У датом примеру налазимо чување разлике између двају прасловенских полугласника односно њихову вокализацију ь > е, ъ > о, завршетак -ме уместо -мо у првом лицу множине презента, завршетак -т у трећем лицу множине презента, обличко неразликовање родова тј. уопштавање завршетка -е у множини заменичко-придевске промене и неразликовање родова тј. уопштавање завршетка -ле у множини раднога придева. Ниједна од тих особина није штокавскога постања.
За домаћи проучити Ивићеве радове на тему призренско-тимочкога.
Да би некоме задавао домаћи задатак, требало би да будеш ауторитет. Но, и тада то не би било прикладно. Ово је, пак, питање личног стила, кулутре комуницирања и... још нечег.
Читао сам и друге радове, осим Белићевих, претпостављам да си и ти? У тим радовима могу се наћи различита мишљења. Твоје је право да одабереш оно које ти се допада, које мислиш да је најтачнијие или да имаш властито мишљење, али то није обавезујуће, нити нужно тачно.
Искуствено-интуитивно (са)знање је нешто што ти недостаје у датом случају; оно се не налази у књигама. Из књига се не може осетити живи говор и језик. С друге стране, сваки човек просечне интелигенције може да отвори књигу и научи оно што га занима. Говор и језик се, међутим, не уче само из књига и никада се не могу научити тако, још мање
осетити.
Овај пример има одлике источнојужнословенских језика, конкретно македноскога. Искрено, не видим ниједну штокавску особину.
Мислим да је проблем када се човек држи слепо нечега што је прочитао у књигама, као да је то
црвено слово - нешто апсолутно тачно и непроменљиво.
По стандардној подели јужнословенских језика постоје: источна и западна скупина. Има оних који сматрају примеренијим да се они деле на: источне, средишње и западне. Те поделе, односно квалификације, као и многе друге, условљене су и политичким приликама и "фактичким стањем". То треба имати у виду. Питање је колико ће наука успети да пренесе верну слику простора.
Можда би било боље говорити о источнојужнословенским говорима или о њиховом утицају, али ако говоримо и о македонском као источнојужнословенском, сам македонски језик, а нарочито неки његови дијалекти имају и западнојужнословенске карактеристике. И шта ћемо с тим?
завршетак -ме уместо -мо у првом лицу множине презента
Та немој ми касти...
Суседни македонски дијалект - тетовски (најсличнији горанском) има карактеристике којих нема у горанском.
Конкретно, насупрот горанском, има завршетак
-мо уместо
-ме у првом лицу множине садашњег времена:
одиме >
идемо (није чак ни:
одимо, већ је као у српском стандардном језику). Дакле, по твом виђењу ствари ово би била
западнојужнословенска одлика, конкретно
српска.
Из овога произилази да се ради о особини локалног карактера, која се подудара са стандардним македонским, али не и са суседним македонским говорима.
Да видимо и овај пример:
Рестељица беше посећуана од стране косовске институције.
и како би било на стандардном српском, односно македонском:
Рестелица беше посећивана од стране косовских институција.
Рестелица беше посетувана од страна на косовските институции.
Шта је у овој реченици на горанском
српско, а шта
македонско?
Уопште, поредити један говор који није кодификован са стандардним језиком, и то говор који је био под значајним утицајима сродних суседних и несродних говора, на различитим разинама, на овакав начин, велики је то залогај.
У датом примеру налазимо чување разлике између двају прасловенских полугласника односно њихову вокализацију ь > е, ъ > о, завршетак -ме уместо -мо у првом лицу множине презента, завршетак -т у трећем лицу множине презента, обличко неразликовање родова тј. уопштавање завршетка -е у множини заменичко-придевске промене и неразликовање родова тј. уопштавање завршетка -ле у множини раднога придева. Ниједна од тих особина није штокавскога постања.
Виде се, ваљда, и неке друге особине? Да ли је ово довољно да определиш горански као нештокавски?
Оно што је суштинско питање на које ниси одговорио:
Како то не видиш ниједну штокавску особину и које то осбине видиш? И шта је то нештокавско, а како би требало да буде да би било штокавско?
Или да поједноставимо: ако горански није штокавски, онда је...?
И још једно питање: како у овом контексту сагледаваш: источнојужнословенски - штокавски, западнојужнословенски - штокавски/кајкавски?
Pazi da te ne pobije IgorIngva sa iste ove teme. Šta se desilo sa "nesumnjivim štokavskim osobinama PT dijalekta do 12. veka"?
