"Sačuvaj nas bože gladi, kuge i Hrvata"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ilkebgd:
Ne volim generalizacije u principu, čak ni kad su u pitanju Hrvati, tako da možda bi bolje bilo da ova čuvena rečenica glasi "sačuvaj nas bože gladi, kuge i ustaša".

U svakom slučaju radi se o vrlo interesantnoj rečenici, molitvi :)

Uklesana je na nekim katedralama da li u Nemačkoj, Austriji ili Italiji???

Čuo sam da je uklesana na katedrali u Beču, a neki opet kažu u Milanu itd.

Ima li neko tačne i podromne informacije o ovome, dakle ko je tačno to i gde uklesao, postoji li na više mesta, koje katedrale su u pitanju, na kom je jeziku napisano, da li na nemačkom ili italijanskom i kako glasi na tom jeziku? :roll:
Kliknite za proširenje...


moram te razocarat!

to nisu bili Hrvati.
jer Hrvati su izmisljeni tek u 19 veku,od vatikana i austrougarske.
da bi smanjili najveci i najunackiji narod,srbski pravoslavni,koji su bila najveca opasnost za katolicki bec i habsburg.

ovi famozni Hrvati u magdeburgu,su ljuti krajisnici,koji su bili u sastavima austrougarske pesadije..

a ako je percepcija da su krajisnici,"srbi"..
e,onda smo mi novokomponovani Hrvati bogami ni krivi ni duzni stavljeni krivo na stub srama..ko zna po koji put,nesvesno.. 8-)

de bi naravno trebali da stoje famozni ljuti krajisnici,za cije junastvo i neizmernu hrabrost smo vec '95 poculi i videli,u boji..

molim da se taj dio istorije lepo preidentifikuje!
 
slavonija:
diskusija o mitovima i mitologiji je trosenje vremena...
u toku povijesti svi moguce vojskovode davali su svoja misljenja (ovisno o tome dali porazeni ili pobjednici)
pitanje je samo vremena (kojeg se ima ili nema) guglati i pronalaziti sve to
patriJoti nemaju pametnijeg posla
i falsifikacija vlastite povijesti, neka im bude
ja nemam nista protiv...
Kliknite za proširenje...

Што се "митологије" тиче, и "фалсификације властите повјиести", не видим да су ваши било како бољи.

Сви "митомани" су углавном, исти.


Али, у многим случајевима се и не ради о "митологији", већ - истини.


Рецимо, и за овај натпис.


Ја сасвим добро разумем контекст у ком је то написано. Неко је то и објаснио овде.

Али, напросто, истина је да то - постоји.
 
Norma Kampl:
Што се "митологије" тиче, и "фалсификације властите повјиести", не видим да су ваши било како бољи.

Сви "митомани" су углавном, исти.


Али, у многим случајевима се и не ради о "митологији", већ - истини.


Рецимо, и за овај натпис.


Ја сасвим добро разумем контекст у ком је то написано. Неко је то и објаснио овде.

Али, напросто, истина је да то - постоји.
Kliknite za proširenje...


a ti ces lutko nama,kao vrsna "istoricarka" dostaviti biljezni dokument,u ovom slucaju
sliku,fotogarfiju,fotku...tog natpisa..

jel tako?
 
opacupa:
a ti ces lutko nama,kao vrsna "istoricarka" dostaviti biljezni dokument,u ovom slucaju
sliku,fotogarfiju,fotku...tog natpisa..

jel tako?
Kliknite za proširenje...

Није баш директни документ, нити фотографија.
Али говори много.

Много више него сам натпис.

Фридрих Шилер: "Историја тридесетогодишњег рата".

Two gates were now opened by the storming party for the main body, and Tilly marched in with part of his infantry. Immediately occupying the principal streets, he drove the citizens with pointed cannon into their dwellings, there to await their destiny. They were not long held in suspense; a word from Tilly decided the fate of Magdeburg.

Even a more humane general would in vain have recommended mercy to such soldiers; but Tilly never made the attempt. Left by their general's silence masters of the lives of all the citizens, the soldiery broke into the houses to satiate their most brutal appetites. The prayers of innocence excited some compassion in the hearts of the Germans, but none in the rude breasts of Pappenheim's Walloons. Scarcely had the savage cruelty commenced, when the other gates were thrown open, and the cavalry, with the fearful hordes of the Croats, poured in upon the devoted inhabitants.

Here commenced a scene of horrors for which history has no language -- poetry no pencil. Neither innocent childhood, nor helpless old age; neither youth, sex, rank, nor beauty, could disarm the fury of the conquerors. Wives were abused in the arms of their husbands, daughters at the feet of their parents; and the defenceless sex exposed to the double sacrifice of virtue and life. No situation, however obscure, or however sacred, escaped the rapacity of the enemy. In a single church fifty-three women were found beheaded. The Croats amused themselves with throwing children into the flames; Pappenheim's Walloons with stabbing infants at the mother's breast. Some officers of the League, horror-struck at this dreadful scene, ventured to remind Tilly that he had it in his power to stop the carnage. "Return in an hour," was his answer; "I will see what I can do; the soldier must have some reward for his danger and toils." These horrors lasted with unabated fury, till at last the smoke and flames proved a check to the plunderers. To augment the confusion and to divert the resistance of the inhabitants, the Imperialists had, in the commencement of the assault, fired the town in several places. The wind rising rapidly, spread the flames, till the blaze became universal. Fearful, indeed, was the tumult amid clouds of smoke, heaps of dead bodies, the clash of swords, the crash of falling ruins, and streams of blood. The atmosphere glowed; and the intolerable heat forced at last even the murderers to take refuge in their camp. In less than twelve hours, this strong, populous, and flourishing city, one of the finest in Germany, was reduced to ashes, with the exception of two churches and a few houses. The Administrator, Christian William, after receiving several wounds, was taken prisoner, with three of the burgomasters; most of the officers and magistrates had already met an enviable death. The avarice of the officers had saved 400 of the richest citizens, in the hope of extorting from them an exorbitant ransom. But this humanity was confined to the officers of the League, whom the ruthless barbarity of the Imperialists caused to be regarded as guardian angels.
Kliknite za proširenje...


http://www.electricscotland.com/history/30-2.htm


Наравно, нису ту били само Хрвати.

Али, помињу се и они.
 
Norma Kampl:
Узгред, изреку "носим" из детињства.

Опет од деде.

Он ју је (као германиста, иначе) често цитирао у оригиналу.

А изрека, заправо,тачно гласи:

"Сачувај нас, Боже, куге, рата и Хрвата"

Gott, behutte uns von Pesten, Kriegen und Kroaten.

(на жалост, немачки сам, на своју срамоту, признајем, поприлично заборавила, тако да се извињавам ако цитат није сасвим тачан)
Kliknite za proširenje...

citat nije tocan
ako je tvoj deda taj "citat" ( znaci citirao je nekoga, morao bi znati koga , kad i zasto) cesto to spominjao, iliti upotrebljavao, kao germanista (!?) onda niti je bio germanista( sto se moze biti bez studija) niti je bilo gdje i bilo kada mogao studirati germanistiku...
studij germanistike se bavi drugim pitanjima i nitko tko je studirao germanistiku nije ni cuo za to
i gdje ti je djeda na podrucju bivse Jugoslavije ( ukljucujuci sve oblike suzivota) studirao germanistiku?
ja sam studirala germanistiku, zato razmisli sto ces mi odgovoriti
 
slavonija:
citat nije tocan
ako je tvoj deda taj "citat" ( znaci citirao je nekoga, morao bi znati koga , kad i zasto) cesto to spominjao, iliti upotrebljavao, kao germanista (!?) onda niti je bio germanista( sto se moze biti bez studija) niti je bilo gdje i bilo kada mogao studirati germanistiku...
studij germanistike se bavi drugim pitanjima i nitko tko je studirao germanistiku nije ni cuo za to
i gdje ti je djeda na podrucju bivse Jugoslavije ( ukljucujuci sve oblike suzivota) studirao germanistiku?
ja sam studirala germanistiku, zato razmisli sto ces mi odgovoriti
Kliknite za proširenje...

Мој деда је студирао германистику у Загребу и Бечу, докторирао тамо 1924. године.

Умро је 1986.

Тако да је могуће да мој немачки цитат није тачан, ја сам се и оградила.

Али наравно, говорио је то и на српском. Ја се сећам као:

"Сачувај нас Боже куге, рата и Хрвата".


А цитирао је и Шилера, помињући, сем овог наведеног, и некаквог "генерала разбојника Хрвата".

П. С.
Уосталом, зашто би све то морало имати везе са студијама германистике?

Мој деда је био и човек широке културе, професор, преводилац, књижевник...

Обишао, што се каже "пола света"...
У Немачкој, не знам колико пута.

Био и на Олимпијади 1936. у Берлину. 8-)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

C
Dilema jednog Hrvata
2 3
Odgovora
73
Pregleda
1.235
jevropa
J
Б
Опозиција игнорише да Запад наставља политику 90их подршком Шиптара и Хрвата против Срба
Odgovora
3
Pregleda
1.470
Отварач мозга...опет
Отварач мозга...опет
Б
Чињеница да је генетика муслимана у Босни, Хрвата и Срба иста
12 13 14
Odgovora
342
Pregleda
4.771
capitosinora
C

Back
Top