Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 89.092
Na ovom potforumu postojalo je već nekoliko tema o Jasenovcu, ali većina bude dosta obojena neozbiljnom diskusijom i politikom i ode daleko šire od teme, pa se i neki kvalitetni postovi u njoj zagube.
Diskusija na susednoj temi povodom smrti jednog od nekadašnjih istraživača Jasenovca, Srboljuba Živanovića, ukazala je na potrebu otvaranja teme koja bi se vrlo usko ograničila isključivo na numerička određenja, posebno zato što su predmet izuzetno velikih kontroverzi, uključujući i pitanje preuveličavanja i umanjivanja zločina, ukoliko se iznose veće ili manje brojke. To uveliko zavisi i od perspektive, zato što postoje i procene koje različiti ljudi tumače na potpuno oprečne načine, tako da se jednu cifra doživljava, u potpuno isto vreme, i kao preuveličanje tragedije, i kao umanjivanje zločina.
Iz navedenih razloga, mislim da nije loše da ovde prođemo kroz celokupnu istoriju proučavanja ovog problema. Navedeno tačno sve procene i analize koje su vršile i prođemo ih. Ovde bih skrenuo pažnju kod svih forumaša da ovo nije tema o ustaškim stradanjima; ovde nas interesuje isključivo Jasenovac kao koncentracioni logor (ili možda preciznije, logoraški kompleks). Ovde nas ne zanimaju ni druga stratišta, uključujući ni drugi koncentracioni logori (ovo se mora posebno naglasiti zato što neki forumaši pod terminom Jasenovac, zapravo ne misle na Jasenovac, već naziv koriste u njegovom simboličkom značenju u nameri ds označe kompletno sve ustaške logore, pa čak i šire od toga, do raznih ubistava po šumama, ispred kućnog praga, itd.) već je svrha teme da se sakupe i komentarišu informacije o dosadašnjim analizama na jednom mestu.
Najbolje je pratiti hronološki sled, tako da deluje nsjkorektnije početi od Zemaljske komisije Hrvatske, federalne jedinice tadašnje Demokratske Federalne Jugoslavije, koja je obavila 1945. godine jedno istraživanje sakupljanjem svedočanstava i '46. godine objavila svoj izveštaj.
Dotični izveštaj je bio do sada puno puta preštampavan. Na internetu je u celosti dostupno fototipsko izdanje koje su relativno nedavno finansirale institucije Republike i može ga svako pročitati na sledećoj vezi: https://archive.org/details/Zlocini_u_logoru_Jasenovac/
U ovom izveštaju komisija je sakupila i objavila 63 svedočanstva. Preciznije, 62 svedočanstva od preživelih i 1 od jednog od ustaških egzekutora. U njima nalaze se tvrdnje o sveukupno oko 200 hiljada stradalih. U izveštaju komisije na dva mesta se iznose procene konačnih brojki. Na prvom mestu se kaže da ona iznosi između 500 i 600 hiljada, a na drugoj oko pola miliona, ali niko ne zna ni ko niti kako se došlo do tih brojki, koje nisu ničim u samom izveštaju potkrepljene.
U široj javnosti postoji nekakvo uverenje o tome da je tamo na neki način za numerička vrednost nečim dokazana, ali to tvrde uglavnom ljudi koji nikada taj izveštaj nisu oni pogledali. Još je ranije primećeno samu izveštaju postoji izvesna rupa, u Istoriji Jugoslavije obj. u Beogradu 1973. godine, u kojoj je Vladimir Dedijer napisao da je zbir svih pobrojanih zločina izvršenih u Jasenovcu prema izveštaju komisije oko 200 hiljada.
Ta svedočanstva iz izveštaja komisije su jedino što danas ima neku izvornu vrednost. Kumulativne brojke spadaju u isti rang u koji spadaju i sve druge procene koje su tada bile izložene za druge koncentracione logore, a koje su se sve pokazale ničim potrkepljenim, uključujući i najpoznatiji od svih, Aušvic, kao i mnoga druga mesta, Treblinku, Majdanek, itd.
Diskusija na susednoj temi povodom smrti jednog od nekadašnjih istraživača Jasenovca, Srboljuba Živanovića, ukazala je na potrebu otvaranja teme koja bi se vrlo usko ograničila isključivo na numerička određenja, posebno zato što su predmet izuzetno velikih kontroverzi, uključujući i pitanje preuveličavanja i umanjivanja zločina, ukoliko se iznose veće ili manje brojke. To uveliko zavisi i od perspektive, zato što postoje i procene koje različiti ljudi tumače na potpuno oprečne načine, tako da se jednu cifra doživljava, u potpuno isto vreme, i kao preuveličanje tragedije, i kao umanjivanje zločina.
Iz navedenih razloga, mislim da nije loše da ovde prođemo kroz celokupnu istoriju proučavanja ovog problema. Navedeno tačno sve procene i analize koje su vršile i prođemo ih. Ovde bih skrenuo pažnju kod svih forumaša da ovo nije tema o ustaškim stradanjima; ovde nas interesuje isključivo Jasenovac kao koncentracioni logor (ili možda preciznije, logoraški kompleks). Ovde nas ne zanimaju ni druga stratišta, uključujući ni drugi koncentracioni logori (ovo se mora posebno naglasiti zato što neki forumaši pod terminom Jasenovac, zapravo ne misle na Jasenovac, već naziv koriste u njegovom simboličkom značenju u nameri ds označe kompletno sve ustaške logore, pa čak i šire od toga, do raznih ubistava po šumama, ispred kućnog praga, itd.) već je svrha teme da se sakupe i komentarišu informacije o dosadašnjim analizama na jednom mestu.
Najbolje je pratiti hronološki sled, tako da deluje nsjkorektnije početi od Zemaljske komisije Hrvatske, federalne jedinice tadašnje Demokratske Federalne Jugoslavije, koja je obavila 1945. godine jedno istraživanje sakupljanjem svedočanstava i '46. godine objavila svoj izveštaj.
Dotični izveštaj je bio do sada puno puta preštampavan. Na internetu je u celosti dostupno fototipsko izdanje koje su relativno nedavno finansirale institucije Republike i može ga svako pročitati na sledećoj vezi: https://archive.org/details/Zlocini_u_logoru_Jasenovac/
U ovom izveštaju komisija je sakupila i objavila 63 svedočanstva. Preciznije, 62 svedočanstva od preživelih i 1 od jednog od ustaških egzekutora. U njima nalaze se tvrdnje o sveukupno oko 200 hiljada stradalih. U izveštaju komisije na dva mesta se iznose procene konačnih brojki. Na prvom mestu se kaže da ona iznosi između 500 i 600 hiljada, a na drugoj oko pola miliona, ali niko ne zna ni ko niti kako se došlo do tih brojki, koje nisu ničim u samom izveštaju potkrepljene.
U široj javnosti postoji nekakvo uverenje o tome da je tamo na neki način za numerička vrednost nečim dokazana, ali to tvrde uglavnom ljudi koji nikada taj izveštaj nisu oni pogledali. Još je ranije primećeno samu izveštaju postoji izvesna rupa, u Istoriji Jugoslavije obj. u Beogradu 1973. godine, u kojoj je Vladimir Dedijer napisao da je zbir svih pobrojanih zločina izvršenih u Jasenovcu prema izveštaju komisije oko 200 hiljada.
Ta svedočanstva iz izveštaja komisije su jedino što danas ima neku izvornu vrednost. Kumulativne brojke spadaju u isti rang u koji spadaju i sve druge procene koje su tada bile izložene za druge koncentracione logore, a koje su se sve pokazale ničim potrkepljenim, uključujući i najpoznatiji od svih, Aušvic, kao i mnoga druga mesta, Treblinku, Majdanek, itd.
