Slike iz života

[gost 254762]

Није потребно гневити се на оне који погреше, па нека су њихови поступци
и достојни казне. Ради саме правде, потребно је кривце враћати на прави
пут и кажњавати их по потреби, или лично или преко других. А гневити се
или срдити се на њих неумесно је, зато што гнев потиче од страсти, а не
од суда и правде. Није потребно одобравати онима који су преко мере
милостиви, јер потребно је и казнити одане злу, због саме правде, али не
због личне страсти и гнева."

 

[gost 254762]

Vrhunska snaga,a i nevolja lezi u nepristupacnosti ljubavi.Ona caruje u
najvisim sobama uma,zakljucana iza takvih brava da prva otvara drugu,a
osma devetu.Ali suprotni postupak da peta otvara cetvrtu ili treca drugu
vrlo tesko ide.Ljubav je zakljucana tako da se u njene odaje lako
ulazi,a tesko izlazi.Kljucari svih brava su emocije.
Dok dolaze isti tamnicari koji uvek zakljucavaju ljubavne zanose ljubav
ce se uvecavati u svojoj prijatnoj izolovanoj sobi,spremna da poveca
svoju energiju kroz culne zanose ali nikad voljna da svoju veliku snagu
ulozi u trajno zadovoljstvo svoga nosioca.

 

[gost 254762]

Nije lako ziveti a pritom voditi borbu sa celim svetom. Tesko je primiti poraze, a jos ruznije povredjivati nekog. Najlepse je voleti..Ali to treba nauciti. Jer tek tada mozes nesebicno da pruzas sve od sebe i cinis nekog srecnim a pri tom ne trazis nista zauzvrat. Tek onda ces poceti da vredis..!♥

 

[gost 254762]

Kad nestane seksa, partnerovo telo postane pomalo
neprijateljsko; pojave se sumovi, kretnje, mirisi; i sama prisutnost tog
tela, koje vise ne smemo dotaknuti i oplemeniti dodirom polako prerasta
u smetnju; sve je to nazalost poznato. Nestanak neznosti uvek je usko
povezan s nestankom erotike. Nema produhovljene veze, vrhunskog spajanja
dusa, niti bilo cega sto bi tome licilo ili barem na to podsecalo. Kad
nestane telesne ljubavi, nestane svega; sumorna i tupa mrzovolja
ispunjava dane

 

[Nina]

Najgore je kada ljudi nisu ni dobri ni zli, već podnošljivi,
nemaš nikakve mogućnosti da se spaseš od njih.
Kraj dobrih ostaješ svesno, više ili manje zadovoljan,
a oni zli, mogu da odigraju odlučujuću ulogu u našem životu.
Zato što se teško daju odstraniti, kao krlje su, paraziti.

Nada Marinkovic

 

[lunao]

 

[gost 254762]

Pitaju me, znam li šta tražim? Naravno da znam! Tražim osobu sa kojom ću moći da izvršim najveću prevaru nad životom i nad smrću! Treba mi saučesnik, bez njega sve propada!

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Strah je energija koja sažima, zatvara, uvlači, tera, skriva, grči, šteti.
Ljubav je energija koja širi, otvara, odašilje, ostaje, otkriva, deli, leči.

Strah zamota naša tela u odeću .
Ljubav nam omogućava da stojimo goli.

Strah zgrabi i ščepa sve što imamo,
Ljubav daje sve što imamo.

Strah grabi, ljubav pušta.
Strah izjeda, ljubav blaži.
Strah napada, ljubav popušta.

Svaka ljudska misao, reč ili delo
temelji se na jednoj ili drugoj emociji.
Tu nemate izbora, jer nemate šta drugo izabrati.
Ali imate slobodan izbor koju ćete od tih emocija izabrati...

 

[gost 254762]

 

[Nina]

Oprostaj je zbunjujuc i tezak koncept za mnoge ljude.Postoji razlika izmedju oprostaja i prihvatanje.Oprostiti nekome ne znaci osuditi necije ponasanje,a sam akt oprostaja odigrava se u nama samima i zaista nema nikakve veze sa drugom osobom.Stvarnost istinskog oprostaja lezi u oslobadjanju sebe od bola.To je prosto akt oslobadjanja sebe od negativne energije.Takodje oprostaj ne znaci da dopustamo da se bolno ponasanje i dela drugih nastave u nasim zivotima.Ponekad oprostaj znaci pustiti nesto.Oprostis im i oslobodis ih.

 

[_provincijalka_]

 

[gost 254762]

 

[Cicoka]

Ti sto puzis i bljujes rec krvavu
iz crnih slutnji ,korenja i znoja
hoce li ti ,dusi ,jutarnja rosa,
biti samo kap, uzeta iz mora.
Krv da svoju speres i svoj jezik zuci
sto ga pruzas meni,kamenoj steni
pukotina mozda samo me zaboli
odahni,sedni,okreni se ka meni.
Mozda ti se utroba,umiri i stane,
prestane da vapi presahla od zedji
ne puzi,ne gmizi,podigni svoj pogled
ostavi za sobom trag krvave zveri.

S.T.Cicoka

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
neću Ti oprostiti za sve besane noći
i nedovršene snove u njima.

Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene priče o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.

Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene priče o životu.
U tome smo uvek bili dobri!

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
neću Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugačiji ljudi i običaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!

Neću Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.

Znaš da bih mogla To dok ne poludim!

A više od svega,
ako se sretnemo u sledećoj reinkarnaciji,
neću Ti oprostiti
VREME kad nismo bili zajedno.
Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Privučena tišinom mog pogleda prišla mi je polako dopuštajući da se moj dlan savije oko njenog vrata. I u trenutku kada su se moji prsti zapleli u njenu kosu izbila je bujica požude koja je nošena valovima poljubaca pretvarala naš ples u pohotnu igru telima.
Svakim poljubcem moje usne otkrivale su jednu njenu tajnu, svakim njenim uzdahom sve više sam osečao njeno telo oko sebe.
Svakim ugrizom ispuštala je vrisak koji je nestajao u noć i stapao se sa krikovima životinja.

 

[Nina]

Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze, i dok god možemo na preostalom meriti veličinu izgubljenog teško nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osetimo lakoću za koju nemamo imena, jer to je lakoća prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim! Sve izgubljeno je u mojoj svesti, samo bez težine i gorkosti zemaljskih stvari; ja imam opet sve što izgubih, preobraženo i ulepšano - u sećanju.
I još: ja imam veliku slobodu onog koji ništa nema i mir onog koji je prežalio i konačno se rastao

 

[gost 236766]

TRI TACKE



Udomljen

najzad

u lavirintima

Srca

citav Sve-mir

ceka

radjanje

(n)ovog Sunca​

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Kako da doprem do tebe?
Mračne su i teške staze kojima hodaš.
Na koji način da doprem do tvojih pogleda, da ti kažem
da želim da postojim u tebi zauvek.
Neću da se samo sećaš.
Tumaram tvojim svemirom i udaram po zidovima tvoje duše.
Ćutim i tumaram, pa opet, drhtavim rukama lupam po njima
da zaborave oteram.
I nadam se, upaliće se iskrica u tvom srcu, jednom.
Pustićeš da moja svetlost iz tvoje duše poleti,
i dozvolićeš mi da te zagrlim.

Tišina....

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Tebi...
koja postojiš tamo negde u mojoj mašti,
tebi koja živiš duboko skrivena u meni.
A ne znam, znam li ti pravo ime?!

Ne znam zapravo ništa osim da si draga...da, definitivno to je jedino što znam.
Ne znam koju boju voliš, čemu se raduješ, čemu se smeješ, zbog čega si tužna.
Tebi, što stojiš pod ovim istim nebom, uprtim pogledom ko zna gde...pogledaj u visine,
digni glavu, tu će nam se pogledi sresti.

Budi mi prijatelj, pruži mi ruku, ja ću svoju pružiti ka tebi.
Zažmuri, oseti ćeš moju blizinu, moju toplinu...Želim te taknuti.
Slika mašte postaje sve stvarnija. I molim te ne plači nad bolom,
kažu sve šta se zaliva, raste...

Tebi, ne želim bol...
Zamišljam kako šećeš mojom ulicom, sretna, poskakujući.
I ja osećam sreću tek na čas...I stići češ gde si krenula, mada se nekad čini da nije tako.
Tebi, šaljem snagu svemira da izdržiš, da veruješ u sebe ne odričući se ni na trenutak svojih snova.
Nečija te ruka čeka da tvoju ruku prihvati, siguran sam...A ja, ja ću biti čuvar tvojih i naših tajni...
tvoja mirna luka, kada ostaneš sama sa sobom, tvoj razlog za osmeh, tvoj smiraj dana.
A kada padne noć i proguta dan (koje kopija onog proteklog) i u sobi ostane samo prigušeno svetlo ulične svetiljke i pokoja senka...
ući ću tiho na prstima, da ti ne ukradem san...da lakše sanjaš ono što sama poželiš.
Ne, neću te buditi, samo ću ti tiho šapnuti da sam tu uz tebe.
I zna ćeš...Tanka je nit koja nas veže....
I možeš biti na kraj sveta, ali tu si, znam, osećam, nekako čudno, ali jednostavno znam...

 

[Nina]

I u čaši najtamnijeg vina naziremo tanak i pokretan odblesak svetlosti,
kao odškrinuta vrata u predele bez zvuka i znaka, bez lika i vida,
bez svakog vina i opoja, I dok ćutimo zagledani u taj odblesak,
u nama pupi slutnja da sva vina ove zemlje nestaju kao kap vode na vrelom saču,
da smo, pijući bez mere i bez prestanka, ustvari prošli žedni ovim svetom i da ćemo
se pojaviti na Istini suva grla, ginući od žeđi za jednom kapi nepoznate milosti

 

[lunao]

 

[gost 254762]

 

[gost 254762]

 

[Nina]

Nema taj pocetak koji nece da ima usran kraj.
Pocne lepo pa se na kraju zasere, ili pocne usrano pa se
zavrsi jos usranije. Kraj uglavnom mora da bude usran.

Dragoslav Mihailovic... Cizmasi

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Zovem te..
da me voliš,
takvog kakav sam
jer mi je toplo s tobom
jer sam jednostavan
jer vidim što drugi ne vide
jer ponekad sumnjam
jer te pozudno čekam
Zovem te...
da te osetim kraj sebe
da se ljutiš na mene
da me osećaš na svojim usnama
da te ranjavam spominjanjem drugih

Zovem te...
jer sam tužan
jer petljam reći dok razgovaramo
jer mi fale pridevi
jer te volim ljubiti

Zovem te...
da tebi pišem pesme
da se smeškam u snu

Zovem te...
ne želim da odeš
ne želim da ližeš rane
ne želim te izgubiti
nikada, nikada...