Promena loseg karaktera

King 7:
Melanija, pocni da dajes i da pruzas drugima ne razmisljajuci mnogo o tome koliko i kada. Davanje je mnogo vece zadovljstvo nego primanje i posle nekog vremena ces videti da si ispunjena onim sto osecas da ti nedostaje.
Kliknite za proširenje...
jedem_skorpije_za_dorucak:
Uzjasi vetar...
Kliknite za proširenje...
pikax:
Ucinila si prvi korak, sada se opusti i prepusti...
Kliknite za proširenje...


Melanija, sa tobom je sve u redu.
 
Hvala svima na savetima, poneko je i pogodio otprilike moju situaciju. Ali stvar je u tome da se u poslednje vreme ekstra trudim da popunim vreme obavezama, izlazcima, ma vratim se kuci umorna, ceo dan mi je ispunjen. Medjutim ima to nesto sto zelim, ali nisam uspela da dobijem. Emotivnu srecu, ljubav. Volim ja moje priljatelje, volim ja da izlazim i zezam se sa njima, ali to nije isto, to nije ono sto trazim. Ok mi je na poslu, volim izlaske, setnje, idem na kurs jezika- sve mi je to super trenutno u zivotu. Medjutim... Cim ostanem sama sa sobom, cim zavrsim sve te obaveze, pa druzenja, telefonske razgovore, etc. Cim ostanem sama sa svojim mislima, unervozim se i znam da mi nesto fali, da nisam dobila onu ljubav koju smatram da sam zasluzila. I onda ako mi se posle takvog nekog razmisljanja neki moj priljatelj nadje na putu, ja se naljutim na njega zbog neke sitnice. Ne reagujem uvek tako, ali tada svi primete da nesto nije u redu samnom, a ja ne zelim da podelim sa njima moje misli. U tome je stvar...Znam da bih trebala da budem zadovoljna onime sto imam, medjutim kada razmislim o onome sto nemam i sto sam smatrala da mi pripada sve ostalo padne u vodu...
 
Vidis, mnogi misle da ispunjen organizator, podrazumeva da ti je divno u zivotu. Moze da bude, ali ne mora. Bas hiperaktivnost moze da nam prigusava ono sto se zove "zivot duse". Do svog unutrasnjeg glasa, mozes da dodjes tako sto ces imati svoj mir, vreme samo za sebe i za svoje misli. Kad sam napisala da radis na sebi prvenstveno sam na to mislila. Tako ces doci do saznanja, sta zelis, sta ne zelis. Sta te ispunjava, a sta ne. Gde je greska?
I dok ne zavolis sebe, tesko da ce neko drugi. ;)
 
Melanija24:
Cim ostanem sama sa svojim mislima, unervozim se i znam da mi nesto fali, da nisam dobila onu ljubav koju smatram da sam zasluzila. I onda ako mi se posle takvog nekog razmisljanja neki moj priljatelj nadje na putu, ja se naljutim na njega zbog neke sitnice.
Kliknite za proširenje...
Eh, ne ide to tako...:roll:
Pokušaj da je daješ... Ljubav, mislim.
Obično se nepogrešivo vrati. :wink:
 
Melanija24:
Hvala svima na savetima, poneko je i pogodio otprilike moju situaciju. Ali stvar je u tome da se u poslednje vreme ekstra trudim da popunim vreme obavezama, izlazcima, ma vratim se kuci umorna, ceo dan mi je ispunjen. Medjutim ima to nesto sto zelim, ali nisam uspela da dobijem. Emotivnu srecu, ljubav. Volim ja moje priljatelje, volim ja da izlazim i zezam se sa njima, ali to nije isto, to nije ono sto trazim. Ok mi je na poslu, volim izlaske, setnje, idem na kurs jezika- sve mi je to super trenutno u zivotu. Medjutim... Cim ostanem sama sa sobom, cim zavrsim sve te obaveze, pa druzenja, telefonske razgovore, etc. Cim ostanem sama sa svojim mislima, unervozim se i znam da mi nesto fali, da nisam dobila onu ljubav koju smatram da sam zasluzila. I onda ako mi se posle takvog nekog razmisljanja neki moj priljatelj nadje na putu, ja se naljutim na njega zbog neke sitnice. Ne reagujem uvek tako, ali tada svi primete da nesto nije u redu samnom, a ja ne zelim da podelim sa njima moje misli. U tome je stvar...Znam da bih trebala da budem zadovoljna onime sto imam, medjutim kada razmislim o onome sto nemam i sto sam smatrala da mi pripada sve ostalo padne u vodu...
Kliknite za proširenje...

imaš strah od samoće?
kad naučiš da ućivaš u samoči i sebi - pobedila si tu svoju "lošu stranu". Navodnici su zbog toga što temperament nije sam po sebi loša stvar. Udubi se više u detalje, više ćeš uživati i biti opuštenija (moj temperament je sličan, vrlo sličan, ali se sasvim drugačije manifestuje . otakako sam pre deceniju jednu naučila da MIRUJEM :D Šta da ti kažem, sad sam ovisna o trenucima koje imam samo za sebe - u tišini ili uz finu muzikicu...smejaćeš se, ali lagano lakiranje noktiju, uz kafu i novine, mi je glavna "terapija" :P) Uspori dakle ;) I idi day by day - mali i konkretni zadaci i ciljevi svakoga dana.....vežba čini čuda!
btw. večeras ću nešto da prekopiram, sačuvala sam zbog ove teme jedan tekstitj iz novina, tiče se učenja optimizma (na nekom kongresu načinika u USA je jedan istupio sa rezultatima svog 30 - godišnjeg istraživanja na tu temu, vrlo je ok tekst - govori da je moguće postiži cilj kome mnogi teže i kaže i kako).
btw. pa nema ništa loše u tome što želiš sopstvenu emotivnu sreću - to je vrlo lep cilj :) I kladim se da SVI ljudi na planeti žele isto ;)
 
karakter ne bi bio to sto je da moze da se menja. mozes da naucis da se kontrolises.
svi smo mi kreteni kada nam dodje i mnogo slatki kada nam dodje, takodje.
previse se samoanaliziras, zato si i nezadovoljna. ti si cvet medju suvim stabljikama. bar si svesna sebe, zavoli se i polako napred.jednom mi je jedan stariji covek rekao "nemoj sebe da mucis tolikim analiziranjem.to nije dobro.pusti neke stvari da idu same od sebe, svojim tokom."
 
ehhh... pa ne mozes da volis ljude kada ne volis ni sebe... mislim, kazes da si losa i sebicna

to ti ne valja

u startu imas pogresan pristup
a onda projekcija odradi svoje

ima jako puno ljudi na ovom svetu i sigurna sam da ako budes iskrena naci ces ljude sa kojima ces se razumeti

a svi smo sebicni, to je tako ljudski :)
 
Istina je, nisam zadovoljna samom sobom. Ima momenata naravno kada mislim kako je sve fantasticno, kako mi je super prosao dan. Ali onda kada zastanem setim se moje propale veze, coveka koga sam volela i koji je navodno voleo mene.. I kako je propalo sve zato sto se nismo slagali bas najbolje... Znam, moj zivot nije moja veza, naravno! Ali ipak razmisljam kako je sve moglo da bude bolje da sam imala bolju narav, malo slabije reakcije na neke stvari, etc.
Uh, ako nista makar se danas nisam nisakim posvadjala niti bila u bedaku u nekim momentima. Znam da mi je bitno da okupiram moje vreme i da ne razmisljam o glupostima, nesudjenoj ljubavi etc. Bolje mi je otkada sam se uposlila, ali jos uvek nije sve savrseno. I dalje ponekad imam misli: a da sam odreagovala tako i tako, etc. Sta da se radi, sta je bilo bilo je. Takva sam kakva sam, ali nadam se da cu se malo promeniti vremenom, na bolje!
Veliki pozdrav svima!
 
pa sama sebe kočiš....why? Mada je preispitivanje u stvari ok, ukoliko ne kreneš da se samomučiš optužbama.... a naročito a šta bi bilo da je bilo...:) Mislim, da baba ima trolu bila bi trolejbus ;)
Nije onaj tekst u Blicu, pogledaću da li je u Novostima, znam da je od nedelje, 19. 2, izeš...mhm.
 
Melanija24:
Istina je, nisam zadovoljna samom sobom. Ima momenata naravno kada mislim kako je sve fantasticno, kako mi je super prosao dan. Ali onda kada zastanem setim se moje propale veze, coveka koga sam volela i koji je navodno voleo mene.. I kako je propalo sve zato sto se nismo slagali bas najbolje... Znam, moj zivot nije moja veza, naravno! Ali ipak razmisljam kako je sve moglo da bude bolje da sam imala bolju narav, malo slabije reakcije na neke stvari, etc.
Uh, ako nista makar se danas nisam nisakim posvadjala niti bila u bedaku u nekim momentima. Znam da mi je bitno da okupiram moje vreme i da ne razmisljam o glupostima, nesudjenoj ljubavi etc. Bolje mi je otkada sam se uposlila, ali jos uvek nije sve savrseno. I dalje ponekad imam misli: a da sam odreagovala tako i tako, etc. Sta da se radi, sta je bilo bilo je. Takva sam kakva sam, ali nadam se da cu se malo promeniti vremenom, na bolje!
Veliki pozdrav svima!
Kliknite za proširenje...

Sad malo bolje kapiram... Mislim da je sad najbitnije da shvatiš da ti nisi ni za šta kriva. Ne samo za tu vezu, nego uopšte, čini mi se da si opterećena nekim osećajem krivice koji ti uopšte ne treba. Nije loše da analiziraš situacije (ako već imaš osećaj za to) ali je loše ukoliko u toj analizi kreneš od toga da si ti kriva. Uopšte nije bitno kako si ti odreagovala, bitno je zbog čega si tako odreagovala. Ta tvoja reakcija, to nisi ti. I ukoliko ti se čini da te tvoje reakcije nisu dobre za tebe... Pa, pokušaj da ih promeniš. Prvi korak je što si postala svesna toga. Ovde ti je neko lepo savetovao (ne sećam se ko) idi u knjižaru i kupi neke knjige popularne psihologije koje ti se učine dobrim. I to je nešto. Ako te ne mrzi, idi kod psihologa. Ali i čitanje puno znači. Probaj da pričaš sa ljudima iz okoline, pokušaj da im objasniš svoj stav o takvom ponašanju. I tako to... Srećno.
 
Ma da, ubi čoveka i reci - nisam ja kriva.
Bitno je zbog čega sam ga ubila.
To što si ga ubila, to nisi ti.

Ako si otkrila u čemu je tvoja krivica, to je sjajno; baš zbog toga što sledeći put takve greške nećeš praviti. A ako nikad ne priznaš svoju krivicu; nikad nećeš ništa ni promeniti nabolje.
Samo nemoj što kaže Bett da razmišljaš šta bi bilo kad bi bilo... Svaka škola je teška, ali je ipak škola. Svakako ne možeš da zabadaš nos u pesak, ali ne možeš ni da živiš u prošlosti:wink:
 
Ja recimo znam ljude koji nikad (ali nikad) ne priznaju svoju krivicu. Čak i da staneš ispred njih i kažeš im 'Ti nikad ne priznaješ svoju krivicu' čak i na to će reći - 'nije istina, baš nisam takav' :roll:

Reakcije, nervoza, histeričnost... - nisu deo ličnosti, nego su usput naučene ili ispoljavanje nekog bola pokupljenog ko zna od kad i zbog čega. To je ono što može da se promeni i treba da se promeni, ali samo svešću o uzroku te reakcije. Melanija, ako podješ od toga da si ti kriva zbog svoje reakcije, ostaćeš na tome i vrtećeš se u krug. Ti nisi kriva zbog reakcije na nešto što nosiš u sebi. Nadji šta je to i promenićeš se.
 
Groucho Marx:
Ja recimo znam ljude koji nikad (ali nikad) ne priznaju svoju krivicu. Čak i da staneš ispred njih i kažeš im 'Ti nikad ne priznaješ svoju krivicu' čak i na to će reći - 'nije istina, baš nisam takav' :roll:
Kliknite za proširenje...
Pa u tome i jeste stvar - i evo nje, koja PRIZNAJE svoju krivicu, i čak je ukapirala i ŠTA je ta krivica, a ti je učiš da ipak treba da je negira:?
 
Mislim da je Melanija ukapirala, ali ajde, ako nije...

Groucho Marx:
Ja recimo znam ljude koji nikad (ali nikad) ne priznaju svoju krivicu. Čak i da staneš ispred njih i kažeš im 'Ti nikad ne priznaješ svoju krivicu' čak i na to će reći - 'nije istina, baš nisam takav' :roll:

Reakcije, nervoza, histeričnost... - nisu deo ličnosti, nego su usput naučene ili ispoljavanje nekog bola pokupljenog ko zna od kad i zbog čega. To je ono što može da se promeni i treba da se promeni, ali samo svešću o uzroku te reakcije. Melanija, ako podješ od toga da si ti kriva zbog svoje reakcije, ostaćeš na tome i vrtećeš se u krug. Ti nisi kriva zbog reakcije na nešto što nosiš u sebi. Nadji šta je to i promenićeš se.
Kliknite za proširenje...
 
zivot mozes da gledas sa tuzne ili sa vedre strane.tako smo prolazni, sutra mozes da umres, zar da umres tuzna? raduj se. to vracanje u proslost i stalno preispitivanje gresaka te sputava da zivis u sadasnjosti i time spremis sebe za buducnost. svi pravimo greske, kroz njih se razvijamo i sazrevamo.to nas cini takvima kakvi jesmo.ne postoji samo jedan covek za tebe.kada vec znas gde si gresila spremi se da nekome budes bolja. samo da znas kakva god da si nekome ce odgovarati, a nekome nece.i ostali ljudi, sa koja si u reakciji imaju svoje stavove i frke.nauci da zivis sa sobom, da bi mogla da zivis takva sa drugima.kada razumes sebe, lakse razumes druge.nista nije tako strasno kako umemo da iskonstruisemo.zene su po tom pitanju bas dileje.muskarci tako jednostavno gledaju na svet.da mi je samo jedan dan njihov mozak da se odmorim. ovo je neki generalni stav, naravno nije uvek primenjljiv.da se slucajno neko ne usudi da me iz "humanih" razloga potkaci zbog recenog! zatvorila si se u sopstvene misli.izadji iz tog kruga.setaj se pored vode, cesce izlazi napolje. sunce i vazduh popravljaju i najcrnje misli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top