Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Teme putanje balističke rakete dometa 300km na krajnjem dometu je na visini od oko 90km. O tome da raketom koja ima nosne kontrolne površine nekako “ne može da se upravlja” (korekcije putanje) možeš da lupaš koliko god hoćeš, a osećamo da vi susedi pomalo i zavidite. Šta ti je zavist, i ljudi, i celi narodi zavide i onima manje srećnim od sebe…Па ево где:
Утврдили смо да балистичке ракете не маневришу "изнад атмосфере", јер се већ у првој фази активног лета доводе на курс ка циљу. Корекција курса се врши приликом приближавања циљу.
Вођење савремених тактичких балистичких ракета остварује се гаснодинамичком контролом вектора потиска мотора ракете и остварује се уз помоћ специјалних елемената који одбијају млазну струју ракетног мотора за стварање контролних сила. То су гасна кормила која управљају ракетом дуж све три осе. Налазе се позади у млазници и повезани су са спољним аеродинамичким елеронима. Они раде све док мотор ради. Ракета се лансира у путању (курс ка циљу) у почетној фази пре него што ракета достигне највишу тачку где почиње балистички лет. Све друге корекције курса врше се преко хидрауличког и електричног погона додатних управљачких елемената (крила, канарди, елерони), а иначе ракета прати номиналну балистичку путању према алгоритмима уграђеним у инерцијални систем управљања.
Pogledajte prilog 1491855
Атмосфера је прилично широк појам.
Са физичке тачке гледишта, све до краја егзосфере може се назвати атмосфером. Карманова линија је само условно раздвајање, а не нека физичко-хемијска разлика између слојева. Зато је твоје "изнад атмосфере" безвезе.
Ниједна од поменутих ракета не лети на висини већој од 40-50 км. Теоретски није могуће да мотор који ради око 40 секунди лансирати ракету на висину од 100 км или више.
Није битно шта мислиш – већ шта је заправо реалност – глупости које си овде извалио о маневрисању "изнад атмосфере" са некаквим малим моторима је потпуна маштaрија човека који нема основне појмове о физици и авијацији. Да би се нешто контролисало, ове носне контролне површине морају бити у стању да се померају. На крајнем домету, као што рекох, врши се корекција задате путање (одступање се мери у степенима) – то није оно "оштро маневрисање" о коме до сада си трабуњао.Teme putanje balističke rakete dometa 300km na krajnjem dometu je na visini od oko 90km. O tome da raketom koja ima nosne kontrolne površine nekako “ne može da se upravlja” (korekcije putanje) možeš da lupaš koliko god hoćeš, a osećamo da vi susedi pomalo i zavidite. Šta ti je zavist, i ljudi, i celi narodi zavide i onima manje srećnim od sebe…
Ништа не разумеш - ово су реактивни импулсни микромотори који су за додатну контролу на почетку или на крају лета.Upravo povodom toga sam pomenuo prsten sa minijaturnim (bočno usmerenim) raketnim motorima koji proizvedu bočni potisak koji omogućava izuzetno oštre manevre, (i preko 100g bočnog ubrzanja) i manevrisanje u uslovima veoma razređene atmosfere.
O томе говорим - празни контејнери - видимо само кратак тест млазног мотора (старт)
Dodatna kontrola na kraju leta => preciznost.Ништа не разумеш - ово су реактивни импулсни микромотори који су за додатну контролу на почетку или на крају лета.
Ови мотори се не користе на великим висинама јер, због разређености атмосфере, маневрисање изазива велике амплитуде нападног угла које се не могу аеродинамички кориговати у срединама са малом густином ваздуха. Сходно томе, последица може бити повећан отпор ваздуха, што смањује домет ракете.
Управо за то, мотора импулсног дејства се користи у завршној фази лета, у ниским слојевима атмосфере (испод 15 км), где сваки мотор ради једнократно и кратко. Услов за рад ових импулса је да постоји ротација пројектила око осе - уводи се ротација ракета, што се постиже уградњом млазника ракетног мотора под углом, тако да формирају момент ваљања и лансирањем из ожљебљених цеви. Такви прстенови са микромоторима се углавном користе на MLRS вођеним и невођеним артиљеријским пројектилама. Дакле, за тактичке балистичке ракете овај метод је неприменљив, јер се у њима управљање врши преко гасних регулатора без ротације око сопствене осе.
Рекао сам ти да се више не срамотиш.
Pogledajte prilog 1492601
R624M Vilkha-M guided
Isto to si govorio i na temi o Ukrajini…O томе говорим - празни контејнери - видимо само кратак тест млазног мотора (старт)
Fail.
Ништа не разумеш - ово су реактивни импулсни микромотори који су за додатну контролу на почетку или на крају лета.
Ови мотори се не користе на великим висинама јер, због разређености атмосфере, маневрисање изазива велике амплитуде нападног угла које се не могу аеродинамички кориговати у срединама са малом густином ваздуха. Сходно томе, последица може бити повећан отпор ваздуха, што смањује домет ракете.
Управо за то, мотора импулсног дејства се користи у завршној фази лета, у ниским слојевима атмосфере (испод 15 км), где сваки мотор ради једнократно и кратко. Услов за рад ових импулса је да постоји ротација пројектила око осе - уводи се ротација ракета, што се постиже уградњом млазника ракетног мотора под углом, тако да формирају момент ваљања и лансирањем из ожљебљених цеви. Такви прстенови са микромоторима се углавном користе на MLRS вођеним и невођеним артиљеријским пројектилама. Дакле, за тактичке балистичке ракете овај метод је неприменљив, јер се у њима управљање врши преко гасних регулатора без ротације око сопствене осе.
Рекао сам ти да се више не срамотиш.
Pogledajte prilog 1492601
R624M Vilkha-M guided
Jerina-1 je upravo MLRS raketa - ekvivalent Smerča sa većim kalibrom i dometom. To nije pandan npr Iskander-M i slično, kod te više klase raketa se već koriste pomične mlaznice, čak i odvojive bojeve glave i druge stvari.уводи се ротација ракета, што се постиже уградњом млазника ракетног мотора под углом, тако да формирају момент ваљања и лансирањем из ожљебљених цеви. Такви прстенови са микромоторима се углавном користе на MLRS вођеним…
Grandomanija ili narcizam pitanje je sad. I jedno i drugo izaziva laprdanje bez kraja i konca.Није битно шта мислиш – већ шта је заправо реалност – глупости које си овде извалио о маневрисању "изнад атмосфере" са некаквим малим моторима је потпуна маштaрија човека који нема основне појмове о физици и авијацији. Да би се нешто контролисало, ове носне контролне површине морају бити у стању да се померају. На крајнем домету, као што рекох, врши се корекција задате путање (одступање се мери у степенима) – то није оно "оштро маневрисање" о коме до сада си трабуњао.
Максимална висина ракете је условна ствар и зависи од фактора за које ниси ни чуo, као што су угао лансирања, азимут, укупни импулс (потисак мотора помножен јединицом времена) и релативна маса чврстог горива.
На пример, ракета која лети почетном брзином V= 1200 м/с (М=3,6) достићи ће максималну висину од 43 км под углом лансирања од 50 степени за укупно време лета од 3 минута и на удаљености од S= 145 км.
Међутим, под углом лансирања од 60 степени, ова иста ракета ће достићи висину од 55 км, укупно време лета 3 и по минута и растојање од S= 127 км.
Дакле, опет брбљаш без основног знања физике.
Најважније је научити да се "оштри" маневри изводе у густим слојевима атмосфере уз помоћ основних гаснодинамичких уређаја, као што је систем управљања вектором потиска.Dodatna kontrola na kraju leta => preciznost.
Торнадо, Град и Смерч су артиљеријске ракете за индиректно гађање или за гађање велике површине испаљивањем више ракета у једном рафалу, већина калибара је невођена.Jerina-1 je upravo MLRS raketa - ekvivalent Smerča sa većim kalibrom i dometom. To nije pandan npr Iskander-M i slično, kod te više klase raketa se već koriste pomične mlaznice, čak i odvojive bojeve glave i druge stvari.
Jerina-1 je velika VBR raketa, bez ambicije da bude Iskander, LORA ili nešto još novije - takve rakete su neuporedivo skuplje i složenije.
Не видим како се ова лекција коју сам ти дао може назвати лапардањем и грандоманијем - не зато што сам у праву или зато што немаш ни један контрааргумент, већ зато што су моји последњи 5-6 коментара нешто што би требало да запишеш и научиш.Grandomanija ili narcizam pitanje je sad. I jedno i drugo izaziva laprdanje bez kraja i konca.
Изнад атмосфере? Да ли ти знаш где је горња граница атмосфере? Докле ћеш показивати људима колико си неписмен?
Može još malo tvoje očaravajuće ekspertize? Šta bi bila Karmanova linija?Изнад атмосфере? Да ли ти знаш где је горња граница атмосфере? Докле ћеш показивати људима колико си неписмен?
Па, спор није био око Карманове линије. A зато што не знаш шта је атмосфера и где се завршава. Јер, због непознавања физике, од сваког цртежа или модела ракете са интернета правиш неку врсту балистичког оружја. Сутра очекујемо да пишеш о томе како и плинске пећи у Кини могу да лете изнад атмосфере.
Извози артиљеријске гранате и мине.Ukrajina
Да ли знаш шта је то на слици и чему служи?
Карманова линија је условни праг у сврху разликовања путовања авионом од свемирског путовања. То није ни на који физички начин крај атмосфере.Šta bi bila Karmanova linija?
Diskusija nije vođena o tome.Карманова линија је условни праг у сврху разликовања путовања авионом од свемирског путовања. То није ни на који физички начин крај атмосфере.
Атмосфера се заправо нигде не завршава, већ се постепено стапа у свемир. Пошто свемир није савршен вакуум, већ скоро савршен вакуум, можемо рећи да постоје честице гаса које су још увек гравитационо везане чак и у слојевима хиљадама километара удаљеним од Земље. Гравитација је сила која држи честице тешког гаса близу површине Земље. Ова сила је константа - што значи да никада не би могла бити 0 - тако да ће теоретски сила гравитације бити присутна у целом универзуму, без обзира колико слаба може бити.
Твоје лоше познавање физике ти заправо не дозвољава да схватитш да је Карманова линија у суштини линија на којој би за одржавање хоризонталног лета (генерисање узгона) била потребна орбитална брзина од најмање 7860 м/с, што није могуће постићи са атмосферским млазни мотори.. Иако је густина ваздуха тако мала на 100 км, то не значи да не постоји. Атмосферски отпор никада нестаје у потпуности, јер густина материје у свемиру никада не може бити 0.
Lupetaš i posle samog sebe demantuješ. Po svom običaju.Није битно шта мислиш – већ шта је заправо реалност – глупости које си овде извалио о маневрисању "изнад атмосфере" са некаквим малим моторима је потпуна маштaрија човека који нема основне појмове о физици и авијацији. Да би се нешто контролисало, ове носне контролне површине морају бити у стању да се померају. На крајнем домету, као што рекох, врши се корекција задате путање (одступање се мери у степенима) – то није оно "оштро маневрисање" о коме до сада си трабуњао.
Максимална висина ракете је условна ствар и зависи од фактора за које ниси ни чуo, као што су угао лансирања, азимут, укупни импулс (потисак мотора помножен јединицом времена) и релативна маса чврстог горива.
На пример, ракета која лети почетном брзином V= 1200 м/с (М=3,6) достићи ће максималну висину од 43 км под углом лансирања од 50 степени за укупно време лета од 3 минута и на удаљености од S= 145 км.
Међутим, под углом лансирања од 60 степени, ова иста ракета ће достићи висину од 55 км, укупно време лета 3 и по минута и растојање од S= 127 км.
Дакле, опет брбљаш без основног знања физике.
Па ти си започео дискусију - питајући шта би била Карманова линија...Diskusija nije vođena o tome.
AUTORSKA
Bukvalno tako stoje stvari.
Čak i Hrvatska koja je u NATO uskoro će imati ozbiljnije oružje od Srbije a mi se tešimo u Vučićevim bajkama kako i mi nabavljamo nešto ali to je u stvari daleko od ozbiljnog oružja da se zaštitimo od okolnih neprijatelja.
Vučić sada Srbuje oko RS kao nekada što je oko Kosova i Metohije i šta bi sa tom Vučićevom bajkom?
Svi znamo da se nesrećno završila po Srbe.
Hoćemo li i dalje verovati u te njegove bajke kako više nećemo ratovati ni po koju cenu?
Kako stoje stvari hoćemo ali ćemo i stradati.
Доказати да нисам у праву, потребно ти је више од речи "не лупетај". Где сам се демантирао ?Lupetaš i posle samog sebe demantuješ. Po svom običaju.