smisao života

bezibre!:
to me drži u životu zadnjih dana

plus nadam se da vidim da ima gorih od mene

ps. šta je depresija? kad se više ne raduješ ni tuđoj nesreći
Kliknite za proširenje...

:lol:

<hator>:
Cemu zivljenje ako znas da ce jednoga dana sve sto si proziveo umreti sa tobom,ako znas da se sve sto si dotakao,video jednog dana postati prah?:lol:
Nije sve tako jednostavno.
U globalu,smisao zivota mi je da moj zivot ima smisao.
I ovo,ovde je recito opisano:


Mada,msm da tome svi tezimo u odredjenoj meri.
Kliknite za proširenje...


Pa to, moyesh jednostavno i odmah da se roknesh, dodje mu na isto... :confused: ... mislim znam da si bila ironichna ali shto je najgore to je stvarno tako... hm, a ova pesmica je lepa i sve, samo... ako je secanje na nas smisao nasheg postojanja, ili uopshte bilo shta shto moyemo ostaviti posle sebe... shta kada sve to ode u zaborav?
 
Spoznati istinu o sebi, ziveti i razmisljati uskladjeno sa svojim unutrasnjim egom,postati prijatelj sa njim,ne slusati kako ti kenj.a koliko si los, samim tim postici samopouzdanje, iskoristiti svoj pun potencijal,uraditi nesto veoma bitno za covecanstvo bilo to dobro ili lose(lakse je lose :twisted:), nikada ne biti depresivan, jer kako kazu: Kakve misli takav i zivot(to sam iskusio mnogo puta, nikako da prevazidjem -.-)...


Mozda jesu fraze i mozda zvuci kao da previse serem, ali tako nekako meni izgleda smisao zivota sudeci po nacinu na koji sam razmisljao...
 
Ne_Vazim_Se:
:lol:




Pa to, moyesh jednostavno i odmah da se roknesh, dodje mu na isto... :confused: ... mislim znam da si bila ironichna ali shto je najgore to je stvarno tako... hm, a ova pesmica je lepa i sve, samo... ako je secanje na nas smisao nasheg postojanja, ili uopshte bilo shta shto moyemo ostaviti posle sebe... shta kada sve to ode u zaborav?
Kliknite za proširenje...

Pa nije tako.
Vecina ni nece biti upamcena.Vecina posle odredjenog vremena i prestane da tezi tome,negde pre ili posle puberteta:lol:
Tada zadaju sebi druge ciljeve u zivotu-dvoje dece,lepa basta sa trideset vrsta cveca.To je lako ispuniti.I oni smatraju da su time dostigli vrhunac svojih zivota.
Malobrojni i dalje traze,i dalje streme ka necemu visem-ti malobrojni su cesto i nesrecni.
Kada ti cilj zivljenja postane nacin zivota,posledice nisu ni bitne-to je sustina,barem u mojim ocima.
Hm,nzm da li bas ima smisla,meni ima,ali moje misli imaju malo cudne tokove:neutral:
 
pa sad, stavrno - smisao po meni i jeste biti u harmoniji sa sobom i živeti tako i činiti stvari da se ti psihofizičkisocijalnobiološietički osećaš dobro i mirno, bez anpetosti, straha, praznh misli, konstatnog preispitavanja i osećaja besmisla. dakle da ti osećaš da je to što radiš i kako živiš smisleno i u krajnjoj liniji dobro. to je u principu veoma idividualizovan pojam. zato je i bezveze kad pokušavamo da ga stavimo u neke opšte norme i definicije. za čovečanstvo i vanvremensku zaostavštinu me zabole, to sigurno znam, gleda na nivou ovih ljudskih vremenski ograničenih godina i prostora sa kojim komuniciramo. ako je nešto opšte opšte je da toga nema bez sređivanja sa samim sobom i bez aktivnog rada i truda. nervira me što kod mene nema tog čvrstog smisla i cilja tipa znam hoću baš to i tako i onda stremim ka tome, nego svako malo mi ono što je do skora izgledalo smisleno i na šta sam se namerio da ostavrim gubi smisao i kontam da me ostavrenje toga neće zadovoljiti pa batalim i prepustim se ništavilu. dakle, kako definisati svoj smisao i prioritete generalno...
 
<hator>:
Pa nije tako.
Vecina ni nece biti upamcena.Vecina posle odredjenog vremena i prestane da tezi tome,negde pre ili posle puberteta:lol:
Tada zadaju sebi druge ciljeve u zivotu-dvoje dece,lepa basta sa trideset vrsta cveca.To je lako ispuniti.I oni smatraju da su time dostigli vrhunac svojih zivota.
Malobrojni i dalje traze,i dalje streme ka necemu visem-ti malobrojni su cesto i nesrecni.
Kada ti cilj zivljenja postane nacin zivota,posledice nisu ni bitne-to je sustina,barem u mojim ocima.
Hm,nzm da li bas ima smisla,meni ima,ali moje misli imaju malo cudne tokove:neutral:
Kliknite za proširenje...

Hm, pa da, ali recimo da si jedna od tih malobrojnih... i uradish neshto stvarno veliko za chovechanstvo, budesh novi Tesla fazon ili tako neshto... a onda umresh. Shta mislish, koliko dugo ce te se secati posle toga... ali ne tvojih dela, vec tebe same?

bezibre!:
pa sad, stavrno - smisao po meni i jeste biti u harmoniji sa sobom i živeti tako i činiti stvari da se ti psihofizičkisocijalnobiološietički osećaš dobro i mirno, bez anpetosti, straha, praznh misli, konstatnog preispitavanja i osećaja besmisla. dakle da ti osećaš da je to što radiš i kako živiš smisleno i u krajnjoj liniji dobro. to je u principu veoma idividualizovan pojam. zato je i bezveze kad pokušavamo da ga stavimo u neke opšte norme i definicije. za čovečanstvo i vanvremensku zaostavštinu me zabole, to sigurno znam, gleda na nivou ovih ljudskih vremenski ograničenih godina i prostora sa kojim komuniciramo. ako je nešto opšte opšte je da toga nema bez sređivanja sa samim sobom i bez aktivnog rada i truda. nervira me što kod mene nema tog čvrstog smisla i cilja tipa znam hoću baš to i tako i onda stremim ka tome, nego svako malo mi ono što je do skora izgledalo smisleno i na šta sam se namerio da ostavrim gubi smisao i kontam da me ostavrenje toga neće zadovoljiti pa batalim i prepustim se ništavilu. dakle, kako definisati svoj smisao i prioritete generalno...
Kliknite za proširenje...

Pa, vidi... kada bi se stalno osecao dobro u svakom smislu i ako nikada ne bi imao straha i napetosti... ta osecanja koja sada pojmish kao neprijatna posle odredjenog vremena bila bi ti preko potrebna.
 
ne ne mislim da je poenta uvek se dobro osećati, uvek euforija ludilo ružičasto. (mada realno kad pogledaš ne vidim koja je poenta proći ružno da bi došao do lepog). nego rekoh, kako iskristalistai ciljeve i svoj smisao i preispitivati ih stalno i ne obesmišljavati i istrajati u njima... kako uskladiti tu metafizičku strano (misaonost, emocije bla bla) i fiziku (ono što se mora praktično)... ili kako se prenaštelovati da budeš tip dvoje dece i bašta...
 
bezibre!:
pa sad, stavrno - smisao po meni i jeste biti u harmoniji sa sobom i živeti tako i činiti stvari da se ti psihofizičkisocijalnobiološietički osećaš dobro i mirno, bez anpetosti, straha, praznh misli, konstatnog preispitavanja i osećaja besmisla. dakle da ti osećaš da je to što radiš i kako živiš smisleno i u krajnjoj liniji dobro. to je u principu veoma idividualizovan pojam. zato je i bezveze kad pokušavamo da ga stavimo u neke opšte norme i definicije. za čovečanstvo i vanvremensku zaostavštinu me zabole, to sigurno znam, gleda na nivou ovih ljudskih vremenski ograničenih godina i prostora sa kojim komuniciramo. ako je nešto opšte opšte je da toga nema bez sređivanja sa samim sobom i bez aktivnog rada i truda. nervira me što kod mene nema tog čvrstog smisla i cilja tipa znam hoću baš to i tako i onda stremim ka tome, nego svako malo mi ono što je do skora izgledalo smisleno i na šta sam se namerio da ostavrim gubi smisao i kontam da me ostavrenje toga neće zadovoljiti pa batalim i prepustim se ništavilu. dakle, kako definisati svoj smisao i prioritete generalno...
Kliknite za proširenje...

malo nedostizno, zar ne? :think:

definitivno je najlepse u zagrljaju nistavila

Kad znam
Već dobro
Da niko ne leči boljku
Koju sam od rodjenja
Poneo u gorkoj vazi:
Neka me trave
Bar jednom
Zaklope u svoju školjku,
Da budem kao na dnu
Nečega
Što prolazi
 
pa da. većina ljudi se plaši recimo smrti, prolaznosti, kratkosti veka, dal će ih se sećati. ja sam kul sa tim. previše kul. zato valjda i težim da podništavam stavri i gledam malo nihilistički. poenta je kako smisleno ispuniti to vreme od a (postajanja svesnog i funkcionalnog bića) do b (odlaska u ništavilo pod zemlju)
 
- uživanje > život je kratak
- promena > treba sve doživeti
- borba > za svoje stavove, ideje, za ono u šta verujem
Mada, mislim da ne treba tražiti smisao života, već uživati u svakom danu.
 
Zivot nema smisao, po meni deluje vise na neku nezavrsenu rpg igru. Gde mozes da uradis mnogo toga, ali opet ima dosta toga izbagovano, nije nista izbalansirano. I ono sve je relativno
Fora je da se abavis malo u sendgameu. Recimo mozes da postanes miloner, mozes da kresnes sto vise devojka, tako nesto, radis zanimljive stvari, i onda se smoris i umres... OR... Moj zivot ima smisao sudbinu itd, i mesto koje mi priapda ce biti moje... OR mi smo samo materija, atomi u univerzumu i nasa osecanja i sve to je samo iskonstruisano, u stvari nismo zivi.. OR... biblija je tacna
svaki od ovih stvari je manje vise moguca opcija. Ne mozemo da znamo sta trebamo da radimo :D
Ja zato gledam kako da nesto napravim od sebe, cisto radi svog self amusmenta. Sto se tice uzivanja itd, to je sve manje vise jednako- nekako dodje ti na nulu konacni zbir, zato ni ne gledam to toliko preterano
recimo ako ne jedes jedan dan, i posle toga jedes bice ti OMG WOW, ali ako jedes redovno bice ti ok. Isto je i sa izlazenjem ono izadjes jednom bude ti ludiilooo, izadjes opet, jednostavno ne bude isto.. Ima neki balans tu. Tako da mislim da je uzivanje sranje :D. Naravno mislim da trebas da radis ono sto osecas, sto ti se radi, ako je to sedenje u kuci i gledanje u plafon onda ok radi to, ali ako si siguran da zelis, ako zelis nesto drugo uradi to drugo. Ako se desi da se ispalis, da umres, pogines na putu- pa too bad, mislim sta sada ima 6 miljardi ljudi, tvoj zivot i ne znaci toliko. I ne zivot nije samo jedan, zivot nema nikakvu vrednost realno, da si umro na porodjaju sada ne bi bios vestan svega toga, tako da ti to i ne bi bila neka prevelika tragedija.
 
Nema smisla... Koji je smisao zivotinjama? Ostavi porod,odgaji ga i izlezavaj se i radi koliko ti je potrebno! Nema tu nekog viseg cilja i tih sranja,sve je prosto,ali mi uvek trazimo slozeniji odgovor!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top