Сведочанства о Србима у Бугарској

[Старо Браничево]

Drugim bugarskim carstvom su vladali prvo Pečenjezi i Oguzi a posle Mongoli i Kumani. Čaka je bio Mongol (poginuo u međusobnim obračunima Mongola i Tatara oko vlasti nad Zlatnom Hordom), a Georgije Terterije je bio Kuman.

Slovenski preci savremenih Bugara su uglavnom Anti, preci Srba oni koje vizantijski izvori nazivaju Sklavini.

Šopi koje pominješ - ljudi nastanjeni u okolini Sofije koju sebe nazivaju Šopi, su subetnička grupa Bugara čiji je jezik daleko razumljivi Srbima od bugarskog. Međutim, oni uopšte ne govore najzapadnijim bugarskim dijalektom: najzapadniji bugarski govor je tzv tranzicioni dijalekt, tu spadaju govori Trna, Bosilegrada i Dimitrovgrada, i u njegovoj osnovi je stari štokavski govor, kao i u slučaju govora krajnjeg istoka Srbije, a on geografski potpuno razdvaja šopske govore zapadne Bugarske i staroštokavski Prizrensko-timočki => u Srbiji nema pravih Šopa, fonetika pravih šopskih govora ne dopušta bilo kalvo postojanje bliže srodnosti - u piranju su dijalekti koji su se pribliźili stupanjem u Balkanski sprachbund.

Statistička analiza fonetićkih osobina bugarskog tranzicionog dijalekta - prema Srbiji pokazuje da tranzicioni dijalekt u odnosu na sve ostale bugarske dijalekte grupa sam za sebe - nastao je od zapadnijih štokavskih govora a ne od istog slovenskog dijalekta od kog su nastali i savremeni šopski govori zapadne Bugarske. Ta dijalektometrijska statistička analiza fonetskih osobina bugarskog jezika - na osnovu audio snimaka jezika govornika raznih bugarskih dijalekata izmerena lingvistička distanca, tzv Levenštajnova između raznih dijalekata i dijalekatskih grupa bugarskog jezika. Rad pod nazivom ‘The Computational Analysis of Bulgarian Dialect Pronunciation’ može da se skine sa sajta Bugarske akademije nauka - citati:

Apart from the already mentioned 2- and 3-way division of the sites, we can also see that a group of sites around the border with Serbia forms a separate group.

WPGMA analysis has also revealed the fourth cluster at the border with Serbia. This group is marked as the Transitional zone in the map given in [40].

sci-gems.math.bas.bg:8080/jspui/bitstream/10525/1567/1/sjc094-vol3-num3-2009.pdf

Pogledajte prilog 1410436Pogledajte prilog 1410437

Јатова граница је иначе доста дискутабилна ево река Стрјама (Рашка) како сами Бугари кажу, негде се изговара као "Стрема", а негде као "Стрјама" у зависности од јатове границе.

https://bg.wikipedia.org/wiki/Стряма

Како рече професор Радован: "Бугари стално нешто петљају!"

 

[Старо Браничево]

Отац или мисли чедољубивог отца, штампано у Карловцу 1832. године. Пренумерати из Београда.

 

[Старо Браничево]

Житељи Београда, пренумерати књиге "Невиност" из 1827. године, Јована Стерије-Поповића. Поред људи из пазарџика, налзимо и људе из Костура и Кожана у Егејској Македонији.

 

[fanstebre]

Цела западна Бугарска до Софије су побугарашени Срби. Шопи су 1836. године тражили прикључење Србији и на то су се определили по осећању припадности Српском народу. Тако да су бугари у суштини мешавина староседелачког српског становништа и разних азијатских народа, највише бугара али и осталих разних племена итд....

За разлику од осталих ткзв јужних словена код бугара, румуна и македонаца има најмање словенске генетике и највише азијатске што је и логично јер су те територије биле најближе удару азијатских народа али треба знати да бугари односно изворно блгари нису име које је настало на овим просторима и да су све три поменуте државе настале на рачун (штету) Срба с тим што су Бугарска и Румунија практично безимене државе, њихово име је настало без икаквог дубљег упоришта у историји док са друге стране Македонија вуче корене из антике али мало људи зна да је први културни и административни центар те античке Македоније био град Сербиа који се данас зове Сервиа и налази се испод Олимпа. Тај град је настао око 2000 година пре самог помена имена Македоније. Бугарска као држава нема никаквог историјског права на територије ни западно од Софије камо ли на Македонију, а упитно је њихово право и источније од Софије. Историјско право једне државе на неку територију је много компликована ствар и то што се негде народ већински изјашњава као бугарски не значи аутоматски да је то територија која историјски и по праву припада бугарској држави. Сличну ситуацију имамо тренутно на Косову и Метохији.

 

[Casual Observer]

Прочитај ову мастерску тезу

Steven Rapaport, Prosodic Shift and Loss of Cases in Germanic, Romance and Hellenic Languages. University of Edinburgh, Scotland 2016

https://www.researchgate.net/public...n_Germanic_Romance_and_Hellenic_Languages_2ed

У индоевропским језицима постоји природни импулс према еволуцији од синтетичких ка аналитичким граматикама.

Da li, i pod kojim uslovima?

 

[Casual Observer]

Добро и? Бугарину је потребно само објаснити шта значи „задужбина“ и они ће можда почети да их "поштују", колико и Милутинове мошти у Софији.
Опет кажем и наглашавам да постојање десетак манастира у данашњој Бугарској, које су подигли српски краљеви у средњем веку, не говори о српском територијалном наслеђу, већ о традиционалној симболици краљевске власти. Задужбине нису грађене за обичан народ.
Ово су у стваре гробнице краљева и њихових породица. Ове гробнице нису ништа друго него место где су се људи морали окупити да се моле за покој краљевских духова.

 

[Casual Observer]

А. Марјановић Рад. Милојковићу:
Ситуација у Трну после доласка Козака и развлашћења српске управе
Т е л е г р а м
№ 122
Пирот, 25. мај 1879.

Начелник среза Трнског телеграфише да је снноћ дошао пред среску канцеларију један Руски официр са два наоружана војника тукао и растерао државне служитеље пред канцеларијом па овако продро у канцеларију, овди грдио најгорим речима српске власти и потом отишао у варош, а јутрос опет дошао у канцеларију са два наоружана војника па је казао да не признаје онди српску власт; да је Трн Бугарска земља и да ће он поубијати српске чиновнике чим му стигну козаци који су на путу. Народ се је вели узрујао, а дознаје се да су козаци на путу.

Ово достављајући 'молим за упутство шта ће се чинити ако се ови насрћаји продуже, козаци дођу и тедну власт силом узети. У оваком случају наредио сам Срезком Начелнику да се не противи већ протествујући да се уклони, пошто и нема силе да силу одбије.

Президајално
Помоћник Начелства А. Марјановић
Архив ИИ. Инв. бр. 23/8, Сигн. XXIII/1. — Оригинал.

Inače, Rusima je komandovao sin Vuka Karadžića lično. Alkoholizam.

 

[Casual Observer]

Цела западна Бугарска до Софије су побугарашени Срби. Шопи су 1836. године тражили прикључење Србији и на то су се определили по осећању припадности Српском народу. Тако да су бугари у суштини мешавина староседелачког српског становништа и разних азијатских народа, највише бугара али и осталих разних племена итд....

За разлику од осталих ткзв јужних словена код бугара, румуна и македонаца има најмање словенске генетике и највише азијатске што је и логично јер су те територије биле најближе удару азијатских народа али треба знати да бугари односно изворно блгари нису име које је настало на овим просторима и да су све три поменуте државе настале на рачун (штету) Срба с тим што су Бугарска и Румунија практично безимене државе, њихово име је настало без икаквог дубљег упоришта у историји док са друге стране Македонија вуче корене из антике али мало људи зна да је први културни и административни центар те античке Македоније био град Сербиа који се данас зове Сервиа и налази се испод Олимпа. Тај град је настао око 2000 година пре самог помена имена Македоније. Бугарска као држава нема никаквог историјског права на територије ни западно од Софије камо ли на Македонију, а упитно је њихово право и источније од Софије. Историјско право једне државе на неку територију је много компликована ствар и то што се негде народ већински изјашњава као бугарски не значи аутоматски да је то територија која историјски и по праву припада бугарској држави. Сличну ситуацију имамо тренутно на Косову и Метохији.

Istorijska Bugarska - Republika Bugarska je bar dvostruko veća.

 

[fanstebre]

Ова карта није меродавна јер приказује албанце у периоду кад они нису ни били на Балкану јер њихово битисање почиње од 1043-е, а значајнија улога тек од упада турака......

Свашта се ново десило на Балкану у периоду нпосредно пре, током и након 7. века и зато су наводно досељавање словена сместили у тај период како би историјска права макар изједначили са новопридошлим блгарима, маџарима, аварима..... У ствари авари су били један конгломерат племена (за које се везује и појава хрвата) па је сасвим сигурно међу њима итекако било и словена (номадских ратника) и то већим делом. То потврђује и генетика која каже да је данас у Мађарској Р1А хаплогрупа најдоминантнија што не би био случај да су авари били доминантно азијатског порекла.....

 

[Старо Браничево]

https://hu.wikipedia.org/wiki/Szent_Péter_és_Pál-templom_(Szentendre)

https://iranyszentendre.hu/peter-pal-templom-csiprovacska-templom/

Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сентандреји - Ћипровачка црква, коју су подигли Срби избегли из Ћипроваца у данашњој Софијској области у Бугарској око 1750. године. Испрва је на овом месту подигнута црква - брвнара, да би 1796 била изграђена садашња црква. Године 1942. храм је уступљен католичкој цркви.

​

 

[Старо Браничево]

Istorijska Bugarska - Republika Bugarska je bar dvostruko veća.
Pogledajte prilog 1492253

Па да то би било то. С тим што ја мислим да су они били моћна држава својевремено и држали су знатно веће територије на левој обали Дунава. Али се зато на Шоплук, Поморавље и Повардарје нису ширили све до Симеона.

 

[Casual Observer]

 

[Старо Браничево]

Ферман султана Махмуда I издат 1731. године патријарху Арсенију IV. У ферману се децидно наводи Казанлук као област под јурисдикцијом Пећке патријаршије.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Казанлак

Према званичним подацима Самоковска епархија је обухватала целу Ихтиманску Средњу гору, практично 90 километара иза Софије, док овде имамо податак да би то могло да иде и источније што ће рећи дубље у Тракију.

 

[Старо Браничево]

 

[Сребрена]

Српски устанци 1833- 1841

 

[Сребрена]

Маја 1918.године Бугари су дали списак српских речи које морају бити избачене из употребе у окупираним српским пределима, а локални Бугари ("Бугари") морају да их замене бугарским, напр. уместо хвала- благодарим, уместо дан- ден, уместо шта радиш-што работиш, уместо коло-хоро, уместо збиља-сериозно, уместо заменице ја- аз, уместо члан-член, уместо јуче- вчера итд...

 

[Старо Браничево]

Маја 1918.године Бугари су дали списак српских речи које морају бити избачене из употребе у окупираним српским пределима, а локални Бугари ("Бугари") морају да их замене бугарским, напр. уместо хвала- благодарим, уместо дан- ден, уместо шта радиш-што работиш, уместо коло-хоро, уместо збиља-сериозно, уместо заменице ја- аз, уместо члан-член, уместо јуче- вчера итд...

Pogledajte prilog 1520397
Pogledajte prilog 1520399

Тако је mutatis mutandis било и у Бугарској, мало раније.

 

[Casual Observer]

Маја 1918.године Бугари су дали списак српских речи које морају бити избачене из употребе у окупираним српским пределима, а локални Бугари ("Бугари") морају да их замене бугарским, напр. уместо хвала- благодарим, уместо дан- ден, уместо шта радиш-што работиш, уместо коло-хоро, уместо збиља-сериозно, уместо заменице ја- аз, уместо члан-член, уместо јуче- вчера итд...

Pogledajte prilog 1520397
Pogledajte prilog 1520399

Monstruozno, a ovde se još i nekoliko njih time i ponosi.

 

[Casual Observer]

Па да то би било то. С тим што ја мислим да су они били моћна држава својевремено и држали су знатно веће територије на левој обали Дунава. Али се зато на Шоплук, Поморавље и Повардарје нису ширили све до Симеона.

Jedino pitanje je čija je to bila država? Njihova ili ipak njihovih ugnjetača?

 

[Старо Браничево]

Jedino pitanje je čija je to bila država? Njihova ili ipak njihovih ugnjetača?

Pogledajte prilog 1520926

Па то је то! Наш школски систем је устројен тако да из наших школа и факултета излазе полу интелектуални слој љиди.

 

[Старо Браничево]

Monstruozno, a ovde se još i nekoliko njih time i ponosi.

Интересантно је то да су прве књиге за бугарске школе штампане у Београду на српском језику. Некада се тај језик у Бугарској звао “српски”, некада “славјаносрбски”, а некада само славјански, просто да би се прикрило српско име. Како је могуће да Бугари читају те књиге и разумеју тај језик, који узгред има потпуну српску фонетику и граматику, а данас не разумеју наш језик?! Шта се десило у међувремену и ко је крив што им је језик преуређен?!

 

[Casual Observer]

Па то је то! Наш школски систем је устројен тако да из наших школа и факултета излазе полу интелектуални слој љиди.

Kakvi su univerziteti u Srbiji, a posebno kako se sve pišu udžbenici i programi istorije i srpskog jezika će biti jasnije kad jednom i u njima počne da se otvoreno tvrdi da Srbi uopšte i ne postoje - sad Hrvati prisvajaju i srpski jezik sve do Kraljeva a Bugari sve istočnije od toga:

Petrović, Dragoljub (2023) Pohara srpskog jezika. Institut za političke studije, Beograd. ISBN 978-86-7419-376-1

http://repozitorijumips.rs/987/1/POHARA SRPSKOG JEZIKA Book 20230829a.pdf

 

[Старо Браничево]

Kakvi su univerziteti u Srbiji, a posebno kako se sve pišu udžbenici i programi istorije i srpskog jezika će biti jasnije kad jednom i u njima počne da se otvoreno tvrdi da Srbi uopšte i ne postoje - sad Hrvati prisvajaju i srpski jezik sve do Kraljeva a Bugari sve istočnije od toga:

Pogledajte prilog 1520964

Pogledajte prilog 1520965


Petrović, Dragoljub (2023) Pohara srpskog jezika. Institut za političke studije, Beograd. ISBN 978-86-7419-376-1

http://repozitorijumips.rs/987/1/POHARA SRPSKOG JEZIKA Book 20230829a.pdf

Они ништа нису криви, само су се вешто увлачили у пукотине на нашем етно-лингвистичком телу, које је наша наука направила, што свесно, што несвесно.

 

[Casual Observer]

Они ништа нису криви, само су се вешто увлачили у пукотине на нашем етно-лингвистичком телу, које је наша наука направила, што свесно, што несвесно.

Svesno ili nesvesno ali veoma savesno, tj najsavesnije rade protiv srpskog naroda. Ljudi uopšte ne gube vreme.

 

[Casual Observer]

Da si od tam od kude tvrdiš da si znaja bi kvo je toj.

Pripadnicima bugarske zajednice u Srbiji je omogućeno školovanje na njihovom maternjem bugarskom jeziku tako da u govoru koriste i bugarske reči koje su inače potpuno nepoznate u staroštokavskom Timočko-lužničkom.