- Poruka
- 335.960
Skoro svi znaju za ovaj klasik, ali retko ko zna da je bio potreban veliki preokret da bi ova knjiga postala klasik. Skot Ficdžerald sa samo 27 godina je bio jedan od najperspektivnijih pisaca, njegova prva knjiga „Ova strana raja“ doživela je momentalni uspeh. Ali za njega početni uspeh nije bio dovoljan, on je želeo da ostane upamćen kao jedan od najvećih pisaca.
Krenuo je da piše roman „Veliki Getsbi“ i bio je ubeđen da će njime ostvariti veliki uspeh. Getsbi je izašao 1925, ali tržište je bilo preplavljeno knjigama slične tematike, a kritičari su ocenili njegovo delo bezvrednim, lošim sledbenikom njegove prve knjige. Sa tako lošim kritikama prodaja je opala, a posle godinu dana od izdavanja niko više nije obraćao pažnju na nju. Skot se osećao grozno, jer nije znao u čemu je pogrešio i zbog čega njegovo delo nije cenjeno. Tokom sledeće dve decenije Veliki Getsbi je potpuno potonuo u zaborav. Godine 1940. pisac umire mlad, u 44-oj godini, dok je njegov roman potpuno zaboravljen. Čak je i na umrlici pisalo da je bio obećavajući pisackoji nije dosegao svoj pun potencijal.
Pa šta je onda bilo potrebno da Getsbi ipak postane klasik?
Za vreme Drugog svetskog rata građani su formirali organizaciju „Veće knjiga u ratno doba“. Oni su štampali i slali američkim vojnicima knjige kako bi im podizali moral. Svakog meseca su slali poznate naslove, međutim rat se odužio, a ponestalo im je bestselera. Kako bi mogli da nastave svoju praksu izabrali su stara izdanja i manje poznate knjige. Zatim su odštampali 150.000 primeraka Ficdžeraldovog romana. Knjiga je pozitivno uticala i pomogla vojnicima da makar mislima pobegnu od rata. Toliko pozitivno je uticala da su vojnici pisali o njoj u pismima svojoj porodici. I tako se povećala prodaja i u samoj državi. Kritičari su krenuli da obraćaju pažnju na nju i ona danas važi za jedan od klasika 20. veka. U 21. veku se prodaju milioni primeraka Velikog Getsbija i ostalih njegovih dela, a Getsbi, konstantni bestseler, deo je obavezne lektire u mnogim srednjim školama i na univerzitetima.
Krenuo je da piše roman „Veliki Getsbi“ i bio je ubeđen da će njime ostvariti veliki uspeh. Getsbi je izašao 1925, ali tržište je bilo preplavljeno knjigama slične tematike, a kritičari su ocenili njegovo delo bezvrednim, lošim sledbenikom njegove prve knjige. Sa tako lošim kritikama prodaja je opala, a posle godinu dana od izdavanja niko više nije obraćao pažnju na nju. Skot se osećao grozno, jer nije znao u čemu je pogrešio i zbog čega njegovo delo nije cenjeno. Tokom sledeće dve decenije Veliki Getsbi je potpuno potonuo u zaborav. Godine 1940. pisac umire mlad, u 44-oj godini, dok je njegov roman potpuno zaboravljen. Čak je i na umrlici pisalo da je bio obećavajući pisackoji nije dosegao svoj pun potencijal.
Pa šta je onda bilo potrebno da Getsbi ipak postane klasik?
Za vreme Drugog svetskog rata građani su formirali organizaciju „Veće knjiga u ratno doba“. Oni su štampali i slali američkim vojnicima knjige kako bi im podizali moral. Svakog meseca su slali poznate naslove, međutim rat se odužio, a ponestalo im je bestselera. Kako bi mogli da nastave svoju praksu izabrali su stara izdanja i manje poznate knjige. Zatim su odštampali 150.000 primeraka Ficdžeraldovog romana. Knjiga je pozitivno uticala i pomogla vojnicima da makar mislima pobegnu od rata. Toliko pozitivno je uticala da su vojnici pisali o njoj u pismima svojoj porodici. I tako se povećala prodaja i u samoj državi. Kritičari su krenuli da obraćaju pažnju na nju i ona danas važi za jedan od klasika 20. veka. U 21. veku se prodaju milioni primeraka Velikog Getsbija i ostalih njegovih dela, a Getsbi, konstantni bestseler, deo je obavezne lektire u mnogim srednjim školama i na univerzitetima.
