Maratonska bitka
Maratonska bitka bila je prva bitka vođena u grčko-persijskim ratovima (499- 449. pne).
Odigrala se između Atine i Plateje sa jedne strane, i Persijanaca sa druge, koja se desila 490. p. n. e. u mestu Maraton, 42 kilometra severno od Atine.
Bitka se završila potpunom pobedom grčkih trupa i označila je kraj Prve persijske invazije Grčke.
„Jer ako se sa mnom složiš da moramo da se borimo, zemlju svoju učinićeš slobodnom, a grad svoj najboljim u čitavoj Grčkoj.
Ali ako odluku doneseš da se ne borimo, izgubićemo sve.”
(Herodot 6.109)
Ovo su bile nadahnute reči Miltijada, atinskog generala, upućene saborcu generalu Kalimahu, koje su prouzrokovale jedan od najvećih kockarskih poteza
u istoriji ratovanja.. Zadatak je bio odbraniti se od najezde vojske Persijskog carstva, najveće vojne sile ikad viđene u antičkoj Grčkoj.
Persijanci su došli u Grčku da bi se osvetili. Kralj Darije bio je besan zbog toga što su Atinjani i Eretrijci (stanovnici polisa – grada-države – koji se nalazio na današnjem ostrvu Eubeja) pritekli u pomoć pobunjenicima u pokrajinama koje su se nalazile na obodu Persijskog carstva, na obalama Jonskog mora (u današnjoj Turskoj). Darije je porazio pobunjenike, ali je odlučio i da se jednom za svagda reši Grčke koju je, najverovatnije, smatrao majušnom i dosadnom buvom na koži ogromne Persije. NJegova velika vojska razvila je jedra i zaplovila preko Egejskog mora, pregazivši ostrvo Naksos i Eretriju, da bi se iskrcala na Maratonskom polju, na putu ka Atini kao sledećem cilju.
Bitka je pocela u zoru.Grčke falange su prve napale. Začuđeni Persijanci su se povukli ali su ubrzo uzvratili napad i probili centar grčke bojne linije. Time su nesvesno pali u Miltijadovu dobro postavljenu klopku! On je namerno grčki centar ostavio da bude slab kako bi krila ojačao dodatnim redovima ljudi. Sada, ta jaka krila iznenada su se okrenula, obrušavajući se na Persijance, ubijajući ih u ogromnom broju sve dok preostali koji su uspeli da prežive taj juriš nisu pobegli na svoje brodove. Posledica je bila grdan masakr. Persijski gubici dostigli su 6 400 ljudi, dok su Atinjani izgubili samo 192 svoja čoveka.
Iako su neki persijski brodovi bili zapaljeni, veliki deo flote od 600 brodova uspelo je da oplovi oko rta Sunion, smeštenog na južnom kraju Atike, i da stigne do Atine. Međutim, pobednička atinska armija stigla je tamo prva i ponovo ih dočekala. Persijanci su bili primorani da se povuku. Atinjani su postigli pobedu uprkos svim nepovoljnim izgledima!
Prema legendi, vest o pobedi na polju Maraton u Atinu je doveo vojnik Filipid koji je pretrčao put od Maratona do Atine i umro od iscrpljenosti. U njegovu čast na olimpijske igre je uvedena atletska disciplina maraton u dužini od 42,195 m. (Inače razdaljina od Maratonskog polja do Atine je 34,5 km)
Koliko je zapravo važna ova bitka?
Istoričar Krisi uvrstio je 1851. godine Maratonsku bitku u red petnaest najvažnijih bitaka u istoriji čovečanstva, a DŽon Stjuart Mil je 1846. godine u eseju o ranoj grčkoj istoriji i legendama napisao:
„Pravi praoci evropskih naroda nisu oni od čije su krvi ti narodi potekli već oni od kojih je potekao najveći deo njihovog nasleđa. Maratonska bitka je možda najznačajnija od svih bitaka za sve evropske narode. Da je ishod bitke tog dana bio drugačiji, evropski narodi bi možda i dalje hodali po šumama.”
Da li je Mil u pravu? Koliki je bio stvarni značaj ove bitke za Persiju, Grčku, Atinu i za nas koji danas živimo? Za Persijance, značaj ove bitke najverovatnije je bio veoma mali. Persijski kralj je, u svom nepreglednom kraljevstvu, raspolagao praktično neograničenim izvorima. Samo deset godina kasnije, Darijev sin Kserks vratio se s još većom silom da bi napao Grčku. NJegovu najezdu je, u čuvenoj bici kod Termopilskog klanca, zaustavila četa od 300 Spartanaca, da bi ga nešto kasnije porazila združena vojska grčkih gradova kod Plateje i Salamine.
Ipak, pobede kod Plateje, Salamine i Termopilskog klanca verovatno ne bi bile moguće da nije bilo pobede na Maratonskom polju, pošto je to bila prva bitka u kojoj su Grci pobedili Persijance. Nesumnjivo je da je Maratonska bitka Atinjanima bila veoma važna. Ipak je ona, i pored svega – ako se izuzme skromna podrška Plateje – bila njihova pobeda nad moćnim carstvom. Ta činjenica nije samo ojačala krila demokratije u Atini (koja se pojavila i počela da živi samo dvadeset godina pre Maratonske bitke), već je Atinu izdigla do sveopšteg poštovanja.
