drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Тад се Срби и Германи више нису могли
разумети, деловањем појединачних језичких еволуција,
у односу на околине у којима су живели, већ одвојено.
Дакле, у том времену настале су нове одређујуће
именице: Немци, Deutsch.
Порфирогенет врши чудну етимологију
слогофоном варијантом, повезивањем појмова за
робље - servus (из новолатинског) и duloi (грчког),
добијајући Servloi (према servila и cervula, од почетног ts,
појам означава врсту обуће тих Срба, коју
Порфирогенет назива ропском); те закључује: "Ово
име добише Срби, јер посташе робови цара Ромеја".1
Попут многих народа медитеранског окружења,
те добар део Германа и Енглеза - сви су они, као и Срби
(балкански Срби), били поданици римских царева,
међутим Порфирогенет само за Србе употребљава
новолатинско servus. Али остали Срби, који су живели
око Висле, те Лужички Срби, као и Балтички Срби,
Волошки Срби, уз сав онај широки појам народа, кад je
име Срба замењено именом Словени, сви они никад
нису били робови римских царева. To je основни разлог
неприхватљивости ненаучне Порфирогенетове
етимологије. У прилог томе довољно je изнети
мишљење Т. Маретића: "Исто се тако има одбацити и
Порфирогенетова етимологија српског имена, јер не
вриједи управо ништа. Он на име вели, да се Срби
(Servloi) за то тако зову, јер су били поданици или
робови грчког цара; тј. Порфирогенет je изводио
речено име од латинске ријечи servus, a није помислио,
да се ово тумачење противи и самом његовом
приповједању o доласку Срба у нове земље, јер су Срби
ово своје име већ прије имали него су тобоже замолили
цара Хераклија, да им допусти населити се у својој
земљи; a откуд би име Срби дошло лужичким и руским
Србима (да не говоримо o Плинијевим и Птоломејевим,
који нигда никакве заједнице нијесу имали c грчкијем
царством, дакле му нијесу могли бити ни поданици! Кад
би и могуће било, да се српско име има изводити од
латинске ријечи servus, онда би било Срвин, a не
Срблн.".1
разумети, деловањем појединачних језичких еволуција,
у односу на околине у којима су живели, већ одвојено.
Дакле, у том времену настале су нове одређујуће
именице: Немци, Deutsch.
Порфирогенет врши чудну етимологију
слогофоном варијантом, повезивањем појмова за
робље - servus (из новолатинског) и duloi (грчког),
добијајући Servloi (према servila и cervula, од почетног ts,
појам означава врсту обуће тих Срба, коју
Порфирогенет назива ропском); те закључује: "Ово
име добише Срби, јер посташе робови цара Ромеја".1
Попут многих народа медитеранског окружења,
те добар део Германа и Енглеза - сви су они, као и Срби
(балкански Срби), били поданици римских царева,
међутим Порфирогенет само за Србе употребљава
новолатинско servus. Али остали Срби, који су живели
око Висле, те Лужички Срби, као и Балтички Срби,
Волошки Срби, уз сав онај широки појам народа, кад je
име Срба замењено именом Словени, сви они никад
нису били робови римских царева. To je основни разлог
неприхватљивости ненаучне Порфирогенетове
етимологије. У прилог томе довољно je изнети
мишљење Т. Маретића: "Исто се тако има одбацити и
Порфирогенетова етимологија српског имена, јер не
вриједи управо ништа. Он на име вели, да се Срби
(Servloi) за то тако зову, јер су били поданици или
робови грчког цара; тј. Порфирогенет je изводио
речено име од латинске ријечи servus, a није помислио,
да се ово тумачење противи и самом његовом
приповједању o доласку Срба у нове земље, јер су Срби
ово своје име већ прије имали него су тобоже замолили
цара Хераклија, да им допусти населити се у својој
земљи; a откуд би име Срби дошло лужичким и руским
Србима (да не говоримо o Плинијевим и Птоломејевим,
који нигда никакве заједнице нијесу имали c грчкијем
царством, дакле му нијесу могли бити ни поданици! Кад
би и могуће било, да се српско име има изводити од
латинске ријечи servus, онда би било Срвин, a не
Срблн.".1
