sta ce biti sa tom decom?

[gost 149754]

Mislim da je kljucni momenat prepoznati da li dete odbijanjem ponudjene hrane zaista iskazuje da mu se ne svidja, ili pokusava ispitati svoje manipulatorske potencijale

e u tome je poenta

 

[onaona]

Ja sam napisala svoje misljenje, ali da dodam da mi je sin zamerio sto necu da trcim za svojim unukom po sobi i nutkam ga hranom!?!?
"Zasto nisi baba kao ostale babe?" rece mi.



Nisam odgovorila, ali mi nije palo na pamet da trcim za detetom po celoj kuci i hranim ga!

Ne znam odakle mu ta ideja jer ni njegova nezna baba nije za njim trcala i hranila ga vec se znao red:
jede se za stolom kada je vreme, bez nekog veliko nutkanja, ali i bez teranja.

 

[yagi]

Најбоље решење је договор. Увек се са децом можете договорити шта да спремите за ручак. Наравно, не константно једно исто, јер се само детету то свиђа, већ на неки начин понудити детету све да једе, па ће можда заволети и ону озлоглашену боранију итд

ПС ми се и дан данас договарамо, додуше у пролазу, шта ћемо јести (хоћемо сутра мусаку? - можее, можеее..(нисмо избирљиви) )

 

[Sandrina.]

Ja sam bila cudo kada je hrana bila u pitanju.
Nikada nisam htela da jedem,da me ne podsete da treba da se jede ja se ne bih ni setila...
Slicno je i danas.Nisam zavisnik od hrane,jedem malo i lagano...i sasvim sam zadovoljna
Ali zato u detinjstvu,mama je progonila sa jelom.
Jedi,jedi,jedi....
Desavalo se da mi se odredjena hrana gadi i danas.
Slazem se sa tim da decu ne treba terati da jedu.Ni da im treba dozvoljavati da jedu sta hoce i bas kad hoce.
Ali treba postovati njihov ritam i ukus.Ne mora karfiol da se jede po svaku cenu zato sto je zdrav.
Postoji neko drugo,zdravo povrce koje ce oni da jedu.
Usput,ja sam ta koja im sprema obroke,znaci polako ih navikavam na odredjen sistem ishrane...Ako dosta spremam povrce (kao sto jeste)majku mu,naci ce se neko koje ce voleti.
Sto se pomenute devojcice tice,mislim da je ona razmazena u svakom smislu,a da je sama hrana tu najmanji problem.
Pokusava na neki nacin da skrene paznju na sebe,zasto to ja ne znam.
Ako joj budu popustali kao i do sad,imace jos vece probleme sa njom,nego sto je ovaj sa hranom

 

[lilmissmuffin]

ja sam oduvek bila velika izbiracica...ne secam se da su se moji nesto posebno nervirali oko toga, ali pola njihovog kuvanja ja nisam jela i oduvek se za mene kupovalo nesto drugacije...onda sam upala u neku makrobioticku fazu, pa sam sama sebi spremala hranu....danas se trudim da imam izbalnsirani meni koliko god mi vreme to dopusta
danas sam mama jednog razmazenog malca od 1.5g, ali ja tacno kod njega uocavam sta voli a sta ne voli, ne mislim na slatkise i cips....i to mu se menja, jedno vreme nije hteo da jede sargarepe, a sada ih obozava, koliko god sargarrepa da stavim u supu on ce sve pojesti pre je hteo brokoli a sada ga nece...integralni hleb nije nikako prihvatio, ali beli toliko voli da je jednom pojeo pola vekne on se najede od rucka i onda mi vice 'daj mi' leba
trudim se da mu ponudim raznovrsnu hranu, ako nesto nece ne teram ga...nema poente u tome, i on ima formiran svoj ukus i valjda zna sta me je lepo a sta ne, sta mu prija a sta ne

 

[mmicica]

Moja tema odnosi se na roditelje koji svojoj deci dopustaju da sami vode rec kad je u pitanju ishrana...Podstaklo me je upravo to sto sam dozivela ove god na letovanju kad sam sa prijateljicom i njenom 11 godisnjom kcerkom provela nekoliko dana...Oni jesu imucni ljudi to stoji ali onoliko izivljavanje kad je u pitanju hrana jedva sam istrpela...Dopustila je svom detetu da bude izbirljivo do te mere da je i osoblje hotela gubilo zivce a ona nije ni prstom mrdnula da je u tome spreci...setila sam se miliona gladne dece koje bi ocima pojele ono sto je na tanjiru a to dete je to jednostavno ignorisalo...Mala nije kriva naravno, uhvatila je kasnije nervoza od gladi i stvarno ne znam dokle bi to islo da se nije smilovala i pojela eto nesto sto joj je licilo na jelo...Gotovo smo se nas dve posvadjale kad sam prokomentarisala da je to van pameti...Setila se i sama svog detinjstva kad sam jela sve sto je na stolu (a bilo je mnogo puta skromno) pa sam odrasla u zivu i zdravu osobu...Bila sam mnogo otpornija na bolesti u odnosu na tu decu koa su naucena da samo biraju...Nemam svoju decu i mozda nemam prava da mislim kako bi se ja uspela izboriti sa tim problemom ali sigurno znam da bi nasla nacin da ih nateram da jedu ono sto je spremljeno ili nista...pa kako bude...Kako se vi roditelji borite sa tim problemom? Jel podsetite svoju decu koliko je onih koji nemaju da jedu ni hleba kako treba? Pa to citamo svaki dan a baca se toliko hrane...

Draga moja to se uci od malih nogu.
Nasa deca jedu sve.Ima jela koje radije nebi pojele ali pojedu i to ne na silu vec svojevoljno.Znaju da se povrce i voce mora jesti i vole ga,a da meso nemora biti na stolu svaki dan i ni to im nesmeta.Nikada im nismo davali previse (a mogli smo) upravo zbog toga da bi naucile da cene ono sto imaju.
Dok su bile jako male kada bismo isli u prodavnicu uvek bi dobile nesto...bila to krem bananica ili pez bombonice ali uvek je to bilo neka sitnica.Dok se nasa komsinica borila sa svojim sinom svaki put oko milka cokolade,a ona pre deset godina nije bila ni malo jeftina.
Gledajuci TV-e programe i same vide kakva je situacija u celom svetu.Nezale se jer nisu ni gladne ni gole ni bose.Kada zele nesto to i dobiju i umeju to da cene.

 

[geja]

Kod moje mame nikada nije bilo biranja. Ona spremi jelo, a mi ako hoćemo, nek jedemo, ako nećemo, ne moramo, trećeg nema. Zato sada sve jedemo. Kakvo bre biranje.

 

[Übermensch]

Pa necu jesti sve...Covek treba sam da odluci sta oce a sta nece dok god to ne ide u ekstrem...Kad pocne da ide u ekstrem onda treba ponuditi ultimatum ili jedes ili nema nista..Pa ti sedi gladan..

 

[doktor Pavel]

Ja sam napisala svoje misljenje, ali da dodam da mi je sin zamerio sto necu da trcim za svojim unukom po sobi i nutkam ga hranom!?!?
"Zasto nisi baba kao ostale babe?" rece mi.



Nisam odgovorila, ali mi nije palo na pamet da trcim za detetom po celoj kuci i hranim ga!

Ne znam odakle mu ta ideja jer ni njegova nezna baba nije za njim trcala i hranila ga vec se znao red:
jede se za stolom kada je vreme, bez nekog veliko nutkanja, ali i bez teranja.

Nazalost ta vremena polako prolaze ...

 

[mmicica]

Nazalost ta vremena polako prolaze ...

Ali nevidim razlog zbog kog bi prolazilo takvo vreme
Kucno je vaspitanje najbitnije,a tu spada i navika za jelom i mestom gde se jede.
Ni kod mene nema hocu-necu.Samo kazem -rucak je na stolu...ko je jeo jeo je,pa da vidis posle dva,tri dana kako svi sede za stolom.
Pa ja imam njih tri,zamisli kad bih svakoj isla i nudkala pa onda jos i sklanjala za svakom...nepada mi na pamet.

 

[bezibre!]

ma tu samo hitlerovski - hoćeš - hoćeš, nećeš - gleduj... pa kad zakrče creva... baš mi je gadno to prenemaganje sa hranom... ok nešto ne voli, al što reče normalnost i obesnost se vide na kilometar...

 

[gost 10000]

ma, malo ste strogi...kad voli da klopa i sve jede, onda je alavi proždrljivac. verovatno je i sebičan, jet to po nekima ide zajedno...kad ne jede - onda je probirač..a nije stvar u tome, nego se siroti roditelji dovijaju da barem nešto deca jedu, brinu se za njihovo zdravlje....i, onda, sa strane izgleda kao da su ta deca razmažena, a da su roditelji nerazumni ljudi koji ništa ne znaju o vaspitanju dece....kao, vaspitanje, uključuje popovanje da u africi deca umiru od gladi......ccc....postoje deca koja ne vole da jedu. ne znači im ništa hrana, nemaju vremena i uopšte o hrani ne razmišljaju...malo sluha je potrebno za decu..a ne afrika, rat, glad, vaške i ostale pošasti....

 

[gost 114587]

mi smo na letovanju bili sa prijateljima koji imaju dvoje dece (11 i 3) i komicne situacije sa ishranom. posto su nam za veceru uglavnom spremali jela iz "domace kuhinje" - puno povrca, povrca i povrca trebalo je naterati nase klince da jedu. moja cerka (6) (posto nam je pojela sav karfiol i sargarepu iz tanjira) izjavila je sledece :
ja sve volim da jedem, pa cak i ono sto ne volim ja pojedem jer je zdravo
sina (5) smo ubedjivali da nece imati snage da pliva i uglavnom je lepo jeo.
ono dvoje od prijatelja su bili vise gladni nego siti prvih dana, ali su uz nase klince uspeli da zavole povrce

 

[donamileva]

ako nešto pretekne (a trudim se da se to ne dešava, spremim toliko da pojedemo) dam komšinici, da da kučetu

e da si bliže...

Најбоље решење је договор. Увек се са децом можете договорити шта да спремите за ручак. Наравно, не константно једно исто, јер се само детету то свиђа, већ на неки начин понудити детету све да једе, па ће можда заволети и ону озлоглашену боранију итд

ПС ми се и дан данас договарамо, додуше у пролазу, шта ћемо јести (хоћемо сутра мусаку? - можее, можеее..(нисмо избирљиви) )

ajde molim te objasni mi kakav dogovor može da bude ako moj sin smatra da idealni i jedini prihvatljiv jelovnik izgleda ovako
doručak pica
ručak krompir, pržen (ali ajd ako drugačije ne može pristaje i na pečen)
večera pljeskavica
sve obilato zalivano kokakolom.
Od salate samo sladak kupus, eventualno krastavac

Raznolikost meniju daju
palačinke sa šećerom
pasulj
ćevapi
pomfrit
špagete
ćufte (bez sosa)

Dogovor o tome može, o drugome ne

Kad bi se on pitao

Ali se ne pita

Zato jede sve, i nema 100 kg koliko bi imao da se hrani onako kako on predlaže

 

[donamileva]

Sa druge strane ćera da se pita ne bi se jelo kuvano tipa pasulj, grašak ili bilo šta, samo dinstano meso i sve vrste salata.

Rešenje je negde između, mora da se jede sve

 

[Microwave]

Moj sin se letos navuko na suvlaki...i nemoj da mu je neko reko da je to isto što i ražnjići

 

[donamileva]

pa da
i moj je dugo tvrdio da u girosu nema mesa jer on zna koliko je meso bljak

 

[yagi]

Ево саћу ти објасним

Ако твој син има толико година да нема "право гласа" у кући, онда о договору нема сврхе говорити, јер, колико год он мислио да је пица идеална за доручак, шпагете за ручак итд..ти ћеш му оспорити тај захтев.
Мада, договором се сматра и ситуација када дете изрази жељу за шпагетама, а ти му објасниш да је ред да се поједе поврће(пасуљ, боранија...) из тих и тих разлога, а да ће шпагете бити...у суботу

Пошто видех у твом писанију да малац једе све к`о бела лала, остаје му само да буде антипротиван, јер је то вероватно својствено његовим годинама