San

SREDJIVANJE SECANJA

Sredjujem svoja secanja
Slazem ih prema temama
Svako pazljivo okrecem
Prasinu dobro obrisem
Proverim da li je ispravno
Pa ga uredno ostavim
Na mesto koje mu pripada.

Najdraza secanja izdvajam
Jos iz vremena "Kekeca"
Te ih u delove rastavljam
I stare tajne otkrivam
Adrese razne nalazim
Sa imenima devojcica
Iz rubrike:
"Zelim da se dopisujem."
Sve ih uredno pakujem
Pored srca ih ostavljam
Da mi uvek pri ruci budu.
 
NA JEZERU

Na jezeru Labud pliva
Elegantan, medj' guskama.
Zar si tako nisko pao
Ti Viteze medj' pticam,
Da provodis svoje dane
Plivajuci sa guskama?
 
SECAS LI SE …

Secas li se nasih setnji
U veceri
Tople
Letnje
Kraj usnule reke Save
Sto je tekla neprimetno…


Secas li se povetarca
Sto ti kosu cesto
Pleo
A grudi ti milovao
S haljinom se drsko
Igr’o
Pred ocima
Radoznalim…


Secas li se stiska ruku
I dlanova
Oznojenih
Sto se snazno pripijaju
I prstima uvezuju
Da ne kliznu iz tog
Stiska
Dok lagano koracamo…


Secas li se kolibice
Sto stajase pored reke
Koliko smo samo
Puta
Sacekali
Da svi odu
Da se tajno usunjamo
Da gledamo
Mirnu vodu
I mastamo
Do svanuca…

Secas li se, secas li se?
Ja se i sad svega secam….
 
BACANJE POGLEDA


Resio sam
Da bacim sve svoje poglede
S kojim sam odrastao
S kojim sam godinama ziveo
Koji su me kroz zivot vodili
I s kojim sam dovde stigao.


Bacicu sve svoje poglede
Na bolje sutra
Na nova jutra
Sve svoje poglede u nebo i zvezde
Na mesec i sunce
I na ljude oko sebe
Hocu da ostanem
Bez svojih pogleda
Da sebi zivot olaksam.


Zamisli,
Bacicu i sve svoje poglede
Na lepe zene
Koje svake godine
Sa prvim suncem
Javno prave izlozbu
Svoje savrsene arhitekture
Delimicno pokrivene prozirnom svilom
Na najprometnijim gradskim trgovima
Prepunih vatrenih pogleda
Koji ih prosto prozdiru
I koji slobodno padaju
Na njihove obline savrsene
Od cega me uvek zmarci prolaze
A jeza mi telo iskida
A u srcu rane ostanu.


Cak i tih se pogleda odricem
Sa kojima najduze zivim
I koje najbolje poznajem
Vec od svoje rane mladosti
I prepustam se zivotnoj stihiji
Gde pogledi nisu potrebni.
 
SECAM SE KAO DA JE JUCE BILO


Secam se dobro kad sam umro
Kao da je juce bilo
A umro sam naprasno
Kad su me izbacili iz moje ulice
Polomili moje igracke
I razbili moje kristalne iluzije
Od kojih sam gradio svoju zivotnu
Bajku.


Secam se i sad svog duha
Koji je uporno lutao neko vreme
Trazeci svoje igracke
I pokusavajuci da sakupi
Kristalnu prasinu
Razbijenih iluzija
Koja je lebdela
U plavom nebeskom beskraju
Rasuta snaznom eksplozijom
Mojih emocija.


Sad kad vise ni u sta ne verujem
Moj duh se smirio
U paklu Zapadnih Gradova
I hoda besciljno
Duhovski nevidljiv
Pored mrtvih prolaznika
Koji vecito negde zure
Iako su vec odavno mrtvi.
 
JESEN

Nikad ne nosi kisobran u ove jesenje dane
Ja sam taj sivi, otuzni oblak iznad tvoje glave
Po tebi padaju moje suze, a ne kise znane
Suzama ti kupam celo, lice i kose plave.

Nikad ne nosi kisobran, iako kisa pada
Ne skrivaj se od mojih suza, da bi me bolelo manje
Ja sam taj oblak sivi sto plovi iznad tvog grada
I koji te krisom gleda kroz golo, okislo granje.

Pogledaj ocima svojim u nebo prepuno tuge
Svuda ces videti mene, celim nebeskim svodom
Svuda je sumorna jesen, sve su nestale duge.

Zato zatvori kisobran, koracaj laganim hodom
Da ova jesenja kisa, da ove suze moje
Koje zbog tebe lijem, padaju na lice tvoje.
 
uf ja zaboravila sta sam htela da ti kazem dok sam konacno uspela da prodjem kroz ove peripetije ... he he.. ne mogu bre da otvorim yahoo adresicu, a tamo mi nalog za prvu registraciju... uf uf
 
KOMSINICA

Karine je moja komsinica
Koju sam upoznao na poslu.
To je jedna prava mlada, preslatka Amerikanka
Koja voli zivot
Uziva u demokratiji
I obozava slobodu
Koju joj samo Amerika može dati,
Jer ona zna
Da su ostale zemlje nedemokratske.

Ambiciozna je,
Radi mnogo
I zeli da se obogati,
A ima samo 22 godine
I četiri slatke devojcice.
Ona zivi sama
Sa svojim devojcicama
Zato rano ustaje
Odvodi ih u obliznji vrtic
I saceka mene na uglu ulice
Da je povezem na posao.

Ima ona i mamu,
Penzionerku
Koja zivi sama
Ali mama ne voli decu,
Kaze da su dosadna
Uvek nesto traze,
Mnogo pitaju
I cesto placu,
Osim toga i zauzeta je;
Cuva svoja dva psa,
A ove godine
I komsija joj je poverio svoga psa
I tri macke
Dok on radi na posumljavanju
Zapadne Amerike.

S posla se nikad ne vracamo zajedno,
Uvek neko dodje po nju.
Jednom mi je to objasnila:
Ponedeljkom i petkom
Vraca je otac najstarije cerke,
Utorkom najmladje,
Sredom otac druge kcerke
A četvrtkom otac predzadnje.
I jos mi rece
Da se subotom cesto
Svi kod nje sastanu
Da se malo s decom poigraju
Dok ona uglavnom celo vreme
U spavacoj sobi provede
Samo se ocevi smenjuju.
 
Karine je zaista prava prelepa Amerikanka
Koja voli zivot
Uziva u demokratiji
Obozava slobodu
Koju joj samo Amerika može dati
Ambiciozna je
I zeli da se obogati
 
АЛИ "БАУК" ЈЕ НЕШТО МНОГО ВЕЋЕ... :idea:
НЕ ЗНАМ ЗАШТО СИ ТИ БАУК? :shock:
Иначе "БАУК" је 80`'-их у Београду заживео као група са идеалима који никада нису имали места у свету какав је данас,и људима који су га поставили.
Својевремено је постојао и PUNK бенд "БАУК"
АКО СИ БАУК...БУДИ БАУК!(ако знаш шта мислим) 8)
 
Nedostatak reci

Pitaše me zašto sam tako bled
I zašto se ne osmehujem kao ostali.
Htedoše da čuju šta se to dešava samnom,
Jesam li se razboleo, možda,
I treba li mi pomoć.

Saslušah ih i okrenuh glavu,
Da ih lažem... nisam hteo:
Istina je da sam bled i da se ne osmehujem kao ostali,
Tačno je da se samnom nešto čudno događa,
Ali pomoć neću!
I rekoh im zato: "Ja bolujem od nedostatka reči!"

Pogledaše me nemo, učinivši mi se bliski na trenutak,
Onda im iz očiju zaiskri čuđenje,
A zatim i podsmeh:
"Kako to misliš?" - upitaše me zbunjeno.

Htedoh da im objasnim, skoro počeh..., ali ne...,
Suviše malo reči mi osta
Da bih ih trošio na tako beskoristan način!
 
Boze
al ti beskorisno trosis reci na
ili sa onim laznim, cccccc
bolje ti je da mu posaljes ovu adresu

Carol Sansone
Professor

Address

Department of Psychology,
University of Utah,
380 South 1530 East, Room 502,
Salt Lake City, Utah 84112 -0251
 
JOS PONEKAD...

Još ponekad u proslost navratim
Da se sretnem sa drustvom nestalim
U kafani da im pice platim
Ni pevaljka ne sme da nam fali
Ista pesma, isti oni dani
"Ciji li su ono sirotani"

Još ponekad ozari se lice
Kad se vrati decenija neka
Tad se pati zbog neke curice
U kafani potrazi se leka
Uz muziku za ljubavi prave
"Case lomim ruke mi krvave"

Još me uvek vezu cvrste niti
Izatkane od svile secanja
S onim ,što se ne može vratiti
Sa zivotom o kome se sanja
Istom pesmom vraca mi se snaga
"Za drugoga udajes se draga"

Još bih rado narucio pice
Svome drustvu i celoj kafani
Još bih rado isprob'o misice
Samo da se vrate oni dani
Da muzika odjekuje snažno
"Samo mene volela si lažno" [/b]
 
VOLEO SAM TE...

Voleo sam te
Iskreno
Decacki
Moj te pogled nezno milovao
S tobom sam se osecao rajski
Al' ti nisam pric'o o ljubavi
Strah me bilo da te ne izgubim
Zeleo sam da te zauvek sacuvam
I zato sam strpljivo cekao
Da spontano nasa ljubav krene.

Od cekanja gradio sam bajku
A u bajci dvorac Iluzija
U kome si ti bila princeza
A ja vitez sto te budno cuva
Naoruzan ljubavlju do zuba
Zaodenut toplinom neznosti
Srećan sto si ti u mojoj bajci
U kojoj je srećan zavrsetak.

Bajka, sreća,
Dvorac, Iluzije
Sve se srusi u kosmaru tuge
Kada videh da te vise nema
U mom dvorcu iz ljubavne bajke
Kad rekose da si nasla princa
Hrabrog, snažnog, bez imalo straha.

Još mi i sad u snove navratis
Poklonis mi jedan osmeh nezni
Topli pogled spustis mi na lice
I k'o nekad pored mene sednes.
Ja ni u snu ne smem da ti kažem
Kako sam te decacki voleo
Strah me da se iz sna ne probudim
 
ZNAO SAM DA POSTOJIS

Znao sam i ranije da postojis
Moj duh je zbog tebe lutao
Gde li si do sada bila
U kome si svetu živela
Iz koje bajke si izasla
Kako si u Beograd dospela?

Zašto si mi se sada javila
Kad su mi ruke vezane
A na nogama okovi
A svi moji brodovi
U mirnu luku uplovili
I svoja sidra spustili
Da vise nikada ne isplove
Na beskrajne , nemirne pucine
Na kojima ljubav caruje.

Zašto ides na Kosutnjak
Da čitaš naučne fikcije
Ispod onog platana
U cijoj krosnji moj duh stanuje
Koji je zbog tebe lutao.
Ostani u kuci
Pobacaj knjige iz filozofije
I zbirke poezije
Ostavi samo Milana Rakica
Sedi pored prozora
Zatvori svoje okice
Ukljuci mastu mastovito
Doplovi do mene snovima
Udji u moje pore
Poteci mojim venama
Zagospodari mojim mislima
Nek nam se tela sjedine
I tako ostanu
Sve dok nas silom ne rastave
Jednim jutarnjim budjenjem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top