Сведочанства о Србима у Бугарској

[Casual Observer]

BEOGRAD

U Bugarskoj je, na inicijativu Ministarstva za dijasporu Srbije, održana osnivačka skupština prvog Udruženja Srba u toj zemlji, saopštilo je danas to ministarstvo.​

Udruženje Srba u Bugarskoj radiće na okupljanju srpskog naroda i očuvanju, jačanju i razvoju nacionalnog, jezičkog, verskog, kulturnog i duhovnog identiteta Srba u toj susednoj državi.

Za predsednika je izabran popularni glumac Đorđe Rosić, koji je ostvario veliki broj zapaženih uloga u bugarskim filmovima, navedeno je u saopštenju.

Pravnica Irena Jordanov izabrana je za sekretara, a među 15 članova predsedništva udruženja nalaze se ugledni privrednici, umetnici i studenti.
Uz pomoć Ministarstva za dijasporu, posebnu pažnju udruženje će poklanjati promociji srpske kulture, turizma, privrede i sporta u Bugarskoj.

Srbija je, kao matična država, trajno zainteresovana da se srpska nacionalna manjina u svakoj zemlji slobodno razvija i da, u praksi, bez obzira na svoju brojnost, uživa sva individualna i kolektivna prava, koja su garantovana međunarodnim konvencijama i bilateralnim ugovorima, navelo je Ministarstvo za dijasporu.

https://rtv.rs/sk/drustvo/osnovano-udruzenje-srba-u-bugarskoj_189297.html

 

[Casual Observer]

Ког језика? Где се ширио?

Јеси ли икада прочитао барем страницу из историје старословенског језика, како се писмо проширило на Балкану?

Ово можеш тврдити само ти - прва глагољица нико још не зна где је и када тачно настала. Ајде, престани да тролаш.

Naš kolega @Boris T je indoktriniran bugarskom mitologijom o “prevashodnom značaju Bugarske” planski smišljenom za tešnje i samoopravdavanje sanstefanskih mistika posle katastrofalnog bugarskog sloma u Prvom svetskom ratu - slomu izazvanom upravo tim sanstefanskim misticizmom:

Zvanična bugarska istoriografija o fenomenu raširenog verovanja u svetskoistorijski “značaj bugarske srednjovekovne kulture” i “veličine” bugarske države za vreme Simeona - objavljuju se komično različite karte - o tome ću u posebnoj poruci, zahteva dodatna objašnjenja - sve se gleda kroz prizmu sanstefanske mitologije čak se i maksimalni obim Simeonove države (koja inače nije istovremeno držala sve što se vidi na kartama) ‘krati’ tako da se izbaci Rumunija i svi ostali delovi koji pokazuju da uopšte nije bila u pitanju nikakva rana “nacionalna država” nego običan prinudni plemenski savez koji je prsnuo kud koji odmah po Simeonovoj smrti i bio potpuno pokoren par decenija kasnije.

Kako je došlo do toga da kolega @Boris T poveruje u totalno lude teorije o “širenju staroslovenskog jezika” (zapaziti komiku njegove lične teorije o “širenju” staroslovenskog jezika među govornicima dijalekata praslovenskog - čiji je staroslovenski samo jedan više manje standardizovani dijalekt!):

 

[Старо Браничево]

Опоменути смо од стране модератора да смо скренули са теме!

Подсећам да је тема трагови живљења Срба у Бугарској.

 

[Старо Браничево]

https://www.facebook.com/video.php?v=1394315901032962

Сръбска скара!

Ако вас пут нанесе у Софију, немојте пропустити неки од ових ресторана где служе лесковачки роштиљ.

 

[Старо Браничево]

https://business-europe.eu/listing/skara-sofia-srubska-skara-pri-majstor-lubisha/

 

[Casual Observer]

Ђерв се у старословенским користио искључиво у грчким речима попут анћелъ, ићемонъ, ћеенна, ћеорћии, ћолъћота.

ШТ и ЖД ау архаични обици. А сем тога они не могу да изговоре име Ђорђе, код њих је Георги, а када хоће да напишу неког Србина који се зове Ђорђе, они пишу Джордже.

А то говори да је прва глагољица прављена не за Бугаре, већ за Панонске Словене. Треба размишљати и о томе да само данашњи српски језик (наравно и хрватски што је практично исти језик), од свих словенских језика, има сачувано Ћ и Ђ. Не звучи логично да су други словенски језици то изгубили природним путем, пре ће бити политичким дилом у новије време.

Ово можеш тврдити само ти - прва глагољица нико још не зна где је и када тачно настала. Ајде, престани да тролаш.

Evo i potpunijeg odgovora, jeste da malo zalazi u lingvistiku ali rekao bih da nije zgoreg okačiti i ovo, radi potpunijeg sagledavanja Porfirogenitovog De Administrando Imperio - u potpuno novom svetlu: đerv je u najstarijoj varijanti glagoljice (pre Moravske misije) imao par preteča - grafema za označavanje zapadnojužnoslovenskih (ne nužno i štokavskih) refleksa *tj/*dj. Postoji i veoma opipljiva lingvistička potvrda da su sa Haconom pod Solun stigli i Srbi (moguće udruženi sa Belim Hrvatima, ili i više grupa govornika nekoliko različitih zapadnojužnoslovenskih dijalekta) - verovatno da su za napad na drugi grad Carstva angaźovane sve raspoložive snage više različitih plemena panonskih Slovena.

 

[Casual Observer]

II

Ceo fajl - sam članak (cca 20-30 strana) priložen za direktni download sa Krstarice:

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10502

 

[Casual Observer]

Јеси ли икада прочитао барем страницу из историје старословенског језика, како се писмо проширило на Балкану?

Питам се како бугарски ђаци у бугарским школама са средине 19. века читају српске књиге на српском језику, са српским словима и све разумеју? Зашто данашњи Бугари не разумеју српски језик?

И с тим у вези, ко је кога описменио? Јесу ли Кнежевини Србији за школе долазиле књиге штампане у Трнову, или су за бугарске школе књиге штампане у Београду?

Pismo se proširilo iz Moravske, Srbi su glagoljicu usvojili u doba Kneza Mutimira, za vreme panonske misije svetog Ćirila, pre Preslava - zahvaljujući tome srpsko pismo ima slova za glasove ć i đ, inače bi se ‘ć’ pisalo kao rusko ‘šč’ i bugarsko ‘št’, a žd čitalo kao ‘đ’.

 

[Casual Observer]

Јеси ли икада прочитао барем страницу из историје старословенског језика, како се писмо проширило на Балкану?

Pročitaj ti recimo ovo:

 

[Casual Observer]

Овако је изгледао "српски" језик 1767. године који су учила српска и бугарска деца.

Pogledajte prilog 1533708

Горњи текст нема апсолутно никакве везе са говорним српским језиком.Реалност не треба искривљавати – рускословенски језик је уведен управо преко Србије. Није потребно много мозга да се то схвати.

Ne lupaj, i sam vidiš da to uopšte nije bugarski.

 

[Casual Observer]

Очигледно је том језику требало да заживи, обзиром да се на истоку Бугарске средином 19. века у школама учи српски језик (славјански, али са српским правописом). Дакле, било је повуци-потегни, да се тај језик прихвати, јер људи су већ били на путу да прихвате нашу редакцију, која им је очигледно ишла од руке, јер језик је граматички исправнији, падежни систем комплетан, као и фонетика. А највероватније се говорио (односно био сродан) и у ширем подручју данашње Бугарске, него што се то обично мисли. Али, онда се неко умешао, чији је једини циљ био да се што мање разумемо (а зна се ко, због присуства доста русизама).

У Брашов, Аустријском царству.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Primer_with_Various_Instructions

O tome kojim se jezikom govorilo u zapadnoj Bugarskoj pre pojave Bugarske egzarhije može se zaključiti iz činjenice da je prve knjige za područje Sofije u Veneciji štampao podgorički Srbin Božidar Vuković.

 

[Старо Браничево]

O tome kojim se jezikom govorilo u zapadnoj Bugarskoj pre pojave Bugarske egzarhije može se zaključiti iz činjenice da je prve knjige za područje Sofije u Veneciji štampao podgorički Srbin Božidar Vuković.


Pogledajte prilog 1536099
Pogledajte prilog 1536098

https://hr.wikipedia.org/wiki/Euzebije_Fermendžin

Еузебије Ферменџин (1845 - 1897) је био хрватски фрањевац и католички теолог, који је цео живот провео у Хрватској на релацији Вуковар, Илок и Загреб где је и умро. Пореклом је Банатски Бугарин, католик, рођен у Винги у румунском Банату. Иза себе је оставио једно јако занимљиво дело које бих овде споменуо, а то је зборник црквених исправа Софијског католичког епископата са седиштем у Ћипровцима успостављеног 1601. године након Жетванског мира, чије су одредбе дале за право Хабсбуршкој Монархији да шири католичку пропаганду по Турској. Овај зборник који носи назив Acta Bulgariae Ecclesiastica ab a. 1565 usque ad a. 1779, први пут је објављен у Загребу 1887. године, садржи акте издате од стране Софијског епископата, углавном на латинском језику, али постоји пар аката на чисто српском језику, без било каквих бугарских примеса. Ту се поставља једно питање: ако су они у то време ширили католичку пропаганду у софијском крају, на ком језику су проповедали?

Скинуто са сајта ХАЗУ. Стране 44, 45, 189 и 245. Овде се види да пише Ћипровци са све словом "ћ" које Бугари ни данас немају у својој азбуци, већ пишу Чипровци.

https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=iiif.v.a&id=214350&tify=

На конто тога, погледај ову моју објаву.

 

[Casual Observer]

На конто тога, погледај ову моју објаву.

Jasno, u okolini Sofije (Ćiprovica) je osim srpskoslovenskog jezika korišćen i kajkavski hrvatski - slovinjski jezik koji govornicima standardnog bugarskog nije uopšte nešto razumljiv.

Osim ako neko ne misli da je u Bugarskoj bilo i pravih Hrvata teško da ima boljeg dokaza od ovoga u koju grupu južnoslovenskih jezika spadaju govori zapadne Bugarske:

 

[Casual Observer]

На конто тога, погледај ову моју објаву.

K und k je imala veoma dobru podlogu za dalji rad zahvaljujući prethodnim naporima Bugarske egzarhije.

 

[Старо Браничево]

Jasno, u okolini Sofije (Ćiprovica) je osim srpskoslovenskog jezika korišćen i kajkavski hrvatski - slovinjski jezik koji govornicima standardnog bugarskog nije uopšte nešto razumljiv.

Osim ako neko ne misli da je u Bugarskoj bilo i pravih Hrvata teško da ima boljeg dokaza od ovoga u koju grupu južnoslovenskih jezika spadaju govori zapadne Bugarske:

Pogledajte prilog 1536162
Pogledajte prilog 1536163

Ахахааха, бугарска икавица!

 

[Boris T]

Kako se to “pismo proširilo” kad se Glagoljica koristila unajveće dok su Bugari jis bili onogurski Turci Tengristi.

Najstariji sačuvani slovenski spomenici su pisani glagoljicom, latinicom i grčkim alfabetom, da ne pominjemo Runicu i kasnije hrišćansko uništavanje “paganskih vradžbina”.

Зар неће неко већ зауставити твоје глупости? Ма која Руница, какви Турци тенгристи!

 

[Casual Observer]

Зар неће неко већ зауставити твоје глупости? Ма која Руница, какви Турци тенгристи!

Turci? Onoguri (tengristi), pa onda Pečenjezi, pa Uzi (oguski Turci, kao iz Turske), pa Kumani (Terter, Šišman), pa Seldžuci, pa Mongoli (Čaka) (šamanisti/budisti), da ne pominjemo još i Kutrigure i Utigure i Nogajeve Tatare.

Hoćeš reći da ovo nisu tengristicke turske rune iz Pliske?

Bazirane na orhonskom pismu:

 

[Casual Observer]

Пази сад, ово је класика – Шафарик је пионир идеје "старобугарског" језика – то се види у његовом главном делу још 1837 – „Slovanské starožitnosti“, а затим у "Slovanský národopis" - 1842. Ове ствари су фундаменталне. - БАН није идеолог који стоји иза ове идеје, већ један од најозбиљнијих слависта свог времена.

Ideologija kao i svaka druga - osim bugarske filologije odbačena je od svi ostali a komparativna lingvistika je i uopšte ne uzima u obzir:

 

[Casual Observer]

Зар неће неко већ зауставити твоје глупости? Ма која Руница, какви Турци тенгристи!

Nista novo, mi smo R i I haplogrupe... dosljaci i starosedeoci...miks

Ахахааха, бугарска икавица!

Sad te nervira i jasno izrečeni stav zvanične bugarske istoriografije?

Izvor: srpski prevod bugarskog originala Istorija Bugarske.

 

[Casual Observer]

https://ro.wikipedia.org/wiki/Băleni-Sârbi,_Dâmbovița

https://ro.wikipedia.org/wiki/Comuna_Băleni,_Dâmbovița

Ови Срби у општини Балени нису потомци Срба из Србије који су под Чарнојевићем населили Банат и Поморишје у Румунији, него управо Бугара из Бугарске који су се сматрали Србима. Бугарска историографија то данас објашњава, како су се наводно Бугари морали изјашњавати као Срби да не би били враћени у Турску где су побегли од зулума. Али ова аргументација не пије воду. Реч је заправо о аутентичним Србима из Бугарске, али који су се успели одупрети бугаризацији која је у XIX веку дошла из Москве преко отровних словенофилских кругова и успели су очувати своје српско име кроз векове, као доказ да су просторе данашње Бугарске некада насељавали Срби а не Бугари. Нажалост, утицај и присуство бугарске пропаганде која је јако агресивна, али и незаинтересованости српске државе за овај најисточнији део нашега народа, према резултатима пописа становништва данас тамо има дупло више Бугара него Срба. Интересантно је да су ови “Бугари” оставили више трагова српског постојања у Румунији (у виду топонима са именом “Сарб”), него они Срби који су населили румунски Банат. Ниједан топоним у Румунији не носи бугарско име, или их је занемарљиво мало.

Teritorija Vidinske Kneževine je bila naseljena Slovenima koji su na Balkan došli preko Panonije - dakle bliži Srbima nego istočnim Bugarima, i prvo tu treba tražiti pomene Srba, tj u periodu pre početka bujanja netrpeljivog bugarskog nacionalizma sredinom XIX veka.

 

[Casual Observer]

Јок и ниси.
Не разумем шта ту пише.

Зашто ми не верујеш ? - јесам ли икада лагао?
Ево из "Narodopis"-а - има их још, али сад немам времена да тражим.

Pogledajte prilog 1532765Pogledajte prilog 1532767

Pod starobugarskim se tu podrazumeva Preslavska, tj. bugarska redakcija staroslovenskog jezika, ostalo su naknadne konstrukcije.

 

[Boris T]

Pismo se proširilo iz Moravske, Srbi su glagoljicu usvojili u doba Kneza Mutimira, za vreme panonske misije svetog Ćirila, pre Preslava - zahvaljujući tome srpsko pismo ima slova za glasove ć i đ, inače bi se ‘ć’ pisalo kao rusko ‘šč’ i bugarsko ‘št’, a žd čitalo kao ‘đ’.


Pogledajte prilog 1534478
Pogledajte prilog 1534479

То је оно што радиш : Апсолутно изтргвање појединачних реченица из контекста (cherry-picking), погрешно разумевање разлике између фонема и графема. Покушај да се хипотезе представе као стварни научни искази.
Солунски говори су тобоже представљени као југозападнословенски на основу апсолутно непоткрепљених изјава Кулбакина од пре 100 година.
Такође, покушај измишљања неког српског писма у време Мутимира у 9. веку, с обзиром на то да нема доказа нити писаних извора да је Методије предавао нови језик у кнежевини Коцела.
Све ове тврдње су натегнуте хипотезе и немају апсолутно никакву историографску основу.

 

[Casual Observer]

То је оно што радиш : Апсолутно изтргвање појединачних реченица из контекста (cherry-picking), погрешно разумевање разлике између фонема и графема. Покушај да се хипотезе представе као стварни научни искази.
Солунски говори су тобоже представљени као југозападнословенски на основу апсолутно непоткрепљених изјава Кулбакина од пре 100 година.
Такође, покушај измишљања неког српског писма у време Мутимира у 9. веку, с обзиром на то да нема доказа нити писаних извора да је Методије предавао нови језик у кнежевини Коцела.
Све ове тврдње су натегнуте хипотезе и немају апсолутно никакву историографску основу.

Šta tek reći o onim nacional-romantičarskim starobugarskim teorijama?

Ozbilja slavistika uopšte ne uzima za ozbiljno bugarske tvrdnje o staroslovenskom kao o nekakvom monolitnom “starobugarskom” jeziku. To ne može da se promeni nikakvim tvrdnjama u bugarskim školskim udžbenicima.

 

[Boris T]

Pod starobugarskim se tu podrazumeva Preslavska, tj. bugarska redakcija staroslovenskog jezika, ostalo su naknadne konstrukcije.

Наравно да не – старобугарски укључује преславску и охридску редакцију, која одражава и „ћириличку и глагољичку“ писану традицију.Одатле су стигли до Рашке, где је почела историја српског писмености.
То сам већ довољно елоквентно показао, са чињеницама прихваћеним у историји језика.

 

[Boris T]

Šta tek reći o onim nacional-romantičarskim starobugarskim teorijama?

Ozbilja slavistika uopšte ne uzima za ozbiljno bugarske tvrdnje o staroslovenskom kao o nekakvom monolitnom “starobugarskom” jeziku. To ne može da se promeni nikakvim tvrdnjama u bugarskim školskim udžbenicima.

Никада нисам тврдио да је старословенски језик заправо „монолитан старобугарски“. То су тврдили неки од зачетника славистици. Већ сам навео пример. Да не улазимо у терминологију. То није одлучујуће за развој и историју језика. А они су мање-више утврђени.