Bogart
Poznat
- Poruka
- 9.747
Разумеш се у астрологију, је ли тако. Е па астрологија је заправо гатање по звездама; наравно, не гатање у оном најпрофанијем, свакодневном смислу док ког су сам појам гатања срозале којекакве "гатаре", већ гатање у смислу гледање, схватање, прихватање, разумевање, виђење.
Ако наталну астрологију схватимо као гатање по распореду планета и положају Земље везаним за један конкретан тренутак - тренутак рађања једне особе - можемо рећи да је читав тај распоред осликавање тог тренутка. Е сад, ту је оно где залазимо у мистику. Атрологија има ту срећу или несрећу да се заснива на одређен број објективних и непоременљивих научних чињеница, тј. распоред планета, и тиме је загазила на једно међупоље мистике и науке. Или псеудонауке. Што ће рећи да је могуће бавити се астрологијом без икаквог залажења у мистику, већ ослањањем на објективне чињенице, искуства ранијих астролога и сопственог искуства из праксе.
У суштини, а ту мислим на ону суштину одакле је и сама ствар потекла, астрологија не представља нешто суштински различито од геомантије, ји-ђинга (или: ји-кинга), или тарота. Када се мудрац замисли над неким питањем и баци свежањ дрваца пред себе, начин на који су они пали и њихов међусобни распоред представљају јединствену и непоновљиву комбинацију везану за тај тренутак, и у нераскидивој вези са свим оним што је везано за тај тренутак, укључујући и њега самог, његово питање, људе око њега и проблеме који га муче, а којих можда није свестан.
Полазна основа астрологије не представља ништа друго него једно космичко бацање дрваца, отварање тарота или бацање новчића, са једном једином разликом што остаје заувез забележено у оној објективној сфери која недостаје гатању. Сам скуп тарот карата, било да су се оне развиле из карти за игру, или карте за игру из система гатања, развио је у себи дубоку симболику и могућност невероватних комбинација из којег је могуће извући велики број различитих закључака. Полазна основа тарота, као и било ког другог вида гатања, је прихватање идеје о оној нераскидивој вези између свега у датом моменту; саме особе, његове ситуације, његових проблема и дилема, његовог окружења, атмосферског притиска, политичке ситуације... и распореда "случајног" отварања тарота. То јест, прихватање да нешто попут случајности не постоји.
Е, ко то схвати или прихвати, прихватиће и сва гатања, укључујући и тарот, а ко не - неће. Али ће му макар бити јасније због чега се неки мање-више озбиљни људи тиме и таквим стварима баве.
(Да додам смајли, да не делује како себе схватам превише озбиљно).
ops:
