Могу да имам мишљење о некоме или нечему које сам изградио на основу разних прича, слика, текстова али некада ми се деси ситуација где само једна реченица изговорена у право време на правом месту може да сруши целокупно моје мишљење о свему и свакоме.
Тако нешто ми се десило, пре 3 године, када је дошао на одмор у Србију мој јако добар пријатељ са факултета који живи у Аустралији. Седимо код мене у дворишту, Драган и ја, пијемо неко вино и разговарамо. Долази његов клинац, дванаестогодишњак и пита Драгана "Тата када ћемо кући?", овај му одговори за пола сата али клинац каже "не тата него доле". Драган му рече "сине кући смо" а клинац тада изговара реченицу која ми је променила много тога у животу "тата моја кућа је доле у Аустралији, не овде. Ово није моја кућа".
Најежио сам се од одговора.