Smisao zakona

[Ljubo2]

Meni je interesantno to da se u nekoj knjizi (o arhaicnim desavanjima) pominje pojam 'pravo' u interesatnom obliku - konkretno 'rimsko pravo' i 'grcko pravo'. (knjiga kaze ta i ta plemena su postovala rimsko pravo, dok ova druga plemena su koristila grcko pravo.) Mi bi danas rekli 'katolicka vera', ispovest ili 'pravoslavna vera', ali ako se pogleda hriscanski eticki/moralni sistem u sustini, to, na kraju, i ispadne 'pravo' u smislu u kome ga danas razumemo. Samo je sistem kontrole drugaciji.

GRČKO PRAVO - PRAVOSLAVLJE.
RIMSKO PRAVO - KATOLIČANSTVO.

Grčko i rimsko pravo se temelje na Sataninom (Darvinovom) principu prirodne selekcije i prava jačega. Ova dva prava potenciraju INDIVIDUALIZAM. Svi dosadašnji svetski društveni i ekonomski poreci su bazirali na pricipu INDIVIDUALIZMA. Princip INDIVIDUALIZMA je princip HAOSA I ZLA.

INDIVIDUALIZAM je takođe po meri i pravoslavlja i katoličanstva, jer i pravolslavci i katolici su uvek do sada živeli, a i danas žive, po principu INDIVIDUALIZMA, sa značenjem HAOSA I ZLA.

Ali INDIVIDUALIZAM, HAOS I ZLO, nisu po meri HRIŠĆANSTVA. Hrišćanstvo, koje se temelji na Hristovoj zapovesti: "Ljubi bližnjega kao samoga sebe", ne podrazumeva INDIVIDUALIZAM, već KOLEKTIVIZAM. Najbolji primer društva u prirodi, čija se organizacija života i rada temelji na Hristovom principu:"Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe" i KOLEKTIVIZMU, su mnoge milijarde ćelija, koje grade ljudski organizam, u kjem je INDIVIDUALNO "JA" svake ćelije, podudarno i identično sa KOLEKTIVNIM "JA" celog ljudskog organizma. I jedino tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi kao pravedne ekonomske zajedice, koje su sagrađene po principu "ljubavi prema bližnjemu" i principu KOLEKTIVIZMA, se mogu smatrati HRIŠĆANSKIM. U takva društva spadaju i društva pčela i mrava.

Iz čega može da se izvede zaključak da društva pravoslavlaca i katolika, koja nikada do danas nisu živela, niti danas žive, po Hristovom principu LJUBAVI, HARMONIJE; DOBRA i KOLEKTIVIZMA, već po Sataninom principu prirodne selekcije, prava jačega, individualizma, a time istovremeno i principu HAOSA I ZLA, NISU HRIŠĆANSKA DRUŠTVA, tj. KOLEKTIVISTČKA, već INDIVIDUALISTČKA, tj. I SATANISTIČKA.

Pravoslavlje i katoličanstvo samo propovedaju i veruju u Hrista i njegov princip ljubavi, harmonije i dobra, ali po ovom principu nikada nisu živeli, niti danas žive. Prema tome, pravoslavci i katolici, NISU, niti su ikada BILI - HRIŠĆANI.

Za pravoslavce i katolike, hrišćanstvo je još uvek samo B A J K A .

 

[Urwald]

Neka moja polazna tačka bi bio razlog zbog kojeg je neki zakon donet i tu mislim na sam smisao zakona i iz čega je taj smisao protekao. Kapiram regulative u smislu "ako se desilo ovo - sprovodi se ovo". Sada generalna pravila ponašanja (hajde da nazovem to moralni zakon) baš nešto i ne praktikujem. Ono ko zna šta sam sve već prekršio jer nisam video smisao tako nečega...
Mislim da je podosta zakona u današnje vreme previše konfuzno napisano/o inplementaciji/tumačenju i da ne pričam. Juče sedim sa par prijatelja na klopi i pričaju mi o ovoj situaciji za freelancere i teškoćama sa kojima se sada suočavaju. Pored toga, najveći deo ljudi sa kojima sam u kontaktu, a koji rade kao FL planira do kraja godine da napusti zemlju, par njih je već sada otišlo zbog ovih peripetija...

 

[Urwald]

Sada baš razmišljam da sam ja u situaciji da trebam da smislim/donesem neki zakon kako bih to uradio?
Suštinski bih krenuo od (potencijalnog) problema i random lupao opcije i istovremeno ih proveravao tj. kakve mogu biti posledice u dužem roku i sl.

 

[louiskrstic]

Zakoni igraju ključnu ulogu u društvu, postavljaju okvire za ponašanje pojedinaca i kolektiva. Ali kako razumeti smisao tih zakona, kome/čemu služe? Da li je njihova svrha isključivo održavanje reda i kontrole ili imaju dublje etičke i moralne dimenzije? Kakve su razlike između zakona u našoj državi i u drugim državama, zašto te razlike postoje? Šta mislite o zakonima kod nas, da li su neki loše definisani/sporni? Takođe, hoće li se smisao zakona promeniti kako se menjaju društvene norme i vrednosti?

Principijelno, društveni zakoni slede moralni nivo društvene zajednice. Sa porastom ili promenom morala u smislu da se približava pravim etičkim vrednosima, što znači da se približava najvišim duhovnim vrednostima to će se i zakoni menjati u skladu sa tim promenama. Upravo razlike zakona od države do države pokazuju i moralne vrednosti u tim državama.
Pitanje koje dotiče samu svrhu postojanja zakona u društvenim zajednicama može imati dva dela odgovora. Prvi je da se dosegnuti nivo duhovnog progresa ili etičkog načina življenja održi na tom minimalnom nivou. Hoću reći da ztakone štite propadanje društvenog morala/etičnosti obezbeđujući da se time obezbeđuje i duhovni progres ljudi.
Samo postojanje zakona opbučava ili drži ljude na određenom nivou discipline ili povinovanja zakonima. Ovo čini da se ljudi, iz života u život pripremaju da, jednoga dana, budu pripremljeni da prihvate duhovne zakone i potpuno im se povinuju. Duhovni zakoni su striktni i tu nam niko ne može pomoći da se provučemo ako im se potpuno ne povinujemo i živimo u skladu sa njima. Ta striktnost obezbeđuje da duhovno sebe uzdižemo u svesti i samoj ljubavi što i jeste sama svrha života kojeg živimo ovde. Praktično sve što postoji u ovom svetu ima za cilj danama, ljudima, tačnije, nama Dušama, pomogne duhovni progres i usmerava se ka ekspanziji svesti i ljubavi.
Iz svih tih razloga, dobro je naučiti povinovati se zakonima jer na taj način sebe disciplinujemo i pripremamo za visoke zahteve kakve pred nama stavljaju duhovni zakoni.
Naravno, ako su zakoni takvi, da su usmereni protiv života, što znači protiv drugih ili protiv nas samih onda treba naći načina da ih zaobiđemo ako svest u zajednici nije dovoljno narasla da sagleda njihovu štetnost i učini sve što je neophodno da ih zameni onakvim koji će pomoći a ne kočiti duhovni progres.

 

[Ljubo2]

Principijelno, društveni zakoni slede moralni nivo društvene zajednice.

Tako je. Uz napomenu da su svi svetski moralni zakoni NEMORALNI, što za svoju posledicu ima da su i svi društveni i ekonomski svetski zakoni nemoralni. I uz napomenu da će svetski društveni i wkonomski zakoni da postanu moralni tek kad se izjednače sa etičkim. Etčki zakoni, to su zakoni koje ti, Luise, nazivš "duhovnim". Ja ih ne bih nazivao "duhovnim", zato što nikakvi "duhovni" zakoni ne postoje, već samo PRAVEDNI. Zakoni koji su pravedni, oni su istovremeno i duhovni. Koji nisu pravedni, nisu ni duhovni. Reč i pojam "duhovnost" je religijski pojam koji ne znači apsolutno ništa. Zato što, kad vernici govore o duhovnosti, uvek se misli na "ljubav prema bližnjemu kao prema samome sebi". Te ljubavi ne može da bude bez pravednih društvenih i ekonomskih zakona, a time ujedno, ni bez pravednog društenog i ekonomskog poretka. Prema tome, 2000 godina posle Hrista, pozvati se na Hrista, duhovnost i ljubav, a istovremeno ne zagovarati pravedne društvene i ekonomske zakone i pravedan društveni i ekonomski poredak, bez kojeg ljubavi i duhovnosti ne može da bude, je obično versko, svešteničko licemerje, da ne kažem, shranje.

 

[Ljubo2]

Samo postojanje zakona obučava ili drži ljude na određenom nivou discipline ili povinovanja zakonima.

I ovo ti je tačno. Pa, ako je tako - a tako je - postavlja se pitanje zašto se sva zla ovoga sveta pripisuju ljudima, a ne zlim nemoralnim svetskim sistemima, zakonima i porecima? Kako ljudima uopšte može da padne na pamet, kada govore o raznim vrstama svetskih zala, da tvrde da je to zato što su ljudi zli, kad to nije istina? Kad je istina to da su svetski moralni, društveni i ekonomski zakoni i poreci zli, koji, kako si i sam rekao: "obučavaju ili drže ljude na određenom nivou discipline ili povinovanja zakonima".

 

[Ljubo2]

Samo postojanje zakona opbučava ili drži ljude na određenom nivou discipline ili povinovanja zakonima. Ovo čini da se ljudi, iz života u život pripremaju da, jednoga dana, budu pripremljeni da prihvate duhovne zakone i potpuno im se povinuju.

Ovo ti nije tačno. Ti ovde želiš da kažeš da ljudi treba iz života u život da žive po zlim moralnim, društvenim i ekonomskim zakonima i porecima i budu zli, da bi se tako pripremili da jednog dana prihvate i duhovne zakone i živeći po njima postanu dobri. Ovo je obična sveštenička naiva, da ne kažem laž i prevara. Zato što ljudi nisu u mogućnosti da buraju moralne sisteme, zakone i poretke po kojima će da žive, već su nasilno prisiljeni da žive po zlim moralnim sistemima, zakonima i porecima, koje im vladajuće strukture društva, koje propisuju moralne sisteme i zakone, nasilno, vaspitanjem i raznim kaznenim merama tokom života nameću. To podrazumeva, da bi svetom počeli da vladaju ETIČKI, a to znači PRAVEDNi moralni sistemi i društveni i ekonomski zakoni, tu nema šta da se čeka. Vladajuće svetske društvene strukture treba samo da propišu i donesu pravedne, tj. duhovne moralne sisteme i zakone i narede da ljudi po njima žive i problem etike, pravde i duhovnosti će automatski za sva buduća vremena da bude rešen. To je moglo i može da se uradi bilo kada, kako u vreme Hrista, tako isto i danas. Dakle, da li će svetom da vlada haos i zlo ili harmonija i dobro, nije do ljudi, već do zlih ili dobrih zakona po kojima su ljudi prisiljeni da žive. Odnosno, do društvenih vladajućih struktura koje dobre ili zle zakone smišljaju, propisuju i prisiljavaju ljude da po njik a žive.

 

[Ljubo2]

Duhovni zakoni su striktni i tu nam niko ne može pomoći da se provučemo ako im se potpuno ne povinujemo i živimo u skladu sa njima.

To ne zavisi od ljudi, već od vladajućih struktura društva koje prpisuju i donose zakone i naređuju ljudima da po njma žive. Pod pretnjom da će da budu sankcionisani ako ne žive.

Ta striktnost obezbeđuje da duhovno sebe uzdižemo u svesti i samoj ljubavi što i jeste sama svrha života kojeg živimo ovde.

Ovo je religijska, sveštenička laž i prevara. Niko sebe ne može duhovno uzdizati i težiti ka ljubavi i pravdi, ako je u cilju samoodržanja, prinuđen da živi po svetskim državno-političkim zakonima robovlasništva, feudalizma, demokratije i kapitalizma, odnsono, fažizma, tj. zakonima prirodne selekcije i prava jačega, tj. po principu podele sveta, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva.

Praktično sve što postoji u ovom svetu ima za cilj da nama, ljudima, tačnije, nama Dušama, pomogne duhovni progres i usmerava se ka ekspanziji svesti i ljubavi.

Nije tačno. Pričama o ljubavi i duhovnosti niko nikome ne može pomoći. Hrišćanstvo već dve hiljade godina bulazni o ljubavi i duhovnosti, pa ipak još nikada niko i nigde u praktičnom životu nije video tu hrišćansku, ni ljubav, ni duhovnost, ni pravednost. Još i danas hrišćani ratuju među sobom i gaze krv do kolena. I to će tako da bude sve dok hrišćanstvo kao religija ne udari šakom o sto i ne kaže svetskih političkim državnim strukturama, koje uzrokuju sva svetska zla: "DOSTA" I dok hrišanstvo kao religija ne ne preuzme vlast od svetskih državnih stuktura i po Božijim, etičkim principima ne uskladi sve svetske društvene i ekonomske zakone i po njima omogući ljudima da mogu u miru, ljubavi i pravednosti da žive. Sve dok to ne uradi, hrišćanstvo, kao i sve druge svetske religije koje propagiraju duhovnost, ljubav i pravednst, i dalje će sa tom svojom duhovnošću samo da se spradaju i sa Bogom i ljudima.

Iz svih tih razloga, dobro je naučiti povinovati se zakonima jer na taj način sebe disciplinujemo i pripremamo za visoke zahteve kakve pred nama stavljaju duhovni zakoni.
Naravno, ako su zakoni takvi, da su usmereni protiv života, što znači protiv drugih ili protiv nas samih onda treba naći načina da ih zaobiđemo ako svest u zajednici nije dovoljno narasla da sagleda njihovu štetnost i učini sve što je neophodno da ih zameni onakvim koji će pomoći a ne kočiti duhovni progres.

 

[bmaxa]

To ne zavisi od ljudi, već od vladajućih struktura društva koje prpisuju i donose zakone i naređuju ljudima da po njma žive. Pod pretnjom da će da budu sankcionisani ako ne žive.

Ovo je religijska, sveštenička laž i prevara. Niko sebe ne može duhovno uzdizati i težiti ka ljubavi i pravdi, ako je u cilju samoodržanja, prinuđen da živi po svetskim državno-političkim zakonima robovlasništva, feudalizma, demokratije i kapitalizma, odnsono, fažizma, tj. zakonima prirodne selekcije i prava jačega, tj. po principu podele sveta, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva.

Nije tačno. Pričama o ljubavi i duhovnosti niko nikome ne može pomoći. Hrišćanstvo već dve hiljade godina bulazni o ljubavi i duhovnosti, pa ipak još nikada niko i nigde u praktičnom životu nije video tu hrišćansku, ni ljubav, ni duhovnost, ni pravednost. Još i danas hrišćani ratuju među sobom i gaze krv do kolena. I to će tako da bude sve dok hrišćanstvo kao religija ne udari šakom o sto i ne kaže svetskih političkim državnim strukturama, koje uzrokuju sva svetska zla: "DOSTA" I dok hrišanstvo kao religija ne ne preuzme vlast od svetskih državnih stuktura i po Božijim, etičkim principima ne uskladi sve svetske društvene i ekonomske zakone i po njima omogući ljudima da mogu u miru, ljubavi i pravednosti da žive. Sve dok to ne uradi, hrišćanstvo, kao i sve druge svetske religije koje propagiraju duhovnost, ljubav i pravednst, i dalje će sa tom svojom duhovnošću samo da se spradaju i sa Bogom i ljudima.

Sve lepo govoris, samo zaboravljas, da Hrriscanstvo, u rimskoj varijanti, prima ljude, koje je Isus hteo da iskoreni...

 

[Ljubo2]

Sve lepo govoris, samo zaboravljas, da Hrriscanstvo, u rimskoj varijanti, prima ljude, koje je Isus hteo da iskoreni...

Nije reč o ljudima, koji mogu da budu i ovakvi i onakvi, već o Sataninim zakonima haosa i zla i Božijim zakonima harmonije i dobra. I reč je o tome da se oni koji na Zemlji zastupaju etičke i Božije zakone, a to su sve svetske religije, nebitno da li su rimcke, grčke , istambulske ili neke druge, ne bore za uspostavljanje tih etičkih i Božojih zakona na Zemlji, već i sami žive po Sataninim zakonima haosa i zla. I nagovaraju ljude da trpe živeći po tim zakonima, obećavajući im za to trpljenje "raj nebeski" - "Crkni magarče do zelene trave".

 

[bmaxa]

Sataninim zakonima haosa i zla i Božijim zakonima harmonije i dobra

Ljudskim zakonima, haosa i zla. Satana je samo andjeo...

 

[Ljubo2]

Ljudskim zakonima, haosa i zla. Satana je samo andjeo...

Da, Satana je anđeo zla, a političke institucije i političari sveta su njegovi, sledbenici, đavoli, koji prave pakao na Zemlji. I svetske religije i religijski službenici, sa svojim verskim ratovima, su takođe u njegovoj službi. Oni pomožu svetskim političkim institucijama, tako što objašnjavaju ljudima da je potrebno da na Zemlji stradaju i pate, da bi tako mogli da obezbede sebi mesto u nebeskom raju. Tako trajno drže ljude u priglupom stanju da lakše mogu njima da vladaju i eksploatišu.

 

[bmaxa]

Da, Satana je anđeo zla, a političke institucije i političari sveta su njegovi, sledbenici, đavoli, koji prave pakao na Zemlji. I svetske religije i religijski službenici, sa svojim verskim ratovima, su takođe u njegovoj službi. Oni pomožu svetskim političkim institucijama, tako što objašnjavaju ljudima da je potrebno da na Zemlji stradaju i pate, da bi tako mogli da obezbede sebi mesto u nebeskom raju. Tako trajno drže ljude u priglupom stanju da lakše mogu njima da vladaju i eksploatišu.

Pohlepa, to je najgore, da nema pohlepe, sve bi bilo ok.

 

[Ljubo2]

Pohlepa, to je najgore, da nema pohlepe, sve bi bilo ok.

Dok god ljudskodruštvo živi po principu haosa i zla, tj, principu podele, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, a taj princip danas zovemo imenom demokratija, sve dotle ni jedan čovek na svetu neće da bude siguran da mu je egzistencija osigurana. I dok god svi ljudi na svetu neče moći da budu sigurni da im je egzistencija osigurana, svi će da budu pohlepni - grabiće, otimaće, varaće, lagaće, boriće se, ubijaće, eksploatisaće jedni druge itd, sve sa ciljem da se obogate, i na taj način osiguraju svoju egzistenciju.

I to će tako da bude sve dok se ljudsko društvo na kraju ne ujedini i po univerzalnom zakonu harmonije i dobra, tj. principu uzajamnog pomaganja i ljubavi i pravednosti, po kojem su sve materijalne forme u Svemiru sagrađene, ne uspostavi pravedan društveni i ekonomski poredak, po pravilu "radiš za društvo onoliko koliko možeš ili koliko si sposoban, a uzimaš iz društva onoliko koliko ti treba". To je jedini način na koji će svi ljudi na svetu moći da budu sigurni da im je egzistencija osigurana i to je jedini način na koji će ljudi moći prestati da budu POHLEPNI.

 

[bmaxa]

Dok god ljudskodruštvo živi po principu haosa i zla, tj, principu podele, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, a taj princip danas zovemo imenom demokratija, sve dotle ni jedan čovek na svetu neće da bude siguran da mu je egzistencija osigurana. I dok god svi ljudi na svetu neče moći da budu sigurni da im je egzistencija osigurana, svi će da budu pohlepni - grabiće, otimaće, varaće, lagaće, boriće se, ubijaće, eksploatisaće jedni druge itd, sve sa ciljem da se obogate, i na taj način osiguraju svoju egzistenciju.

I to će tako da bude sve dok se ljudsko društvo na kraju ne ujedini i po univerzalnom zakonu harmonije i dobra, tj. principu uzajamnog pomaganja i ljubavi i pravednosti, po kojem su sve materijalne forme u Svemiru sagrađene, ne uspostavi pravedan društveni i ekonomski poredak, po pravilu "radiš za društvo onoliko koliko možeš ili koliko si sposoban, a uzimaš iz društva onoliko koliko ti treba". To je jedini način na koji će svi ljudi na svetu moći da budu sigurni da im je egzistencija osigurana i to je jedini način na koji će ljudi moći prestati da budu POHLEPNI.

NIje problem zelje za egzistencijom, jer imas ratove, kapitaliste i one koji su obezbedili egzistenciju unicima i njihovim unucima, a ti su najpohlepniji.
Strah za egzistenciju imaju oni koji zavise od tih pohlepnih...

 

[Ljubo2]

NIje problem zelje za egzistencijom, jer imas ratove, kapitaliste i one koji su obezbedili egzistenciju unicima i njihovim unucima, a ti su najpohlepniji.
Strah za egzistenciju imaju oni koji zavise od tih pohlepnih...

To je tačno, ali i pohlepa onih najbogatijih koji su obezbedili svoju egzistenciju, ima svoje logičko objašnjenje. Ono je u tome što pohlepa vremenom postaje ŽIVOTNA NAVIKA, koja na kraju postaje glavni čovekov životni cilj, pomoću kojega jedino može da ostvari svoje životno zadovoljstvo. Pa on zbog tog zadovoljstva ne može da prestane da bude pohlepan, čak i kad i višestruko uspe da obezbedi svoju egzistenciju i egzistenciju više generacija svojih potomaka. U nekom filmu jedan bogati i pohlepni bamkar jednom reče: "Ja ne uživam u novcu, već samo u njegovom zarađivanju".

Kad razumemo pravo značenje i logiku fenomena i pojma "NAVIKA", pomoću njega je moguće objasniti i mnoge druge fenomene. Sva ljudska zanimanja, ma koliko bila mnogobrojna i raznovrsna, na kraju uvek postaju NAVIKA. A samo poreklo bilo kojih i bilo kakvih navika su uvek u INFORMACIJE, tj, IDEJE, po kojima se u Svemiru sve uvek iznova stvara i postoji. Naprimer, kada iz jajeta se ubvek izleže koka, a iz koke jaje, to je takođe NAVIKA koja se stalno i uvek iznova ponavlja. I ne postoji drugi način da se ta navika prekine, već da se promeni DNK informacija, tj. ideja, po kojoj uvek iznova iz jajeta nastaje koka i iz koke jaje.

To pravilo povezanosti između informacije, ideje ili pak znanja i navike, znao je još pre više od dve hiljade godina kineski filozof Lao CE kada je rekao:

"Pazite na svoja znanja, jer ona postaju vaše misli. Pazite na svoje misli jer one postju vaše želje. Pazote na svoje želje, jer one postaju vaša dela. Pazite na svoja dela, jer ona postaju vaše NAVIKE. Pazite na vaše NAVIKE jer one postaju vaša sudbina".

I na kraju, kada postavimo pitanje šta su INFORMACIJE, IDEJE ili ZNANJA, odgovor glasi da su to ZAKONI po kojima u Svemiru sve postoji i sve se dešava. Prema tome, ako želimo menjati zlu sudbinu sveta, koja se uvek na isti način večito ponavlja, ne postoji drugi način, već promeniti ZLE NAVIKE sveta. A da bi promenili ZLE NAVIKE sveta, ne postpji drugi način, već promeniti pogrešne i zle informacije, ideje, znanja ili pak ZAKONE po kjima svet uvek iznova pravi jedna i ista zla. Te zle informacije, ideje, znajna, ubeđenja ili ZAKONI su naravno ljudske zablude da je podela sveta, konkurencija, mržnja i borba svakoga sa svakim, prirodan i najbolji način samoodržanja. Po ovoj pogrešnoj informaciji, ideji, ubeđenju, znanju ili ZAKONU, građeni su svi dosadašnji ZLI društveni i ekonomski poreci - robovlasništvo, feudalizam, kakapitalizam, fašizam i komunizam. Fizičari i biolozi danas znaju i tvrde da sem energije i informacije ničeg drugog nema. Prema tome ako svet želi da promeni svoju zlu sudbinu, ne preostaje drugo, već da promeni svoju zlu genetiku, tj. informaciju po kojoj se sva dosadašnja svetska zla uvek iznova ponavljaju. I kad jednog dana uspemo da promenimo tu zlu informaciju ili ideju po kojoj smo do sada živeli, istovremeno ćemo da promenimo i svoje misli i želje i dela i NAVIKE, a time ujedno i svoju sudbinu.

Onaj ko glasa za promenu informacije po kojoj je svet do danas živeo u haosu i zlu i zameni je sa informacijom harmnoje i dobra, po kojoj su sve materijalne forme u Svemiru sgrađene, među koje spada i ljudski organizam kao jedan od najsavršenijih, neka sebe obeleži ovim trobojnim simblom harmojije i dobra.

 

[Richard III]

Jedini smisao zakona (i to svih zakona) je ograničavanje zaista slobodnih ljudi u ime kapitalističkih čudovišta na vlasti i na vrhu lanca ishrane. Ako ćemo pravedno, ljudi treba da budu slobodni da rade šta hoće. Sve drugo je licemerje i robovanje u ime podgojenih nakaza koje se dave u parama i resursima.