Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
krasuljak:
Počela More Džona Banvila, po quentinovoj preporuci. Nisam razočarana. Hvala, prijatelju.:lol::hvala:
Kliknite za proširenje...

Rudjer:
U 99% slučajeva knjige koje su dobije Bukerovu nagradu su odlične. Ipak je to jedna od najprestižnijih književnih nagrada u svijetu.
Kliknite za proširenje...

Nema na čemu, Rado!

Life of Pi (Život Paja) Jana Martela - još jedan dobitnik Bukerove nagrade kog preporučujem.
Iako nisam pobornik ideja da knjige treba da mijenjaju psihologiju čitaoca, moram priznati da ovaj neobičan roman donosi mnogo optimizma.
 
Rudjer:
Ja sam Slepog ubicu stigao do pola. U pravu su oni koji su govorili da je prvih 100 strana dosadno, a da kasnije postaje zanimljivo.
Kliknite za proširenje...
Zbog tih prvih sto i odugovlačim. :lol:
quentin:
Nema na čemu, Rado!

Life of Pi (Život Paja) Jana Martela - još jedan dobitnik Bukerove nagrade kog preporučujem.
Iako nisam pobornik ideja da knjige treba da mijenjaju psihologiju čitaoca, moram priznati da ovaj neobičan roman donosi mnogo optimizma.
Kliknite za proširenje...
Nabavićemo.;) Verujem u tvoj ukus.:ok:
 
Ja Čarobni breg planiram da konačno dovršim..uzela sam ga ga čitam pre par godina, došla do pola knjige i ne znam zašto sam malo pauzirala sa knjigom, uglavnom nikad je dovršila nisam...pa planiram ispočetka.
A njegov Tonio Kreger me se baš dojmio.

Elem, trenutno čitam Nebo nema miljenika, od Remarka i za sada uživam.
Uzela sam bila Točkovi od Arthura Hejlija i smorila se posle 10 strana pa batalila.
 
Završio zbirku horor-fantastike ''Noćne priče''. 11 pisaca, 13 priča. Teško da bi se mogle nazvati naročito jezivim, ali imaju onaj neki vintage šmek. Po, Čehov, Mopasan, Gogolj, Vels, Glišić... Na kraju je najveći promašaj na dušu selektora (Miodrag ''T.H. Raič'' Raičević), s obzirom da poslednjih par pripovetki prilično ispadaju van koncepta zbirke.
 
wild_child:
Ja Čarobni breg planiram da konačno dovršim..uzela sam ga ga čitam pre par godina, došla do pola knjige i ne znam zašto sam malo pauzirala sa knjigom, uglavnom nikad je dovršila nisam...pa planiram ispočetka.
A njegov Tonio Kreger me se baš dojmio.

Elem, trenutno čitam Nebo nema miljenika, od Remarka i za sada uživam.
Uzela sam bila Točkovi od Arthura Hejlija i smorila se posle 10 strana pa batalila.
Kliknite za proširenje...

To mi je jedna od najomiljenijih knjiga, ponekad volim da kazem: Cica ima miljenike.
 
Pročitala Prelevića, Kako je umro Baš Čelik.
Knjiga mi se mnogo svidela - to su priče i anegdote o pijancima, muzičarima, skandal-majstorima, golubovima i džeparošima, o Beogradu posle drugog svetskog rata, i pre svega o rokenrolu kao načinu života. Ljubitelji Bukovskog koji ovo nisu čitali biće prijatno iznenađeni činjenicom da imamo nešto još bolje, a domaće :)

(Ono što je mene iznenadilo: ja sam Prelevića nekako doživela kao kavgadžiju, a knjiga uopšte nije gruba, ni prosta, ni kada su najmračnije priče u pitanju. Puna ljubavi, lepote i sućuti.)
 
Poslednja izmena:
Honduras:
Pročitala Prelevića, Kako je umro Baš Čelik.
Knjiga mi se mnogo svidela - to su priče i anegdote o pijancima, muzičarima, skandal-majstorima, golubovima i džeparošima, o Beogradu posle drugog svetskog rata, i pre svega o rokenrolu kao načinu života. Ljubitelji Bukovskog koji ovo nisu čitali biće prijatno iznenađeni činjenicom da imamo nešto još bolje, a domaće :)

(Ono što je mene iznenadilo: ja sam Prelevića nekako doživela kao kavgadžiju, a knjiga uopšte nije gruba, ni prosta, ni kada su najmračnije priče u pitanju. Puna ljubavi, lepote i sućuti.)
Kliknite za proširenje...

Meni je ta knjiga vestacki pokusaj stvaranja boemskog zivota i boemske istorije u gradu, koji nema nista interesantno.
 
Honduras:
Pročitala Prelevića, Kako je umro Baš Čelik.
Knjiga mi se mnogo svidela - to su priče i anegdote o pijancima, muzičarima, skandal-majstorima, golubovima i džeparošima, o Beogradu posle drugog svetskog rata, i pre svega o rokenrolu kao načinu života. Ljubitelji Bukovskog koji ovo nisu čitali biće prijatno iznenađeni činjenicom da imamo nešto još bolje, a domaće :)

(Ono što je mene iznenadilo: ja sam Prelevića nekako doživela kao kavgadžiju, a knjiga uopšte nije gruba, ni prosta, ni kada su najmračnije priče u pitanju. Puna ljubavi, lepote i sućuti.)
Kliknite za proširenje...
Bacicu je ipak na spisak.
I meni je Prelevic gostujuci u nekim emisijama delovao kao kavgadzija, folirant i pozer.
Ali si me sada pokolebala, pa cu ipak uzeti knjigu jer mi deluje zanimljivo :)
 
Vrela Cica:
Meni je ta knjiga vestacki pokusaj stvaranja boemskog zivota i boemske istorije u gradu, koji nema nista interesantno.
Kliknite za proširenje...

Mislim da nije veštački, Beograd je u to vreme - šezdesete, sedamdesete, osamdesete - baš mogao da se pohvali neverovatnim pijancima i boemima. To znam jer jer u članovi moje porodice takođe učestvovali u stvaraju te istorije : )
 
lamar:
Bacicu je ipak na spisak.
I meni je Prelevic gostujuci u nekim emisijama delovao kao kavgadzija, folirant i pozer.
Ali si me sada pokolebala, pa cu ipak uzeti knjigu jer mi deluje zanimljivo :)
Kliknite za proširenje...

Isto. Možda mi se zato knjiga i svidela. Nemoj da očekuješ previše, ali jeste zanimljivo. Nisu sve priče iste, neke su smešne, a neke su baš lepe, i svakako je mnogo, mnogo bolje od svih ovih savremenih pripadnika kontra-seljačke književnosti (ovaj termin sam našla kod Tirnanića).
 
Honduras:
Mislim da nije veštački, Beograd je u to vreme - šezdesete, sedamdesete, osamdesete - baš mogao da se pohvali neverovatnim pijancima i boemima. To znam jer jer u članovi moje porodice takođe učestvovali u stvaraju te istorije : )
Kliknite za proširenje...

To je bas slatko. Pre par meseci je tako neka lokal-patritska naci-baba sa Vracara pocela da se hvali kako je nekada gde je Manjez bila neka kaljuga, gde su se brckale guske i patke, a njen je deda jahao na konju po Beogradu, za razliku od ostalih, koji su koritsili svoje noge. Neko je lepo ovde rekao da moze da razume da se neko hvali svojim poreklom, koje je staro 200, 300 godina, a pri tom je ta porodica izrodlial neke velike svetske priznate knjizevnike, naucnike, stvaraoce u bilo kom polju, a ne da li je neko jahao konja ili magare. Tako i taj Prelevic pokusava da od jednog najnormalnijeg dokolicarskog i ispraznog nacina zivota napravi nesto epohalno i neverovatno. Onda se kao "stari Beogradjani", koji su stari, jer se tako osecaju, a u odnosu na hiljadu godina postojanja Beograda su zanemarljivi, osecaju nesto znacajnim, a to je u sustini samo jedna razbibriga, jer su se oni zabavljali tadasnjim internetom ili tadasnjim satelitskim programom, koji se danas naziva boemskim zivotom. Za dvadesetak godina nekom ce poziranje po kaficu sa laptopom izgledati tako setno i romanticno, jer ce se verovatno tada ljudi teleportovati. Ta njegov knjiga je izraz jednog dubokog kompleksa palanke i promasenosti zivota. On je jednostavno pogledao da je spucao sav svoj zivot ni u sta i onda napravio knjigu, koju tako neke naci lokal patriote sede i listaju i pljuju po novopridoslim stanovnicima i gradu, koji se i dalje razvija. Dakle, da zakljucim, "Pokusavam da stvaram Pariz u kaljuzi",
 
Vrela Cica:
To je bas slatko. Pre par meseci je tako neka lokal-patritska naci-baba sa Vracara pocela da se hvali kako je nekada gde je Manjez bila neka kaljuga, gde su se brckale guske i patke, a njen je deda jahao na konju po Beogradu, za razliku od ostalih, koji su koritsili svoje noge. Neko je lepo ovde rekao da moze da razume da se neko hvali svojim poreklom, koje je staro 200, 300 godina, a pri tom je ta porodica izrodlial neke velike svetske priznate knjizevnike, naucnike, stvaraoce u bilo kom polju, a ne da li je neko jahao konja ili magare. Tako i taj Prelevic pokusava da od jednog najnormalnijeg dokolicarskog i ispraznog nacina zivota napravi nesto epohalno i neverovatno. Onda se kao "stari Beogradjani", koji su stari, jer se tako osecaju, a u odnosu na hiljadu godina postojanja Beograda su zanemarljivi, osecaju nesto znacajnim, a to je u sustini samo jedna razbibriga, jer su se oni zabavljali tadasnjim internetom ili tadasnjim satelitskim programom, koji se danas naziva boemskim zivotom. Za dvadesetak godina nekom ce poziranje po kaficu sa laptopom izgledati tako setno i romanticno, jer ce se verovatno tada ljudi teleportovati. Ta njegov knjiga je izraz jednog dubokog kompleksa palanke i promasenosti zivota. On je jednostavno pogledao da je spucao sav svoj zivot ni u sta i onda napravio knjigu, koju tako neke naci lokal patriote sede i listaju i pljuju po novopridoslim stanovnicima i gradu, koji se i dalje razvija. Dakle, da zakljucim, "Pokusavam da stvaram Pariz u kaljuzi",
Kliknite za proširenje...

Pa da li si čitala knjigu? Nema nikakvog pljuvanja novopridošlih stanovnika. Samo čovek voli svoj kraj, i svoj način života. Shvatam ja šta tebi ide na živce, ali ima jedna fora u vezi sa tim napadanjem ljubitelja Beograda: Beograđani nemaju šta drugo da vole, osim Beograda. Pa ako je ok da neko voli Čačak, a neko Vrbas, ili neko selo, šta fali da beograđanin voli Beograd? Mislim da se termin 'kontra-seljačka književnost' ne odnosi na ljude (protiv seljaka), nego na knjige o gradu i gradskom životu. A konkretno Prelević: rođen u kući sa malim dvorištem, koja je imala dve prostorije - jednu za ukućane, a drugu za magarca. To ti je pravi stari Beograd :)
Shvatam i alergiju na knjige o pijančenju i džabalebarenju. Ne mora svako da voli te priče, nije obavezno, niti je knjiga nametljiva na taj način. Nije epohalno, i nije neverovatno, ali je često lepo. Ko voli, može da pročita, ko ne voli - preskoči, i to je sve.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

S
Preporuke knjiga/izdavača
Odgovora
5
Pregleda
204
suzaa
S
Atomic™
Позивам Вас да читате књиге!
Odgovora
18
Pregleda
424
Živorad Drugi
Živorad Drugi
Nina
Šta je za vas roman Braća Karamazovi?
Odgovora
3
Pregleda
215
faraonn
faraonn

Back
Top