopštenju iz pera našeg uvaženog sabesědnika Adamova, što ne znači da ju je on i smislio. Naravno da nije.

Long story short, bottom line is - ako ostajemo pravoslavci, trěba to da ostanemo svi; ako postajemo unijati, postanimo svi; ako postajemo katolici, postanimo svi - i neće biti otkidanja i komadanja naroda, etničke teritorije i državne moći.

Šta ćemo biti? Bićemo Srbi, a kad smo (već) Srbi, onda se i dalje pitamo za mišljenje, ma u koju klero-franšizu potpali.

Religiozno osěćanje je intimno, unutrašnje osěćanje koje stičeš u porodici ili pod uticajem društva. Ako smo u duhovnom smislu jako društvo, ništa se bitno u mentalitetu ne bi proměnilo, makar postali poklonici zoroastizma.

Ako smo (svi) Srbi, pa makar postali turci, niko nam svetosavlje ne može oteti jer je ono temelj srpske države i državnosti.

Strah od neizvěsnosti šire oni koji štite svoje uhlěbljene guze, jer velik broj među njima nema, prema realnim vrědnosnim parametrima šta da ponudi.

U suprotnom, odgovorite na pitanje - čemu strah? Strah je samo u cěpanju. Srpski kolektiv, sa jasnim kolektivnim stavom i idejom vodiljom pred sobom, nikakvog straha na koji aluzije u uvodnom saopštenju stavlja uvaženi Adamov, ne može imati.

U pamet se!

Светосавље нико не може да отме, можемо једино сами да га одбацимо. И то кроз духовну јаловост, испразно филозофирање и одвојеност од поста, молитве, причешћа, покајања. Где су Срби, што каже Јустин Поповић? Много је бивших Срба који су километрима удаљени од Лазара, Обилића, Дечанског…
За неке ни Свети Сава није био паметан, можда су они духовнији!
После 2 века испирања болесним европским тековинама, заслађени на крају бољшевичким хедонизмом, није ни чудо до чега смо дошли.
Али, жива је Србија и даље!

 

[Tарчиан]

Светосавље нико не може да отме, можемо једино сами да га одбацимо. И то кроз духовну јаловост, испразно филозофирање и одвојеност од поста, молитве, причешћа, покајања. Где су Срби, што каже Јустин Поповић? Много је бивших Срба који су километрима удаљени од Лазара, Обилића, Дечанског…
За неке ни Свети Сава није био паметан, можда су они духовнији!
После 2 века испирања болесним европским тековинама, заслађени на крају бољшевичким хедонизмом, није ни чудо до чега смо дошли.
Али, жива је Србија и даље!

Једно вилозофско питање: да ли ми, бољшевички окоти, можемо да се сматрамо Србима? Или је титула резервисана за зилоте?

 

[trigeminus]

И онда је Св. Сава оградио стадо, истурио православне епископије као брану даљем продору римокатолицизма.
Па могло је нас данас да буде 50 милиона, али је цена била да постанеш духовна нула. Могли смо и ми да идемо линијом мањег отпора, али то није српски пут!
Треба бити православан, треба имати петљу, па макар остала шака Срба, али ће бити јунаци!

Pa nisi ni ti pravoslavac bozijim providjenjem,nego tako se poklopilo u tvoj porodici i ostalo do tvojih dana.Mogolo je da te zapadne i katolicanstvo vrlo lako....I ne znam cemu ta mistika i visoka filozofija na kolektivnom nivou....samo dajes povodima nasim "dusmanima" da nas prozivaju na tu foru,oni samo cekaju da se javi neko poput tebe....

 

[Петар Адамов]

Једно вилозофско питање: да ли ми, бољшевички окоти, можемо да се сматрамо Србима? Или је титула резервисана за зилоте?

Нисте ви бољшевички окот, таман посла! А што не бисте били Срби, па и ти си сигурно поносан да припадаш једном тако славном народу!

 

[Петар Адамов]

Pa nisi ni ti pravoslavac bozijim providjenjem,nego tako se poklopilo u tvoj porodici i ostalo do tvojih dana.Mogolo je da te zapadne i katolicanstvo vrlo lako....I ne znam cemu ta mistika i visoka filozofija na kolektivnom nivou....samo dajes povodima nasim "dusmanima" da nas prozivaju na tu foru,oni samo cekaju da se javi neko poput tebe....

Нема ту шта да се поклапа, свако има слободну вољу и може да изабере да ли ће бити православан, или шта год. Никоме не може да западне католичанство, имаш масу људи на Западу који су православни.
А наши душмани раде управо на уништењу Православља, систематски и лукаво.

 

[Tарчиан]

Нисте ви бољшевички окот, таман посла! А што не бисте били Срби, па и ти си сигурно поносан да припадаш једном тако славном народу!

Па видиш, јесам поносан кад је нешто позитивно, али кад овакве ствари видим, и нисам:

И онда, се поставља питање, да ли их је водио у сеобу због њих или због себе?

 

[menjam.se]

У време светога Саве, око половину Срба чинили су римокатолици, а римокатолици су били и Савин рођени брат Вукан, њихов отац Стефан Немања (прешао на православље у зрелим годинама), а рођени брат Стефан Првовенчани добио краљевску круну од Римског папе и са њим водио озбиљне преговоре о комплетном преласку целе Србије на римокатолицизам.

Западни крајеви немањићке Србије били су већински римокатолички, а у првом периоду чак и цела Зета и Хум. У Босни су православци били мањина, а целокупно становништво Босне је српско. Шта више, пре 1054. године, у време јединствене Цркве, током читавог једног периода су скоро сви Срби били под јурисдикцијом Рима и латинског обреда, о чему, као остатак оног времена, сведоче и народна имена за празнике Видовдан, Михољдан и Мратиндан, који су у СПЦ кроз све протекле векове били безначајни датуми посвећени Амосу, Киријаку Отшелнику и Стефану Дечанском, док су у Римокатоличкој цркви то литургијски дани посвећени Виду, Михајлу (Михољу, Миховилу) и Мартину и православци их и дан данас називају тим именима, по римском календару.

Светосавља треба да се држе Срби православци и сви остали православци на нашем етничком простору и православљу не треба давати национални предзнак, јер је то одлика примитивизма. Ово кажем као православац, коме ће увек већи "брат" бити православни Грк него римокатолички Србин, али који никад неће ускраћивати српство било ком Србину. А Срба је још у време Немањића и после њих било римокатолика, пре њих их је било пагана, након њих и муслимана и све до оног несрећног 19. и 20. века када се модерна српска нација ствара на темељима православља и србијанштине, а када се католички Срби придружују обнови хрватства и Хрватске, а исламски остају као последња турска одбрана на Балкану.

И тим екстремним везањем за веру није било само губитака. Напротив. Можда су изгубљени Срби других вероисповести, али је зато на тлу Србије ишчезао већи део несрпске православне мањине. У Србе су се асимиловали православни Арбанаси (којих је чак и до Војводине било), Цинцари, Власи, Грци, многобројни Роми, Бугари, Румуни и скоро сви Руси. И то не само у Србији, већ и на целокупном српском етничком простору. Цинцара је, на пример, било све до Загреба.

 

[Пресретач]

Стефан Немања ( Стѣфань ) родио се око 1132. године у Рибници код данашње Подгорице. Његов отац Завида био је у сродству са династијом Вукановића, вероватно Вуканов сестрић. Када су у Србији избили нереди Завида се склонио у Зету где је Немања и рођен и крштен по католичком обреду. По Завидином повратку
у Рашку, Немања је поново крштен према православној служби у цркви Св. Петра и Павла у Расу.

 

[Tарчиан]

У време светога Саве, око половину Срба чинили су римокатолици, а римокатолици су били и Савин рођени брат Вукан, њихов отац Стефан Немања (прешао на православље у зрелим годинама), а рођени брат Стефан Првовенчани добио краљевску круну од Римског папе и са њим водио озбиљне преговоре о комплетном преласку целе Србије на римокатолицизам.

Западни крајеви немањићке Србије били су већински римокатолички, а у првом периоду чак и цела Зета и Хум. У Босни су православци били мањина, а целокупно становништво Босне је српско. Шта више, пре 1054. године, у време јединствене Цркве, током читавог једног периода су скоро сви Срби били под јурисдикцијом Рима и латинског обреда, о чему, као остатак оног времена, сведоче и народна имена за празнике Видовдан, Михољдан и Мратиндан, који су у СПЦ кроз све протекле векове били безначајни датуми посвећени Амосу, Киријаку Отшелнику и Стефану Дечанском, док су у Римокатоличкој цркви то литургијски дани посвећени Виду, Михајлу (Михољу, Миховилу) и Мартину и православци их и дан данас називају тим именима, по римском календару.

Светосавља треба да се држе Срби православци и сви остали православци на нашем етничком простору и православљу не треба давати национални предзнак, јер је то одлика примитивизма. Ово кажем као православац, коме ће увек већи "брат" бити православни Грк него римокатолички Србин, али који никад неће ускраћивати српство било ком Србину. А Срба је још у време Немањића и после њих било римокатолика, пре њих их је било пагана, након њих и муслимана и све до оног несрећног 19. и 20. века када се модерна српска нација ствара на темељима православља и србијанштине, а када се католички Срби придружују обнови хрватства и Хрватске, а исламски остају као последња турска одбрана на Балкану.

И тим екстремним везањем за веру није било само губитака. Напротив. Можда су изгубљени Срби других вероисповести, али је зато на тлу Србије ишчезао већи део несрпске православне мањине. У Србе су се асимиловали православни Арбанаси (којих је чак и до Војводине било), Цинцари, Власи, Грци, многобројни Роми, Бугари, Румуни и скоро сви Руси. И то не само у Србији, већ и на целокупном српском етничком простору. Цинцара је, на пример, било све до Загреба.

Ама бре људи, па и католици су поштовали Светог Саву као што је Харцег Стеван и његова ћерка Катарина:

али су их каснији држаоци права над донацијама православаца, одбацили као бескорисне, и узели другу, бољу браћу која могу да дају прилоге....

 

[Петар Адамов]

Па видиш, јесам поносан кад је нешто позитивно, али кад овакве ствари видим, и нисам:

И онда, се поставља питање, да ли их је водио у сеобу због њих или због себе?

Значи то није ваљало, а кад је почела да се уздиже грађанска класа и окупља око Милетића, да увози Србима идеје француске револуције, то је било добро?

 

[Tарчиан]

Значи то није ваљало, а кад је почела да се уздиже грађанска класа и окупља око Милетића, да увози Србима идеје француске револуције, то је било добро?

Па Милетић није јајарио и дрпао од покојника.....

 

[Петар Адамов]

У време светога Саве, око половину Срба чинили су римокатолици, а римокатолици су били и Савин рођени брат Вукан, њихов отац Стефан Немања (прешао на православље у зрелим годинама), а рођени брат Стефан Првовенчани добио краљевску круну од Римског папе и са њим водио озбиљне преговоре о комплетном преласку целе Србије на римокатолицизам.

Западни крајеви немањићке Србије били су већински римокатолички, а у првом периоду чак и цела Зета и Хум. У Босни су православци били мањина, а целокупно становништво Босне је српско. Шта више, пре 1054. године, у време јединствене Цркве, током читавог једног периода су скоро сви Срби били под јурисдикцијом Рима и латинског обреда, о чему, као остатак оног времена, сведоче и народна имена за празнике Видовдан, Михољдан и Мратиндан, који су у СПЦ кроз све протекле векове били безначајни датуми посвећени Амосу, Киријаку Отшелнику и Стефану Дечанском, док су у Римокатоличкој цркви то литургијски дани посвећени Виду, Михајлу (Михољу, Миховилу) и Мартину и православци их и дан данас називају тим именима, по римском календару.

Светосавља треба да се држе Срби православци и сви остали православци на нашем етничком простору и православљу не треба давати национални предзнак, јер је то одлика примитивизма. Ово кажем као православац, коме ће увек већи "брат" бити православни Грк него римокатолички Србин, али који никад неће ускраћивати српство било ком Србину. А Срба је још у време Немањића и после њих било римокатолика, пре њих их је било пагана, након њих и муслимана и све до оног несрећног 19. и 20. века када се модерна српска нација ствара на темељима православља и србијанштине, а када се католички Срби придружују обнови хрватства и Хрватске, а исламски остају као последња турска одбрана на Балкану.

И тим екстремним везањем за веру није било само губитака. Напротив. Можда су изгубљени Срби других вероисповести, али је зато на тлу Србије ишчезао већи део несрпске православне мањине. У Србе су се асимиловали православни Арбанаси (којих је чак и до Војводине било), Цинцари, Власи, Грци, многобројни Роми, Бугари, Румуни и скоро сви Руси. И то не само у Србији, већ и на целокупном српском етничком простору. Цинцара је, на пример, било све до Загреба.

Срби који отпадну од Православља, кроз неколико генерација се толико напуне неким одбојним осећањем према свом пореклу, да почну да га се гаде. Српство за њих тада постаје „варварски бизантинизам“, или гибаничарска масна брада.
Нико њима не ускраћује српство, него они не могу да га поднесу.
А увек има часних изузетака, попут Меше Селимовића.
Иначе, могли смо и ми да будемо „мудри“, како неки мисле за себе данас, па да све вере окупљамо у заједнички српски фронт. Али, тако млаки према Православљу Срби нису могли бити. Или јеси – или ниси!

 

[Tарчиан]

Нико њима не ускраћује српство, него они не могу да га поднесу.
А увек има часних изузетака, попут Меше Селимовића.

Васцели дан си причао другу причу, не, ниси ти озбиљан саговорник.

 

[Mrkalj]

Значи то није ваљало, а кад је почела да се уздиже грађанска класа и окупља око Милетића, да увози Србима идеје француске револуције, то је било добро?

Proanaliziraj malo svoja saopštenja na ovoj raspravi. Videćeš da ti baš (podsvesno) insistiraš na podelama. Radi na svojim stavovima. Ono po čemu si od drugih bolji jesu tvoja dela, a ne pripadnost timu, ma koji da je tim u pitanju. Odrastimo u ovoj Srbiji, više...

 

[Tandoori Masala]

Zaharija Orfelin, Predstavka Mariji Tereziji (1778.), Zbornik Matice srpske za jezik i knjizevnost, 1971.

Krkanje do iznemoglosti , lova do krova, kafanisanje do sitnih sati, kartanje, 'vatanje pjevaljki za sise i guzu, zlato, prstenje, dijamanti, sminka, Armani odijelo, kocije... ozhezhi, pope! Najveci neprijatelji srpskog naroda su upravo ti isti pripadnici srpskog naciona.

Kakav Vatikan, Turci i ostala bratija...

 

[Петар Адамов]

Proanaliziraj malo svoja saopštenja na ovoj raspravi. Viděćeš da ti baš (podsvěsno) insistiraš na podělama. Radi na svojim stavovima. Ono po čemu si od drugih bolji jesu tvoja děla, a ne pripadnost timu, ma koji da je tim u pitanju. Odrastimo u ovoj Srbiji, više...

Апсолутно! А што се тиче подела - па нисмо ми глобалисти да идемо у јединство по сваку цену! Српство је као племство - оно обавезује! Ако се неко удаљи од срца Српства - Православља, дужни смо да га позовемо да се врати. И требало би својим животима да светлимо као пример, што код мене баш и није случај...
Али, зато нема малодушности, макар сами против свих, али са Христом!
Чека нас Небеска Србија, пред којом ћемо дати одговоре! Мисли ли неко о томе?

 

[Петар Адамов]

Zaharija Orfelin, Predstavka Mariji Tereziji (1778.), Zbornik Matice srpske za jezik i knjizevnost, 1971.





Krkanje do iznemoglosti , lova do krova, kafanisanje do sitnih sati, kartanje, 'vatanje pjevaljki za sise i guzu, zlato, prstenje, dijamanti, sminka, Armani odijelo, kocije... ozhezhi, pope! Najveci neprijatelji srpskog naroda su upravo ti isti pripadnici srpskog naciona.

Kakav Vatikan, Turci i ostala bratija...

Да, кад су нам попови постали распусни и млитави, онда је и нормално да су почеле да улазе неке стране идеологије као нешто свеже. Била је то казна Божија зато што смо сами изневерили принципе у које смо веровали на речима.
А ти што се ругаш, а не наводиш да је било и честитих попова, је л знаш да ће се и твоја дела открити на Суду Божијем, као и свих нас?

 

[Tарчиан]

Апсолутно! А што се тиче подела - па нисмо ми глобалисти да идемо у јединство по сваку цену! Српство је као племство - оно обавезује! Ако се неко удаљи од срца Српства - Православља, дужни смо да га позовемо да се врати. И требало би својим животима да светлимо као пример, што код мене баш и није случај...
Али, зато нема малодушности, макар сами против свих, али са Христом!
Чека нас Небеска Србија, пред којом ћемо дати одговоре! Мисли ли неко о томе?

Ипак смо таквим приступом отерали овакве људе:

Aliverić Tuzlak
Bosanska vila, 1898:

Amanet od đeda,

''U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d'jete
viđah malu ikonicu.

Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.

Ja to onda nisam znao.
Zazir'o sam od aždaje,
Al' s aždajom ko se bori,
Osjeć'o sam, junak da je.

Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: 'Neka, neka!

Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut'
Što ljubljahu naši stari.

Al' ti n'jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca'.

Tako đedo, al' on ode
Već odavno s ovog sv'jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.

Al' ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ' ne smeta
Da srbujem kako treba''.

 

[Петар Адамов]

Руски кнез Александар Невски (1236 – 1252. год.) врло добро је схватао да са римокатолицима не сме бити никакве заједничке акције против Монгола. Разумео је да треба бити послушан Монголима, док руске земље не ојачају да могу саме да изврше јуначко дело ослобођења.
Папство је помагало претензије немачких крсташа и других католичких држава (Шведске, Литве, Пољске и Угарске) против руских позиција на Балтику. Али, било је у исто време и дипломатских настојања да руски кнежеви пређу на католичанство. Пошто су Монголи задржали своју шаманистичку веру, папство је испитивало могућност да их преведе на хришћанство, а као врховни господари Русије могли су да ликвидирају православље. У таквим околностима, Александар Невски је сматрао важним да уједини што више руских земаља и да одржи добре односе са монголском Златном Хордом. Такво пријатељство и чак послушност према Хорди омогућило би унутрашњи опоравак Русије и осигурало одбрану западних граница. Оно што је најважније и што показује велику мудрост овог руског кнеза – светитеља је да је одбио предлог папства да учествује у евентуалном крсташком походу против Монгола!

 

[krauterbox]

I šta je to "бољшевички хедонизaм"?

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Ne opet.

Niko netreba potvrdu SPCa da je srbin. SPC kad je bilo nacionalno budjenje nije ni postojala.

Kriv je narod u verskomesanim okolinima gde nisu teli biti jedno te isto.

SPC nema tu nikakve veze.

A Njegos najmocni pravoslavni srpski vladika smatrao je dubrovcane srbima

pa bili su sve do 1900te...

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Ипак смо таквим приступом отерали овакве људе:

Aliverić Tuzlak
Bosanska vila, 1898:

Amanet od đeda,

''U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d'jete
viđah malu ikonicu.

Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.

Ja to onda nisam znao.
Zazir'o sam od aždaje,
Al' s aždajom ko se bori,
Osjeć'o sam, junak da je.

Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: 'Neka, neka!

Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut'
Što ljubljahu naši stari.

Al' ti n'jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca'.

Tako đedo, al' on ode
Već odavno s ovog sv'jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.

Al' ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ' ne smeta
Da srbujem kako treba''.

Srbin Avdo Karabegović: OH, TA LjUBIM TE...
... Tako mi pravde
Višnjega Boga
Tako mi srpskog
Imena moga...
Protivu islama,
To ništa nije,
Sin Otadžbinu,
Ljubiti smije.


Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović: SRPSTVU
Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!...

Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjernaljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!

Aliverić Tuzlak: ZNAM JE ŠTA SAM
... Evo pjesme, nije vješta
Al' za svojim leti jatom.
Nemojte me više vr'jeđat'
Zovite me Srbom, bratom!

Nuridin Ibnul-Hadžer: PJESMI
Uzdiži se, pjesmo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl'jepi guslar gudi!

Uz gusala glase mile,
Đegod čuješ da se poje,
Tu slobodno spusti krila,
Tu ćeš naći braće moje...

Al' međ'njima ako vidiš,
Ko te krivim okom gledi,
Tog se kloni! Izrod to je,
Tomu demon stope sl'jedi.

Uzdiži se pjemo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl'jepi guslar gudi...

Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK
pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove ''zemaljski'' – kasnije i ''bošnjački''

Srpski jezik, rajski jezik –
Ne što njime zbori raja,
Već za to, što u sebi
Sve miline zvuka spaja.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako s' u duši hori,
Kad nam majka, kad nam sestra,
Kad nam ljuba njime zbori.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako nas on potresa,
Kad nam guslar njime pjeva,
Te nas diže u nebesa.

Srpski jezik, rajski jezik –
Rane vida, l'ječi bole,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas, starci njim sokole.

Srpski jezik, rajski jezik –
Za to velim, što da krijem:
Svaki onaj Bogu gr'ješi,
Ko ga zove zemaljskijem.

http://forum.krstarica.com/threads/287006