Kafana Sunčana strana ulice II

[Black_star]

E al pazi kada sam znao da je TCzB.... ma pravi pronalazac, bicikli, paradajz....

Najveci plodovi su u unutrasnjosti suplje Zemlje..tamo uspeva ko ludo.

 

[Владан]

 

[Владан]

https://lagrande.rs/2020/01/29/banka-gena-u-pastricu/

 

[Jasna]

Molim za savjet imam žute krave u vrtu ste je
prirodno dobro pojedine mi svo sjeme hvala

Poruka osvanula na jednoj od stranica gde se dele saveti o organskoj
proizvodnji. Niko još nije dešifrovao šta je pisac hteo da kaže.

 

[Nina]

 

[Владан]

Nema bolje kosačice od ovaca i koza. Pored mene je manji plac gde komšija pušta ovce, kad nisam tu (jer imam radoznalog psa). Ne može tako da pokosi nijedna mašina ili ručna kosa kao oFca.

У Холандији док сам радио виђао сам поља соларних панела на неколико хектара све ограђено, а унутра овце пасу и одржавају травњак.

 

[Владан]

 

[Владан]

Јел ово коров или неко цвеће, никло из саксије , а била само земља сама 2 месеца и више. Додуше био сам сејао оскорше али то нису оне. Да није шта донесено са супстратом

 

[RužnaKoLopov]

 

[Nina]

 

[Nina]

Pozivam vas da učestvujete na vanrednom takmicenju na Fotografiji
tema je :Naše leto 2021.g. Fotografije možete poslati do 21.9.2021.g. moderatoru na pp
https://forum.krstarica.com/threads/vanredna-tema-nase-leto-2021-g.928084/

 

[jabajagi]

 

[Nina]

 

[Jasna]

 

[Nina]

 

[soledad10]

Pozdrav za sve koji posećuju Sunčanu stranu ulice

 

[Nina]

 

[moonja..]

Glisto,
dajte prebacite ove teme o karanfilima u poseban ptf ili deo ovog, da bude muškatle i karanfili, al da ne smetaju baštovanima.
Kkavi, bre, karanfili i cveće.
E, Ima ono Uređenje doma, tamo te teme iz Bazara ...i cveće.
Dada, to je najbolje.

 

[soledad10]

Koliko ljudi toliko ćudi. Ne može se svima ugoditi.
Ptf obuhvata mnogo tema pa neka svako bira ili postavlja one koje mu odgovaraju.
Ne može pojedinac da nameće svoju volju drugima.

 

[Nina]

 

[soledad10]

 

[Nina]

 

[Jasna]

Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta…
Sve im smeta.
Ja do škole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri k’o knjeginje,
k’o da se u svili legu:
jednom šmrknu,
dvaput kinu
i beže u limuzinu.

Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja krčio s ocem šumu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu-gospodinu
teško i da đubre prospe.
Kad mu mati nešto reži
mislim: žensko pa nek’ reži.

A on: odmah kupi stvari
i od kuće u svet beži.
Još mi žvrlja neka pisma
oproštajna,
puna bola.
Ispadnemo pred njim krivi
mi i škola.
Traži novac, kuka, moli
– nema čime stan da plati,
a ja šašav
pa ga pustim
da se mirno kući vrati.

I sve divno, divno umem
samo – sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih stek’o.
Niko hvala nije rek’o.
K’o da moram da se zboram
i da leđa večno krivim
zbog prinčeva i princeza.
K’o da samo zato živim.
A ja živim jer se nadam
da me i sad negde čeka
jedna šuma iz detinjstva
i vedrica vrućeg mleka,
i tišina ispod brega,
i plav lepet ptičjih krila,
i ogromne žute zvezde
kao što je moja bila.
Al’ putevi zatravljeni.
Nad njima se magle tope.
Odavno su zatrpane
moje bose dečje stope.

Išao sam i ja u svet
bez režanja,
bez bežanja.
Išao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali šta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.

 

[Nina]

 

[Анонимни]