Svijest bez pet čula/osjetila

[Ateista5]

Krsenje tih zakona se stalno desava, no kad izlosis argumente, materijalisti neguraju, sa time : nije se desilo... ili si halucinirao...

Mi pricasmo o padu jabuke. Navedi gde je i kad sila gravitacije odbojna (to jest nije bila privlacna).

 

[bmaxa]

A bre nisam doktor. Samo ti mogu reci doktor je vrlo brzo nasao sta treba da pije.

Ma to je sve gudra, kakvi crni hemijski poremecaj, ili dizu serotonin ili spustaju dopamin, ili stondiraju.....
OK, nizak serotonin->depresija, visok dopamin->psihoza, anksioznost->benzosi
i to je to... no sve je pobijeno...

 

[bmaxa]

Mi pricasmo o padu jabuke. Navedi gde je i kad sila gravitacije odbojna (to jest nije bila privlacna).

Nisam doziveo, neke druge stvari jesam...

 

[Ateista5]

Nisam doziveo, neke druge stvari jesam...

Nemo da si takav. Podeli to samnom.

 

[bmaxa]

Nemo da si takav. Podeli to samnom.

Pricao sam vise puta na religiji i koje kude..

 

[JA KOJI JESAM]

Objasnio sam zasto mora biti isti i sutra.
I? Jesi li shvatio zasto ce jabuka i sutra sigurno pasti na zamlju.

Evo, meni je recimo jasno šta ti pokušavaš reći, 'da će se iste stvari pod istim uslovima i zakonima ponašati isto'... ali prvo što nije isto jeste taj drugi momenat. Ali u redu, pretpostavimo da smo u taj drugi momenat unijeli sve elemente stvarnosti koji postoje i u ovom sada, tada bismo dobili iste rezultate (iako to nije moguće, moguće bi bilo jedino ako bi taj drugi momenat bio apsolutno izolovan od univerzuma, jer univerzum je u konstantnoj promjeni te svaka promjena bilo gdje u univerzumu utiče i na ovaj tren, sada i ovdje).

Ono što ti ne shvataš, niti primjećuješ da uopšte postoji kao greška u tvom shvatanju, jeste da sve to što tvrdiš postavljaš u "sutra" a sutra nikada niko nije doživio. Sutra je moguća stvarnost koja se nikada ne ostvaruje, budućnost koja nikada ne postaje sadašnjost. U tvom sutra ti misliš da ćeš se probuditi ali to se nikada nije desilo niti će.

Sve je sadašnjost u kojoj se sjećaš proživljene sadašnjosti i na račun koje zamišljaš buduće još neostvareno vrijeme kao moguću sadašnjost.

Ono što se uistinu dešava jeste da iz jednog sada prenosiš informacije u drugo sada, te to što držiš u svom fokusu, kao i ono što držiš zaključano u svom podsvjesnom razumu, čini tvoju trenutnu stvarnost.

U ovom sada prihvataš sve te zakonitosti koje si sam izabrao da doživiš i ne vidiš da su te zakonitosti posledica tvog izbora. Gledano iz manifestujućeg stanja načinjenog izbora izbor više nije vidljiv, vidljivi su efekti, posledice izbora. Naravno da gledano iz posledice nemaš uticaj na uzrok te ti se čini (ubjeđuje te) da su zakonitosti koje uzrokuju posledice nepromjenjive.

Ali, recimo da u ovom trenutku promijeniš svjesnost i transcendiraš volju i budnu pažnju u razum pete dimenzije, tad ćeš još uvijek biti zemaljski čovjek ali tvoje sposobnosti i stoga zakonitosti više neće biti sposobnosti i zakonitosti čovjeka treće dimenzije. Živjet' ćeš među ljudima treće dimenzije, koji se ponašaju po zakonitostima treće dimenzije a ti ćeš među njima biti nadprirodno "čudo".

Posjedovat' ćeš 'nadprirodne moći', a uistinu tvoje moći su samo odraz prirode pete dimenzije. Zakonitosti su drugačije a zamisli, i treća i peta dimenzija su u istom univerzumu, parametri su drugačiji, razum je drugačiji, sposobnosti su drugačije.

Ono što se pak kroz cjeloviti univerzum ne mijenja jesu principi po kojima se stvaraju doživljaji, iskustva.
Principi nisu zakonitosti.

 

[oziman]

Evo, meni je recimo jasno šta ti pokušavaš reći, 'da će se iste stvari pod istim uslovima i zakonima ponašati isto'... ali prvo što nije isto jeste taj drugi momenat. Ali u redu, pretpostavimo da smo u taj drugi momenat unijeli sve elemente stvarnosti koji postoje i u ovom sada, tada bismo dobili iste rezultate

Склонимо то твоје "трансцендирање у пету димензију" мало на страну, него је мени интересантно ово. Ниси изгледа ни ти успео да појмиш да нам индукција или закључивање из појединачног о општем, даје само проблематичне судове.

Одговор на питање да ли бисмо у неком другом моменту, а у којем бисмо унели све елементе стварности који постоје и у овом сада, добили исте резултате а следећи научни индуктивни метод закључивања гласи НЕ ЗНАМО. То јест, претпростављамо да хоће, верујемо да хоће (одатле оно "вероватно") али ето, као што видиш, ипак се ту само ради о вери, јер то што се нешто дешавало јуче не значи да ће се дешавати и сутра на исти начин. Можда хоће, а можда и неће.
Дакле, драга вам наука није дала ама баш никакво знање о суштинској природи посматране појаве о којој и после установљења вашег из индукције изведеног "природног закона", не знате заправо ништа.

 

[Ateista5]

Evo, meni je recimo jasno šta ti pokušavaš reći, 'da će se iste stvari pod istim uslovima i zakonima ponašati isto'... ali prvo što nije isto jeste taj drugi momenat. Ali u redu, pretpostavimo da smo u taj drugi momenat unijeli sve elemente stvarnosti koji postoje i u ovom sada, tada bismo dobili iste rezultate (iako to nije moguće, moguće bi bilo jedino ako bi taj drugi momenat bio apsolutno izolovan od univerzuma, jer univerzum je u konstantnoj promjeni te svaka promjena bilo gdje u univerzumu utiče i na ovaj tren, sada i ovdje).

Ono što ti ne shvataš, niti primjećuješ da uopšte postoji kao greška u tvom shvatanju, jeste da sve to što tvrdiš postavljaš u "sutra" a sutra nikada niko nije doživio. Sutra je moguća stvarnost koja se nikada ne ostvaruje, budućnost koja nikada ne postaje sadašnjost. U tvom sutra ti misliš da ćeš se probuditi ali to se nikada nije desilo niti će.

Sve je sadašnjost u kojoj se sjećaš proživljene sadašnjosti i na račun koje zamišljaš buduće još neostvareno vrijeme kao moguću sadašnjost.

Ono što se uistinu dešava jeste da iz jednog sada prenosiš informacije u drugo sada, te to što držiš u svom fokusu, kao i ono što držiš zaključano u svom podsvjesnom razumu, čini tvoju trenutnu stvarnost.

U ovom sada prihvataš sve te zakonitosti koje si sam izabrao da doživiš i ne vidiš da su te zakonitosti posledica tvog izbora. Gledano iz manifestujućeg stanja načinjenog izbora izbor više nije vidljiv, vidljivi su efekti, posledice izbora. Naravno da gledano iz posledice nemaš uticaj na uzrok te ti se čini (ubjeđuje te) da su zakonitosti koje uzrokuju posledice nepromjenjive.

Ali, recimo da u ovom trenutku promijeniš svjesnost i transcendiraš volju i budnu pažnju u razum pete dimenzije, tad ćeš još uvijek biti zemaljski čovjek ali tvoje sposobnosti i stoga zakonitosti više neće biti sposobnosti i zakonitosti čovjeka treće dimenzije. Živjet' ćeš među ljudima treće dimenzije, koji se ponašaju po zakonitostima treće dimenzije a ti ćeš među njima biti nadprirodno "čudo".

Posjedovat' ćeš 'nadprirodne moći', a uistinu tvoje moći su samo odraz prirode pete dimenzije. Zakonitosti su drugačije a zamisli, i treća i peta dimenzija su u istom univerzumu, parametri su drugačiji, razum je drugačiji, sposobnosti su drugačije.

Ono što se pak kroz cjeloviti univerzum ne mijenja jesu principi po kojima se stvaraju doživljaji, iskustva.
Principi nisu zakonitosti.

"Ono što ti ne shvataš, niti primjećuješ da uopšte postoji kao greška u tvom shvatanju, jeste da sve to što tvrdiš postavljaš u "sutra" a sutra nikada niko nije doživio. Sutra je moguća stvarnost koja se nikada ne ostvaruje, budućnost koja nikada ne postaje sadašnjost. U tvom sutra ti misliš da ćeš se probuditi ali to se nikada nije desilo niti će. "

Najjednostavnije receno, ako je svet subjektvan onda si u pravu.
Ono sto ti ne shvatas, niti primecujes da postoji kao greska u tvom shavtanju, jeste da svet nije subjektivan vec objektivan, postoji nezavistan od nas.
Svet je postojao dugo dugo bez nas i postojace dugu dugo bez nas.
I tvoj i moj pogled na svet iamju svoje prednosti i mane. Mozda cemo jednog dana (mislim na ljudsku rasu) saznati ko je u pravu.
MOj pogled je u prilicnom skladu sa stvarnoscu i dosta dobro je objasnjava. Naravno jos mnogo toga ne znamo ali presli smo dosta veik deo puta.

 

[Ateista5]

Одговор на питање да ли бисмо у неком другом моменту, а у којем бисмо унели све елементе стварности који постоје и у овом сада, добили исте резултате а следећи научни индуктивни метод закључивања гласи НЕ ЗНАМО. То јест, претпростављамо да хоће, верујемо да хоће (одатле оно "вероватно") али ето, као што видиш, ипак се ту само ради о вери, јер то што се нешто дешавало јуче не значи да ће се дешавати и сутра на исти начин. Можда хоће, а можда и неће.
Дакле, драга вам наука није дала ама баш никакво знање о суштинској природи посматране појаве о којој и после установљења вашег из индукције изведеног "природног закона", не знате заправо ништа.

Ali nekim cudom se uvek desi bas to sto ocekujem (uvek ta prokleta jabuka pada ka zemlji).

Kamen u sake ..................

 

[oziman]

Ono sto ti ne shvatas, niti primecujes da postoji kao greska u tvom shavtanju, jeste da svet nije subjektivan vec objektivan, postoji nezavistan od nas.
Svet je postojao dugo dugo bez nas i postojace dugu dugo bez nas.

Свет је субјективан а не објективан. Не постоји објективна егзистенција, и то није некаква хипотеза, већ наједноставнија и најнепосреднија чињеница. Али проблем што она није опште позната, очито је неки уређени нагон који нам слике око нас представља као објективну стварност а не оно што оне јесу, представа, тако да за обичан сирови здрав разум једнноставно је немогуће да сам дође до тог знања. Зато су били потребни векови, од Декарта до данас, да нам ту заблуду отклоне.
Али, ти си ево чуо закључке, али о разлозима истинитости немаш појма, бело, теле у шарена врата, па мислиш да никаквих разлога истинитости ту и нема, да се ради о фантазирању.

Шта ја ту сада могу осим да те обавестим да ту нема никаквог фантазирања, никакве маште, већ доказа и то оних "аподиктичких". Али у недостатку филозофког знања шта ти остаје осим да верујеш.

Или можда ипак да покушам да ти објасним нешто из самих почетака идеалистичке филозофије, оно из времена Џона Лока који је ето открио да боје, мириси, укуси, додир, топлота, нису одвојени квалитети који би били на предметима око нас, већ наши сопствени субјективни осети који постоје само у нашој свести.

Mi kažemo da je plamen topao a da je sneg hladan sve to na osnovu osećaja koje oni proizvode u nama. Međutim obično se misli da su ti kvaliteti u telima isto što i osećaji u nama, da je jedno savršeno slično drugom, kao u ogledalu; kad bi neko mislio o tome drugačije, većina ljudi bi to smatrala vrlo ekstravagantnim. A ipak ako uzmemo u obzir činjenicu da ista vatra proizvodi u nama kada smo na izvesnoj udaljenosti, oset toplote a kada joj se približimo oset bola sasvim različit od toga - moraćemo razmisliti o tome imamo li razloga da kažemo da se ideja toplote koju je vatra proizvela u nama stvarno nalazi u vatri a da se ideja bola koju je ista vatra proizvela na isti način ne nalazi u njoj.
Sve što sam rekao o bojama i mirisima može da važi i za ukuse, zvukove i druge slične čulne kvalitete; jer mada im mi pogrešno pripisujemo realnost, oni u stvari ne postoje u samim predmetima, već predstavljaju sposobnost proizvođenja raznih oseta u nama.
цитат Džon Lok итд. итд Из дела "Оглед о људском разуму"

Овим је као што видиш твоја "објективна стварност" бар једним великом својим делом изгубила реалност, јер гле чуда, сва боја, сва чврстоћа, звук, мириси, укус све је то, замисли, продукт твоје сопствене свести а не објективна стварност.
Наравно, после Џона Лока "напољу" је остао облик, просторност, кретање, ткз. примарни квалитети, Све до Барклија, који је указао да је и то такође продукт свести, али то је и друга тема.
Како год, хајде на посао. Покушај прво да појмиш, не фантазију, већ чињеницу, да су боје, мириси, укуси, чврстоћа, топлота, субјективни осети у свестима а не објективна стварност.

Ево ти као помоћ и овај мој блог о томе
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.846176/

 

[Ateista5]

Овим је као што видиш твоја "објективна стварност" бар једним великом својим делом изгубила реалност, јер гле чуда, сва боја, сва чврстоћа, звук, мириси, укус све је то, замисли продукт твоје сопствене свести а не објективна реалност.

Свет је субјективан а не објективан. Не постоји објективна егзистенција, и то није некаква хипотеза, већ наједноставнија и најнепосреднија чињеница. Али проблем што она није опште позната, очито је неки уређени нагон који нам слике око нас предстваља као објективну стварност а не оно што оне јесу, представа тако да за обичан сирови здрав разум јендноставно је немогуће да сам дође до тог знања. Зато су били потребни векови од Декарта до данас да нам заблуду отклоне.

A pa ovo sve onjasnjava.
Ti si kao matematicar odvojen od realnosti koji uporno tvrdi da zec nece stici kornjacu. I sto je najsmesnije u pravu je, u tom njegovom matematickom svetu je to tacno.
Mislim nemo se ljutis ali nasi pogledi se poprilicno razlikuju i nema bas smisla dalje diskutovati.

 

[JA KOJI JESAM]

Склонимо то твоје "трансцендирање у пету димензију" мало на страну, него је мени интересантно ово. Ниси изгледа ни ти успео да појмиш да нам индукција или закључивање из појединачног о општем, даје само проблематичне судове.

Одговор на питање да ли бисмо у неком другом моменту, а у којем бисмо унели све елементе стварности који постоје и у овом сада, добили исте резултате а следећи научни индуктивни метод закључивања гласи НЕ ЗНАМО. То јест, претпростављамо да хоће, верујемо да хоће (одатле оно "вероватно") али ето, као што видиш, ипак се ту само ради о вери, јер то што се нешто дешавало јуче не значи да ће се дешавати и сутра на исти начин. Можда хоће, а можда и неће.
Дакле, драга вам наука није дала ама баш никакво знање о суштинској природи посматране појаве о којој и после установљења вашег из индукције изведеног "природног закона", не знате заправо ништа.

U prethodnom komentaru sam upravo o tome i pričao, zato sam i naglasio "pretpostavimo", ali ti nisi ni pročirao moj komentar do kraja te nije čudo da misliš da meni nije jasno o čemu je riječ.

Uglavnom, radi se o pretpostavkama a pretpostavke su samo umne/logičke akrobacije intelekta te nemaju nikakve veze sa istinom.

Što se tiče transcendiranja u petu dimenziju: u mnogim sferama življenja ja već jesam u petoj dimenziji (mnogi id vas se nezvjesno pomjerite u nju na tren). Ali dobro, fokus mog komentara i nije bio na tome već na pretpostavci koju je ateista iznio da postoji sutra u kojemu će on nešto doživjeti. U prethodnom komentaru sam to dovoljno objasnio.

"Ono što ti ne shvataš, niti primjećuješ da uopšte postoji kao greška u tvom shvatanju, jeste da sve to što tvrdiš postavljaš u "sutra" a sutra nikada niko nije doživio. Sutra je moguća stvarnost koja se nikada ne ostvaruje, budućnost koja nikada ne postaje sadašnjost. U tvom sutra ti misliš da ćeš se probuditi ali to se nikada nije desilo niti će. "

Najjednostavnije receno, ako je svet subjektvan onda si u pravu.
Ono sto ti ne shvatas, niti primecujes da postoji kao greska u tvom shavtanju, jeste da svet nije subjektivan vec objektivan, postoji nezavistan od nas.
Svet je postojao dugo dugo bez nas i postojace dugu dugo bez nas.
I tvoj i moj pogled na svet iamju svoje prednosti i mane. Mozda cemo jednog dana (mislim na ljudsku rasu) saznati ko je u pravu.
MOj pogled je u prilicnom skladu sa stvarnoscu i dosta dobro je objasnjava. Naravno jos mnogo toga ne znamo ali presli smo dosta veik deo puta.

Haha
Zar ne shvataš koliko je prosto glupo da ti, kao subjekat, tvrdiš i dokazuješ objektivnost svijeta???

Svijet kao predstava objekata jeste postojao oduvijek, da, svakako, kao čulna projekcija percepcije=predstava percepcije u svjesnosti svakog subjekta i nigdje drugdje.

Ono pak iz čega se svijet percipira, to je već nešto sasvim drugo. To je kolektivno nesvjesno koje se nalazi u razumu dimenzije. Sve opet, i dimenzije i subjekti i univerzum, kao i Bog (apsolut + Svijest-o-sebi-apsolutu) postoje u istom bezvremenom, besprostornom centru.

Objekti (tog "objektivnog" svijeta) ne mogu postojati bez subjekta s kojim su u relaciji, a koji ih sebi predstavlja.

Ti si eto objekat moje subjektivne predstave kao i obrnuto. Subjekat stoga takođe ne postoji bez objekata.

Ne postoji stoga nikakva objektivna stvarnost. Ono što ti smatraš objektivnim nije ništa drugo do tvoja umišljena subjektivna predstava "objektivnosti".

 

[oziman]

Haha
Zar ne shvataš koliko je prosto glupo da ti, kao subjekat, tvrdiš i dokazuješ objektivnost svijeta???
Svijet kao predstava objekata jeste postojao oduvijek, da, svakako, kao čulna projekcija percepcije=predstava percepcije u svjesnosti svakog subjekta i nigdje drugdje.
Ono pak iz čega se svijet percipira, to je već nešto sasvim drugo. To je kolektivno nesvjesno koje se nalazi u razumu dimenzije. Sve opet, i dimenzije i subjekti i univerzum, kao i Bog (apsolut + Svijest-o-sebi-apsolutu) postoje u istom bezvremenom, besprostornom centru.
Objekti (tog "objektivnog" svijeta) ne mogu postojati bez subjekta s kojim su u relaciji, a koji ih sebi predstavlja.
Ti si eto objekat moje subjektivne predstave kao i obrnuto. Subjekat stoga takođe ne postoji bez objekata.
Ne postoji stoga nikakva objektivna stvarnost. Ono što ti smatraš objektivnim nije ništa drugo do tvoja umišljena subjektivna predstava "objektivnosti".

Aл си му објаснио свака част.
Aпсолут, чулна пројекција перцепције, разум димензије, субјекти и универзум, бог, без субјекта у релацији, субјективна представа објективности итд.

Управо због оваквих као што си ти, људи на крају донесу закључак да је филозофија исто што и некакво фантазирање.
Зато због таквих ово морам да искоментаришем и да их обавестим да ово није филозофија. Права филозофија је нешто сасвим друго, а Шопенхауер је о томе све рекао овим речима:

Као што је леп облик тела најповољније виђен када је тело сасвим лако одевено или уопште без одела исто тако ће се свака лепа и заиста богата интелигенција увек изражавати на најприроднији, најотворенији и наједноставнији начин. И обрнуто, духовно сиромаштво, конфунзност, настраност, одеваће се у натегнуте изразе и у најнејаснију реторику, да би тако замотали у тешке и помпезне фразе ситне, празне , прозаичне или свакидашње мисли.Они су у томе слични човеку, који у недостатку лепоте, покушава да тај недостатак надокнади оделом, па би да скрије ругобу своје личности варварским гиздањем, перјем, колорима огртачима. И као што би се такав човек нашао у великој невољи када би морао да хода го, тако би и наш аутор био у непрлици када би га присилили да своју помпезну, нејасну књигу преведе на разумљив језик који би открио сиромаштво њеног садржаја".

Као и ово

Što se čovek u apstrakciji sve više diže, to više se apstrahuje, dakle to manje se još pomišlja. Najviši, to jest najopštiji pojmovi su i najprazniji i najsiromašniji, naposletku samo još lake ljuske: kao bitak, biće, stvar, bivanje itd. Što mogu, uzgred rečeno, dati filozofski sistemi, koji su satkani samo iz takvih pojmova i koji za svoju građu imaju samo takve lake ljuske misli? Oni moraju ispasti beskrajno prazni, siromašni, a zato upravo sufokantno dosadni.
Шопенхауер из дела О начелу разлога

 

[JA KOJI JESAM]

Aл си му објаснио свака част.
Aпсолут, чулна пројекција перцепције, разум димензије, субјекти и универзум, бог, без субјекта у релацији, субјективна представа објективности итд.

Управо због оваквих као што си ти, људи на крају донесу закључак да је филозофија исто што и некакво фантазирање.
Зато због таквих ово морам да искоментаришем и да их обавестим да ово није филозофија. Права филозофија је нешто сасвим друго, а Шопенхауер је о томе све рекао овим речима:



Као и ово

Ko si pa ti da nekome soliš pamet?

Ono što pišeš i ono što uistinu činiš nemaju veze jedno s drugim.

Evo za početak:
Govoriš o subjektivnoj predstavi (Svijet je moja predstava) i tu se slažemo, a onda ko papagaj citiraš citate nekog objekta svoje subjektivne predstave (Šopenhauera, koji je izražavao svoju subjektivnu predstavu istine i svijeta) i to (tu njegovu subjektivnu predstavu istine i svijeta) podrazumijevaš istinom i dokazom nekakve "svoje" a i "naše" apsolutne istine.

Pa ako je iko u zabludi onda si to ti.

 

[Ateista5]

Ne postoji stoga nikakva objektivna stvarnost. Ono što ti smatraš objektivnim nije ništa drugo do tvoja umišljena subjektivna predstava "objektivnosti".

U redu. Ako ti tako kazes sta je meni preostalo nego da se slozim.

Zar ne shvataš koliko je prosto glupo da ti, kao subjekat, tvrdiš i dokazuješ objektivnost svijeta???

Nemam sta da dokazujem. Svet postoji i bez nas. Prosto je tako.

Objekti (tog "objektivnog" svijeta) ne mogu postojati bez subjekta s kojim su u relaciji, a koji ih sebi predstavlja.

Mogu. Postojali su, postoje i postojace bili mi tu ili ne.

Ti si eto objekat moje subjektivne predstave kao i obrnuto. Subjekat stoga takođe ne postoji bez objekata.

M da. Ti si centar sveta oko koga se sve vrti zar ne. Bez tebe ne bi ni bilo sveta. Ma na nesto me to podseca. Nesto oko boga ili tako nesto......

 

[oziman]

Što se tiče transcendiranja u petu dimenziju: u mnogim sferama življenja ja već jesam u petoj dimenziji,

 

[JA KOJI JESAM]

U redu. Ako ti tako kazes sta je meni preostalo nego da se slozim.

Nemam sta da dokazujem. Svet postoji i bez nas. Prosto je tako.

Mogu. Postojali su, postoje i postojace bili mi tu ili ne.

M da. Ti si centar sveta oko koga se sve vrti zar ne. Bez tebe ne bi ni bilo sveta. Ma na nesto me to podseca. Nesto oko boga ili tako nesto......

Argumenti...

 

[JA KOJI JESAM]

Da. To je izvor tvog znanja o dimenzijama, specijalno o petoj, da ne govorimo o šestoj, sedmoj i drugim dimenzijama. Šopenhauer (taj kamen znanja, objekat tvoje subjektivne predstave, bez kojeg ni da prdneš ne možeš) nema odgovore na pitanje o dimenzijama. Ali u nedostatku Šopenhouerovih argumenata postoji Holywood.
Bolje bi bilo da si prećutao.

 

[Ljubo2]

Za Ozimana, Simu i ostale - savet:

Ako želite da saznate Istinu o postojanju sveta, nemojte puno da maštate o svetu, niti da dozvolite da budete zavedeni maštarijama drugih koji su do sada maštali o svetu, već krenite sa izvođenjem logičkih zaključaka o onome što svet zaista jeste. A ono što svet zaista jeste, to je ono što zaista POSTOJI.

Dakle, prvo utvrdite ŠTA zaista POSTOJI, pa se onda potrudite da odgovorite na preostala dva temeljna egzistencijalna pitanja koja glase:

KAKO POSTOJI TO ŠTO POSTOJI;
ZAŠTO OSTOJI TO ŠTO POSTOJI?

I kad budete uspeli da odgovorite na sva tri ova pitanja, koja će svako moći iskustveno da proveri i do kraja razume, to će da bude potvrda da je KONAČNA ISTINA o POSTOJANJU sveta otkrivena i da je sada svim ljudima na svetu poznata, pomoću koje će svi ljudi sveta moći da postali ISTOMIŠLJENICI. A ne kao do sada - "ko u klin, ko u ploču"

Hajde. krenite od prvog pitanja, ŠTA POSTOJI i pokušajte da date odgovor? Neka se prvi javi ko taj odgovor zna.

 

[Ateista5]

Argumenti...

Zasta?

 

[Ateista5]

Hajde. krenite od prvog pitanja, ŠTA POSTOJI i pokušajte da date odgovor? Neka se prvi javi ko taj odgovor zna.

1. Postoji Ljuba koji nama ovde prica svoje mastarije.
2. Postoji kao nesto sto nazivamo zivo bice, blize receno covek.
3. Nema nikakvog razloga njegovog postojanja nama znanog.

 

[Ljubo2]

1. Postoji Ljuba koji nama ovde prica svoje mastarije.
2. Postoji kao nesto sto nazivamo zivo bice, blize receno covek.
3. Nema nikakvog razloga njegovog postojanja nama znanog.

Odgovor je pogrešan. Ljuba ne postoji. Ljuba je samo jedan od bezbrojnog mnoštva različitih OBLIKA BITKA. Bitak ili tvar je ono što postoji. Bitak ili supstanca je ono što postoji, a sve ostalo su samo OBLICI koji su napravljeni od te supstance. Isto kao što, na primer, za kulu od peska koju je dete napravilo na plaži, ne možemo reći da postoji, jer ona je samo OBLIK peska. Pesak je supstanca od koje je napravljena kula. Pesak je taj koji u odnosu na kulu POSTOJI. On je postojao i pre kule, postoji i u kuli i ostaje da postoji i posle kule. Naravno, pod uslovom, ako i pesak nije samo OBLIK neke supstace, tj. Bita, koji postoji pre peska, od kojeg je pesak napravljen.

Ovo je u skladu i sa Hegelovom logikom koja kaže: "Ako iz Nešto koje postoji kao Prvo. nastaje nešto Drugo, tada to Drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je samo promenilo svoj OBLIK ili STANJE, pa sada izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo".

To znači da moja TRI osnovna egzistencijalna pitanja, ŠTA postoji, KAKO i ZAŠTO i dalje i stoje neodgovorena. A veoma je bitno da se na njih odgovori, ako želimo da znamo ISTINU o postojanju stvarnosti, tj. istinu o Bitku (Supstanciji, Tvari) od koje je sve napravljeno. Jer ISTINU o stvarnosti nikada nećemo moći da saznamo dok god ne saznamo ISTINU o POSTOJANJU Supstancije od koje je sveukupna stvarnost sagrađena.

Ovo je forum filozovije, za koju kažu da je "ljubav prema ISTINI" i upravo pitanje BITKA, tj. SPSTANCIJE je najglavnije filozofsko pitanje kojim su se filozofi sveta od uvek bavili i još uvek nisu uspeli da ga odgovore.

Čak i nauka, fundamentalna fizika, se iskljkučivo tim pitanjem bavi, pokušavajući eksperimentalno da otkrije supstancu od koje je celokupna stvarnost sagrađena i još uvek u tome ne uspeva. Zapravo, uspeva, ali zbog nerazvijenosti sposobnosti RAZUMEVANJA, naučnici još uvek ne razumeju, a time ujedno i ne znaju da su na pitanje postojanja Bitka već odgovorili.

Na ofom forumu, zvanom FILOZOFIJA, se raspravlja i traži ISTINA o svemu i svačemu, ali na kraju se sve diskusije svode samo na maštanja, bajke i verovanja, ne bitno da li je reć o nauci, religiji ili politici ili bilo čemu drugom. I to će tako da bude sve dok se ne odgovori na tri osnovna egzistencijalna pitanja: ŠTA, KAKO i ZAŠTO POSTOJI TO ŠTO POSTOJI?

Izvolite, bajni filozofi, da vaš čujem? Pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO i dalje stoje:

 

[oziman]

Odgovor je pogrešan. Ljuba ne postoji. Ljuba je samo jedan od bezbrojnog mnoštva različitih OBLIKA BITKA. Bitak ili tvar je ono što postoji. Bitak ili supstanca je ono što postoji, a sve ostalo su samo OBLICI koji su napravljeni od te supstance. Isto kao što, na primer, za kulu od peska koju je dete napravilo na plaži, ne možemo reći da postoji, jer ona je samo OBLIK peska. Pesak je supstanca od koje je napravljena kula. Pesak je taj koji u odnosu na kulu POSTOJI. On je postojao i pre kule, postoji i u kuli i ostaje da postoji i posle kule. Naravno, pod uslovom, ako i pesak nije samo OBLIK neke supstace, tj. Bita, koji postoji pre peska, od kojeg je pesak napravljen.

То се зна још од Аристотела, оно "супстанција и акциденција". А оно што си ти ту пропустио да појмиш јесте да је супстанција "трансцендентна" (изван могућности сазнања), јер наше сазнање има посла једино, и искључиво, са супстaнцијом заоденутом у облик, а никада са супстанцијом без облика.

Како је о томе говорио Шопенхауер:
"Čista, apsolutna, tvar bez oblika i svojstva, koju zamišljamo kao materiju prirodnog produkta, jeste "ens rationis" i ne može se naći ni u jednom iskustvu".

Тако да заборави на твоја објашњења "како и зашто", јер свако како и зашто односи се једино на облике, не на супстанцију.

А да би одговорили шта би супстанција могла бити, потребне се другачије моћи духа од размишљања, поготову од како је Кант показао да је спекулативна метафизика немогућа. После Канта, а питањем супстанције, бави се филозофија заснована на интуцији а не на размишљању.
Тако да то твоје "како и зашто" можеш бацити кроз прозор.

Ти то наравно нећеш учинити, нити прихватити, јер ако неко нешто смишља 30 година а то нешто је већ одавно доказано као погрешно, то је сувише велики ударац за нечији психолошки систем.
Али тај твој случај може барем бити добар пример другима до чега доводи жеља да се филозофира, а без увида у филозофска знања.

 

[Ljubo2]

То се зна још од Аристотела, оно "супстанција и акциденција". А оно што си ти ту пропустио да појмиш јесте да је супстанција "трансцендентна" (изван могућности сазнања), јер наше сазнање има посла једино, и искључиво, са супстaнцијом заоденутом у облик, а никада са супстанцијом без облика.

Tačno je da supstancija (bitak) nema oblik i da je transcendentna i da je zbog toga izvan mogućnosti saznanja, ali nije tčno da je izvan mogućnosti RAZUMEVANJA. Odbosno nije tačno da nije moguće do kraja logički odgovoriti na pitanja ŠTA je supstancija, KAKO postoji i ZAŠTO.

Како је о томе говорио Шопенхауер:
"Čista, apsolutna, tvar bez oblika i svojstva, koju zamišljamo kao materiju prirodnog produkta, jeste "ens rationis" i ne može se naći ni u jednom iskustvu".

I ovo je tačno.

Тако да заборави на твоја објашњења "како и зашто", јер свако како и зашто односи се једино на облике, не на супстанцију.

Ovo nije tačno. Pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO, odnose se samo na supstanciju, iz razloga jer je ona JEDINA KOJA POSTOJI. Oblici koji su građeni od supstancije NE POSTOJE, već uvek i samo supstancija postoji koja od sebe same oblike gradi, pa se zbog toga pitanja, ŠTA, KAKO i ZAŠTO i ne mogu odnositi na oblike. Zbog toga, kad za oblike postavimo pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO, moći ćemo na njih da odgovorimp samo kada odgovorimo na pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO supstancija postoji koja oblike gradi. Jer uvek je supstancija ta koja POSTOJI, nebitno da li od sebe oblike gradi il ine gradi.

А да би одговорили шта би супстанција могла бити, потребне се другачије моћи духа од размишљања, поготову од како је Кант показао да је спекулативна метафизика немогућа. После Канта, а питањем супстанције, бави се филозофија заснована на интуцији а не на размишљању.
Тако да то твоје "како и зашто" можеш бацити кроз прозор.

Ništa nećemo "baciti kroz prozor", već ćemo ceo problem postaviti samo na drugačiju logičku, tj. filozofsku osnovu, za koju se svi poznati svetski filozofi nisu setili. Tako što ćemo da krenemo od činjenice da sve oblike gradi sama supstancija od sebe same. Pa ćemo onda da postavimo pitanje, kojim sve SPOSOBNOSTIMA mora da raspolaže supstracija da bi od sebe same mogla da sagradi ceo Svemir i sve moguće oblike u njemu? I kad odgovorimo na ovo pitanje, rešili smo problem. Na ovo pitanje je veoma lako da se odgovori, jer svi mi te odgovore već znamo, jer i nas same, ljude, kao oblike, ta ista supstancija od sebe same, svojim znanjem i trudom, pomoću svojihh fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji gradi.

Ти то наравно нећеш учинити, нити прихватити, јер ако неко нешто смишља 30 година а то нешто је већ одавно доказано као погрешно, то је сувише велики ударац за нечији психолошки систем.

Naprotiv, moje rešenje je do kraja čulno i vančulno proverljivo i logički do kraja objašnjivo i razumljivo, tako da će za sve bajne naučnike, filozofe, teologe, pa i ideologe i političare sveta, da bude "veliki udarac za njihov psihološki sistem" kad to konačno budu shvatili. Kad budu shvatili da je supstancija (BITAK ili BOG), zapravo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih od sebe same sve moguće oblike gradi -

Али тај твој случај може барем бити добар пример другима до чега доводи жеља да се филозофира, а без увида у филозофска знања.

Ne, nego do čega dovodi kada ljudi, koji ne znaju logički da misle, bez pogovora i bez ikakvog razumevanja prihvataju i veruju u razne maštarije svetskih naučnika, filozofa, teologa, ideologa i političara, koji takođe ne znaju logički da misle.

 

[bmaxa]

3. Nema nikakvog razloga njegovog postojanja nama znanog.

Nema znanog, ali ako okrenes rulet, videces da je vetovatnoca zivota, blizu nule...