Stihovi za moju dusu

[Nina]

Imao sam i ja svoju mladost,
Sad je gledam i osećam da su
Stari dani bili jedna radost,
Jedna ljubav koju život rasu.

U prirodi ima mnogo dana,
Mutnih, tamnih kao noći krilo,
U životu ima mnogo rana
Samo zato što je snova bilo.

More grli kopno od iskoni,
Kaplja kamen bez odmora dubi:
Rad i život po svoj vasioni,
Čovek živi kad ume da ljubi.

Često puta kad te vidim gredom,
Ja tek vidim šta si bila za me,
Uspomene izađu mi redom,
Tužno, mrtvo, pogledaju na me.

Ti još ne znaš ni da l' sam te vol'o?
Moja ljubav ostala je tajna.
Ne znaš ni to, da sam sve prebol'o,
Da si sada prošlost moja sjajna.

Moja ljubav pod životom spava,
Otkad mis'o rađa svoja čeda:
Tako mrtvi daju katkad java,
Moju ljubav još sećanje ne da.

Dis

 

[Nina]

Kao ptica na žici

Kao ptica na žici,
Kao pijanac u ponoćnom horu,
Trudio sam se na svoj način da budem slobodan.
Kao crv na udici,
Kao vitez iz neke starinske knjige,
Sačuvao sam sve svoje vence za te.
Ako, ako sam bio neprijatan,
Nadam se da ćeš preći preko toga.
Ako, ako sam bio neiskren,
Nadam se da znaš da to nikad nije bilo prema tebi.

Kao dete mrtvorođeno,
Kao zver sa svojim rogom,
Rastrgao sam svakog ko mi se približio.
Ali kunem se ovom pesmom,
I svime pogrešnim što sam uradio,
Da ću ti sve nadoknaditi.
Video sam prosjaka naslonjenog na drvenu štaku,
Reče mi "Ne smeš da tražiš previše",
A lepa žena naslonjena na zamračena vrata
Zavapi: "Hej, što ne tražiš više?"

O, kao ptica na žici,
Kao pijanac u ponoćnom horu,
Trudio sam se na svoj način da budem slobodan.

Leonard Koen

 

[Nina]

U tuđem srcu – Dušica Milanović

Otkud ja znam ko sve spava
u tuđem srcu.
Dok milujem onih nekoliko glava
koje mirno snuju u mom
i tad sumnjam koliko mene u njima ima.

Sumnja je težak saputnik.
I kad poseduješ čak i svetionik
zalutaš kad te ona vodi.

Da li sumnjam i dakle postojim
ili postojim da bi me ona ubila.
Ili sam je oterala kad sam se
svežom vodom umila.

Dok sam se kupala dragi me milujući
teši rečima da sam mu u srcu jedina,
sva u sapunici visokim falsetom
penom sam mu ubeđena odvraćala…

Kasno si se probudila,
i kasno si stigla, opominje me sumnja.
Mene koja sam precizna kao vreme.

I ona koja mi je večito teško breme
uortačila se sa tim vremenom,
i s predumišljajem me goni
ko da mi zna sudnji dan, a zna, i ja znam…
U tuđem srcu niko nikad nije sam.

 

[Nina]

"I bi bol
Udahnuh ga
Tiho
Kao dim cigarete
I nekolike pesme
Koje otresoh
Kao pepeo
Cigarete"

Amrita Pritam

 

[Nina]

Svake večeri, umorni od neostvarenih želja, ali uvek uz
drhteći od nade u srcu, šapnem jednu reč:
Sutra!

Sutra će mi neko reći: sine;
sutra će mi neko reći: draga;
sutra će mi neko reći:... volim;
sutra ću sve patnje sahraniti u jedan grob, u jedan grob
bez krsta, bez znaka, da ne ostane uspomena na njih;
sutra...

I tako trista šezdeset pet dana u godini -
Sutra!... Sutra!

Danilo Kiš

 

[medozarr]

U kasne sate kad umor slama
Obično uz neke hladne kiše
Krenu da naviru misli o nama
Koje sećanje nikad ne briše
Golgota u meni ko zvezda gori
Čemu se opirem u inat dođe
Um se sa srcem večito bori
To što ne prolazi hoću da prođe
Na bilo koju stranu da legnem
Pritisnem srce, igra mi bilo
U prazne ruke samoću stegnem
Pa budan sanjam moje milo
Savo Cvijetinovic

 

[Nina]

Ne odlazi tiho u tu blagu noć*

Ne odlazi tiho u tu blagu noć,
Gori i bunca starost na kraju dana.
Žesti se, besni, dok svetlost se gasi!

Iako mudri shvatiše: tama je pravedna,
Jer rečma munju nisu razgranali, ipak –
Ne odlaze tiho u tu blagu noć.

Dobri poslednjim nariču drhtajem
Nad krhkim delima u zelenoj uvali:
Žeste se, besne, dok svetlost se gasi.

Divljaci sunce love, opevaju mu let.
Kad kasno saznaju da su ga ražalostili,
Ne odlaze tiho u tu blagu noć.

Dilan Tomas

 

[Nina]

AKO ME ZABORAVIŠ

Hoću da znam
jednu stvar.
Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.


Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

 

[Nina]

Nemoj stajati na mom grobu i plakati

Nemoj stajati na mom grobu i plakati.
Nisam tamo. Ne spavam.
Ja sam jedan od hiljadu vetrova koji duvaju.
Ja sam dragulj što blista na snegu.
Ja sam sunčevo svetlo na zrelom žitu.
Ja sam nežna jesenja kiša.
Kad se probudiš u jutarnjem miru
Ja sam užurbanost koja se javlja
Kod ptica što kruže u letu.
Ja sam zvezda što sja na nebu.
Nemoj stajati na mom grobu i plakati.
Nisam tamo. Nisam umro.

Meri Elizabet Fraj

 

[Nina]

Kad zaboraviš nedelju

A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom,
A naročito
Kad zaboraviš nedelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne
I gledam niz dugu ulicu koja nikuda ne vodi;
Zagrljena priprostim starim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram da radim i sretna sam...
I kad ponedeljak ne bi trebao nikada doći!
Kad to zaboraviš, kažem...


I kako si psovao kad bi neko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zazvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedeljni ručak
To jest, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog
Mastilom na jugozapadnom uglu na
Nedeljni ručak.
A to je uvek bilo pile s testeninom, ili pile s pirinčom i salata,
Pa raženi hleb i čaj, i kolači s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš...


Kad zaboraviš moj tihi predosećaj
Da će rat završiti pre nego dodje red na tebe,
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteno u nedeljno svežoj posteljini,
I nežno se slivali jedno u drugo...
Kad, kažem, zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda poverovati
Da si me dobro zaboravio...

Gvendolin Bruks

 

[Nina]

 

[Nina]

Deseta sveća – Slađana Belko

Uvek u taj pesak
ubadam istim redom.
Prva je moja, za mene,
potom za decu, unuke,
snahe, onda profesorska,
sledi doktorska i ta
poslednja deseta,
promenljiva je,
uvek zamenljiva.

Nekad pesnička,
potom školska,
rođačka retko,
jednom vojnička
čak i komšijska,
ali nikada tvoja.

Do danas, sve do
danas, mili moj
Polihistore.
Koliko god
se opirali rečima,
nismo uspeli delima.

I zato,
na ovaj sveti dan
ta deseta sveća
tebi namenjena
nek plamičkom
osvetli naš put.

Tebi u sutra,
meni u juče.
Kad se već sretosmo.
I volesmo. Do sjaja.
Nek i sveća
izgori. Do kraja.

 

[Tea]

Гори, гори, моя звезда,
Звезда любви приветная!
Ты у меня одна заветная,
Другой не будет никогда,
Ты у меня одна заветная,
Другой не будет никогда!

Звезда любви, звезда волшебная,
Звезда прошедших лучших дней!
Ты будешь вечно незабвенная
В душе измученной моей,
Ты будешь вечно незабвенная
В душе измученной моей!

Твоих лучей небесной силою
Вся жизнь моя озарена;
Умру ли я, ты над могилою
Гори, сияй, моя звезда!
Умру ли я, ты над могилою
Гори, сияй, моя звезда!

 

[Nina]

U mojoj glavi stanuješ, Stevan Raičković

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš.

 

[Mister]

BRANKO MALEŠ​

ja uvijek počinjem
od 9. rečenice!
to je kao da nosim
tuđe precizno odijelo
koje, mislim, nije baš
moje
ali mi se sviđa kao
bazen!
u bazenu se brčkam
sa 3 djevojke koje strašno
liče
na mene
u bazenu ne znam kliziti
po vodi
ali se ionako vidim
samo dopola
a to je jako dobro!
mrzim povijest
jer tamo ima puno nejasne
tučnjave
a ja se ne volim tući
jer sam najjači
i to je jako dobro!
moj će vas brat sve
prebiti
ako mu kažem jednu
riječ
koja je samo njegova
na svijetu!
bio sam jednom predsjednik
pa bog pa policajac
ali nije to za mene!
bar zasada!

 

[Nina]

Postoji u meni mnogo čežnji, i mnogo težnji i još više želja,
neostvarenih maštanja i sveta iz oblaka.

Da li ću se ikada prizemljiti, ni sama ne znam.
A i ne želim.

Želim uvek biti i ostati dete jer jedino tako,
mogu da ponekad opravdam suze u svojim očima!"

Ljiljana H. Đurović

 

[Moje ime je Đurđija]

 

[Nina]

Činilo se noćas
da si opet ovde
i da te ljubim
kao sto sam znala
htela sam da pitam
otkuda se vraćaš
i otrov da budem
i melem i rana

Htela sam da priznaš
da ti je sad žao
i da me k'o nekad
opet voliš malo
a onda se jutro
razlilo po nama
i sve se u meni
prekinulo, stalo

Uzalud se budim
ponovo je veče
u bučnome stanu
neki čudni ljudi
piju moje vino
govore o tebi
nemarno bez srca
pripiti i ludi

Htela sam da priznaš
da ti je sad žao
i da me k'o nekad
opet voliš malo
a onda se jutro
razlilo po nama
i sve se u meni
prekinulo, stalo

I ja nesto glumim
smejem se bez smisla
pobdnik u laži
i putnik bez cilja
znam da je lakše
kada nikog nema
plakala bih glasno
zaspala od vina
ovako u gužvi
smejem se bez smisla

O Bože
Bisera Veletanlic