Snovi i o snovima

[louiskrstic]

Super je tema!
Mislim da postoje i tzv prorocki snovi, ali da su oni jako retki, tipa da se sanjaju samo par puta u citavom zivotu

Umesto suvoparnog teoretisanja evo nečeg iskustvenog.
Nedavno me neobično počelo boleti grlo. Glasne žice, mislio sam da će se pokidati. Jezik se ukočio i odebljao. Posle nekoliko dana upotrebe lekova popustilo je. Tada ujutru odradim redovnu duhovnu vežbu i zamolim; "M...... molim te pokaži mi u toku dana uzrok moje bolesti ali i lek."
Ničeg neobičnog nije bilo. Predveče prolazeći pored samoposluge supruga iznenada reče, "Svratimo da kupimo kesten pire. Ja častim." Neobično jer sam nekoliko dana ranije sam morao pojesti nekoliko čaša kesten pirea. Ona ga nije htela jesti.
Ovoga puta pre spavanja se zasladismo njime.
U toku noći se probudim dok su u mojoj glavi odzvanjale reči, "Kesten pire! Kesten pire!" Istovremeno sam znao da je kesten pire uzrok moje alergije. Dodatno, moj jezik se ponovo počeo kočiti. Razumevši odgovor okrenem se i nastavim spavanje.
Tada je došao i san.
Ispred mene je bila čaša sa kesten pireom a pored nje veliki natpis da ne bih smeo jesti kesten pire zato što je to uzrok moje alergije sa kojom sam imao problema.
Naravno da moja podsvest nije podstakla suprugu da kupi kesten pire i time mi pruži dokaz da je ono uzrok moje alergije. Niti je moja podsvest ta koja je meni pružila sznanje u toku noći o pravom uzroku mojih problema sa grlom.
To je neko ko svakog od nas pozna mnogo bolje i mnogo dublje nego što mi sami sebe znamo. To je neko kome je stalo mnogo više nego što je nama stalo da uspemo kao ljudi u svojoj nadogradnji u svom svesnom prihvatanju životnih obaveza i odgovornosti, u ekspanziji naše svesti i ljubavi.
Taj neko ko o nama brine i koji nam preko snova šalje mnoge pouke i poruke je poznat pod mnogim imenima ali čovek odbija shvatiti i prihvatiti tu činjenicu. Odbija svesno prihvatati odgovornost za sebe i zato snove markira kao sujeverje.
Podsvest je samo magacin minulih naših iskustava i emocija koje mi kao jedino realno biće Duša trebamo i moramo doradjivati.
Snovi su tajni prolaz do najviših stanja svesti, ljubavi i duhovne slobode.

 

[Drndimrndi]

ja sam samo jednom sanjao da me ubili
i bilo je strasno kad sam se probudio secao sam se svega sto se desilo u snu

i od tog dana sam resio da promenim neke stvari

 

[ristob]

Umesto suvoparnog teoretisanja evo nečeg iskustvenog.
Nedavno me neobično počelo boleti grlo. Glasne žice, mislio sam da će se pokidati. Jezik se ukočio i odebljao. Posle nekoliko dana upotrebe lekova popustilo je. Tada ujutru odradim redovnu duhovnu vežbu i zamolim; "M...... molim te pokaži mi u toku dana uzrok moje bolesti ali i lek."
Ničeg neobičnog nije bilo. Predveče prolazeći pored samoposluge supruga iznenada reče, "Svratimo da kupimo kesten pire. Ja častim." Neobično jer sam nekoliko dana ranije sam morao pojesti nekoliko čaša kesten pirea. Ona ga nije htela jesti.
Ovoga puta pre spavanja se zasladismo njime.
U toku noći se probudim dok su u mojoj glavi odzvanjale reči, "Kesten pire! Kesten pire!" Istovremeno sam znao da je kesten pire uzrok moje alergije. Dodatno, moj jezik se ponovo počeo kočiti. Razumevši odgovor okrenem se i nastavim spavanje.
Tada je došao i san.
Ispred mene je bila čaša sa kesten pireom a pored nje veliki natpis da ne bih smeo jesti kesten pire zato što je to uzrok moje alergije sa kojom sam imao problema.
Naravno da moja podsvest nije podstakla suprugu da kupi kesten pire i time mi pruži dokaz da je ono uzrok moje alergije. Niti je moja podsvest ta koja je meni pružila sznanje u toku noći o pravom uzroku mojih problema sa grlom.
To je neko ko svakog od nas pozna mnogo bolje i mnogo dublje nego što mi sami sebe znamo. To je neko kome je stalo mnogo više nego što je nama stalo da uspemo kao ljudi u svojoj nadogradnji u svom svesnom prihvatanju životnih obaveza i odgovornosti, u ekspanziji naše svesti i ljubavi.
Taj neko ko o nama brine i koji nam preko snova šalje mnoge pouke i poruke je poznat pod mnogim imenima ali čovek odbija shvatiti i prihvatiti tu činjenicu. Odbija svesno prihvatati odgovornost za sebe i zato snove markira kao sujeverje.
Podsvest je samo magacin minulih naših iskustava i emocija koje mi kao jedino realno biće Duša trebamo i moramo doradjivati.
Snovi su tajni prolaz do najviših stanja svesti, ljubavi i duhovne slobode.

Slažem se.

Meni su se događali košmarni (zastrašujući) snovi, posle kojih sam se obično budio. Tek kasnije sam utvrdio njihov razlog. Naime, zbog alergije na neke namirnice (i to sam naknadno saznao) dešavalo mi se pri spavanju, a naročito pri čvrstom snu, da mi nosnice postanu nepropustljive za vazduh, iako ničim nijesu zapušene. Jednostavno se slepe kao što vakum slepi crevo. Kod većine osoba u ovakvoj situaciji automatski se otvaraju usta da bi se na njih nastavilo disanje. Kako ja imam bruksizam (grč vilice u snu) to su mi usta čvrsto zamandaljena, tako da ova pomenuta automatika kod mene ne funkcioniše. Pluća ostaju bez vazduha i, u koliko bi situacija potrajala, došlo bi do smrti usled gušenja. Tada na scenu stupaju zastrašjujući snovi! Oni me toliko prestrave da se uvek na vreme probudim. (Obično sanjam kako me juri neka ogromna zver, mada je snevački repertoar veoma bogat).

Vremenom sam naučio da, u ovim kritičnim situacijama, autosugestijiom naređujem svojoj podsvesti da me probudi bez ovih snova. Naime, kad gušenje počne, automatski postajem (polu)svestan situacije i skoro voljno se (polu)probudim i otvorim usta. Normalno, kad sam shvatio da je alergija uzrok, prestao sam koristiti namirnice na koje sam alergičan. Od tada ovog problema nemam.

P.S. U vezi boldovanog: Svaki događaj koji se čovjeku desi, bilo u rl, bilo u snu, je jedna poruka, znak pored puta.

 

[lanavi]

Molicu sta znaci kad osoba sanja upokojene, bliznje daljne, ne mora da sanja ruzno ali je ipak neprijatno. Znacenje sna: Niko ne iste sta ce sanjati snovi naviru sami.... Hvala!

Imam ovakve snove i definisem ih kao neku vrstu poruka koje treba desifrovati...uostalom kao i svaki upecatljiviji san. Smatram da nema razloga za uzgajanjem osecanja neprijatnosti premda je saznanje o "susretu" sa onima sa druge strane uznemiravajuce. Uvek treba obratiti paznju na komunikaciju koja se eventualno dogodila u snu, gestovima umrlih, okruzenju iz sna. Oni, kojima smo nesto znacili, makar i ne bili bliski, "dolaze" do nas s namerom da nas upozore, podsete ili usmere na nesto. Nije nemoguce izvesti i odredjene predikcije po ovakvim snovima, samo treba oslusnuti sopstvenu intuiciju. Da...i obavezno zapaliti svecu u crkvi nakon ovakvih "susreta" za njihovu dusu.

 

[louiskrstic]

Slažem se.

P.S. U vezi boldovanog: Svaki događaj koji se čovjeku desi, bilo u rl, bilo u snu, je jedna poruka, znak pored puta.

Hajde da malo popričamo o tim "znacima pored puta" koje ja zovem "znaci na životnom putu" a koji se ispravnije zovu nešto drugačije - ECK Vidya. Jesi li spreman poverovati da iza njih stoji sveprisutni, sveznajući i svemogući (ECK) Sveti Duh koji takodje stoji iza naših noćnih snova?

oslusnuti sopstvenu intuiciju. Da...i obavezno zapaliti svecu u crkvi nakon ovakvih "susreta" za njihovu dusu.

Lanavi, da li bi poverovao da iza intuicije stoji sveprisutni, sveznajući i svemogući Sveti Duh koji nas pozna bolje nego što mi sami sebe znamo i da saradnja sa Njime nama donosi direktan, svestan i dosta brz duhovni razvitak?
Sa druge strane, snovi ma koje prirode, pa i oni najstrašniji, nisu tu da nas preplaše i da ih trebamo progoniti već su tu da nas pouče, upozore, obaveste, usmere...i na taj način nam pomognu.
Naravno da jedinstvena simbologija ne postoji.

Probaću da vas ne preplašim rekavši da su snovi tajni prolaz do najviših stanja svesti, ljubavi i duhovne slobode odnosno samog Božjeg Carstva. U mojoj religiji snove koristimo za putovanja višim svetovima i spoznaju najdubljih životnih tajni.

 

[ristob]

Hajde da malo popričamo o tim "znacima pored puta" koje ja zovem "znaci na životnom putu" a koji se ispravnije zovu nešto drugačije - ECK Vidya. Jesi li spreman poverovati da iza njih stoji sveprisutni, sveznajući i svemogući (ECK) Sveti Duh koji takodje stoji iza naših noćnih snova?

Da. O tome govore skoro svi moji postovi na Krstarici, posebno na Prirodnim naukama, starim Kultnim temama, pa i na Filozofiji i sad na Psihologiji. Siže mojie priče sadržan je u mom potpisu. Njegovo doslovno značenje je da ljudi svojim mislima odlučuju šta će im se dogoditi (tačno se zna koju misao je čovjek slobodnom voljom odabrao da se realizuje) a Bog (ma kakva Njegova esencija bila) čovjekove misli pretvara u stvarnost. Dakle - čovjek odlučuje, a Bog tvori na osnovu čovjekovih misli koje je slobodnom voljom markirao za realizaciju. Ovo nije zvanični stav ni jedne religije (bar da ja znam) ali on proizilazii kao logički zaključak direktno iz Biblije.

Još nešto, o znakovima na putu. (I o tome samp već pisao). Bog je u neprekidnoj komunikaciji sa svakim čovjekom. Svaki događaj, fizički ili misaoni /duhovni/, čovjeku je jedna poruka od Boga, jedan znak na putu. Čovjek jedino treba naučiti pravilno tumačiti te znakove. Tako uspostavlja obostranu komunikaciju sa Bogom. Znakove je lako protumačiti. Događaji koji nam izazivaju prijatne emocije ukazuju da smo na dobrom putu. Obrnuto je signal da idemo pogrešnim putem i da ga treba napustiti.

P.S. Ovakve stavove na Prirodnim naukama su mi okarakterisali kao najveće svjetsko zlo!??? Takoođe imam osjećaj da sam za mnoge druge, zdravorazumske sagovornike, najblaže rečeno, fanatik. (Ovo je ujedno dio odgovora Tihom /oblikolog/ na jedan post neke teme na Psihologiji, a koja mi se negdje zaturila)

 

[valheru]

Da. O tome govore skoro svi moji postovi na Krstarici, posebno na Prirodnim naukama, starim Kultnim temama, pa i na Filozofiji i sad na Psihologiji. Siže mojie priče sadržan je u mom potpisu. Njegovo doslovno značenje je da ljudi svojim mislima odlučuju šta će im se dogoditi (tačno se zna koju misao je čovjek slobodnom voljom odabrao da se realizuje) a Bog (ma kakva Njegova esencija bila) čovjekove misli pretvara u stvarnost. Dakle - čovjek odlučuje, a Bog tvori na osnovu čovjekovih misli koje je slobodnom voljom markirao za realizaciju. Ovo nije zvanični stav ni jedne religije (bar da ja znam) ali on proizilazii kao logički zaključak direktno iz Biblije.

Još nešto, o znakovima na putu. (I o tome samp već pisao). Bog je u neprekidnoj komunikaciji sa svakim čovjekom. Svaki događaj, fizički ili misaoni /duhovni/, čovjeku je jedna poruka od Boga, jedan znak na putu. Čovjek jedino treba naučiti pravilno tumačiti te znakove. Tako uspostavlja obostranu komunikaciju sa Bogom. Znakove je lako protumačiti. Događaji koji nam izazivaju prijatne emocije ukazuju da smo na dobrom putu. Obrnuto je signal da idemo pogrešnim putem i da ga treba napustiti.

P.S. Ovakve stavove na Prirodnim naukama su mi okarakterisali kao najveće svjetsko zlo!??? Takoođe imam osjećaj da sam za mnoge druge, zdravorazumske sagovornike, najblaže rečeno, fanatik. (Ovo je ujedno dio odgovora Tihom /oblikolog/ na jedan post neke teme na Psihologiji, a koja mi se negdje zaturila)

Ima logike ... no sudbina zasigurno postji, tj nije vlast misli apsolutna, jer mnoge misli su bledunjave i ne potkrepljene voljom tako da nemaju uticaja na zivot . A vec bi trebalo da znas da svaki covek ima odredjen oganj kroz koji mora da prodje dok je ostatak,pa i sam oganj do nekle podredjen mislima...

 

[lanavi]

Lanavi, da li bi poverovao da iza intuicije stoji sveprisutni, sveznajući i svemogući Sveti Duh koji nas pozna bolje nego što mi sami sebe znamo i da saradnja sa Njime nama donosi direktan, svestan i dosta brz duhovni razvitak?
Sa druge strane, snovi ma koje prirode, pa i oni najstrašniji, nisu tu da nas preplaše i da ih trebamo progoniti već su tu da nas pouče, upozore, obaveste, usmere...i na taj način nam pomognu.
Naravno da jedinstvena simbologija ne postoji.

Iza intuicije stoji sve ono sto sebi, realisticnim, najcesce povrsnim sagledavanjem a nekada i svesnim odbacivanjem, ne dopustamo da nas susretne i pomogne, ne znajuci da njenim ignorisanjem gasimo svetlost, neophodnu zarad izbavljenja iz pogresaka. Ne odbijam ideju da mozda postoji nesto mocnije i sveznajuce, sto nadvladava sopstveno otkrovenje i sazimanje svog duhovnog u bicu, nesto sto poznaje nas jedini pravi put. Ne odbacujem cinjenicu da samo prodorom u sustinu i razoblicavanjem pukih zelja koje nisu uvek i smisao, niti najbolje resenje, mozemo doci do sebe. Snovi i jesu jedan od nacina da se ostvari moc sagledavanja sebe i drugih. Ako bi san i bio jeziv, kosmaran, zastrasujuci, najbolje je sebi dodeliti ulogu kriticara, onog ko analizira i pronalazi sifru. U snovima nismo statisti, vec nosioci sporednih i glavnih uloga koje treba razraditi u realnosti. Kroz njih se provlace upozorenja o susretima, bolestima, staticnosti ili preteranom nemiru iz realnosti, pouke o sopstvenom nemaru ili bespotrebnom naporu, usmerenja o nacinima i vremenu koje dolazi sa svojim preprekama i pogodnostima.
I naravno, ne treba svoj realni zivot opterecivati snovima jer su snovi dovoljno optereceni realnim zivotom ,onim iz proslosti i buducnosti...ali treba ih koristiti kao vrstu putokaza, komandne table sa koje treba znati iscitavati simbole...Ne znaci da ce u slucaju njihovog zanemarivanja ili neprimecivanja "avion" pasti ali je mogucnost gubljenja u magli i dezorjentacije sa mogucim padom moguca. Zato i mislim da izvestan napor, ulozen u razoblicavanju jedne fantazije koja to ipak nije, ima neku svrhu.

 

[Transcendental]

sanjao sam ja mnogo gore stvari od smrtA, pa mi nishta nije

 

[lanavi]

Nikako da shvatim zasto je toliko strasno sve sto je vezano za smrt, pa i snovi?

U stvari, evo priloga iznad...ima nesto i gore od smrti...moze li se objasnjenjem o tome sta je to "gore" olaksati onima koji bi nekako da izigraju spodobu sa kapuljacom i kosom?

 

[louiskrstic]

Ima logike ... no sudbina zasigurno postji, .

Bi li prihvatio da smo svoju sudbinu danas kreirali sami u prethodnim životima te da sudbina kači nas kao Dušu a ne fizičko telo. Pogotovu zato što smo mi kao Duša to realno biće koje ovde stiče iskustva...iz života u život a da je telo samo instrument.

Ne odbijam ideju da mozda postoji nesto mocnije i sveznajuce, .

Treba poći od toga da ne treba samo teoretisati i čitati knjige - možda iz samoi jedne oblasti - uz to biti spreman na eksperimente.
Svako od nas je pre ili kasnije okarakterisan čudakom što bi trebalo da nam stavi do znanja da nam ideje i saznanja drugih ne izgledaju tako čudnim i stranim.
Pogotovu što gola teorija bez praktične primenjivosti na vredi mnogo.
Život će nam otkrivati svoje tajne samo ako smo voljni da uložimo dovoljno potrebnog i neophodnog napora. Svako saznanje se mora platiti do poslednjeg penija.

 

[valheru]

Teorije o ,, ciklusu,, zivljenja su razne shvata je prihvatljiva do nekle, no vratimo se nasoj temi, snovima, kakvo je to stanje nase svesti, kako tada nase misli delaju...?

 

[louiskrstic]

Teorije o ,, ciklusu,, zivljenja su razne ............... no vratimo se nasoj temi, snovima, kakvo je to stanje nase svesti, .............................valheru, teorija o planetama i njihovom kruženju je bilo mnogho ali je stvarnost drugačija pogotovu sada kada čovek putuje izvan ove planete. Isto je i sa snovima. Zašto teoretisati kada se može putovati u snovima ili potpuno svesno.
..?....

, , , , ,

 

[winx vila]

Meni se cesto, godinama ponavalja jedan san, u kome se nalazim na vrhu neke zgrade, i redovno je neka ograda veoma labava, i svesna sam da mogu lako da skliznem; ponekad i krenem ka rubu, ali se ipak vratim. Zanima me interpretacija, hvala

 

[gost 16798]

...ta zgrada moze predstavljati celu tvoju licnost...popravi tu ogradu

 

[Dirty Kichen Eternity]

Ako bi malo dublje istraživala po prirodi snova možda bi se iznenadila koliku važnost imaju snovi u životu čoveka i koliki doprinos tek mogu načiniti.
Možda neko iz okoline nešto i zna o snovima ali je to sasvim sigurno nedovoljno.

Ti jesi ležala i razmišljala ali da li veruješ da je to kreirao tvoj mozak, tvoje podsvesno ili je u pitanju nešto treće? U svakom slučaju samo tvoja iskustva tebe mogu naterati da istražuješ dalje. Šta ćeš otkriti i dokle ćeš istraživati zavisi od tebe.
Bez sumnje odgovor postoji - nekima prihvatljiv a mnogima ne.

Definitivno snovi govore neshto o deshavanjima unutar nas samih, ili ih mozemo protumachiti toliko precizno da se chesto poklopi odredjena situacija sa delom iz sna.

Dosta me interesovalo sve to sa hipnozama, meditacijama i ostalim slichnim metodama kad sam bila u srenjoj shkoli...chak sam pohadjala i odredjeni kurs koji se zasnivao na uchenju nachina na koji se vrshi autosugestija. I laz bi bila kad bih rekla da ne verujem u to. ALI, mi je sa druge strane cela ta pricha previshe preuvelichana.
Narochito kad chujem te teenage priche o astralnoj projekciji...
Mozak jeste jako dobra altka ukoliko je chovek dovoljno hrabar da prizna sebi na vreme odredjene lichne frustracije, i probleme. Ukoliko ne rashchistimo sa tim na vreme, mozak ce nam kroz snove na 1001 nachin prikazivati simbole tih situacija kroz snove....

Npr. deshavalo mi se da sanjam san, i nakon 2,3 godine se desi jako slichna situacija kao u snu. Ali objashnjenje za to je vrlo lako. Ja sam i tad kad sam ga sanjala znala da je neshto shto sam sanjala trebalo da promeni i prekine, i znala sam podsvesno kako ce izgledati realnost kad se to desi, ali ipak sledece 2,3 godine nisam htela to da prihvatim...

Verujem takodje u svoj predosecaj. Nikad me nije izdao, i vodim se u odredjenim situacijama, gde logichnih chinjenica nema na pretek, upravo njim...

Ali ipak, astralne projekcije i ostali bakrachi koji su spominjani su mi ipak malo preuvelichavanje.

 

[ristob]

Definitivno snovi govore neshto o deshavanjima unutar nas samih, ili ih mozemo protumachiti toliko precizno da se chesto poklopi odredjena situacija sa delom iz sna.

Dosta me interesovalo sve to sa hipnozama, meditacijama i ostalim slichnim metodama kad sam bila u srenjoj shkoli...chak sam pohadjala i odredjeni kurs koji se zasnivao na uchenju nachina na koji se vrshi autosugestija. I laz bi bila kad bih rekla da ne verujem u to. ALI, mi je sa druge strane cela ta pricha previshe preuvelichana.
Narochito kad chujem te teenage priche o astralnoj projekciji...
Mozak jeste jako dobra altka ukoliko je chovek dovoljno hrabar da prizna sebi na vreme odredjene lichne frustracije, i probleme. Ukoliko ne rashchistimo sa tim na vreme, mozak ce nam kroz snove na 1001 nachin prikazivati simbole tih situacija kroz snove....

Npr. deshavalo mi se da sanjam san, i nakon 2,3 godine se desi jako slichna situacija kao u snu. Ali objashnjenje za to je vrlo lako. Ja sam i tad kad sam ga sanjala znala da je neshto shto sam sanjala trebalo da promeni i prekine, i znala sam podsvesno kako ce izgledati realnost kad se to desi, ali ipak sledece 2,3 godine nisam htela to da prihvatim...

Verujem takodje u svoj predosecaj. Nikad me nije izdao, i vodim se u odredjenim situacijama, gde logichnih chinjenica nema na pretek, upravo njim...

Ali ipak, astralne projekcije i ostali bakrachi koji su spominjani su mi ipak malo preuvelichavanje.

Pa, predosjećaj je znak na putu. Te znakove neko promjećuje (i upravlja se po njima) ali mnogi to nikada ne ukapiraju, pa im se kockice, koje su sigurno primjećivali, nikad ne sklope da bi sliku mozaika jasno vidjeli.

 

[louiskrstic]

Ali ipak, astralne projekcije i ostali bakrachi koji su spominjani su mi ipak malo preuvelichavanje.

Ne vidim nikakav razlog zašto bi nekome trebalo verovati na reč. Svojevremeno ni sam nisam mogao prihvatiti tako nešto. Medjutim u životu se mnogo toga menja pa i naše poimanje i shvatanje života. Dobro je da je tako. Istovremeno neka svako prihvati ono što može prihvatiti.

Ipak, meni je oduvek bilo teško prihvatiti da mozak može sam po sebi i sam od sebe bilo šta uraditi. Jer je to goli primopredajnik izmedju tela i uma dok je um opet primopredajnik izmedju nas Duša i našeg mozga.

Nije bilo lako da poverujem da smo mi duhovna bića sve dok i sam nisam imao svoja prva iskustva izvan tela .....

Nezavisno od verovanja ili neverovanja informaciju koju dobijamo u snovima treba iskoristiti.

 

[gost 10000]

Meni se cesto, godinama ponavalja jedan san, u kome se nalazim na vrhu neke zgrade, i redovno je neka ograda veoma labava, i svesna sam da mogu lako da skliznem; ponekad i krenem ka rubu, ali se ipak vratim. Zanima me interpretacija, hvala

u psihoanalizi kuća, zgrada, građevina je simbol ljudskog tela...ispusti, pa i merdevine su deo tela koje su "prihvatilište", vrata, oslonac; vrata, prozori, ulazi i slično su telesne šupljine... ograda od kuće bi simbolisala, ajde, otprilike, ogradu, zaštitu samog tela i strah, ali i znatiželju koju imaš prema soptvenom telu...

 

[louiskrstic]

Meni se cesto, godinama ponavalja jedan san, u kome se nalazim na vrhu neke zgrade, i redovno je neka ograda veoma labava, i svesna sam da mogu lako da skliznem; ponekad i krenem ka rubu, ali se ipak vratim. Zanima me interpretacija, hvala

Simbologija nije i ne može biti jedinstvena za svakog snevača a samim tim ni kuća kao simbol. Simbol će zavisiti od našeg stanja svesti koji se opet menja sa vremenom. Ako osoba napreduje u svom duhovnom razvitku onda će se njena simbologija brzo menjati.
Neko drugi može samo dati ideju ali prihvatljivost jednog tumačenja o datom snu odredjuje sam snevač.
U skladu sa time i ja ću pokušati da dam ideju koja može biti potpuno daleko od istine odnosno od trenutnog značenja za snevača.
Budući da je naš cilj življenja ekspanzija svesti i budući da je naše stanje svesti to koje nam daje odredjenu dozu sigurnosti to mogu pružiti ideju da je nivo tvoje dostignute svesti više u nemogućnosti da ti pruža sigurnost i da je potrebno prihzvatati nove i više vrednosti i realnosti života.
U odredjenom stanju ili nivou svesti dosegla si maksimum (krov) i potrebno je nastaviti sa gradnjom novog boljeg i pouzdanijeg stanja ili nivoa svesti. Dosadašnje je odslužilo svoje i više ti ne može pružati dalju sigurnost i pouzdanje.
Ono što si do sada prihvatalča kao životno važne vrednosti nadalje će gubiti tu ulogu i druge će dobiti primat i značaj u tvom životu.
Kako to izgleda u realnom životu?
Recimo da nam je do sada bilo jako stalo do bogatstva i prestiža ili do lepog izgleda i provoda. Medjutim, polako uvidjamo da nas više interesuje nešto drugo dublje i životno suštinskije.

Još jenom, ovo je samo ideja ali ne i tumačenje sna.

Ti odlučuješ.

 

[gost 10000]

ne postoji simbologija (nauka o snovima).........

ALI, mi je sa druge strane cela ta pricha previshe preuvelichana.
Narochito kad chujem te teenage priche o astralnoj projekciji...
Mozak jeste jako dobra altka ukoliko je chovek dovoljno hrabar da prizna sebi na vreme odredjene lichne frustracije, i probleme. Ukoliko ne rashchistimo sa tim na vreme, mozak ce nam kroz snove na 1001 nachin prikazivati simbole tih situacija kroz snove....

Npr. deshavalo mi se da sanjam san, i nakon 2,3 godine se desi jako slichna situacija kao u snu. Ali objashnjenje za to je vrlo lako. Ja sam i tad kad sam ga sanjala znala da je neshto shto sam sanjala trebalo da promeni i prekine, i znala sam podsvesno kako ce izgledati realnost kad se to desi, ali ipak sledece 2,3 godine nisam htela to da prihvatim...

jednostavno bi se reklo da smo ono što sanjamo..

Ali ipak, astralne projekcije i ostali bakrachi koji su spominjani su mi ipak malo preuvelichavanje

ne malo preuveličavanje, nego pokušaj da se, onima koji beže da sagledaju realnost i suoče se, a ne žele nikavu pomoć, i otkriju uzroke svojih psihičkih stanja, obično pobegnu u spirituizam koji sve objašnjava nivoima svesti do finalnog, nekakvog "osmog nivoa"... tumačenje snova je bitno u psihoterapiji, kao veza između svesnog i nesvesnog. s obzirom da snevači imaju iste simbole u snovima, jedan od puteva je tumačenje istih. psihonalaiza polazi od tačnih tehnika pri tumačenju, a samo tumačenje je kako je uvod u razumevanje neuroza. svakom tumačenju se mogu staviti u izgled neke kritike. ali se rad sna uvek objašnjava tako da je to prevođenje misli u način izražavanja slična slikovnoj azbuci.

 

[louiskrstic]

ne malo preuveličavanje, nego pokušaj da se, onima koji beže da sagledaju realnost i suoče se,

Za lopova je realnije da bude lopov i uzima onima koji imaju "viška".
Za onoga ko voli pošten život i rad jeste realnije da časno radi i živi od svoga rada pa kako zna i ume.
Ko je od te dve strane u pravu?

Slično je i po pitanju snova i putovanja višim svetovima. Jer, za sagledavanje više istine o životu treba imati malo više hrabrosti. Ako je nemamo mi izmišljamo hiljade opravdanja pozitivirajući svoj stav.
Psihoanaliza ima u zadatak da čoveka drži u stadu ili čoporu, zakovanog za svest materijalizma.
Bilo bi stvarno čudno da mozak sam od sebe i sam po sebi - kao gola materija - bude pametniji od čoveka u budnom stanju. Izgleda da je onda mozak biće samo za sebe koji radi a da čovek nezna kako i na koji način.
Voleo bih da čujem konstruktivnu diskusiju za nedavno prikazana iskustva u operacionoj sali jedne pacijentkinje o kojima su diskutovali i sami hirurzi?
Naravno da je putovanje izvan tela najprirodnija stvar i način dostizanja punog razumevanja života.
Ipak, ne treba razvlačiti diskusiju budući da je to nešto što čovek ili može ili ne može prihvatiti.
Psihijatri, naročito oni koje i danas veličaju u psihijatriji su tek nazreli po zrno peska na morskoj plaži. U nnajvećem delu su zaveli mnoge buduće generacije.
Danas oni hrabriji i odvažniji su se okušali u regrersivne terapije uz pomoć hipnoze.
Ovde bih naglasio da ne pozitiviram ovu metodu jer onaj ko izvodi hipnozu pokušava "operisati pacijenta sa povezanim očima."

 

[gost 10000]

ni lopov niti pošten čovek iz tvog primera nemaju uopšte dilemu o realnom u sopstvenom sistemu vrednosti. ne postoji pitanje "ko je u pravu" sa stanovišta njihove, lične etike...
slažem se za hrabrost, odvažnost da se premosti sve što je barijara saznanju, ali psihoanaliza, konkretno da se držimo ove teme bavi se duševnim stanjem, pojavnostima, manifestacijama, ako to svrstavaš pod materijalno onda si u pravu. o kliničkoj smrti, takođe, mada to ovde nije tema.
ako želiš, sve možeš da podvedeš pod paranormalno, to je tvoje gledište, i može svaki tvoj argument da bude da si se lično uverio u postojanje i prelazak nivoa svesti, može da bude interesantno kao tvoje razmišljanje na temu, al kad ti svoje mišljenje namećeš samo sa znam i verujem sv. duh, onda je to slab argument. takođe, ovaj pdf se ne bavi paranormalnim pojavama, postoje natrpirodne pojave i misterije, kad god ne umeš sam da objasniš, argumentuješ. u okviru našeg iskustva postoji beskrajno daleko područje, svet velik kao i zakonomernosti; čovek je sklon da veruje da pretpostavlja, ali nešto mora da ima i težinu osim: ja u to verujem..to nije dovoljno.....pitanje šta je vredno poštovanja, možda i verovanje, koje nije samo puko mnenje i opšte floskule iz 3. oka koje bi trebalo da šta..zapanje nekoga da poveruje u opšte, u mnenje sklono takvom razmišljanju...ja više verujem kad čovek govori samostalno, uopšte nije potrebno pozivati se na autoritete...ako si ti verovao da ti je sv. duh u snu javio da postoji opasnost od kesten pirea i ukazao da je to uzrok tvoje alergije - nema problema (jung bi to objašnjavao slučajem i zakonima kauzaliteta)..a ti svetim duhom....ako veruješ u proviđenja, nemam ništa protiv..

 

[WEI§HAUPT]

Nakon sinoćnjeg sna zapitao sam se da li je moguće izvesti suicid u snu. Naime, ja mogu s vremena na vreme da kontrolišem svoje snove i da sanjam ono što unapred odredim. Ili da u snu shvatim da sanjam – pa da sam određujem dešavanja u snu. Tako je bilo i sinoć. Sanjao sam prvo kako prelazim preko drumsko-železničkog mosta na Dunavu, preko onog malog pešačkog dela, i u jednom momentu shvatio da to nije taj most, jer je u snu bio drugačiji, iskarikiran; izgledao je mlitavo, kao muzički instrumenti na čuvenoj Dalijevoj slici „Košmar mlitavih violončela“. Tada sam shvatio da sanjam. I prvo sam zamislio da most nema ogradu – i čim sam to pomislio on je više nije imao. Stajao sam na mostu bez ograde i razmišljao šta bi bilo ako bih skočio na stub ispod sebe. Da li bih poginuo u snu a na javi doživeo infarkt ili pao u komu? Osetio sam užasan strah, kao da sam na javi. Zatim sam zamislio da je most jedna dugačka čelična greda – i on je to istog momenta postao. Hodao sam po njoj teško održavajući ravnotežu. I najzad sam pomislio kako je ta čelična greda zapravo građevinska daska – i ona je to uskoro postala. Tek sad je bilo jako teško hodati po njoj. Poželeo sam da skočim u Dunav, ali da bih se osigurao da to neće biti pâd „postavio“ reku, most i ulice horizontalno. Neverovatan osećaj! Reka teče u svim pravcima a automobili se penju prema nebu. I ja skačem. I pâd traje čitavu večnost. I ja pri padu mlataram rukama i nogama i budim se okupan znojem videvši da zaista u krevetu mlataram rukama i nogama. E, sad, pitam se šta bi bilo da sam u snu pao u vodu. Da li bi to bilo samoubistvo u snu? I da li bih i na javi bio mrtav? Šta vi mislite?

 

[WEI§HAUPT]

P.S. Molim vas samo da izbegavate moguće „psihijatrijske“ komentare i "savete".