eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Ма шта се сИкираш - ти и онако имаш још дуг пут до свог ЗЕНИТА... треба утабати све путеве до 4. Рајха.
-
- Popularno:
- Хрвати оптужили Србе за геноцид у...
- Danas je 4 maj, godisnjica smrti Tita
- Lideri Japana i Indije odbacili...
- Pravoslavac sam ali nisam Srbin
- Da li verujete u vaskrsenje?
- Priča o tamjanu
- Zašto je pravoslavlje problem za EU i...
- Најважнија и најсексипилнија ствар.
- Ko će ratovati
- Marinika Tepić: Napravićemo vladu sa...
РАСПАД АМЕРИЧКЕ КУЛЕ ВАВИЛОНСКЕ !
- Začetnik teme eremita
- Datum pokretanja
Ма шта се сИкираш - ти и онако имаш још дуг пут до свог ЗЕНИТА... треба утабати све путеве до 4. Рајха.
Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
http://finance.yahoo.com/tech-ticke...ry-About-Bank-Deposits-if-Congress-Doesnt-Act
U opasnosti je kesh u americkim bankama..
U opasnosti je kesh u americkim bankama..
serbiano
Aktivan član
- Poruka
- 1.878
dizu se kamate uskladjeno sa kretanjem EURIBORa.
Ako ti je npr rata definisana kao
6M Euribor + 2%
onda ce se povecevati onoliko koliko ce rasti EURIBOR. (ili LIBOR ukoliko se odnosi na svajcarce)
E sad kako se krece EURIBOR, vidi se bilo gde na netu:
9/4/2008 9/5/2008 9/8/2008 9/9/2008 9/10/2008 9/11/2008 9/12/2008 9/15/2008
5.173 5.171 5.175 5.174 5.175 5.179 5.185 5.187
prema tome, ko zeli i prizeljkuje krizu u EU, na Zapadu, onda priziva i vece kamate na stanove, automobile, pozjamice i sve sto se moze uzeti na kredu - a siguran sam da znate nekog ko se zaduzio, ako niste vi sami!
Srbija moze da doprinese svojom nestabilnoscu da padne u gori kreditni rejting, pa umesto da imamo fiksni deo 2%, a ono da bude 3% na euribor.
- Poruka
- 1.562
da su u opasnoj krizi jesu,a da ce da propadnu-nema sanse i mi nismo propali a bili smo u 100x goroj situaciji ali mislim da ce Amerika doziveti sudbinu Rusije s pocetkom zadnje decenije poslog veka
- Poruka
- 1.136
Kamate se uopste ne dizu uskladjeno sa euriborom, a ovo sto si rekao jasno pokazuje koliko nemas blage veze sta se desava u Srbiji. Najnovije opravdanje za dizanje kamata u Srbiji je bilo da je Srbiji pogorsan kreditni rejting (a izabrana vlada "za jaku i stabilnu Srbiju").
Uostalom o kamatama su morali da razmisljaju oni koji su uzimali kredite sa varijabilnim kamatnim stopama, sto bi cela drzava brinula njihovu brigu.
- Poruka
- 2.276
Ovo je planski izazvana kriza sa ciljem da se slomi srednja klasa na zapadu, tako je odluceno na sastanku bilderberg grupe al bundy
.
.
serbiano
Aktivan član
- Poruka
- 1.878
pa dobro mozda si ti dasa koji je lepo prosao 90-ih, radio, zaradio, nosio gajbice, il si jedan od gubitnika tranzicije, pa si nezaposlen pa ne mozesh sebi da obezbedish ni stan ni auto, nego kuckash iz sobe pored caleta i keve.
Mnogi su pak, nakon krize 90-ih resili da kupe auto, stan, da se malo srede, pa su uzeli kredu od banke.
Mnogi radikalci koje ja znam, su uzeli auto na lizing, pa kredit za stan, za ovo za ono - a istovremeno proklinju EU, Zapad, (pa tako i svoj novchanik) pa kada skochi EURIBOR i rata za otplatu - onda se hvataju za glavu! Paradoks.
A vecina banaka su objavile da su rate skochile zahvaljujuci skoku EURIBORa, sto i jest sluchaj, a i jeste logichno ), jedino se jedna banka pozalila na pad rejtinga zemlje) .
Nema tu zavera protivu Srba - ko shto ti zelish da dokazesh
Софија
Legenda
- Poruka
- 52.953
@Titus
Зашто им је у интересу да сломе средњу класу?
Зашто им је у интересу да сломе средњу класу?
- Poruka
- 2.276
..........a bila uzor i dika nasih demonkrata.........Zar bastion demokratije i ekonomije i ljudskih prava i humanosti i svega naj ovako da propada ? E baš mi je neprijatno ...
- Poruka
- 1.136
Svi koji su uzeli kredite sa varijabilnim kamatnim stopama odlucili su da se kockaju. I kao u svakoj kocki negde dobijes negde izgubis. I sta sad, sad bi mi svi trebali da ronimo suze za njima. Neka ih spasava Dinkic.
serbiano
Aktivan član
- Poruka
- 1.878
pa de su nam pa ti krediti sa fiksnom kamatom.
A da, davani su clanovima SPS -a i JULa do 2000e ...
Dace bog da ti daju vizu za Ameriku.....dabogda imo najlepsu drvenu kucu u Floridi.............dabogda naiso hurikan"ike"..................dabogda kupio pistolj u prvoj samoposluzi............dabogda te neduznog stavili na elektricnu stolicu.....................
serbiano
Aktivan član
- Poruka
- 1.878
zi............dabogda te neduznog stavili na elektricnu stolicu.....................
duh vjeshtice radete je i dalje sa nama
Pazi, barem rade nesto konstruktivno pa rasprodaju krsh i lom koji su radikali i socijalisti napravili ratovima i bezumnom politikom 90tih godina
Sta, prodaju polupani zrep i ciglu?
- Poruka
- 2.276
Haos u AmericiSlobodan PAVLOVIĆ, 18.09.2008 18:16:01
VAŠINGTON
OD STALNOG DOPISNIKA
DA li se SAD povlače sa pozicije globalnog svetionika neprikosnovenog kapitalizma, zasnovanog na slobodnom tržištu? - glasi pitanje koje se u protekla 24 sata često čuje u američkoj javnosti, šokiranoj eksplozijom krize finansijskog sistema ekonomski najjače sile sveta.
Tržište je, preko Vol strita, poslalo u sredu novo upozorenje - indeks vrednosti njujorške berze pao je za dodatnih 450 poena. Posle toga je i u Kongresu krenula debata, koju su već inicirali mediji - hoće li se pretvoriti u bumerang politika odlazeće Bušove administracije, da desetinama milijardi dolara poreskih obveznika spasava bankrotstva doskora neprikosnovene gigante velikog privatnog biznisa?
Zaokret na tom terenu je evidentan. Posle bacanja "pojasa za spasavanje" nosiocima hipotekarnih stambenih kredita, država je u utorak, sa 85 milijardi dolara, otkupila najveći deo duga multinacionalne osiguravajuće kompanije AIG.
- Republikanci ne samo što negiraju u praksi svoju tradicionalnu retoriku o vrednostima slobodnog tržišta i opasnostima od intervencija države, već i uveliko diskredituju napore da tu politiku promovišu među onima u svetu koji nas još vide kao uzor - oglasio se demokratski predsednički kandidat Barak Obama.
Administracija je prešla tačku sa koje joj više nema povratka, ocenio je Ron Černou, jedan od vodećih američkih ekonomista:
- Ironija je u svemu ovome da republikanci, poklonici slobodnog tržišta, povlače poteze na koje demokratske administracije ni u snu nisu pomišljale. Ministarstvo finansija i Direkcija federalnih rezervi nemaju plan za ovu situaciju. Ide se iz krize u krizu, problemi se rešavaju u hodu... Nema artikulisane politike. Mreža za spasavanje, koju su počeli da postavljaju prošle nedelje, proširuje se iz dana u dan i čini se da joj nema kraja.
Zanimljivo viđenje tekuće krize američkog finansijskog sistema izneo je u američkim medijima i Mario Monti, jedan od eksperata Evropske komisije iz Brisela.
- Za osnovnu tezu protivnika slobodnog tržišta u Evropi i bilo gde u svetu sadašnja događanja u Americi predstavljaju izvanredan argument. Sad mogu da kažu, mirne duše, da Vašington svojim ponašanjem negira fundamentalne principe tržišne ekonomije, čiji su barjaktar upravo Sjedinjene Američke Države. Jedna je stvar kad država rešava finansijske krize u Rusiji, Meksiku ili negde u Aziji, ali je nešto sasvim drugo kad se to sad dešava u srcu kapitalizma - ocenio je Monti.
UGROŽEN REJTING
SPASAVANJE najveće osiguravajuće kuće na svetu, AIG, za koju je američka vlada "zalegla" odobravanjem kredita od 85 milijardi dolara, povećalo je pritisak na sadašnji vrhunski kreditni rejting SAD, izjavio je Džon Čejmbers, ekspert ugledne rejting agencije "Standard end Purs". Rizik će povećavati i rastući troškovi vlade za održavanje finansijske stabilnosti SAD, koji bi, prema mišljenju Čejmbersa, u slučaju "duboke i duge recesije", mogli da dostignu čak 24 procenta vrednosti bruto domaćeg proizvoda.
VAŠINGTON
OD STALNOG DOPISNIKA
DA li se SAD povlače sa pozicije globalnog svetionika neprikosnovenog kapitalizma, zasnovanog na slobodnom tržištu? - glasi pitanje koje se u protekla 24 sata često čuje u američkoj javnosti, šokiranoj eksplozijom krize finansijskog sistema ekonomski najjače sile sveta.
Tržište je, preko Vol strita, poslalo u sredu novo upozorenje - indeks vrednosti njujorške berze pao je za dodatnih 450 poena. Posle toga je i u Kongresu krenula debata, koju su već inicirali mediji - hoće li se pretvoriti u bumerang politika odlazeće Bušove administracije, da desetinama milijardi dolara poreskih obveznika spasava bankrotstva doskora neprikosnovene gigante velikog privatnog biznisa?
Zaokret na tom terenu je evidentan. Posle bacanja "pojasa za spasavanje" nosiocima hipotekarnih stambenih kredita, država je u utorak, sa 85 milijardi dolara, otkupila najveći deo duga multinacionalne osiguravajuće kompanije AIG.
- Republikanci ne samo što negiraju u praksi svoju tradicionalnu retoriku o vrednostima slobodnog tržišta i opasnostima od intervencija države, već i uveliko diskredituju napore da tu politiku promovišu među onima u svetu koji nas još vide kao uzor - oglasio se demokratski predsednički kandidat Barak Obama.
Administracija je prešla tačku sa koje joj više nema povratka, ocenio je Ron Černou, jedan od vodećih američkih ekonomista:
- Ironija je u svemu ovome da republikanci, poklonici slobodnog tržišta, povlače poteze na koje demokratske administracije ni u snu nisu pomišljale. Ministarstvo finansija i Direkcija federalnih rezervi nemaju plan za ovu situaciju. Ide se iz krize u krizu, problemi se rešavaju u hodu... Nema artikulisane politike. Mreža za spasavanje, koju su počeli da postavljaju prošle nedelje, proširuje se iz dana u dan i čini se da joj nema kraja.
Zanimljivo viđenje tekuće krize američkog finansijskog sistema izneo je u američkim medijima i Mario Monti, jedan od eksperata Evropske komisije iz Brisela.
- Za osnovnu tezu protivnika slobodnog tržišta u Evropi i bilo gde u svetu sadašnja događanja u Americi predstavljaju izvanredan argument. Sad mogu da kažu, mirne duše, da Vašington svojim ponašanjem negira fundamentalne principe tržišne ekonomije, čiji su barjaktar upravo Sjedinjene Američke Države. Jedna je stvar kad država rešava finansijske krize u Rusiji, Meksiku ili negde u Aziji, ali je nešto sasvim drugo kad se to sad dešava u srcu kapitalizma - ocenio je Monti.
UGROŽEN REJTING
SPASAVANJE najveće osiguravajuće kuće na svetu, AIG, za koju je američka vlada "zalegla" odobravanjem kredita od 85 milijardi dolara, povećalo je pritisak na sadašnji vrhunski kreditni rejting SAD, izjavio je Džon Čejmbers, ekspert ugledne rejting agencije "Standard end Purs". Rizik će povećavati i rastući troškovi vlade za održavanje finansijske stabilnosti SAD, koji bi, prema mišljenju Čejmbersa, u slučaju "duboke i duge recesije", mogli da dostignu čak 24 procenta vrednosti bruto domaćeg proizvoda.
- Poruka
- 2.276
ODJECI FINANSIJSKE KRIZE IZ SAD PRELILI SE I NA RUSIJU
SPAS ZA BANKE
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
RUSKE vlasti raspolažu dovoljnim sredstvima da obezbede stabilnost u finansijskoj sferi i tržište će dobiti svu neophodnu podršku - izjavio je predsednik Dmitrij Medvedev i naglasio da Rusija ima dovoljne rezerve, snažnu ekonomiju, što je garancija da se neće dopustiti potresi poput onih u Americi.
Nije tajna da su glavni izvor novca mnogim ruskim bankama bili jeftini krediti na Zapadu. Kriza u Americi lančano se odrazila na jedan broj ruskih banaka i fondova. Vrlo lako se i u Rusiji može zakomplikovati situacija sa hipotekarnim kreditima.
Poslednjih dana cena nafte je pala, a jedan broj ruskih banaka ima problema sa likvidnošću. Ministarstvo finansija je napravilo plan kako da pomogne bankama. Novac će se izvaditi iz državnnih rezervi. Glavnu ulogu trebale bi da odigraju najveći - Zbergbanka VTB (banka za spoljnu trgovinu) i Gasprom banka. Centralna banka Rusije je smanjila procenat obaveznih rezervi koje banka mora da ima.
Predsednik Centralne banke Rusije Sergej Ignatjev je priznao da postoji i "kriza poverenja među bankama".
B. VLAHOVIĆ
KRIZA GRAĐEVINARSTVA
ANALITIČARI predviđaju da će u Rusiji doći do krize građevinarstva. Velika građevinska kompanija "Miraks grupa" koja mnogo gradi u Moskvi već je objavila godišnji moratorijum na gradnju objekata koji nisu započeti. Direktor Sergej Polonski kaže da su ranije dobijali kredite sa 8,5 posto kamate, a sada im se nudi sa 25 posto. Uzgred rečeno, donedavno je reklamirala i nudila objekte u Crnoj Gori. Očekuje se da će se napokon u evropskom delu Rusije zaustaviti rast cena stanova.
* * * * *
NEVOLJE AMERIKE ŽESTOKO UGROŽAVAJU SVETSKA TRŽIŠTA
PAD SVIH BERZI
FINANSIJSKA kriza koja je počela pre 13 meseci u Americi slomom tržišta hipotekarnih kredita, i pored svih napora da ne "zapljusne" ceo svet, u četvrtak je, posle kratke stabilizacije, ušla širom planete u novu fazu.
Uprkos direktnoj intervenciji američkih federalnih rezervi (FED) radi spasavanja domaćeg, ali i finansijskih tržišta najmoćnijih zemalja sveta koja su tesno povezana sa američkim, na najvećim berzama - od njujorške, preko evropskih do onih u Aziji, ponovo se beležio pad vrednosti akcija. Najveći pad vrednosti zabeležile su azijske berze - u Hong Kongu, Tokiju, Šangaju, Tajvanu i Indiji - između dva i sedam odsto.
Ni hitna odluka šest najvećih i najmoćnijih centralnih banaka sveta - evropske, engleske, japanske, kanadske, švajcarske i američkog FED da, pre svega svojim finansijskim institucijama, priteknu u pomoć sa ukupno oko 180 milijardi dolara, nije pomogla.
Evropski eksperti, čije mišljenje citiraju, pored ostalih, "Fajnenšel tajms" i "Ekonomist", procenjuju da hitne "injekcije" za oporavak finansijskih tržišta Evrope "neće uskoro obnoviti poverenje u evropske berze". Oni dodaju da su takve mere "već viđene u nedavnoj prošlosti i da zbog toga sledi dugoročna kriza berzi". Isto tako, kako kažu, Evropa će morati u najskorije vreme da "menja kreditnu politiku, kako za privredu, tako i za stanovništvo". (D. MARKOVIĆ)
ZLATO SKAČE
SVETSKI investitori su hitno pribegli oprobanom receptu - da zamene novac, ili akcije, za zlato. Ovaj metal je u četvrtak dostigao rekordnu cenu za poslednjih nekoliko meseci od 871,2 dolara za uncu. Istovremeno, prosečna cena barela sirove nafte iznosila je 96 dolara.
* * * * *
ANALIZA EVROPSKOG SAVETA ZA ODNOSE SA INOSTRANSTVOM
SLABI UTICAJ ZAPADA
LONDON - Zapadna politika u pogledu ljudskih prava, sloboda i multilateralizma gubi uticaj u UN zbog velike promene u ravnoteži moći u korist Kine, Indije, Rusije, islamskog sveta - ističe se u analizi evropskog uticaja u UN, koju je, na osnovu dugoročnih obrazaca glasanja u glavnim telima UN, sproveo Evropski savet za odnose sa inostranstvom.
Tom značajnom gubitku uticaja u protekloj deceniji, kako prenosi "Gardijan", doprinosi "produženi trend" neuspeha zapadne politike u kriznim regionima od Burme do Balkana.
- EU prolazi kroz period usporene krize u UN. Problem je u gubiku moći da se postave pravila. UN sve više oblikuju Kina, Rusija i njihovi saveznici... Zapad je u haosu. Neslaganje EU sa SAD po brojnim pitanjima o ljudskim pravima u UN za vreme Buša oslabilo je i jednu i drugu stranu - navodi se u izveštaju.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=128785&datum=2008-09-19
SPAS ZA BANKE
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
RUSKE vlasti raspolažu dovoljnim sredstvima da obezbede stabilnost u finansijskoj sferi i tržište će dobiti svu neophodnu podršku - izjavio je predsednik Dmitrij Medvedev i naglasio da Rusija ima dovoljne rezerve, snažnu ekonomiju, što je garancija da se neće dopustiti potresi poput onih u Americi.
Nije tajna da su glavni izvor novca mnogim ruskim bankama bili jeftini krediti na Zapadu. Kriza u Americi lančano se odrazila na jedan broj ruskih banaka i fondova. Vrlo lako se i u Rusiji može zakomplikovati situacija sa hipotekarnim kreditima.
Poslednjih dana cena nafte je pala, a jedan broj ruskih banaka ima problema sa likvidnošću. Ministarstvo finansija je napravilo plan kako da pomogne bankama. Novac će se izvaditi iz državnnih rezervi. Glavnu ulogu trebale bi da odigraju najveći - Zbergbanka VTB (banka za spoljnu trgovinu) i Gasprom banka. Centralna banka Rusije je smanjila procenat obaveznih rezervi koje banka mora da ima.
Predsednik Centralne banke Rusije Sergej Ignatjev je priznao da postoji i "kriza poverenja među bankama".
B. VLAHOVIĆ
KRIZA GRAĐEVINARSTVA
ANALITIČARI predviđaju da će u Rusiji doći do krize građevinarstva. Velika građevinska kompanija "Miraks grupa" koja mnogo gradi u Moskvi već je objavila godišnji moratorijum na gradnju objekata koji nisu započeti. Direktor Sergej Polonski kaže da su ranije dobijali kredite sa 8,5 posto kamate, a sada im se nudi sa 25 posto. Uzgred rečeno, donedavno je reklamirala i nudila objekte u Crnoj Gori. Očekuje se da će se napokon u evropskom delu Rusije zaustaviti rast cena stanova.
* * * * *
NEVOLJE AMERIKE ŽESTOKO UGROŽAVAJU SVETSKA TRŽIŠTA
PAD SVIH BERZI
FINANSIJSKA kriza koja je počela pre 13 meseci u Americi slomom tržišta hipotekarnih kredita, i pored svih napora da ne "zapljusne" ceo svet, u četvrtak je, posle kratke stabilizacije, ušla širom planete u novu fazu.
Uprkos direktnoj intervenciji američkih federalnih rezervi (FED) radi spasavanja domaćeg, ali i finansijskih tržišta najmoćnijih zemalja sveta koja su tesno povezana sa američkim, na najvećim berzama - od njujorške, preko evropskih do onih u Aziji, ponovo se beležio pad vrednosti akcija. Najveći pad vrednosti zabeležile su azijske berze - u Hong Kongu, Tokiju, Šangaju, Tajvanu i Indiji - između dva i sedam odsto.
Ni hitna odluka šest najvećih i najmoćnijih centralnih banaka sveta - evropske, engleske, japanske, kanadske, švajcarske i američkog FED da, pre svega svojim finansijskim institucijama, priteknu u pomoć sa ukupno oko 180 milijardi dolara, nije pomogla.
Evropski eksperti, čije mišljenje citiraju, pored ostalih, "Fajnenšel tajms" i "Ekonomist", procenjuju da hitne "injekcije" za oporavak finansijskih tržišta Evrope "neće uskoro obnoviti poverenje u evropske berze". Oni dodaju da su takve mere "već viđene u nedavnoj prošlosti i da zbog toga sledi dugoročna kriza berzi". Isto tako, kako kažu, Evropa će morati u najskorije vreme da "menja kreditnu politiku, kako za privredu, tako i za stanovništvo". (D. MARKOVIĆ)
ZLATO SKAČE
SVETSKI investitori su hitno pribegli oprobanom receptu - da zamene novac, ili akcije, za zlato. Ovaj metal je u četvrtak dostigao rekordnu cenu za poslednjih nekoliko meseci od 871,2 dolara za uncu. Istovremeno, prosečna cena barela sirove nafte iznosila je 96 dolara.
* * * * *
ANALIZA EVROPSKOG SAVETA ZA ODNOSE SA INOSTRANSTVOM
SLABI UTICAJ ZAPADA
LONDON - Zapadna politika u pogledu ljudskih prava, sloboda i multilateralizma gubi uticaj u UN zbog velike promene u ravnoteži moći u korist Kine, Indije, Rusije, islamskog sveta - ističe se u analizi evropskog uticaja u UN, koju je, na osnovu dugoročnih obrazaca glasanja u glavnim telima UN, sproveo Evropski savet za odnose sa inostranstvom.
Tom značajnom gubitku uticaja u protekloj deceniji, kako prenosi "Gardijan", doprinosi "produženi trend" neuspeha zapadne politike u kriznim regionima od Burme do Balkana.
- EU prolazi kroz period usporene krize u UN. Problem je u gubiku moći da se postave pravila. UN sve više oblikuju Kina, Rusija i njihovi saveznici... Zapad je u haosu. Neslaganje EU sa SAD po brojnim pitanjima o ljudskim pravima u UN za vreme Buša oslabilo je i jednu i drugu stranu - navodi se u izveštaju.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=128785&datum=2008-09-19
- Poruka
- 2.276
- Poruka
- 1.136
pa de su nam pa ti krediti sa fiksnom kamatom.
A da, davani su clanovima SPS -a i JULa do 2000e ...
Sosijete zeneral na primer daje stambene kredite sa fiksom kamatom.
- Poruka
- 2.276
A nagradno pitanje glasi: ko ce iz ove vestacki izazvane krize izaci jaci i profitirati a ko ce biti najveci gubitnik?
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
nismo mi te srece
- Poruka
- 51.779
Sve je to vec "osmisljeno" u Bilderbergu, tako da...zna se, samo ja sve nesto mislim da ko se maca laca, od maca i gine!
Grammaton Cleric
Ističe se
- Poruka
- 2.090
Није ово ни прва ни задња финансијска криза. Америка је преживела велику депресију од 1929, велику кризу 1987. године, али и кризу 2000. године, када је за три године дошло до масовног уништења капитала на тржишту финансија.
велика криза из 1987. године која је ушла у историју као Black Monday је слична данашњој ситуацији. Тада су се многи осигурали преко инструмената ван самог финансијског тржишта. Радило се о стотинама милијарди долара, а цео систем није био транспарентан. Када се велики део новца налази у не-транспрарентним инструментима, долази до несигурности на тржишту финансије. То се догађа и данас, само што су данас проблем изазвали кредитни деривати, а онда тзв. Portfolio-Insurance инструменти. Дошло је до неравнотеже, а транспарентност још није успостављена.
Данашње најаве и мере владе САД могу да стабилизују тржиште пар дана, неколико недеља, али не дугорочно, јер овакве мере имају негативне последице на реалну привреду и доводе до повећања инфлације. Централна банка ће бити приморана да употреби контрамере, што ће имато негативне последице по саму берзу. Исто ће следећих пар месеци доћи до врхунца рецесије у САД што ће после избора, без обзира на победника, довести до консолидације буџета и онда почиње опоравак, исто као 1929., 1987. или 2000. године. То ће бити далеко брже, него што многи мисле.
Оне финансијске институције које остану после ове кризе ће изаћи далеко јаче и моћније. А дуг државе? Не заборавите да су САД једина држава на свету која се задужује у својој валути.
Тако да не верујем да ће Америка пасти данас, али наравно да неће остати финансијска сила број један до века. САД су свакако достигле свој врхунац моћи, али још ниједна држава није довољно јака да преузме њено место.
велика криза из 1987. године која је ушла у историју као Black Monday је слична данашњој ситуацији. Тада су се многи осигурали преко инструмената ван самог финансијског тржишта. Радило се о стотинама милијарди долара, а цео систем није био транспарентан. Када се велики део новца налази у не-транспрарентним инструментима, долази до несигурности на тржишту финансије. То се догађа и данас, само што су данас проблем изазвали кредитни деривати, а онда тзв. Portfolio-Insurance инструменти. Дошло је до неравнотеже, а транспарентност још није успостављена.
Данашње најаве и мере владе САД могу да стабилизују тржиште пар дана, неколико недеља, али не дугорочно, јер овакве мере имају негативне последице на реалну привреду и доводе до повећања инфлације. Централна банка ће бити приморана да употреби контрамере, што ће имато негативне последице по саму берзу. Исто ће следећих пар месеци доћи до врхунца рецесије у САД што ће после избора, без обзира на победника, довести до консолидације буџета и онда почиње опоравак, исто као 1929., 1987. или 2000. године. То ће бити далеко брже, него што многи мисле.
Оне финансијске институције које остану после ове кризе ће изаћи далеко јаче и моћније. А дуг државе? Не заборавите да су САД једина држава на свету која се задужује у својој валути.
Тако да не верујем да ће Америка пасти данас, али наравно да неће остати финансијска сила број један до века. САД су свакако достигле свој врхунац моћи, али још ниједна држава није довољно јака да преузме њено место.
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 83.858
Ja ja, die Juden!
- Poruka
- 7.656
Slične teme
