Sarajevo - zbirna tema

Број пописаних становника Сарајева, по мом мишљењу је:

  • изненађујуће велики

  • нешто већи од очекиваног

  • у границама очекивања

  • нешто мањи од очекиваног

  • изненађујуће мали

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Sta ti znaci da napises post od preko 1 000 karaktera da bi nakon mog odgovora na isti ti svoj obrisao? O tome da razmisljas, a ne o strelici koja pokazuje sever od Sarajeva, o strelici koja je postavljena da bi naglasila distrikt Brcko za koji palamudis da nije razvijen a i vrapci na grani znaju da je najrazvijenija opstina. Kako si neozbiljan sto ces verovatno potkrepiti i sledecim postom koji ces izbrisati kao prethodni, onda nema smisla dalje nastavljati diskusiju sa tobom. Budi pozdravljen.
 
Kamael:
Sta ti znaci da napises post od preko 1 000 karaktera da bi nakon mog odgovora na isti ti svoj obrisao? O tome da razmisljas, a ne o strelici koja pokazuje sever od Sarajeva, o strelici koja je postavljena da bi naglasila distrikt Brcko za koji palamudis da nije razvijen a i vrapci na grani znaju da je najrazvijenija opstina. Kako si neozbiljan sto ces verovatno potkrepiti i sledecim postom koji ces izbrisati kao prethodni, onda nema smisla dalje nastavljati diskusiju sa tobom. Budi pozdravljen.
Kliknite za proširenje...

Ma neozbiljan si sagovornik, džaba zagrijavam tastaturu i zaokupljam temu i odgovaram na glupa pitanja. Mada sam iskreno mislio da od Zvorničanin teško može da se nađe veći prolup, al evo ga naleti :D
 
Poslednja izmena:
Imas o cemu da razmisljas pre odlaska na spavanje, o svojih pet poruka koje si obrisao, i u skladu sa tim naci razlog da sledeci put ne radis tako jer to ne radi nijedan normalan covek. Niko ne brise poruke sa vise karaktera, narocito ne one koje predstavljaju diskusiju. Izbrisati pa nakon toga reci da je neko neozbiljan jednostavno ne pije vodu, ni kod sireg ni kod uzeg auditorijuma.
 
Možeš na politici otvoriti temu - Banjaluka & Sarajevo, možeš i tuzlanski kanton&sarajevskog kantona, možeš i Brčko najrazvijenija zajednica u BiH. Ovdje u nastavku neka se komentatori vrate onome što i jeste bila zamisao. Popis stanovništva, br. stanovnika Sarajeva, mali/veliki, očekivan/neočekivan. Šta misle zašto je takav pokazatelj, Prognoze etničkog sastava stanovništva - da li će zaista biti više Kineza nego Srba po popisu itd. itd.
Ja sam na početku stavio pokazatelje koji su zvanični i provjerljivi i dao svoj nekakav uvod i razmnišljanje. Neka i ostali slobodno kažu svoj i bez glupih pitanja više. Koncentriši se malo!
 
Poslednja izmena:
Марко, сине, мјешаш крушке и јабуке. Поредиш број становника према резултатима пописа из 2013-е за град Сарајево како је дефинисан данас, са резултатима пописа из 1991-е за град Сарајево како је био дефинисан 1991-е.

Данас је град Сарајево територија која се састоји од слиједеће четири градске општине:
1. Центар,
2. Стари Град,
3. Ново Сарајево и
4. Нови град.

У ове четири градске општине које данас чине град Сарајево, пописано је 2013-е, као што си исправно навео, укупно 291.422 становника.

Године 1991-е, град Сарајево су чиниле територије слиједећих 10 градских општина:
1. Центар,
2. Стари Град,
3. Ново Сарајево,
4. Нови Град,
5. Илиџа,
6. Вогошћа,
7. Илијаш,
8. Пале,
9. Хаџићи и
10. Трново.

На територији тадашњих 10 општина које су чиниле град Сарајево, на попису 1991-е, евидентирано је укупно 527.049 становника.

Ако бисмо хтјели направити исправно поређење резултата пописа 2013-е, са резултатима пописа из 1991-е, онда требамо сабрати резултате овогодишњег пописа за 9 општина које данас чине територију Кантона Сарајево и 5 општина које данас чине територију града Источно Сарајево. То су слиједеће општине:
1. Центар,
2. Стари Град,
3. Ново Сарајево,
4. Нови Град,
5. Илиџа,
6. Вогошћа,
7. Илијаш,
8. Хаџићи,
9. Трново (Федерација БиХ),
10. Источно Ново Сарајево,
11. Источни Стари Град,
12. Источна Илиџа,
13. Пале и
14. Трново (Република Српска).

Укупна број пописаних становника на територији 14 набројаних општина, према (привременим) пезултатима пописа из 2013-е је 515.012.

Тај број, представља пад од 2,8%, у односу на број пописаних становника из 1991-е. Сложићеш се, надам се, да је то у оквиру очекиваног, с обзиром на све што се у међувремену догодило.
 
Да резимирам твоје изглагање.

Дакле овдје имамо једно ново објашњење зашто се толико смањио број становника а то је да су неке пријератне сарајевске општине сада у кантону а неке припадају Републици Српској. Добро то је образложење које у одређеној мјери стоји и може се донекле допунити оно моје са почетка и са тим чењеницама.

С тим да већ горе стоји и бројка становника тих других општина обједињених у Кантон. То више није Сарајево а о општинама у РС да не причам, то је неумјесно у било какве комбинације око Сарајева стављати више. Тако да СА има 291.000. Кантон кад се пореди он се пореди са становништвом другигих кантона ФБиХ и регија у РС а општине у Источном Сарајеву су општине тог града и Републике Српске оне посебно егзистирају, као један од 6 градова у Републици Српској и не може ни у кој комбинације градови из РС да се убрајају у Кантон или неки град у Федерацији. То становништво је бесповратно протјерано и натјерано да се организује на други начин.
 
Marko BL:
Да резимирам твоје изглагање.

Дакле овдје имамо једно ново објашњење зашто се толико смањио број становника а то је да су неке пријератне сарајевске општине сада у кантону а неке припадају Републици Српској. Добро то је образложење које у одређеној мјери стоји и може се донекле допунити оно моје са почетка и са тим чењеницама.

С тим да већ горе стоји и бројка становника тих других општина обједињених у Кантон. То више није Сарајево а о општинама у РС да не причам, то је неумјесно у било какве комбинације око Сарајева стављати више. Тако да СА има 291.000. Кантон кад се пореди он се пореди са становништвом другигих кантона ФБиХ и регија у РС а општине у Источном Сарајеву су општине тог града и Републике Српске оне посебно егзистирају, као један од 6 градова у Републици Српској и не може ни у кој комбинације градови из РС да се убрајају у Кантон или неки град у Федерацији. То становништво је бесповратно протјерано и натјерано да се организује на други начин.
Kliknite za proširenje...
Ти си отворио тему гдје се пореде резултати пописа из 2013-е, са резултатима пописа из 1991-е.

Да би поређење било адекватно, треба поредити број пописаних становника на овогодишњем попису са бројем становника пописаних 1991-е, а који су пописани на истој територији, а нe на територији која се исто зове.

Тврдње које си изнио у овоме посту су подједнако бесмислене као да тврдиш да је укупан број пописаних становника у Босни и Херцеговини на попису 2013-е, мањи од броја пописаних становника Босне и Херцеговине са пописа 1991-е, а да при томе поредиш број пописаних у Федерацији БиХ (која, да те подсјетим, 1991-е није постојала, баш као ни Република Српска), са укупним бројем пописаних у Босни и Херцеговини на попису 1991-е.
 
Poslednja izmena:
Andalusia:
Ти си отворио тему гдје се пореде резултати пописа из 2013-е, са резултатима пописа из 1991-е.

Да би поређење било адекватно, треба поредити број пописаних становника на овогодишњем попису са бројем становника пописаних 1991-е, а који су пописани на истој територији, а на на територији која се исто зове.

Тврдње које си изнио у овоме посту су подједнако бесмислене као да тврдиш да је укупан број пописаних становника у Босни и Херцеговини на попису 2013-е, мањи од броја пописаних становника Босне и Херцеговине са пописа 1991-е, а да при томе поредиш број пописаних у Федерацији БиХ (која, да те подсјетим, 1991-е није постојала, баш као ни Република Српска), са укупним бројем пописаних у Босни и Херцеговини на попису 1991-е.
Kliknite za proširenje...

Ти си кредибилан саговорник па ћу ти рећи још нешто. Ако се нека општина отцјепила од Сарајева и није више у саставу града, јер је сад засебна али налази се и даље ту у регији односно Кантону, податке о томе добијеш кроз регионални односно Кантонални приказ али то више није Сарајево. Ако је никао један нови град од протјераних и оних који су сами напустили град, и егзистира у РС, то је такође нешто неповратно постало нови град и није Сарајево. Према томе, границе држава и градова су промјењива категорија. Имао си некад 600.000, данас 291.000. И то су чињенице. Зашто је то тако, између осталог као једно од образложење се може прихватити и прича да ту више не припадају неки дјелови територије који су некада припадали.
Навешћу ти и овај примјер за боље разумјевање, у Бањалуци се озбиљно размишља да се направе 4,5 општине, подјелом садашњег Града на двије или три и додавањем Лакташа и Челинца који му природно и припадају. Али ја те калкулације не могу стављати под бр. становника БЛ док то не буде званично, оне нису град данас али могу наводити као посебну категорију - Бањалучка регија, и тако је уз још неке градове регије поредим са другим регијама и кантонима, а не могу се регије и градови поредити и поистовјећивати.
 
Poslednja izmena:
Da ne bi puno supljirali, Momo Kapor je lijepo opisao moj rodni grad, ni Andric ne bi bolje:

Sarajevo je danas ,najtuzniji,najsmjesniji,najpodliji i najjadniji grad na kugli zemaljskoj.Licemjerje i glupost njegovih sadasnjih stanovnika postaje nešto sto ih ontoloski određuje.Grad kvazi umjetnika,kvazi politicara,kvazi sportista...Grad ciji sadasnji stanovnici sami sebe ubjedjuju da nešto vrijede i da su nekome bitni i svjesni su da je to laz ali svjesno i gordo žive u toj laži jer drugog izbora i nemaju.Grad u kojem se fukara obogatila preko noćina muci svojih nekadasnjih sugradjana,na koje i dan-danas gledaju sa zaviscu,zlobom i neuspjesno prikrivenom mrznjom .Grad iz cijih stanovnika isijava mrznja na samu pomen bilo čega sto je srpsko. Plitki u svojim hedonistickim shvatanjima zivota ,olicenim u bureku,cevapima i fildzanu kafe kao i cuvenim izrekama „novi dan nova nafaka” ili ”pitu ne jede onaj ko ima nego ko je navik'o„ . Nesposobni za objektivno ,dublje, sagledavanje stvari , bez ikakvog smisla za organizaciju i losi improvizatori. Do te mjere uzivljeni u ulogu žrtve ,misle da im pripada pravo na apsolutnu istinu.Uvijek spremni da pokazu na ”svog komsiju Srbina,vojnika Armije BiH„ kao ,eto, primjera njihove tolerancije i multietnicnosti a već nakon minut,kad se ”kamere ugase„ tom istom Srbinu psovace majku vlasku i četnicku, govoreci drugom muslimanu ”svi su ti oni ,bolan,isti„ .Tapsace te po ramenu,gledati u oci i govoriti ”pa eto nisu svi Srbi zločinci„.Puni kompleksa proizaslih iz mentalne i fizicke inferiornosti ,nesposobni da obuzdaju svoj pokvarenluk kao logicnu posljedicu toga, pravdaju to nekim ,toboze,sarajevskim duhom, a koji nije ništa drugo nego pokrice i alibi za provincijalni duh,osrednjost (najblaze receno) i primitivizam.Samo se u Sarajevu moglo desiti da se jednom Ivi Andricu dobacuje sa nipodastavanjem u stilu ”Halo,pisac, napise li se šta„ , a sto je tipican primjer gore navedenog . Da nije riječ o čak i simpaticnom nepriznavanju autoriteta i nepostivanju velicine pokazalo je vrijeme.Tu se radi o zlobi,nepatvorenoj zlobi.U Sarajevu se ,jadni, i danas dan ponose time i takve i slične gestove navode kao primjer tzv.”sarajevskog duha„.”Sarajevske raje„. Ne kaže se dzaba ”čega se pametan stidi budala se ponosi„ . Kad smo već ”kod cuvenog sarajevskog duha„ 70-ih i 80-ih a cime se muslimani ponose , iz samo letimicnog pogleda na imena nosioca gradskog duha tog vremena može se zakljuciti da oni ne samo da nemaju razloga da budu ponosni nego nisu sustinski ni ucestvovali u desavanjima tog vremena.Tek tu i tamo pokoji bljesak kao npr. Mirza Delibasic ali zanimljiv podatak je da je u toj cuvenoj utakmici u Grenoblu kada je Bosna postala prvak Evrope u kosarci,najbolji igrac bio jedan Srbin,Zarko Varajic, sa najviše postignutih koseva.Skoro je izasao Bosnin ”Almanah„ gdje su opisani najveci uspjesi kluba i zanimljivo je da Varajic uopste tu nije spomenut od strane uredjivaca.Istorija se nasilno prekraja i prepravlja,ali kad mogu sa imenom i jezikom zašto ne bi i sa tamo nekim ”vlaskim„ kosarkasem.Kao i svaka ”novokomponovana„ i neizivljena ”nacija„ muslimani su skloni euforiji bez ikakvog utemeljenja i uporista.Drskost,bezobzirnost i nezahvalnost su glavne karakteristike.Nisu rijetki oni koji su u ratu utociste nasli u Srbiji a sad sipaju drvlje i kamenje po srpskom narodu.U Sarajevu ,”olicenju multieticnosti„, pravoslavni popovi ulicom hodaju bez mantije po preporuci vodecih ljudi SPC ,sto nikad nije bilo, nisu rijetki slučajevi fizickog napada i premlacivanja pravoslavnih svestenika a po prvi put u istoriji grada u Gradskoj vlasti nema NIJEDNOG Srbina ,takav slučaj nije zabiljezen ni za vrijeme NDH.U Sarajevu apsolutno svi isto razmišljaju,kao po jednoj matrici,i pozicija i opozicija i obični ljudi.Najnormalnije je cuti na Bosninoj kosarkaskoj utakmici ”Ubij Srbina„ iako im pola tima cine Srbi a najbolji dokaz iskompleksiranosti nacije je skandiranje ”Pusi k... ko te j... ,može Bosna i bez tebe ,Yugoslavijo„ , pa i na utakmici Bosna-Litvanija koja nikakve veze nema sa Srbima.Mrznja prema Srbima je duboko utjelovljena i gaji se decenijama a posljednjih nekoliko godina ponovo dizu glavu.Ili misle da su ojacali,ili da su Srbi slabi ili ih neko sa strane ”pumpa„ ne znam ali znam da ponovo postaju agresivni.Sarajevo je grad gdje se dva muslimana između sebe nikad neće pozdraviti sa ”Dobar dan„ a ako hrišćanin uputi taj pozdrav muslimanu ili će odgovoriti preko one stvari ili će mu samo reci ”Kako ste„ !Po svaku cijenu hoće da se razlikuju.Sarajevo je grad gdje se skoro svakodnevno desavaju samoubistva starijih Srba a mladji žive pod psihickim pritiskom neprijateljski nastrojene okoline.Posljedica toga je bjezanje od stvarnosti koje se ogleda kroz razne psihicke probleme ili odavanje alkoholu i narkomaniji.Cest slučaj je da se i čisti Srbin predstavlja kao Hrvat radi dobijanja bilo kakvog posla,jer je Hrvatima ipak malo lakse u Sarajevu a o djeci iz mjesovitih brakova da i ne govorimo.Uvijek prevlada ona strana roditelja koji nije Srbin.Mladje sarajevske preostale Srpkinje se udaju za muslimane ,vjerovatno u nadi da će nekad prestati nositi taj nametnuti pecat pripadnice agresorskog,genocidnog,naroda a dijete u pravilu nikad ne nosi Srpsko ime,nego kobajagi neutralno ,Damir ili Zlatan ,sljedece koljeno je već Muhamed.Oni muslimani koji su ozenjeni Srpkinjama ,to isticu sa ponosom ,opet kao primjer ”kosmopolitizma„,”multieticnosti„ i ”tolerancije„ ali samo da se Vlasi ne dosjete.Po Islamu je dozvoljeno da muskarac musliman ozeni nemuslimanku jer je na taj način prevodi u svoju vjeru ,ona nosi njegovo prezime a pitajte muslimane šta misle o udajama muslimanki za Srbe ili Hrvate pa ćete vidjeti šta će vam reci.Ima da je se odreknu preko novina.Sarajevo je jedini grad u Evropi u kojem se u picu ne stavlja svinjska sunka ni u jednoj piceriji u gradu.Sarajevo je grad u kojem će vam taksista u autu pricati o SVIM Srbima kao koljacima i divljacima ni ne sluteci da u autu vozi bas jednog Srbina jer on ZNA da je Sarajevo jednonacionalan grad i bas ga briga.Ti si tu svakako u posjeti roditeljima.Sarajevo je grad u kojem su popljuvali i one Srbe u koje su se do juče kleli (Vesovica,Divjaka,Pejanovica,Tifu).Sarajevo je grad gdje pokoji zalutali Srbin i danas smanjuje ton kad izgovara neko srpsko ime i pazi na svaku izgovorenu riječ.Sarajevo je grad gdje se nije rodila nijedna srpska beba već godinama.Sarajevo je grad gdje su Srbi natjerani da prodaju svoju imovinu u bescijenje.Sarajevo je grad iz kojeg je otisao svako normalan i svako ko je imao gdje a kad umre još ono malo srpskih i hrvatskih bakica i tetkica i kad se bagra docepa i tih preostalih stanova ,Sarajevo će postati stopostotno multietnicki grad ali od siptara,sandzaklija,pokojeg bosanskog muslimana,iranaca,pakistanaca,turaka i ostale islamske ”brace„.Sarajevo je grad gdje će svaki kvart za par godina imati svoju dzamiju.Sarajevo je siv grad.Sarajevo je zaista muslimanski grad.”
 
Vijećnica, simbol moje mladosti


vijecnica-sarajevo-noc2013-epa.jpg



Dvadeset i kusur godina kasnije Vijećnica se diže iz pepela. Baš kao i Stari most. I za jedno i za drugo sam siguran da nisu stari kao što su nekada bili, ali su sada mnogo ljepši nego što su bili.

Piše: Zvonimir Nikolić

Ne znam kada je "neko pametan" smislio i uveo zakon da se u tadašnju Jugoslovensku narodnu armiju ide neposredno nakon završetka srednje škole. Mislim da je moja generacija druga po redu koja je imala tu "sreću". Do tada se u JNA išlo kasnije, do 27 godina, kada si već nekako odrastao i postao prilično zreo. A ja sam otišao sa 18 godina i osam mjeseci.

Cijela moja generacija je odlazila. Neko u Prištinu, neko u Niš, neko u Cerklje, neko u Kučevo, neko u Pulu... a ja sam išao u Bihać. Laka protivavionska artiljerija. I svi smo odlazili u periodu od 3. do 8. oktobra te 1981. godine.

Svaki dan je kod nekoga bilo "oproštajno veče", a moje je bilo 4. oktobra. Petog oktobra popodne ispratili su me roditelji, brat, rodbina, ono nešto prijatelja koji su išli dan-dva iza mene i zaputih se vozom prema Bihaću. To je moj prvi duži odlazak od kuće, a da nije ljetovanje, ekskurzija i slično. Srećom, upisao sam fakultet pa sam trebao služiti "samo" 12 mjeseci. Ona tri kasnije... ako ne završim.

Sjećam se, kada je voz krenuo, da su moj brat Dragan i ujak Mišo trčali za njim dok nije nestalo perona... Usput mi je neko dobacio još neku kutiju cigareta, neko nekakvu kesicu, neko neki sok...

Slika s razglednice

Mati je svega napakovala. Kao da idem na neko putovanje od mjesec dana, s tim da nema blizu niti jedne prodavnice da nešto kupim. Kako ono obično biva, bez obzira što nisi gladan, već u Rajlovcu počneš raspakivati kese s hranom. Navališ da jedeš, isto kao da si prethodnih dana moren glađu. Nađe se među tim kesama i jedna mala. Unutra samo razglednica Pozdrav iz Sarajeva, slika Vijećnice i tekst sa druge strane: SRETNO, BRATE! Razglednica kao razglednica, uglavnom je gotovo svaka sarajevska imala sliku Vijećnice. Ili Sebilja. Nisam razmišljao ko je ubacio tu razglednicu. Ko mi je dodao tu kesicu. Niti čija je ruka to napisala. Uostalom, nije ni bilo nešto posebno važno, jer nisam ni znao što će mi... ja na putu... razglednicu pročitaš i baciš.

Ali, eto, ovu sam ostavio u ruksak. Kao da sam znao...

Nakon četiri dana dobio sam prekomandu u Batajnicu kraj Beograda. Najveći vojni aerodrom i vjerovatno najveća disciplina. Po dolasku u Batajnicu razglednicu sam zalijepio s unutrašnje strane svoje kasete sa stvarima. Prolazili su dani, mjeseci... sve više su mi nedostajali roditelji, moj dragi brat, prijatelji, "Parkuša", Sarajevo...

U trenucima odmora znao sam leći na krevet, otvoriti kasetu i gledati Vijećnicu. Nije to bila samo Vijećnica. Tih dana, tih mjeseci to je bio moj život, moja porodica, nostalgija za rodnim gradom. Onda bi, kao na filmu, prolazile slike djetinjstva, mladosti, drugova rasutih po kasarnama širom Jugoslavije. I ona fraza kada izađemo iz "Muppeta", "kod Žile" i pitamo se - gdje ćemo sada? A odgovor bi uvijek bio: "Haj'mo smotat'!" To "smotat" je značilo da uđemo u tramvaj na Obali i obiđemo krug oko Vijećnice. Obično se usput sjetimo gdje bismo mogli dalje. Smijao sam se sam sebi u sobi s još 23 vojnika. Čuj, "haj'mo smotat"? Danas bi vjerovatno ta fraza imala sasvim drugo značenje.

I nisam nikome objašnjavao zašto se smijem. Ionako ne bi shvatili.

Iskreno, u to doba nisam imao pojma kada je Vijećnica napravljena. Znao sam samo da je krajem 19. vijeka i da je unutra Gradska biblioteka. Znao sam dvije priče o njoj. Onu o "Inat kući" koja se nekako generacijama prenosila po Sarajevu i onu drugu o sarajevskom ugostitelju, mangupu i vlasniku prvog kafića Damiru Liscu koji je "prodao" Vijećnicu nekom Johnnyju Amerikancu porijeklom iz Busovače. Iako se pričalo da je prije njega to uradio i onaj drugi sarajevski mangup Hajro Hastor.

Tih 346 dana provedenih u JNA, ta mala razglednica, ta slika prelijepe Vijećnice bila je jedina veza sa Sarajevom. Sa svim onim što je ostalo u mom gradu i čekalo me da se vratim.

Poslije sam, kao turistički radnik, morao naučiti neke podatke o Vijećnici, Begovoj džamiji, Carevoj džamiji, Staroj pravoslavnoj crkvi, Morića hanu... I razmišljao sam kako je to čudno da ponekad znamo više o destinacijama i gradovima u koje putujemo nego o znamenitostima vlastitog grada. Jer, tamo negdje je uvijek neki turistički vodič objašnjavao kada je neka zgrada napravljena, koja je bila svrha gradnje, šta se u njoj nalazi, ko je pravio i, kao uvijek, ispričala bi se neka urbana legenda o tom objektu. Većina Sarajlija je znala samo ono osnovno i bilo je sasvim dovoljno to što je tu.

Dan kada je gorjela historija

Prošle su godine, a onda se dogodio 2. maj 1992. godine. I stravična slika u plamenu električne centrale "Valter Perić", zapaljenih tramvaja, stana mojih roditelja, do čijih je prozora gotovo dosezao plamen. Iako je ta centrala bila vjerovatno prva zgrada koju sam ugledao u životu sa prozora roditeljskog stana, nekako nisam bio tužan što gori. Preovladao je osjećaj zabrinutosti za roditeljima i nemogućnost, zbog diverzije i uništene zgrade Pošte, da putem telefona saznam jesu li živi.

Dvadesetak dana kasnije zapaljena je i Zetra. U sebi sam razmišljao: "Hajde, ako su oni hajvani baš namjerili da pale, bolje da su Zetru, nego Skenderiju". Jer za Zetru se nisam nekako uspio vezati, a Skenderija je bila prepuna uspomena.

A onda se vremenom navikneš na paljevine, izgorjele zgrade, ruševine, izgubljene prijatelje...

I taman kada pomisliš da si isplakao sve suze svijeta i da ne postoji objekat na svijetu zbog kojeg bi krenula suza, tog 25. augusta su zapalili Vijećnicu. I da, tada sam plakao.

U tom trenutku nisam razmišljao o tome da li će izgorjeti unutra neprocjenjivo blago naše istorije, knjige, rukopisi, arhive... Za mene je u tom trenutku gorio simbol Sarajeva. Gorjela je ona moja razglednica. Gorio je cijeli grad. Razmišljao sam o umu koji je mogao ispaliti granate na taj prelijepi objekat. Vjerovatno se isti osjećaj probudio kod svakog čovjeka koji je volio Mostar, kod svakog Mostarca, kad je srušen Stari most.

I eto, dvadeset i kusur godina kasnije, Vijećnica se diže iz pepela. Baš kao i Stari most. I za jedno i za drugo sam siguran da nisu stari kao što su nekad bili, ali da su sada mnogo ljepši nego što su bili. I opet će se pojaviti kao slika Sarajeva. Možda ne na razglednicama, koje više niko ne piše, ali svakako na portalima, internet-stranicama...

Volio bih da neko jednog dana renovira i centralu "Valter Perić". Ako ništa, zbog junaka naše mladosti, zbog Valtera, Zisa, Brzog, Seada Kapetanovića, Azre, Branka, Strica, Keme, otpravnika vozova na Bistriku... i za inat Fon Dietrichu, Kondoru i Bishophu. I za inat onima koji su je zapalili. Ili, ako oni nisu dovoljan razlog, onda bar zbog Kineza, koji uskoro snimaju istoimeni film.

Pišem ovaj tekst tužan.

Danas sam sahranio prijatelja. Nije bio ni političar, ni ljekar, ni pjesnik, ni hemičar, ni književnik, ni sportista. Bio je moj drug, ljudina, sa srcem kao naša Vijećnica.

I dok pišem ovo, razmišljam... je li on ubacio onu razglednicu?

Posvećeno Sarajevu i mom drugu Adiju Tarabaru.

Izvor: Al Jazeera


http://balkans.aljazeera.net/blog/vijecnica-simbol-moje-mladosti
 
Benjámin Kállay (Benjamin von Kállay) (22. decembar 1839 - 13. juli 1903) bio je generalni konzul Austrougarske u Beogradu, dugogodišnji ministar financija i guverner Bosne i Hercegovine od 1882-1903. godine. Njegovom se idejom smatra pokušaj centralizacije Bosne i Hercegovine uvođenjem bošnjaštva kao zajedničkog identiteta, koji je trebao prerasti u projekat zajedničkog upravljanja, te time spriječiti nacionalno buđenje triju najvećih nacionalnih grupa u Bosni i Hercegovini. [1]

http://hr.wikipedia.org/wiki/Benjamin_Kallay

Gradska vijećnica se nalazi u Sarajevu nedaleko od Baščaršije na Mustaj-pašinom mejdanu i predstavlja najljepši i najreprezentativniji objekat iz austrougarskog perioda građen u pseudo-maurskom stilu. U ovom stilu rađena je većina objekata što ih je u Sarajevu ostavila austrougarska vlast, a sinonim je za austrougarski period u Bosni i Hercegovini i zaštitni znak tog vremena. Prvi projekat je uradio Karlo Paržik, a kako se ovaj nije svidio ministru Benjaminu Kalaju, izrada novog je povjerena Alexandru Witteku
http://bs.wikipedia.org/wiki/Gradska_vijećnica_Sarajevo

- - - - - - - - - -

413px-Herr_von_K%C3%A1llay_%28Minister_of_Finance%2C_Austria_Hungary%29_1899_Ede_Ellinger.jpg


Béni Kállay de Nagy-Kálló or Benjamin von Kállay (December 22, 1839 - July 13, 1903)
 
Saajevo, grad u koji često idem i ado mu se vraćam.

Čitajući sve žive komentare i pre svega pričajući sa mnogim mojim prijateljima, mnogi su rekli, nije to taj grad, nije to to. Ne znam ga pre rata, znam ga kao grad koji je preživeo teške tri godine i meni se sviđa. Došao sam u taj grad kao čovek, nisam doneo 'otpad' svog kraja i naišao isto na raju. A bio sam jedan od retkih Srbina koji je živeo, kada sam sam odlazio u Srbiji, komšija iz mesnice mi je sekao najbolju parčad govedine sa šalom da toga nema u BGu. ja sam njmu donosio kajmak, tatinu rakiju i sve tako. Po meni je netačno da je nestala sarajevska raja, tu je, čuva i dalje svoj grad. Istina, ima i onik papaka sa raznoraznih brda i primitivnosti koje su doneli u Šeher, ali su se odbijali od mene kao lopta od zid. Jednostavno, nisam iz te priče, uvek sam bio i ostao FGR (fina gradska raja) a takvih i dalje ima u Sarajevu. Obeležavao sam sve hrišćanske praznike, dolazili kod mene i muslimani i katolici, ja išao kod njih za Bajram. Živeo sam blizu Vilsa, zavoleo Grbavicu, jedino što nikada nisam zavolio jeste Željo, a bio mi je blizu stadion. :D
I nisam pravio razliku ko se kome Bogu klanja, već samo ona stara sarajevska podela: il' si raja ili si fukara.

Mnogo toga još može da se napiše, ali polako, imaće vremena.
 
Sikter_Efendija:
Da ne bi puno supljirali, Momo Kapor je lijepo opisao moj rodni grad, ni Andric ne bi bolje:

Sarajevo je danas ,najtuzniji,najsmjesniji,najpodliji i najjadniji grad na kugli zemaljskoj.Licemjerje i glupost njegovih sadasnjih stanovnika postaje nešto sto ih ontoloski određuje.Grad kvazi umjetnika,kvazi politicara,kvazi sportista...Grad ciji sadasnji stanovnici sami sebe ubjedjuju da nešto vrijede i da su nekome bitni i svjesni su da je to laz ali svjesno i gordo žive u toj laži jer drugog izbora i nemaju.Grad u kojem se fukara obogatila preko noćina muci svojih nekadasnjih sugradjana,na koje i dan-danas gledaju sa zaviscu,zlobom i neuspjesno prikrivenom mrznjom .Grad iz cijih stanovnika isijava mrznja na samu pomen bilo čega sto je srpsko. Plitki u svojim hedonistickim shvatanjima zivota ,olicenim u bureku,cevapima i fildzanu kafe kao i cuvenim izrekama „novi dan nova nafaka” ili ”pitu ne jede onaj ko ima nego ko je navik'o„ . Nesposobni za objektivno ,dublje, sagledavanje stvari , bez ikakvog smisla za organizaciju i losi improvizatori. Do te mjere uzivljeni u ulogu žrtve ,misle da im pripada pravo na apsolutnu istinu.Uvijek spremni da pokazu na ”svog komsiju Srbina,vojnika Armije BiH„ kao ,eto, primjera njihove tolerancije i multietnicnosti a već nakon minut,kad se ”kamere ugase„ tom istom Srbinu psovace majku vlasku i četnicku, govoreci drugom muslimanu ”svi su ti oni ,bolan,isti„ .Tapsace te po ramenu,gledati u oci i govoriti ”pa eto nisu svi Srbi zločinci„.Puni kompleksa proizaslih iz mentalne i fizicke inferiornosti ,nesposobni da obuzdaju svoj pokvarenluk kao logicnu posljedicu toga, pravdaju to nekim ,toboze,sarajevskim duhom, a koji nije ništa drugo nego pokrice i alibi za provincijalni duh,osrednjost (najblaze receno) i primitivizam.Samo se u Sarajevu moglo desiti da se jednom Ivi Andricu dobacuje sa nipodastavanjem u stilu ”Halo,pisac, napise li se šta„ , a sto je tipican primjer gore navedenog . Da nije riječ o čak i simpaticnom nepriznavanju autoriteta i nepostivanju velicine pokazalo je vrijeme.Tu se radi o zlobi,nepatvorenoj zlobi.U Sarajevu se ,jadni, i danas dan ponose time i takve i slične gestove navode kao primjer tzv.”sarajevskog duha„.”Sarajevske raje„. Ne kaže se dzaba ”čega se pametan stidi budala se ponosi„ . Kad smo već ”kod cuvenog sarajevskog duha„ 70-ih i 80-ih a cime se muslimani ponose , iz samo letimicnog pogleda na imena nosioca gradskog duha tog vremena može se zakljuciti da oni ne samo da nemaju razloga da budu ponosni nego nisu sustinski ni ucestvovali u desavanjima tog vremena.Tek tu i tamo pokoji bljesak kao npr. Mirza Delibasic ali zanimljiv podatak je da je u toj cuvenoj utakmici u Grenoblu kada je Bosna postala prvak Evrope u kosarci,najbolji igrac bio jedan Srbin,Zarko Varajic, sa najviše postignutih koseva.Skoro je izasao Bosnin ”Almanah„ gdje su opisani najveci uspjesi kluba i zanimljivo je da Varajic uopste tu nije spomenut od strane uredjivaca.Istorija se nasilno prekraja i prepravlja,ali kad mogu sa imenom i jezikom zašto ne bi i sa tamo nekim ”vlaskim„ kosarkasem.Kao i svaka ”novokomponovana„ i neizivljena ”nacija„ muslimani su skloni euforiji bez ikakvog utemeljenja i uporista.Drskost,bezobzirnost i nezahvalnost su glavne karakteristike.Nisu rijetki oni koji su u ratu utociste nasli u Srbiji a sad sipaju drvlje i kamenje po srpskom narodu.U Sarajevu ,”olicenju multieticnosti„, pravoslavni popovi ulicom hodaju bez mantije po preporuci vodecih ljudi SPC ,sto nikad nije bilo, nisu rijetki slučajevi fizickog napada i premlacivanja pravoslavnih svestenika a po prvi put u istoriji grada u Gradskoj vlasti nema NIJEDNOG Srbina ,takav slučaj nije zabiljezen ni za vrijeme NDH.U Sarajevu apsolutno svi isto razmišljaju,kao po jednoj matrici,i pozicija i opozicija i obični ljudi.Najnormalnije je cuti na Bosninoj kosarkaskoj utakmici ”Ubij Srbina„ iako im pola tima cine Srbi a najbolji dokaz iskompleksiranosti nacije je skandiranje ”Pusi k... ko te j... ,može Bosna i bez tebe ,Yugoslavijo„ , pa i na utakmici Bosna-Litvanija koja nikakve veze nema sa Srbima.Mrznja prema Srbima je duboko utjelovljena i gaji se decenijama a posljednjih nekoliko godina ponovo dizu glavu.Ili misle da su ojacali,ili da su Srbi slabi ili ih neko sa strane ”pumpa„ ne znam ali znam da ponovo postaju agresivni.Sarajevo je grad gdje se dva muslimana između sebe nikad neće pozdraviti sa ”Dobar dan„ a ako hrišćanin uputi taj pozdrav muslimanu ili će odgovoriti preko one stvari ili će mu samo reci ”Kako ste„ !Po svaku cijenu hoće da se razlikuju.Sarajevo je grad gdje se skoro svakodnevno desavaju samoubistva starijih Srba a mladji žive pod psihickim pritiskom neprijateljski nastrojene okoline.Posljedica toga je bjezanje od stvarnosti koje se ogleda kroz razne psihicke probleme ili odavanje alkoholu i narkomaniji.Cest slučaj je da se i čisti Srbin predstavlja kao Hrvat radi dobijanja bilo kakvog posla,jer je Hrvatima ipak malo lakse u Sarajevu a o djeci iz mjesovitih brakova da i ne govorimo.Uvijek prevlada ona strana roditelja koji nije Srbin.Mladje sarajevske preostale Srpkinje se udaju za muslimane ,vjerovatno u nadi da će nekad prestati nositi taj nametnuti pecat pripadnice agresorskog,genocidnog,naroda a dijete u pravilu nikad ne nosi Srpsko ime,nego kobajagi neutralno ,Damir ili Zlatan ,sljedece koljeno je već Muhamed.Oni muslimani koji su ozenjeni Srpkinjama ,to isticu sa ponosom ,opet kao primjer ”kosmopolitizma„,”multieticnosti„ i ”tolerancije„ ali samo da se Vlasi ne dosjete.Po Islamu je dozvoljeno da muskarac musliman ozeni nemuslimanku jer je na taj način prevodi u svoju vjeru ,ona nosi njegovo prezime a pitajte muslimane šta misle o udajama muslimanki za Srbe ili Hrvate pa ćete vidjeti šta će vam reci.Ima da je se odreknu preko novina.Sarajevo je jedini grad u Evropi u kojem se u picu ne stavlja svinjska sunka ni u jednoj piceriji u gradu.Sarajevo je grad u kojem će vam taksista u autu pricati o SVIM Srbima kao koljacima i divljacima ni ne sluteci da u autu vozi bas jednog Srbina jer on ZNA da je Sarajevo jednonacionalan grad i bas ga briga.Ti si tu svakako u posjeti roditeljima.Sarajevo je grad u kojem su popljuvali i one Srbe u koje su se do juče kleli (Vesovica,Divjaka,Pejanovica,Tifu).Sarajevo je grad gdje pokoji zalutali Srbin i danas smanjuje ton kad izgovara neko srpsko ime i pazi na svaku izgovorenu riječ.Sarajevo je grad gdje se nije rodila nijedna srpska beba već godinama.Sarajevo je grad gdje su Srbi natjerani da prodaju svoju imovinu u bescijenje.Sarajevo je grad iz kojeg je otisao svako normalan i svako ko je imao gdje a kad umre još ono malo srpskih i hrvatskih bakica i tetkica i kad se bagra docepa i tih preostalih stanova ,Sarajevo će postati stopostotno multietnicki grad ali od siptara,sandzaklija,pokojeg bosanskog muslimana,iranaca,pakistanaca,turaka i ostale islamske ”brace„.Sarajevo je grad gdje će svaki kvart za par godina imati svoju dzamiju.Sarajevo je siv grad.Sarajevo je zaista muslimanski grad.”
Kliknite za proširenje...

TAKO I TREBA
 
Vasilij Zajcev:
Poreklom sam iz Bosne, išao sam i u BL i Sarajevo. Dobra je kafa, valjda pokupili, bili centar Osmanlija na Balkanu, logično je da su pokupili veštine. Inače u Sarajevu te ne poslužuju ako tražiš kafu, razumeju samo ''kahva''.
Kliknite za proširenje...
Sad dobra ili ne kako ko navikne i voli [emoji6] ali nije istina da nece da posluzuju kaFu ja govorim kafa i uvijek cu ....i uvijek mi donesu kaFu u Sarajevu [emoji4]
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Sarajevo Festival vina i gastronomije
Odgovora
1
Pregleda
186
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top