Srednjovijekovne tamnice srpskih vladara

M

milospv

Iskusan
Poruka
5.292
Nešto sam razmišljao. Vrlo često se u istorijskim izvorima pominje bacanje u tamnicu. Čudi me kako ni jedna jedina nije očuvana (ili nije ja bar da znam?). Baš sam gledao planove ostataka raznih naših tvrđava - nigdje ni jedne nema. Pa valjda su one trebale biti ukopane i među rijetkim sačuvanim. Ili ja to pogrešno zamišljam, prema zapadnom modelu, pa su tamnice bile obične prizemne prostorije...
 
Знам за Звечан на Космету,ту је заточен и умро краљ Стефан Дечански.
http://sr.wikipedia.org/sr/Звечан

Није то нека филозофија,направиш замак и у њему оставиш једну или више просторија за кажњавање непослушних и то је све.
 
Тамнице нису очуване из истог разлога због којег ни тврђаве нису очуване( очуване су неке). Немамо неку реалну представу како су изгледале, мислим, нисмо их видјели, али није тешко предпоставити.
 
milospv:
Nešto sam razmišljao. Vrlo često se u istorijskim izvorima pominje bacanje u tamnicu. Čudi me kako ni jedna jedina nije očuvana (ili nije ja bar da znam?). Baš sam gledao planove ostataka raznih naših tvrđava - nigdje ni jedne nema. Pa valjda su one trebale biti ukopane i među rijetkim sačuvanim. Ili ja to pogrešno zamišljam, prema zapadnom modelu, pa su tamnice bile obične prizemne prostorije...
Kliknite za proširenje...

Tamnice su najcesce bile po manastirima u manastirskim podrumima, zidinama oko manastira ili u manastirskim kulama.
 
Poslednja izmena:
Ja mislim da je čak veći deo tih zatočeništava bio u kulama, bar što se tiče poznatih ljudi ... Ove ostale su bile verovatno u podrumima ili ukopane u zemlju kao oubliette... Mada utamničavanje nije baš bila česta kazna u srednjem veku, više kao čekanje na presudu ... Uglavnom smrt ili neko sakaćenje ..
 
Verujem da je bilo slično ovome...

Зиндан-капија
Испред Деспотове капије, половином 15. века саграђена је садашња Зиндан-капија. Састојала се од две моћне куле, наоружане топовима, и због тога била најбоље утврђен улаз у тврђаву. Подрумски део овог објекта служио је као тамница, и то веома озлоглашена. (Реч зиндан значи тамница).

Небојша-кула
Ово име првобитно је носила главна кула у Горњем граду, а тек у 18. веку ова доњоградска кула. Подигнута је око 1460. године, да би топовима штитила улаз у старо пристаниште. У току опсаде 1521. године, посада куле дуго је успешно одолевала нападима. Тек после спаљивања Небојша-куле Турци су успели да продру у Доњи град. У 18. веку претворена је у тамницу. Ту је заточен и убијен грчки песник Рига од Фере.
 
A na zapadu, naravno...

300px-Bastille_-_Project_Gutenberg_eText_16962.jpg


Бастиља

Inače, baš dobra tema i šteta bi bilo ne nastaviti je. :)
 
Poslednja izmena:
ljuba miljkovic:
A na zapadu, naravno...

300px-Bastille_-_Project_Gutenberg_eText_16962.jpg


Бастиља

Inače, baš dobra tema i šteta bi bilo ne nastaviti je. :)
Kliknite za proširenje...

Не вјерујем баш да су наше средњовјековне тамнице личиле на Бастиљу, боље стављати слике средњовјековних европских тамница. Велика је штета што је мало наше средњовјековне градње сачувано.
 
Inače, ima još nekih pisanih tragova... Na primer:

Зрењанински храм Светог архангела Михаила подигнут је на необичном месту, а осим што је светилиште, он је и својеврсно обележје једног времена. Настао је за потребе руске емиграције, чији су се потомци готово већ разишли, а храм је активан и данас и зову га руска црква.
Предање казује да су у време подизања бечкеречке тврђаве у 16. веку, у доба када су на овим просторима владали Турци, испод велике грађевине ископани дубоки и дугачки канали, а у некима од њих налазила се и тамница Мункач, о којој је зао глас допро све до данашњих дана. Претпоставке да су се дубоко у земљи налазиле и тамне робијашке ћелије потврђене су када су на том месту 1963. и 1991. пронађени костури робијаша у гвозденим оковима. Izvor.
 
ljuba miljkovic:
Inače, ima još nekih pisanih tragova... Na primer:

Зрењанински храм Светог архангела Михаила подигнут је на необичном месту, а осим што је светилиште, он је и својеврсно обележје једног времена. Настао је за потребе руске емиграције, чији су се потомци готово већ разишли, а храм је активан и данас и зову га руска црква.
Предање казује да су у време подизања бечкеречке тврђаве у 16. веку, у доба када су на овим просторима владали Турци, испод велике грађевине ископани дубоки и дугачки канали, а у некима од њих налазила се и тамница Мункач, о којој је зао глас допро све до данашњих дана. Претпоставке да су се дубоко у земљи налазиле и тамне робијашке ћелије потврђене су када су на том месту 1963. и 1991. пронађени костури робијаша у гвозденим оковима. Izvor.
Kliknite za proširenje...

Можеш рећи нешто више о поменутој тамници?
 
Љубо, наравно да ниси досадан :)

Vlada Krauzer:
Ne ne , slobodno, ovo me podseti na tamnice ispod Petrovaradinske tvrdjave gde i dan danas stoje metalni elementi i okovi duboko dole ... Isto kao opisano u ovom Zrenjaninskom.To je baš duboko.
Kliknite za proširenje...

Таман ћу крајем овог мјесеца посјетити и Петроварадин :D
 
Чика.Пера:
Можеш рећи нешто више о поменутој тамници?
Kliknite za proširenje...

Вести из старог Православља
Богомоља у злогласној тамници

У време оно када су Срби на Косову изгубили царство и турска сила отворила себи врата према средњој и западној Европи, у свим већим и стратегијским местима северно од Саве и Дунава почеле су се градити и тврђаве и утврђења ради одбране Европе од турске најезде.

У то време у питомој банатској равници у тада познатом насељеном месту Великом Бечкереку, данас Зрењанину, на месту где је некада постојало праисторијско насеље и утврђење, подигнута је тврђава са још до данас довољно неиспитаним подземним лавиринтима.
Но као што су све тврђаве и утврђења падала под ударима фанатизоване турске силе, тако је и 1551. године пала и бечкеречка тврђава. У близини новоосвојене тврђаве Турци подижу џамију, а од улазног дела неиспитаног подземног лавиринта стварају злогласну бечкеречку тамницу у коју су бацали Србе, који су бранили своја огњишта и супротстављали се турској сили.
Време је 1699. године разорило тврђаву у Бечкереку. Време је 1717. године однело Турке из Баната, а 1900. године порушило џамију у Бечкереку, али неиспитани подземни лавиринти са злогласном тамницом остали су до данас као сведочанство једног тужног, тешког и болног времена кроз које је прошао српски народ у Банату.
Сви сужњи који су за време турског освајања, владавине и робовања, а касније за време мађарске буне 1848. године били осуђивани на затвор и сужањство, само зато што су волели своју веру, своје лепо српско име и своју златну слободу и за те идеале оставили своје мученичке кости у неиспитане подземне лавиринте злогласне тамнице, нису ни слутили да ће једнога дана од злогласне тамнице постати православна богомоља у којој ће се уносити топле и усрдне молитве Богу за здравље живих и покој душа свих умрлих.
То се десило 1922. године. Те године после Првог светског рата, православни Руси, који су тражили кутак где ће се молити Богу, нашли су уточиште у великом Бечкереку. Промислом Божијим доведени су пред стара, гвоздена врата, злогласне бечкеречке тамнице. Бол и туга за далеком домовином, приковали су их за овај болан и тужан кутак српске народне историје. Са страхом и вером они отварају тешка тамничка врата и са побожношћу улазе у црне тамничке лавиринте, мемљиве и обрасле у лишај и маховину. Са мислима и сећањем на прве хришћанске мученике они доносе одлуку да овде на мукама, сузама, молитвама и костима Срба заточеника заснују своју богомољу.
И није дуго потрајало да од злогласне бечкеречке тамнице постане богомоља. Са љубављу и одушевљењем приступило се послу. Пошто су тамнички сводови били ниски, то се морао под продубити. Овом приликом, а нарочито у продужном подземном лавиринту, нађени су људски костури оних који су ко зна када у тамници умирали. По чишћењу извршена је адаптација. Продужни део подземног лавиринта, на месту где се сада налази горње место, у олтару, затворен је и издвојен од богомоље. Ови подземни лавиринти пружају се далеко испод темеља некадашње тврђаве, а сада зграде Скупштине општине, такозване жупанијске зграде, па даље испод корита Бегеја до незнано куда.
У злогласну тамницу, сада новоопремљену богомољу уноси се часна трпеза, иконостас, свете утвари и сасуди. Богомоља се освећује и у таквој, освећеној богомољи, некада злогласној тамници, служи се света литургија, приноси се бескрвна жртва и свршавају се свете тајне, ево, већ скоро 50 година све до данашњих дана.
Богомоља у злогласној бечкеречкој тамници у истини је мали храм, који нас подсећа на богомоље и храмове које су први хришћани стварали у мрачним катакомбама у времену од I до III века. И зато није чудо што се сваки верник у овој богомољи, испод огромних сводова, дебелих стубова и малих тамничних прозорчића, осећа и доживљава ону молитвеност коју су имали први хришћани, који су се сакупљали и молили у мрачним и мемљивим катакомбама старог Рима.
Протојереј Милош А. Поповић

(Православље – новине Српске Патријаршије, година II, број 25, Београд, 28. март 1968. године, страна 8. http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1079/tekst/bogomolja-u-zloglasnoj-tamnici/print)
 
ljuba miljkovic:
Вести из старог Православља
Богомоља у злогласној тамници

У време оно када су Срби на Косову изгубили царство и турска сила отворила себи врата према средњој и западној Европи, у свим већим и стратегијским местима северно од Саве и Дунава почеле су се градити и тврђаве и утврђења ради одбране Европе од турске најезде.

У то време у питомој банатској равници у тада познатом насељеном месту Великом Бечкереку, данас Зрењанину, на месту где је некада постојало праисторијско насеље и утврђење, подигнута је тврђава са још до данас довољно неиспитаним подземним лавиринтима.
Но као што су све тврђаве и утврђења падала под ударима фанатизоване турске силе, тако је и 1551. године пала и бечкеречка тврђава. У близини новоосвојене тврђаве Турци подижу џамију, а од улазног дела неиспитаног подземног лавиринта стварају злогласну бечкеречку тамницу у коју су бацали Србе, који су бранили своја огњишта и супротстављали се турској сили.
Време је 1699. године разорило тврђаву у Бечкереку. Време је 1717. године однело Турке из Баната, а 1900. године порушило џамију у Бечкереку, али неиспитани подземни лавиринти са злогласном тамницом остали су до данас као сведочанство једног тужног, тешког и болног времена кроз које је прошао српски народ у Банату.
Сви сужњи који су за време турског освајања, владавине и робовања, а касније за време мађарске буне 1848. године били осуђивани на затвор и сужањство, само зато што су волели своју веру, своје лепо српско име и своју златну слободу и за те идеале оставили своје мученичке кости у неиспитане подземне лавиринте злогласне тамнице, нису ни слутили да ће једнога дана од злогласне тамнице постати православна богомоља у којој ће се уносити топле и усрдне молитве Богу за здравље живих и покој душа свих умрлих.
То се десило 1922. године. Те године после Првог светског рата, православни Руси, који су тражили кутак где ће се молити Богу, нашли су уточиште у великом Бечкереку. Промислом Божијим доведени су пред стара, гвоздена врата, злогласне бечкеречке тамнице. Бол и туга за далеком домовином, приковали су их за овај болан и тужан кутак српске народне историје. Са страхом и вером они отварају тешка тамничка врата и са побожношћу улазе у црне тамничке лавиринте, мемљиве и обрасле у лишај и маховину. Са мислима и сећањем на прве хришћанске мученике они доносе одлуку да овде на мукама, сузама, молитвама и костима Срба заточеника заснују своју богомољу.
И није дуго потрајало да од злогласне бечкеречке тамнице постане богомоља. Са љубављу и одушевљењем приступило се послу. Пошто су тамнички сводови били ниски, то се морао под продубити. Овом приликом, а нарочито у продужном подземном лавиринту, нађени су људски костури оних који су ко зна када у тамници умирали. По чишћењу извршена је адаптација. Продужни део подземног лавиринта, на месту где се сада налази горње место, у олтару, затворен је и издвојен од богомоље. Ови подземни лавиринти пружају се далеко испод темеља некадашње тврђаве, а сада зграде Скупштине општине, такозване жупанијске зграде, па даље испод корита Бегеја до незнано куда.
У злогласну тамницу, сада новоопремљену богомољу уноси се часна трпеза, иконостас, свете утвари и сасуди. Богомоља се освећује и у таквој, освећеној богомољи, некада злогласној тамници, служи се света литургија, приноси се бескрвна жртва и свршавају се свете тајне, ево, већ скоро 50 година све до данашњих дана.
Богомоља у злогласној бечкеречкој тамници у истини је мали храм, који нас подсећа на богомоље и храмове које су први хришћани стварали у мрачним катакомбама у времену од I до III века. И зато није чудо што се сваки верник у овој богомољи, испод огромних сводова, дебелих стубова и малих тамничних прозорчића, осећа и доживљава ону молитвеност коју су имали први хришћани, који су се сакупљали и молили у мрачним и мемљивим катакомбама старог Рима.
Протојереј Милош А. Поповић

(Православље – новине Српске Патријаршије, година II, број 25, Београд, 28. март 1968. године, страна 8. http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1079/tekst/bogomolja-u-zloglasnoj-tamnici/print)
Kliknite za proširenje...

Хвала!
 
Zdravi i veseli bili!

Ovo je zanimiljivo...

KOZNIK

Selo Koznik ispod istoimene planine udaljeno je desetak kilometara od Orahovca.
Koznik se prvi put pominje u povelji srpskog kralja Stefana Milutina manastiru Hilandaru na Svetoj Gori.
Krajem 18. veka ruski diplomata u Prizrenu zatekao je u Kozniku razvaline nevelike crkve ograđene zidinama, pa se pretpostavlja da se tu nalazio utvrđeni manastir koji je služio kao tamnica za sveštenike pale u nemilost. U prilog ovoj pretpostavci ide jedan zapis u kome se pominje izvesni monah Joasaf koji se našao "u velikoj nevolji, u tamnici u Kozniku, gladan i žedan i smrznut".
Koznik je danas albansko selo.
 
ljuba miljkovic:
KOZNIK
Selo Koznik ispod istoimene planine udaljeno je desetak kilometara od Orahovca.
Koznik se prvi put pominje u povelji srpskog kralja Stefana Milutina manastiru Hilandaru na Svetoj Gori.
Krajem 18. veka ruski diplomata u Prizrenu zatekao je u Kozniku razvaline nevelike crkve ograđene zidinama, pa se pretpostavlja da se tu nalazio utvrđeni manastir koji je služio kao tamnica za sveštenike pale u nemilost. U prilog ovoj pretpostavci ide jedan zapis u kome se pominje izvesni monah Joasaf koji se našao "u velikoj nevolji, u tamnici u Kozniku, gladan i žedan i smrznut".
Koznik je danas albansko selo.
Kliknite za proširenje...

Није то једина тврђава која носи име Козник,има једна и код мене.
oznik6.jpg

Козник је тврђава у Србији, која се налази 8 километара западно од Александровца и десетак километара северозападно од Бруса, а подигнута је у последњој трећини XIV века. Смештена је на обронцима Копаоника.
http://sr.wikipedia.org/sr/Тврђава_Козник
oznik7.jpg

Поред града данас пролази одличан асфалтни пут који се у Грчаку рачва према Јошаничкој и Врњачкој Бањи а у Ботурићима према Брусу и Александровцу од кога је удаљен 11км.
http://www.muzejzupe.org.rs/Koznik.htm
oznik2.jpg

Ono što danas može da se vidi jesu prilično očuvani ostaci iz vremena kneza Lazara, koji je često boravio na gradu, o čemu svedoče povelje koje je potpisivao. Koznik je razrušen i dosta oštećen devedesetih godina 17. veka.
http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Koznik-grad-vitezova.lt.html

Нешто о Радичу Поступовићу

Радич Поступовић је био српски властелин из прве половине XV века.
Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак и као Рајко од Расине.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Радич_Поступовић

Козник може бити и:

Козник (Ораховац), насеље у општини Ораховац, Призренски управни округ, КиМ, Република Србија
Козник (Сјеница), насеље у општини Сјеница, Златиборски управни округ, Република Србија
или
Козник, тврђава код Александровца коју народна традиција се повезује са челником Радичем Поступовићем.
Козник (брезнички), тврђава код Пљеваља..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top