skromnost....

Ko sto neki rekose, termin "skromnost" ima razlicito znacenje razlicitim ljudima u razlicitim kontekstima.

Skromnost kao pasivnost je po meni mana, dok skromnost kao skromni prikaz svojih potreba ili svog znanja i svojih ambicija u komunikaciji moze biti od velike licne koristi.

Pasivnost je teznja ka neispoljavanju emocija koju prati podloznost tudjem uticaju. Svoje potrebe takvi ljudi u komunikaciju znacajno umanjuju do te granice da njihovo postojanje skoro i negiraju. To je mana, jer na taj nacin okolina stvara pogresan utisak, a pogresan utisak obicno vodi ka nedostatku samopouzdanja.

Skromni prikaz svojih potreba i svog znanja je teznja da se licne potrebe u komunikaciji prikazu sto preciznije i sto doslednije, a atribut "skromno" se koristi da se naglasi razlika izmedju ove vrste prikaza i pretecioznog prikaza.
 
Skromnost - svakako vrlina.. u smislu zadovoljnosti onim sto imas.. ali istinske zadovoljnosti.. Ne smatram da je skroman onaj covek koji nije ambiciozan, ali nekako se preplice..
Nesto mi je u zadnje vreme to aktuelno...
Iskrsla mi je prilika napredovanja na poslu. I ja sam je iskoristila - naravno. I sta .. desilo mi se da sam morala da se objasnjavam da li sam neskromna osoba. Mozda i nisam trebala da dajem objasnjenja nikome, ali sam osetila da me ljudi gledaju nekako - onako.. i onda sam uhvatila sebe kako nekim ljudima objasnjavam svoje motive i svoja ocekivanja vezana za moj trenutni polozaj na poslu... i celo vreme se pitala zasto to radim...i cini mi se da mi nisu poverovali.. radi se o ljudima koji mi znace nesto..
I nekad mi se cini da kada samo kada sam nezadovoljna necim onda se i trudim da to i promenim, a onda ispada da sam neskromna... ma bas me briga, ja sam samo covek.. i sto je na vecoj lestvici u vecoj je prlici da bude kritikovan i karakterisan te da li je moralan, te da li je skroman, te da li je blablabla. malo ste me pogodili sa temom :ok:
 
Мислим да не треба бити ни скроман ни халапљив, треба бити реалан - свестан да оно што заслужиш то ћеш и добити и колико заслужиш толико ћеш добити, једноставно је.
 
Cudno je to da se skromnost u drustvu uzima za vrlinu iako taj zahtev krije u sebi jednu nimalo prijatnu istinu za upravo to drustvo i za vecinu njegovih pripadnika.
Jer da čovek rado i slobodno prizna tuđu vrednost, on mora i sam da je ima. Na tome se i zasniva nužnost da čovek bude skroman i kad je vrlo zaslužan, i na tome se zasniva i preterana slava te vrline, hoću reći skromnosti, koju jedino, međ svim njenim drugama, nikad ne zaboravlja niko ko se usudi da hvali nekog izvrsnog čoveka, da bi tako, hvaleći njegovu skromnost, primirio druge i utisao srdzbu bezvrednih. Sta je drugo skromnost ako ne prividna skrušenost kojom čovek, u jednom svetu prepunom najniže zavisti, moli da mu njegove prednosti i zasluge oproste oni koji nikakvih nemaju? Jer onaj koji sebi ne pripisuje ni prednosti ni zasluge, jer ih zaista nema, nije skroman već samo pošten.
Sopenhauer iz Sveta kako volja i predstava
Kliknite za proširenje...

Ili da ovo zazmemo u nekoliko reci:
"Skromnost" je izmislila prosecna vecina koja ne podnosi da neko strci iznad nje. Tako da svako ko se izdvaja u bilo kojoj oblasti zivota, duzan je da se toj VECINI JAVNO IZVINI ZBOG TOGA .
 
...možda se misli da je vrlina ono što se na eng. kaže humble .. znate ono kad neko nešto postiže trebalo bi da ostane humble , da mu ne udari u glavu, da ne postane narcis ,koji se više ne trudi dovoljno , a koji potcenjuje druge Ličnosti ... dakle treba biti bolji od "sebe od ranije " , a ne uvek od drugog - kao što ovaj naš kapitalist - sistem no 1. želi ...Ličnost je bitna reč , zato što je njena uporeidvost često pod znakom pitanja ...- šta ako ja umem nešto dobro da radim , ne znači da sam "Više biće" , niti je Sreća u tome da sebe tako posmatram ..jer nije realno ..i onda gledaš da ostaneš humble ..
 
Poslednja izmena:
Meni nije jasno ovo: dok sam bila mlađa, bila sam mnogo skromnija, čak i previše.
Skromna sam i danas ;), ali sam svjesnija svojih mogućnosti i očekujem više od života.
nekad sam toliko skromna u poređenju sa drugima, da se stidim toga.Čudno, zar ne?
 
Skromnost je jedna zdrava klima koja odgaja i neguje stvarne velicine. Vladika Nikolaj Velimirovic

P. S. Ova recenica je naravno u duhu pravoslavlja, ali zaista provlaci sa pitanje sta skromnost iznedrava
i da li je samo skroman covek "dobar", po kakvim kriterijumima, i ko je merodavan da o tome sudi.
Tema je zaista za razmisljanje.
 
Skromnost ne postoji. Postoji samo cena koju smo spremni da platimo za ono što želimo. Veće želje zahtevaju više rada i veće žrtve.Ne treba zavideti ambicioznima niti žaliti neambiciozne svako od njih prati put svojih snova. Čovek ne radi ništa što smatra da mu nije potrebno.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top