Srpsko ime u Dubrovniku

[Zvonimir Božić]

Bez obzira na sve, K und k “Monarhija” je 1914. u Dubrovniku posle Sarajevskog atentata izvšila masovne egzekucije radi zastrašivanja, streljano je 50 dubrovačkih Srba. Za to vreme u Zagrebu su organizovane antisrpske demonstracije.

Još 1912. i početkom 1913. počela je službena istraga u Dubrovniku. Tražili su pripadnike "Narodne obrane" i pojačana je kontrola onih koji putuju u Srbiju.

Na meti je posebno bilo srpsko sokolsko društvo „Dušan Silni” jer su Dubrovčani masovno bili učlanjeni u njega, posebno mladi. Početkom srpnja, odnosno jula 1914, Čingrijina desna ruka, Mate Kesovija, optužen je da nagovarao Dubrovčane da ne idu mise zadušnice za prijestolonasljednika Ferdinanda. Sve je kulminiralo 4.7. nakon tih misa (vrlo indikativno), kad počinju masovne antisrpske demonstracije. Inače, u dubrovačkom kraju, oni koji su bili više vezani uz katoličku crkvu u tom periodu (kad je došla nova generacija svećenika, nakon Srba katolika Stojanovića, Murata i dr.), bili su za pravaše i kasnije za ustaše.

Dubrovčani su pričali da demonstracije nisu vodili Dubrovčani, niti su u njima sudjelovali (iako je 1914. 20-30 posto Dubrovčana podržavalo pravaše). Čak i pravaška "Crvena Hrvatska" piše da su to bili "strijelci s Brgata". Prema izvješću kotarskog poglavarstva Dubrovnik, pravaši, odnosno franko-furtimaši su razbijali srpsku imovinu, srpske kuće, radnje, čak i ploču s natpisom Peri Čingriji (dugogodišnji gradonačelnik Dubrovnika, i danas ima ulicu u Dubrovniku) kojeg su tjerali da skine srpsku zastavu, što je on odbio, onda su ga prislili, ali je skinuo i hrvatsku, pa su ga silili da hrvatsku vrati. Njegov sin i načelnik, Melko Čingrija, je osobno otišao dalmatinskom namjesniku i optužio dubrovačke „mjesne političke vlasti” da stoje iza svega.

21.7.1914. počinje novi val nasilja, upada se u prostorije "Srpske zore", "Dušana Silnog", redakciju "Dubrovnika", ali i u domove čak i tako uglednih ljudi poput časnog gospara Mate Gracića, jednog od najvećih dobrotvora Dubrovnika svih vremena, velikog dubrovačkog slikara Ignjata Joba, Antonija Benussia, blagajnika Trgovačke banke... uhapšeni su brojni Dubrovčani, Melko Čingrija je pobjegao, ali je uhvaćen na brodu pred Zadrom i utamničen. Ukupno je uhapšeno najmanje 120 viđenijih Dubrovčana zbog "velikosrpske agitacije". Među njima i dva rođaka Ive Banca, koji se izdavao za velikog Hrvata. Uhapšen je, u Cavtatu, i pradjed današnjeg poznatog Hrvatine i desničara, saborskog zastupnika Stjepana Bartulice.

 

[Mej bregami]

Znači nakon svega napisanog jedno veliko ništa.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Не реплицирам, само крећем од нове премисе.

Ja sam hteo samo da se osvrnem na zabludu o tzv. preveravanju. Svojevremeno sam, pošto sam naišao na taj podatak, opsesivno kopao pokušavajući da vidim na osnovu čega se to tvrdi i postoji li makar izvesna doza merituma ili neka realna mogućnost. Ne postoji; priča o tobožnjem preveravanju sa pravoslavlja na katoličanstvo je izmišljotina.

A ovo što se tiče nacionalnog porekla me ne zanima. To je samo nekoliko priča koje se vrte u krug do besvesti; pošto su svi prodavci Srbi, na temelju Spisa o narodima vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, ond je tako to i Nikola Bošković, kao i uopšteno svi Hercegocxi. I onda se to uvek vrti zapravo oko te diskusije i u krug se ponavlja bukvalno 2-3 tvrdnje. Dosadno je i ne zanima me; hteo sam samo da kažem da je podatak o tobožnjem preveravanju Ruđerovog oca lažan.

 

[Casual Observer]

Znači nakon svega napisanog jedno veliko ništa.

Provociraš?

 

[Mej bregami]

Provociraš?

Ozbiljno, gdje je taj dokaz? Tumači na srpski?

 

[Casual Observer]

Jadna karikatura kojom vas vozaju preko 100 godina.
Samo- ne znam ima li tu kapaciteta i strpljenja da se išta shvati, ono što sam bio napisao o kognitivnoj slabosti.

Razumemo da ti nije lako kad pogledaš strogo naučnu klasifikaciju slovenskih jezika:

 

[Mej bregami]

Дивно је што си уцјеловио фундаментални Катичићев урадак. Ваља му само дометнути и зрнце практичне примјенидбе (без тога је свака теорија тек пука теорија) па ћу овдје поновити свој мали допринос свеобухватбеној словěнско-хрватској замјенидбености. Наравно, имаш моје пуно сагласје за уврстбу тог дометка и у херцегбосанско страничје.


(http://forum.krstarica.com/showthread.php/251784-Čiji-je-naš-jezik?p=28464843&viewfull=1#post28464843)

Поштено да ти речем, рођени мој, дојадило ми да будем старомодан. Ма нека сам и сто пута Пилипендиног Пилипенде Пилипенда, ајде реко да се и ја мало модернизирам, да коракнем с временом, да не одем у црну земљу вако задрт и бандоглав ка сви моји што су.
Модерно, дакле, „без потребе за каквим доказивањем ичега” (одлично, брига мање!) да видим и ја, по угледу на Катичића, како то „стоје ствари”. О њему иначе све најбоље, учена глава, академик, кад он нешто рече, то је речено! Значи, могу мирно мијењати словенски са хрватским. Баш да кушам, не би то смјело бити тешко, ал ко зна, док не почмеш све изгледа лако. Још само да одаберем либар на ком ћу то провати. Замислим се... и сјетим! Па да! Разговор угодни народа словинскога! Чувени либар, познат и признат, незаобилазно жежено злато хрватске књижевности. Ајде баш да видим... Ево, наслов одма мијењам у „Разговор угодни народа хрватскога”. Добро, ајмо даље...

Па ово није тешко! Бого мој, лако ли је бити модеран, а ја бандоглаво нисам ћио ни чути... Е, Пилипенда, Пилипенда – промрмљам себи у брк – гори си од оног старог Курјела...

Дркћући од узбуђења, нестрпљив да идем редом, заватим од књиге нако одока, отвори ми се страна двадесет и седма... Видим, пјесма. Загледнем... о светом Сави! Ај баш да видим како ће то ићи...

Ма види ти то, рођени мој, па свети Сава је „круна, дика, поштење и слава хрватскога пука и народа”! Јуче да сам умро... О, свашта ли научих овако по модерном, благо ти је мени!
Него, не знам каква се ово „држава Сербска” спомиње... Дедер, роде, приупитајде тог твог Катичића, он ће знати, учена је то глава.
Мијењај ти ја тако једно по једно... па дођо и на крај пјесме. Ту разрогачим очи ка магарица кад се близни.

О, Бого мој! Ма види ти мога Саве, „хрватске га све державе славе”! О, фала Катичићу ђе чуо и ђе не чуо, до неба му фала! Да не би њега, оста ја у незнању. А онда мора да га и он слави, а? Па и ти, рођени, славиш га и ти посигурно, ђе би ти мимо хрватске државе. Роде мој најрођенији, ја мислио да је Сава само мој кад оно – и мој и твој! Е нек нам је вјечан свети наш Сава, сунце наше што нас озго грије!

Заватим опет од књиге нако одока... Неки текст о Немањи, није дуго, ај то ћу лако...

Замијеним ти ја зачас на два мјеста словински са хрватским... и онда ми запе. Набасах на „расциански” и, да простиш, „сербиански”. Сучим би се ово замијенило? Катичић ништа не рече, дедер приупитајде га и то.
Видим, неће то бити тако лако ка што ми се причини с почетка, наука је то, роде, није то ка траву косити по Петрову пољу. Ај биће ваљда лакше на пјесми која иде одма послије тога...



Охо, видидер ти чуда! Хрватска господа Стипану Немањи говоре: „Свитла круно наша”! А па да, виде мене блентавог, и не море дугојачије, кад је свети Сава од Хрвата, куд би му ћаћа био оклен друго! Ћерај ти ја даље по пјесми, мијењај и мијењај... па дођо до на крај пјесме.


Е сад се уставих. Бре?! Гледам па све не вјерујем, жмиркам, трепћем, шкиљим... па пипам прстима слова све једнако не вјерујући шта видим. Бре?!
Ај што је Немања свитла круна Хрвата, ај и то што Саву све хрватске державе славе, ал да хрватска господа „брекћу”?! Еј бре, море ли то?

Да га мало не прећерасмо, а рођени?

Hahaha pa da, stavio sam link prema tome. Dovodiš ove koji te lajkaju i nemaju pojma u zabludu da je za knjiga samo o Hrvatima i sad tu dolazi do zapleta da imaju neke veze sa Srbima.

Knjiga piše o slavenskim narodima i ima dio i o Srbima kao ima i o Skender Begu, znači Albancima, kojeg slavi kao protuturskog borca.
Evo sad smo i Albanci po tebi jer jedan Hrvat piše o njima.

 

[Пилипенда]

Hahaha pa da, stavio sam link prema tome. Dovodiš ove koji te lajkaju i nemaju pojma u zabludu da je za knjiga samo o Hrvatima i sad tu dolazi do zapleta da imaju neke veze sa Srbima.

Knjiga piše o slavenskim narodima i ima dio i o Srbima kao ima i o Skender Begu, znači Albancima, kojeg slavi kao protuturskog borca.
Evo sad smo i Albanci po tebi jer jedan Hrvat piše o njima.

ЈА доводим некога у заблуду, а какадемик Катичић „доказао” да је све словинско хрватско и да су то апсолутно замјењиве ријечи?
Иначе, да, помињу се ту и Хрвати, на страни и по (од преко 400, колико их књига има). Оћеш да видиш како се помињу?

Ево, уживај у поглавицах харватских и крањских:

 

[Mej bregami]

ЈА доводим некога у заблуду, а какадемик Катичић „доказао” да је све словинско хрватско и да су то апсолутно замјењиве ријечи?
Иначе, да, помињу се ту и Хрвати, на страни и по (од преко 400, колико их књига има). Оћеш да видиш како се помињу?

Ево, уживај у поглавицах харватских и крањских:
Pogledajte prilog 1522576

Pa dobro jel ćemo sad romane uzimati za povijesne knjige?

 

[Пилипенда]

Pa dobro jel ćemo sad romane uzimati za povijesne knjige?

Ај ти мало прочитај понешто, јбт, више си искуцао по форуму него прочитао у животу.

 

[Mej bregami]

Ај ти мало прочитај понешто, јбт, више си искуцао по форуму него прочитао у животу.

To vrijedi za tebe jer znaš o čemu pišeš, a opet to predstavljaš na krivi način.

 

[Mej bregami]

Граф Пётр Андреевич Толстой 1645–1729 (predak velikog pisca Lava Nikolajevića Tolstoja) prilikom posjete Dubrovniku u svom dnevniku piše:

"Oko tog samostana po gradovima žive Raguzani (Dubrovačni op.a.) - pomorski kapetani, mornari i astronomi (...) govore svi slavenskim jezikom, a talijanski znaju svi i nazivaju se Gervati [i.e. Hervati] vjeru drže rimsku".

Je li ovaj Rus, pravoslavac bio u službi Vatikana, Vošingtona ili Berlina? Zašto laže? Zna li se što?

Pogledajte prilog 1508970

Tako je, svi stranci pišu o Dubrovniku kao hrvatskom gradu, stanovnicima kao Hrvatima.
Kad im to Rus piše onda se od muke sa kiselo cere i prešute to.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Tako je, svi stranci pišu o Dubrovniku kao hrvatskom gradu, stanovnicima kao Hrvatima.
Kad im to Rus piše onda se od muke sa kiselo cere i prešute to.

Ne pišu svi. To je selektivno odabranih popis.

I već smo prošli kroz to šta su uzroci toga, u detalje. Nema puno veze sa samim Dubrovčanima tj. nije niko to tamo rekao.

 

[Mej bregami]

Ne pišu svi. To je selektivno odabranih popis.

I već smo prošli kroz to šta su uzroci toga, u detalje. Nema puno veze sa samim Dubrovčanima tj. nije niko to tamo rekao.

Nemoj samo crnogorskog vladiku.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Nemoj samo crnogorskog vladiku.

Ne znam o čemu govoriš.

Zvaničan naziv hrvatske zemlje bio je Kraljevstvo Dalmacije i Hrvatske. Dalmacija i Hrvatska bili su zamenljivi termini koje nisu ljudi razlučivali; ima celi serijal hodočasničkih itinerara u kojima su ljudi pisali kako je Dubrovnik, tobože, u Hrvatskoj.

Nagledao sam se takvih izvora; ima ih dosta. I to nije svedočanstvo da je Dubrovnik zaista bio deo Hrvatske, niti da su Dubrovčani bili Hrvati. Nijedan; takvog istorijskog izvora nema.

I ne bi bilo ni logično da je postojao.

 

[Mej bregami]

Ne znam o čemu govoriš.

Zvaničan naziv hrvatske zemlje bio je Kraljevstvo Dalmacije i Hrvatske. Dalmacija i Hrvatska bili su zamenljivi termini koje nisu ljudi razlučivali; ima celi serijal hodočasničkih itinerara u kojima su ljudi pisali kako je Dubrovnik, tobože, u Hrvatskoj.

Nagledao sam se takvih izvora; ima ih dosta. I to nije svedočanstvo da je Dubrovnik zaista bio deo Hrvatske, niti da su Dubrovčani bili Hrvati. Nijedan; takvog istorijskog izvora nema.

I ne bi bilo ni logično da je postojao.

Samo sam napisao da su stranci tako vidjeli Dubrovnik.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Samo sam napisao da su stranci tako vidjeli Dubrovnik.

Napisao si svi stranci, a dotično definitivno nije tačno.

 

[Mej bregami]

Napisao si svi stranci, a dotično definitivno nije tačno.

U redu, vjerojatno sam pretjerao.
Možda je već bilo postavljeno, ali ako imaš, može neki primjeri drugačijeg predstavljanja Dubrovnika od stranaca.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

U redu, vjerojatno sam pretjerao.
Možda je već bilo postavljeno, ali ako imaš, može neki primjeri drugačijeg predstavljanja Dubrovnika od stranaca.

Bukvalno nebrojeno više primera ima gde se govori o samo Dalmatincima i Slovenima.

 

[Mej bregami]

Bukvalno nebrojeno više primera ima gde se govori o samo Dalmatincima i Slovenima.

Dobro, to je općenito opisano. Oni koji su bili u gradu pišu određenije.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Dobro, to je općenito opisano. Oni koji su bili u gradu pišu određenije.

Oni koji su bili u gradu ne pišu da su Hrvati.

 

[Mej bregami]

Oni koji su bili u gradu ne pišu da su Hrvati.

Neki pišu

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Neki pišu

Ko?

 

[Casual Observer]

U redu, vjerojatno sam pretjerao.
Možda je već bilo postavljeno, ali ako imaš, može neki primjeri drugačijeg predstavljanja Dubrovnika od stranaca.

Recimo da se i u latinskom prevodu Gesta Regum Sclavorum nastalom u Dubrovniku o Hrvatima piše u trećem licu:

 

[Casual Observer]

Jadna karikatura kojom vas vozaju preko 100 godina.
Samo- ne znam ima li tu kapaciteta i strpljenja da se išta shvati, ono što sam bio napisao o kognitivnoj slabosti.

Da li bi mogao da daš svoje viđenje izloženog?