Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[*BILJA*]

Pročitaj, svideće ti se. A ja ću u najskorije vreme Roman o Londonu. imam ga.

Sad kad pomenu roman Crnjanskog, odnosno London, setih se kako sam kao devojcurak jako volela Dzeka Londona i kako sam gutala njegove knjige...Od prve (valjda je to bila prva koju je napisao), Sin vuka, Zov divljine, Beli ocnjak i da ne nabrajam.ali nisam procitala "Crvenu kugu" i mislim da cu jednom kad stignem da je uzmem i procitam. Inace, nije poziveo dugo - tek nekih 40-ak godina..Steta!

 

[quentin]

Pitanje je koliko je poenta da to bude interesantno.
Sad, ne bih da budem neki hejter, ali neke stvari jednostavno nemaju za cilj da budu interesantne, već sadrže neku jaču poentu...
sad, možda dete nije sposobno da razume neku knjigu, ali je zato tu profesor da proba da objasni. Bilo bi pogubno kad bi se lektira srednje škole svela na "laku" literaturu, i onda bi ta deca šlog doživela pri susretu sa težim knjigama, a i verovatno bi ih ubrzo batalili. A ako im daš da čitaju odlomke, gube mogućnost da steknu uvid u pravi kvalitet jednog dela.
Mislim da mora ovako, pa se prirodnom selekcijom jednostavno izdvoje ljudi koji su za to a koji ne. Niti svi mogu da rade trostruke integrale, niti svi mogu da čitaju Dostojevskog. Svakom svoje.

A ovako misle da je sva kvalitetna književnost teška i sa dvadeset se oduševe Koeljom i Hobitom, jer misle da su to jedine alternative.
Ne treba nikoga ko ima 17 godina smarati sa teškim i preobimnim knjigama, koliko god one značajne bile. Ima vremena u životu da se čitaju i Rat i mir i Braća Karamazovi i Seobe, ali to nisu knjige u kojima će neko od 17 godina otkriti radost čitanja. Dijete će biti zadovoljno što je forsiralo tako kompleksnu knjigu, ali neće ga to vući da čita nešto dalje. Znam neke koji misle da, pošto su u školi pročitali Tihi Don ili Rat i mir, eventualno Na Drini Ćupriju, ništa drugo ne treba u životu da čitaju.
Već sam negdje rekao da je jedna od dobro izabranih knjiga u našoj lektiri Kamijev Stranac (koji izgleda jedino Rayeli nije bio u lektiri). Knjiga je kratka, ima smislen zaplet i otvara sasvim dovoljno moralno-filozofskih pitanja za nekoga u trećem gimnazije - meni je bar bila u trećem. Takvih knjiga bi trebalo biti više, ali i dobro napisane žanrovske literature - naučne fantastike ili špijunskih romana, zašto da ne.

 

[Mrs.Bi]

U pravu si. Tako i ja ponekad razmišljam kako bih napravila bolju zbirku zadataka od ovih silnih eksperata, koji, sigurna sam, nisu ni privirili u odeljenje, a kamo li održali neki čas. Ali, ko nas pita...

Verujem da bi. Ja nisam prosvetni radnik, ali sam majka užasnuta nastavnim programima. I uvek sam govorila da te programe treba da prave nastavnici koji uče decu i znaju tačno šta deca mogu da shvate i prihvate i šta im treba i šta im je primereno.

I sve se slažem s kventinom oko lektire. Sad više niko ništa i ne čita. Moja ćerka odgledala film Ana Karenjina, umesto da čita. Ništa nije shvatila, ali lektira prošla i baš je briga. A da je bila neka kraća knjiga i primerenija uzrastu od 16-17 godina možda bi je i pročitala.

 

[goxy]

I u moje vreme su se gledali filmovi tad doduše nij bilo neta da skineš prežvakane knjige al uvek je bilo ljudi koje većin knjiga nij interesovala pa su podavljivali...Govorim o gimnaziji koja ipak podrazumeva da neko ima sposobnost da čita k njige neki nemaju ni to nemaju pažnje...Meni je lično srpski bio jedan od retkih časova koje sam čekao sa radošću i pored stroge profesorke.

 

[saki8050]

Poslednje - Kim Harrison "A Fistful of Charms"
Trenutno - Anne rice "The Vampire Lestat" i Hermann Hesse "Steppenwolf"

na engleskom su zato što čitam u .pdf.

 

[dju_bre]

Problem sa srednjoškolskom lektirom je što je složena antologijski - zastupljene su cijenjene i reprezentativne knjige poznatih pisaca. Niko ne razmišlja o tome koliko to nekome od 16 ili 17 godina može biti interesantno. Ja bih sastavio spisak od sto knjiga od kojih u školskoj godini mora da se pročita, recimo, osam, i onda da dijete nešto napiše o nekoj knjizi, da je predstavi ostalima u razredu itd. Ja lektiru ne bih toliko vezao za program književnosti, neka na času čitaju izabrane odlomke, kratke priče, poeziju, bave se teorijom... Lektira bi trebalo da je neka vrsta odmora, a zapravo da se djeci da prilika da zavole čitanje. Naravno, knjige na tom spisku trebaju biti dobre, ali ne nužno neki umjetnički vrhunci.

Mislim da svaka knjiga može da se razume i učini interesantnom. To ima veze sa profesorom, ali mislim da ipak najviše ima veze sa uslovima rada.
Ja mislim da lektiru ne treba menjati, možda je treba malo osvežiti, a primetila sam da pojedini idavači to i rade. U nekoj čitanci videh odlomak iz Harija Potera, takođe sam videla da je, čini mi se Klett, ubacio priču Mihajla Pantića.
Naročito mislim da ne treba menjati lektiru iz razloga što je većini to jedino kvalitetno što će ikad pročitati u životu. Poznajem ljude koji su završili fakultete, stručnjaci su u svom poslu, veoma inteligentni, pa se od srednje škole nisu uhvatili za neku ozbiljniju knjigu. Neki od njih daj bože da su se uhvatili za bilo koju knjigu (mislim na književnost). Tako da dobra je lektira, bar znaju ko je šta napisao i bar su morali to da pročitaju. Nešto od toga im je sigurno ostalo u pamćenju, za nešto će poželeti, u nekom trenutku, opet da pročitaju.

 

[dju_bre]

Pročitaj, svideće ti se. A ja ću u najskorije vreme Roman o Londonu. imam ga.

Da dam upozorenje na vreme.
Roman o Londonu nema neku spektakularnu fabulu. Radi se ruskom bračnom paru koji su emigrirali u London. Oboje su intelektualci, visoko obrazovani, bili su dobrostojeći, a sad su u tuđini i snalaze se kako znaju i umeju. Više su u pitanju opisi, snažni misaoni pasaži, nego neka radnja. Seta izbija iz svake stranice, tako da ako ne ide čitanje, bolje ostavite da dodje pravo vreme.

 

[Rayela]

Da dam upozorenje na vreme.
Roman o Londonu nema neku spektakularnu fabulu. Radi se ruskom bračnom paru koji su emigrirali u London. Oboje su intelektualci, visoko obrazovani, bili su dobrostojeći, a sad su u tuđini i snalaze se kako znaju i umeju. Više su u pitanju opisi, snažni misaoni pasaži, nego neka radnja. Seta izbija iz svake stranice, tako da ako ne ide čitanje, bolje ostavite da dodje pravo vreme.

Roman o Londonu je zapravo biografska knjiga, on je tu opisao sebe i svoj zivot, Znaci da se radi o bracnom paru Crnjanski, on tu i pominje Isakovitcha koji nikako da umre.
Vec je posle nekoliko stranica citanja jasno da su tema sam Crnjanski i njegova Vida i njihovo potucanje po bespucima Londona.

 

[Rayela]

Mislim da svaka knjiga može da se razume i učini interesantnom. To ima veze sa profesorom, ali mislim da ipak najviše ima veze sa uslovima rada.
Ja mislim da lektiru ne treba menjati, možda je treba malo osvežiti, a primetila sam da pojedini idavači to i rade. U nekoj čitanci videh odlomak iz Harija Potera, takođe sam videla da je, čini mi se Klett, ubacio priču Mihajla Pantića.
Naročito mislim da ne treba menjati lektiru iz razloga što je većini to jedino kvalitetno što će ikad pročitati u životu. Poznajem ljude koji su završili fakultete, stručnjaci su u svom poslu, veoma inteligentni, pa se od srednje škole nisu uhvatili za neku ozbiljniju knjigu. Neki od njih daj bože da su se uhvatili za bilo koju knjigu (mislim na književnost). Tako da dobra je lektira, bar znaju ko je šta napisao i bar su morali to da pročitaju. Nešto od toga im je sigurno ostalo u pamćenju, za nešto će poželeti, u nekom trenutku, opet da pročitaju.

Da kad bi stvarno i citali. Ali ne citaju. Vidim da je neko pominjao ovde kao lektiru i Cekajuci Godoa,Fausta, to su dela koja citaju samo oni ljudi koje literatura zanima malo
dublje, vise, deca to ne mogu ni da razumeju, ni da vole, ni da citaju.
E drago mi je da Hari Poter usao u citanke, samo jos fali Momo Kapor, Gospodar Prstenova i repertoar lektire je savrsen.

 

[Фјодор]

Баш данас почињем Роман о Лондону. Имам намеру да до лета прочитам све књиге Црњанског, а добар део сам већ прочитао.

 

[dju_bre]

Roman o Londonu je zapravo biografska knjiga, on je tu opisao sebe i svoj zivot, Znaci da se radi o bracnom paru Crnjanski, on tu i pominje Isakovitcha koji nikako da umre.
Vec je posle nekoliko stranica citanja jasno da su tema sam Crnjanski i njegova Vida i njihovo potucanje po bespucima Londona.

Očito je da je pisac uneo svoje iskustvo, ali je daleko od potpune biografije. Mislim, znaš šta se na kraju desilo

 

[Rayela]

Баш данас почињем Роман о Лондону. Имам намеру да до лета прочитам све књиге Црњанског, а добар део сам већ прочитао.

E sta je tu sada taj dobar deo, pitanje je veliko

Roman o Londonu je predivan, Seobe su njegovo " delo" , a Embahade njegov diplomatski dnevnik iz koga covek nauci i shvati
svoju najnoviju istoriju. On nije nista drugo ni pisao. Pisao je i "Lolu Montez", ali to nije vredno pomena, pisao je lljubavnu poeziju, a ona
je ihihihi ili itekako vredna pomena.

Priča
Crnjanski

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim

Kad bagrem beo dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti nikad više.

 

[quentin]

Mislim da svaka knjiga može da se razume i učini interesantnom. To ima veze sa profesorom, ali mislim da ipak najviše ima veze sa uslovima rada.
Ja mislim da lektiru ne treba menjati, možda je treba malo osvežiti, a primetila sam da pojedini idavači to i rade. U nekoj čitanci videh odlomak iz Harija Potera, takođe sam videla da je, čini mi se Klett, ubacio priču Mihajla Pantića.
Naročito mislim da ne treba menjati lektiru iz razloga što je većini to jedino kvalitetno što će ikad pročitati u životu. Poznajem ljude koji su završili fakultete, stručnjaci su u svom poslu, veoma inteligentni, pa se od srednje škole nisu uhvatili za neku ozbiljniju knjigu. Neki od njih daj bože da su se uhvatili za bilo koju knjigu (mislim na književnost). Tako da dobra je lektira, bar znaju ko je šta napisao i bar su morali to da pročitaju. Nešto od toga im je sigurno ostalo u pamćenju, za nešto će poželeti, u nekom trenutku, opet da pročitaju.

O tome i govorim. Naravno, nismo svi isto nasađeni, ali sigurno je dosta onih kod kojih se razvio uslovni refleks, pa kad se pomene umjetnička proza, oni se sjete patnje kroz koju su prolazili kad su sa svojih 16 godina morali da čitaju Dostojevskog. Ima i onih kojima to nije rano, ali školski program se ne piše za šačicu starmalih vunderkinda, nego za prosječno dijete. Sv u svemu, nikakva korist od toga što je u srednjoj pročitao par kapitalnih romana, kad mu je to zgadilo čitanje za ostatak života.

 

[krasuljak]

Da dam upozorenje na vreme.
Roman o Londonu nema neku spektakularnu fabulu. Radi se ruskom bračnom paru koji su emigrirali u London. Oboje su intelektualci, visoko obrazovani, bili su dobrostojeći, a sad su u tuđini i snalaze se kako znaju i umeju. Više su u pitanju opisi, snažni misaoni pasaži, nego neka radnja. Seta izbija iz svake stranice, tako da ako ne ide čitanje, bolje ostavite da dodje pravo vreme.

Ovo mi je dragocen savet. Ali, ispada da mi je svaka druga knjiga na čekanju... Hoće li biti dovoljno vremena...

 

[Rayela]

Očito je da je pisac uneo svoje iskustvo, ali je daleko od potpune biografije. Mislim, znaš šta se na kraju desilo

To je autobiografsko delo, onako 100%. On je uvek negirao da je to "to", ali svako ko je iole citao kako se njegov zivot i zivot
njegove Vide odvijao u Londonu ( ukljucujuci i sve profesije kojima je pokusavao lik iz romana da se bavi) zna i jasno je da je
to autobiografija. Mislim, reci da je pisac uneo u delo svoje iskustvo, za mene je naivno ( da ne upotrebim neku ruzniju rec).
A sta da unosi u svoje delo? Tvoje ili moje iskustvo? On je u to svoje delo uneo svoj zivot, te strasne godine ( i ne samo po njega)
iz vremena WWII, ali i vreme posle koje je vazilo za sve emigrante, ali i za same Engleze, pri cemu su se emigranti narocito lose osecali
jer su emigranti svuda i uvek neko strano tkivo, tako se osecaju cak i kada ih niko ne gleda popreko.

 

[Rayela]

Ovo mi je dragocen savet. Ali, ispada da mi je svaka druga knjiga na čekanju... Hoće li biti dovoljno vremena...

Roman o Londonu ces "progutati" za 24 sata
Knjiga ko da je za tebe pisana. Kad ti kaze tvoja drugarica

 

[quentin]

Ovo mi je dragocen savet. Ali, ispada da mi je svaka druga knjiga na čekanju... Hoće li biti dovoljno vremena...

Zaboga, Rado, pa tek si napunila 33...

 

[krasuljak]

A već se osećam kao da imam 48.

 

[Фјодор]

E sta je tu sada taj dobar deo, pitanje je veliko

Roman o Londonu je predivan, Seobe su njegovo " delo" , a Embahade njegov diplomatski dnevnik iz koga covek nauci i shvati
svoju najnoviju istoriju. On nije nista drugo ni pisao. Pisao je i "Lolu Montez", ali to nije vredno pomena, pisao je lljubavnu poeziju, a ona
je ihihihi ili itekako vredna pomena.

Priča
Crnjanski

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim

Kad bagrem beo dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti nikad više.

Извини?

 

[sunasceJeca]

Pročitala "Simeonov pečat", sada počinjem "Razgovori s Bogom" od Nila D. Volša.

 

[Linejna]

A oci?
Njegove oci?
Neverovatne... Miloseve.
Podsetili ste me na Roman o Londonu, ali i ja se plasim da necu imati dovoljno vremena... za sve...

 

[sunasceJeca]

I da iskoristim priliku, da Krasuljku i ja čestitam rođos. Da čitaš puno lepih knjigica još, da si srećna, zadovoljna i zdrava.


Uz knjigu koju čitam sada, prelistavam uporedo i Kuvar koji dobih od roditelja : "Domaća kuvarica, gastronomsko blago Srbije ", tako da čitam uporedo sada dve.

 

[Nora Barnacle]

Srecan rodjus Dzojsu i Radi .

Lektira? Hmm...ja bih samo debele knjige deci davala, da ih mucim. Bas zato sto iz predmeta koje mogu da predajem ne postoji ni jedna dovoljno debela knjiga sam i napustila tu profesiju. Svako ko bi me pitao zasto druga odeljenja citaju "Kad su cvetale tikve" i "Hazarski recnik" morao bi (za dvojku, razume se), da nauci "Zvonara Bogorodicine crkve" napamet. I tad niko ne bi bio korumpiran, ne bi bilo bolesnih i gladnih i stalno bi bilo prolece.

I ne interesuje me sto su pojedninima predavali ucitelji usmerenjaci, pa su od sveg gradiva na casovima knjizevnosti zapamtili da su svinje debele, a vreme svo.

 

[krasuljak]

Hvala na čestitkama. Ljubim vas.

 

[lamar]

Srecan rodjus Dzojsu i Radi .

Lektira? Hmm...ja bih samo debele knjige deci davala, da ih mucim. Bas zato sto iz predmeta koje mogu da predajem ne postoji ni jedna dovoljno debela knjiga sam i napustila tu profesiju. Svako ko bi me pitao zasto druga odeljenja citaju "Kad su cvetale tikve" i "Hazarski recnik" morao bi (za dvojku, razume se), da nauci "Zvonara Bogorodicine crkve" napamet. I tad niko ne bi bio korumpiran, ne bi bilo bolesnih i gladnih i stalno bi bilo prolece.

I ne interesuje me sto su pojedninima predavali ucitelji usmerenjaci, pa su od sveg gradiva na casovima knjizevnosti zapamtili da su svinje debele, a vreme svo.

Al si ti zlica
Ja sam usmerenjak pa sta
Od skole sebi i onako racunam samo te dve usmerenjacke godine, sve posle toga je bilo bzvz strucno.
A ti bi da mi ukines i te dve godine zbog glupih debelih svinja