Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Borac za prava zivotinja:
Možda nije "Finalna analiza". :rumenka:
Kliknite za proširenje...

Jeste :)

Steamy thriller about a psychiatrist (Richard Gere) who falls for the sister of one of his clients, a gorgeous but neurotic woman (Kim Basinger) unhappily married to a mobster. After the hood turns up dead, Gere helps to clear Basinger of a murder rap, but is he really a pawn in an intricate, deadly game? Uma Thurman and Eric Roberts also star.
 
UBISTVO U MALOM VLAŽNOM OKRUGU
- nastavak -

Nakon sto se istusirala i obukla spavacicu, Milica se zavalila u fotelju. Jos uvek je bila pomalo mamurnih, zbrkanih misli ali se zivo secala svakog trenutka koji je provela sa Petrom. Pri samoj pomisli na njega zazarili su joj se obrazi. Osecala je stid, strahoviti stid...kao da je ponovo bila mala devojcica koju je baka uhvatila u zabranjenim igrama.
Nije zelela da jos vise zakomplikuje svoj zivot. "Reci cu mu sutra da sve zaboravi", pomisli. "lli, jos bolje, necu mu reci nista. I sam ce uvideti da ne zelim obaveze. Ako opet budemo pozeleli da budemo zajedno, dogodice se...spontano..."

Spusti se stepenicama u kuhinju. U frizideru nije bilo niceg osim mleka. Milica otvori vrata ostave i u zabitom cosku pronadje prasnjavu bocu viskija. "Pun pogodak!", pomisli i u trenu kad je vec htela da izvuce ruku, u mraku napipa jos nesto. Pod prstima oseti hladnocu metala i ostre ivice. Pri slaboj svetlosti spazi da je u pitanju stara plehana kutija na cijem poklopcu je bila kic ilustracija nekog pejsaza. No, nesto joj je na toj kutiji palo u oci: nova crvena traka u kojom je bila obmotana. Milica je istrese od prasine i, s flasom pod rukom, ponese u sobu.

Nekako je bila sigurna da se u toj kutiji krije neka tajna. Mozda ljubavna pisma? lako nije bila vaspitavana da otvara tudju postu, u svetlu njene avanture sa Petrom, sva ustreptala je podigla poklopac.
Na svoje zaprepascenje otkrila je da se radi o novcu, o gomili krupnih novcanica. Milica istrese sadrzinu na pod. Dovoljno novca da se komotno zivi bar nekoliko godina...Postidjena svojim zavirivanjem u stvari pokojnice, pomisli kako je cudno da jedna skromna uciteljica ima pravo malo bogatstvo.
Milica se pitala sta da radi. Bas kad je htela da rasute novcanice vrati u kutiju, paznju joj privuce papiric ciji je beli cosak provirivao iz hrpe. Bila je to fotografija. Milica isprva nije videla sta se na njoj nalazi jer je slika bila siva i mutna ali kada se malo bolje zagledala, shvatila je da gleda pravo u obnazeno Goricino telo. Pored nje je, na krevetu, u lascivnoj pozi, lezao debeli covek srednjih godina. Milica ga se seti iz vidjenja; iako mu nije znala ime, bila je sigurna da je bio bogat, ozenjen, da je imao jedno ili dvoje odrasle dece.. Njegovo inace dobrocudno lice okruglih obraza na fotografiji je bilo neprepoznatljivo crveno a usta izvijena u ekstatican osmeh. "Bas me zanima sta bi na ovo rekla njegova porodica ili, jos gore, biraci", pomisli. Ocigledno, i Gorica je tako razmisljala. Na neki cudan nacin bila je srecna zbog svog iznenadnog otkrica. Dakle, ta Gorica je igrala prljavu igru. Ko zna koga je sve ucenjivala? :per:Naravno, to je onda objasnjavalo njenu smrt... Milica odjednom panicno spozna da u rukama drzi nesto sto bi je moglo stajati sopstvenog zivota. Znala je previse. Morace da drzi jezik za zubima i da pazi da se pred nekim ne izrekne. Jedini ko je mogao da joj pomogne bio je Zika.



Profesorka srpskog, Leposava, upravo je odvezivala svoju kecelju kad je zacula teske Slavisine korake. "Tacan je kao i uvek", pomisli s ponosom. U ovih dvadeset pet godina braka njen muz nikada nije zakasnio na veceru i ona mu je bila zahvalna na tome. Vremenom su njihova obedovanja postala neka vrsta zajednickih rituala, pri cemu je Leposava uvek igrala ulogu svestenice koja je svojoj porodici prinosila zrtve u vidu pecenih pilica, finih garnirunga i vazdusastih kolacica.
Slavisa udje u kuhinju. Za svojih pedeset godina i preko sto kilograma kretao se prilicno brzo." Sta si nam to danas lepo spremila?", upita. "Mmmm...bas lepo mirise...",promumla dubokim glasom i stipnu je za zadnjicu. Debi ga vragolasto pljesnu po ruci. "Ono sto najvise volis", rece smejuci mu se. Veceras su oboje bili izuzetno raspolozeni jer im se javio sin i obavestio ih da on i njegova mlada zena cekaju bebu. Za sedam meseci postace baba i deda! Imali su razloga da slave.
Sto je bio prepun svakojakih djakonija. Leposava je prostrla stolnjak sa vezenim masnicama, vencani dar, koga je koristila samo u "posebnim" prilikama. Prvi put je to bilo za rodjenje njihove kceri, drugi put za sinovljevo vencanje a zatim za proslavu godisnjice njenog braka sa Slavisom, prosle jeseni.
Pri pomisli na ovo poslednje, srce joj se obavije hladnocom.Kao i sada, i te veceri njen muz je usao u kuhinju, zavrnuo rukave i seo za sto. Samo sto je tada njegovo lice bilo zabrinuto i ozbiljno. Bio je potpuno zaboravio na njihov jubilej i ona se osetila uvredjenom. Nedeljama pre toga primetila je da je odsutan duhom i da mu je, inace uvek dobro raspolozenje, postepeno splasnjavalo.Naglo ju je uhvatio za ruku, stegao i uneo joj se u lice: "Draga, ti i deca su sve sto imam na ovom svetu. Zelim da to znas. Molim te, ne veruj ako ti neko bude rekao suprotno..."
Leposava je ostala bez reci. Nije znala kako da protumaci ovu njegovu izjavu. I bas u trenutku kada se resila da ga pita sta sve to, u stvari, znaci, i da mu kaze da je ona to oduvek znala i da nema potrebe da je ubedjuje u svoju privrzenost porodici, zazvonio je telefon. Slavisa je skocio kao oparen i pojurio u sobu.
Posla je za njim i provirila kroz odskrinuta vrata. Mogla je da vidi njegovo besom izobliceno lice i da cuje kako Ijutito govori u slusalicu, trudeci se da bude sto tisi: "Ne mogu sada...nikako...Rekao sam ti vec da ce biti u redu...Ne zovi vise...Jesi li cula: NE ZOVI VISE!"
Leposava je shvatila da je razgovarao sa nekom zenskom osobom i da je taj telefonski razgovor pokusao da sakrije od nje - od sopstvene zene! To je moglo znaciti samo jedno: njen muz je imao ljubavnicu. Od iznenadnog saznanja ucinilo joj se da ce se onesvestiti. U poslednjem trenutku se pribrala i, vrativsi se u kuhinju, sela za sto kao da se nista nije dogodilo. "Ko je to zvao?", pitala ga je kad je usao. "Niko", rece on. "Greska".

Celo vece proveli su cuteci a ona je lovila svaki njegov gest ili izraz lica. Izgledao je lose i ostarelo. Leposava je bila po prirodi ljubomorna ali ju je utisak da je njen muz nesrecan ispunjavao skoro fizickim bolom. Proveli su u braku tolike godine i bili zadovoljni jedno drugim, imali divnu cerku, ugodnu kucu...l sad je sve to visilo u vazduhu! Poznavali su se od najranijeg detinjstva , njihovi roditelji su bili prijatelji i svi su ocekivali da ce se to druzenje kad-tad zavrsiti brakom. I bili su u pravu ; medjutim, njihova veza nije bila ni formalna ni drugarska - u braku su ubrzo otkrili da su im srca puna nezne Ijubavi a tela uzdrhtale strasti.
Nakon te vecere u napetoj atmosferi, primetila je da njen muz cesce izbiva iz kuce pod neubedljivim izgovorima a uvece bi se, pospan i umoran, poljubivsi je pazljivo u celo - kao sestru a ne kao zenu, okretao na drugu stranu.
Nakon prisluskivanja njegovih razgovora i preturanja po njegovim dzepovima nije otkrila nista o svojoj suparnici. Zatim se okrenula horoskopu i Tarot kartama. Posto bi promesala spil i poredjala nizove morbidnih slika mačeva, zvezda i tajanstvenih figura kraljeva i vitezova, fatalna karta je gotovo uvek bila ona sa groteskno iscerenom mrtvackom glavom - Smrt sa kosom u kostanim prstima. Ponekad bi se prikazala karta s mrtvacem obesenim za noge ili kolo sudbine ali su, svejedno, za Leposavu te slike bile podjednako zastrasujuce.
Pukom igrom slucaja, kada se najmanje nadala, shvatila je s kim ce morati da se bori za svoga muza. Podigla je slusalicu u istom trenutku kad i Slavisa i tada je cula Njen dobro poznat promukli glas. Ojadilo ju je saznanje da je i sama nasela Njenom sarmu, da je ispala najobicnija glupaca i da se Ona, verovatno, sada ruga njenoj naivnosti. Leposava nije ocekivala bas toliko mladju konkurentkinju i strahovala je da ce joj stvari izmaci iz ruku i da ce se ova veza njenog muza neugodno oduziti. Nije se usudjivala da zapocne bilo kakav razgovor sa Slavisom, da ga UPOZORI, jer bi to mogla biti njena velika takticka greska. Odlucila je da bude strpljiva i ceka da resenje dodje samo od sebe. U medjuvremenu nije propustala da u svojim molitvama potseti Boga na sebe i da baci kletve na onu koja je uzrok njenom jadu.
Bog ili Sotona - nije bilo vazno koji od njih dvojice (sacinila bi pakt sa svakim ko bi je oslobodio nepozeljne suparnice), uslisio je njene molbe. Gorica je bila mrtva a Slavisa se vratio.
Dok je i ceprkala po proslosti, oseti kako je, pri samom podsecanju na bolne trenutke, opet preplavljuje bes. " Zelis li manji ili veci komad?", upita i, pre nego sto je muz stigao da joj odgovori, jednim zamahom noza prepolovi curku.
angry-housewife-thumb8075936.jpg


Punih usta, Slavisa je buljio u nju a ona oseti olaksanje.Zivot je sada mogao da tece dalje.

nastaviće se...
 
Posto je celu noc probdela razmisljajuci o svom iznenadnom otkricu u vezi sa Goricom, Milica je imala glavobolju. Skolski dan se oduzio a ona je jedva cekala da se vidi sa Zikom i sve mu isprica. Srecom, tog jutra se jos nije srela sa Petrom i bila je postedjena objasnjenjavanja. Ali zato je u njenoj blizini, cinilo joj se - neprekidno, bila vec pomalo dosadna Izvorinka. Milica nije mogla da shvati kako je neko u stanju TOLIKO da prica. U poslednjih par dana Izvorinka se u toj meri oslobodila da je vec pocela da joj poverava svoje muke sa muzem .Milica je mrzela to naglo intimiziranje. Primetila je, osmehnuvsi se u sebi, da se tog jutra Alis jako nasminkala i da je na sebi imala nesto sto je trebalo da bude imitacija njene sopstvene zute haljine.
"...i, naravno, nisam pristala. Imam svoje Ja i ne dozvoljavam da mi bilo ko, makar to bio i Marjanovic, govori takve stvari....",pricala je sitna prilika do nje.
Iz cele zbrkane price, Milica je uspela da shvati samo to da je direktor skole stavio neke primedbe na rad njene koleginice i da su imali neprijatan razgovor u njegovoj kancelariji. Milica je mislila da se Izvorinka zaista nepotrebno zesti i pokusavala je da je smiri. " Ne razumes, to je stvar principa", naglasavala je Izvorinka. A zatim joj je u poverenju, tihim glasom dodala: "Stalno pronalazi nacin da me dovuce u svoju kancelariju...Samo da bismo bili nasamo! " Glupavo se zakikotala.
Milica je bila zapanjena. U ovom mestu su se zaista dogadjale cudne stvari i sve je bilo drugacije nego sto je spolja izgledalo. Ipak, nesto ju je sprecavalo da poveruje u Izvorinkinu
pricu. "Mozda ti se cini. Ne bih rekla...",poce. I pre nego sto je zavrsila misao, primeti
kako Izvorinkino inace bledo lice poprima crvenu boju.Oci joj zaiskrise zlobom a jarko
nakarminisana usta iskrivise poput dzinovske krvave rupe. Iz grla joj pokuljase
ispresecane, nerazumljive reci... "Mogu da imam koga hocu!",vikala je." Ali ja sam verna
svojoj porodici...svom detetu...Nisam kao ti, ti sto si ovde dosla da koketiras i otimas
tudje!..." A zatim se histericno zacereka: " Pazi, pazi sta ti kazem inace ces zavrsiti kao Gorica!"
Oko njih su se vec okupili djaci. Iz gomile se izdvojio mali Mirko i dotrcao. "Mama,
mama!", vukao ju je za rub haljine, "prekini!" Odnekud dotrcase Leposava i Petar . Petar zgrabi Izvorinku koja je sad vristala i jako je protrese. Nakon zestokog opiranja Izvorinka izgubi svest i on je odnese u zbornicu. Mali Mirko je, lica oblivenog suzama, posao za njim.
"Sta se zapravo desilo?",upita je Leposava
Milica nije imala snage da objasnjava . Bila je potresena: "Ne znam...Odjednom je PUKLA."
Leposava joj zastitnicki obgrli ramena. "Jadnica, do ovoga je kad-tad moralo da dodje...Bila je tako nezadovoljna svojim zivotom...",rece zamisljeno. "Sasvim je razumem. Jesi li primetila da se u poslednje vreme nesto cudno dogadjalo s njom?
Mislim...Bila je tako euforicna i kopirala te u svemu.Verovatno je bila Ijubomorna..."
Milica je zacudjeno pogleda.
"Hajde, hajde...Nemoj mi reci da izmedju tebe i Petra nije bilo niceg! Sirota
Izvorinka...Tako vas je gutala ocima! Ali, ne treba da te grize savest.Nije tvoja krivica..."
"Nije moja krivica", s gorcinom pomisli Milica. "Makar sam mogla da porazgovaram sa
Izvorinkom, da je utesim...a ja sam bila okupirana planovima kako da se, vec posle nedelju dana boravka u novoj sredini, nadjem nasarno sa potpuno nepoznatim covekom..."

Ostatak dana u skoli protekao je u znaku Izvorinkinog sloma. Nakon sto su je odveli u
bolnicu,prognoze lekara su bile prilicno optimisticne.
Na kraju radnog dana Petar je prisao Milici i zamolio je da se vide te veceri. "Ne", rekla
mu je." Mislim da nema svrhe." Imala je utisak da ga je povredila. Blago ju je stisnuo za
ruku i prosaputao: "Molim te..Ne odbijaj me..." Ovoga puta odolevala je njegovom glasu;
vise joj cak nije licio na Blagoja. A i da jeste - od kakve vaznosti je to bilo?!Odlucila je da bude kategoricna.
Kuci je dosla slomljena .Najbolje sto joj se dogodilo u poslednja dvadeset cetiri sata bilo je to sto je smogla snage da odbije sastanak i sto joj je taj cin ulivao nadu da ce uskoro
povratiti samopouzdanje i prevazici uspomene. Nauciti da zivi sa njima, ali ne i
zaboraviti..
Milica se osvrnu po svom novom domu. Ovde je bilo tako prijatno. Prinela je jedan kraj
zavese uz lice i pomirisala; mirisalo je na cisto, na novo - na novi zivot. Sa svojim
udobnim foteljama, cupavim jastucima i parketom koji je skripao pod nogama, dnevna
soba je u potpunosti ispunila njena iscekivanja. Na stocicu je, u niskoj glinenoj posudi,
bio buket sarolikog cveca a pored njega se jos uvek nalazila limena kutija. Milica pridje i mahinalno podize poklopac.
Na vrhu gomile pojavio se potpuno novi papir. Na njemu je, krupnim slovima izrezanim iz novina, pisalo: "ODLAZI. UMRECES."

nastaviće se...
 
ludopileglodjekosku:
Može li još jedan mali, majušni delić priče.....:heart:
Kliknite za proširenje...

Jašta. :cmok:


Zika je dosao sto je brze mogao. Ugledavsi ga u staroj trenerci i pohabanim patikama,
Milica oseti iznenadnu neznost i zagrli ga. Bila je deprimirana i na granici histerije; do
njegovog dolaska imala je skoro fizicku potrebu za nekim sedativom a sad je osecala
kako joj se vraca sigurnost. Uvela ga je u sobu i nemo pokazala sadrzaj kutije.

Nakon par minuta proucavanja, on je pogleda i rece: "Ucinicu sve sto je u mojoj moci da
bih te zastitio". Milica pomisli da on uopste nije iznenadjen ovim otkricem - glas mu je
bio miran i stalozen.
"Znao si za ovo sve vreme, zar ne?'\ upita ga.
Pogled mu je bio odsutan. "Pa rekao sam ti da sam je prozreo, secas li se?", naglo se
okrete prema njoj. Lice mu je bilo bezizrazajno. Zapalio je cigaretu :"Rekao sam ti da je
bila pokvarena do srzi...Ovo je samo delic", rece promuklo,uperivsi prst na fotografiju.
"Gorica je bila na dobrom putu da se obogati ucenjujuci ovdasnje bogate muzeve..."
Zatim se ironicno nasmejao: "Jedino Petar i ja nismo bili pogodan materijal: od njega je
mogla da uzme novac i bez ucene. Bio je toliko lud za njom - siroti Petar! - da bi za nju
skocio kroz prozor...."
"A od tebe? Sta je iz tebe mogla da izvuce?", upita Milica.
On se trze. "Sipaj mi pice", rece umorno, "bice mi potrebno". Ona podeli ostatak
burbona u dve case i zajedno sedose na pod.
"Pa, da se figurativno izrazim: sa mog dna je izvukla najprljaviji talog i izbacila ga na
povrsinu. Naterala me je da mislim, govorim i radim ono za sta nisam ni slutio da
mogu.Ukratko: Sali je imala redak dar da u svima pronalazi cudoviste, verovatno stoga
sto je i sama bila cudoviste..."
" U svima nama postoji neka mracna strana",ote se Milici.
" Da, ali normalan covek zna da je kontrolise. Gorica je glumila smernu, neupadljivu
uciteljicu i ,posto je bila inteligentna, isprva je u tome i uspevala. Medjutim, postepeno je
sve vise gubila sposobnost da upravlja obema stranama svoje licnosti pa je pocela da ih
brka. U poslednje vreme je opasno prelazila granicu. Sumnjao sam da se vidja sa drugim
muskarcima ali sam mislio da to cini iz drugih razloga...Onda sam jednog dana slucajno
pronasao par fotografija i sve mi je bilo jasno."
"Je li dala neko objasnjenje?",upita ga Milica.
"Na pocetku nije htela da prizna. Tvrdila je da su u pitanju bili beznacajni flertovi i da su
fotografije bila neka vrsta licne kolekcije...uspomene...Ali, nije bilo potrebno dugo da
cekam: posle par dana, u jednoj nasoj svadji, koja je ujedno znacila i kraj veze, pohvalila
se da "vise koristi ima od staraca Malog Vlaznog Okruga", nego od mene...",rece gorko.
Milica ga uhvati za ruku. Vec mu je, a da to nije ni opazila, bila naslonila glavu na rame.
Mogla je cuti ubrzane otkucaje njegovog srca i videti kako su mu, posle poslednje
recenice, nabrekle zile na vratu.
"Ziko...",rece, iznenada osetivsi potrebu da mu se poveri. " Ne zelim da budem kao
moja majka...Celog zivota bezim od nje a sad je pronalazim u sebi..."

Nije se ni pomerio. To joj je olaksalo situaciju i reci, kao lavina, pokuljase iz nje. "Ona nije tako losa, u stvari...I ne poznajem je dovoljno; nikad mi nije dala priliku. Uvek je bila okupirana karijerom i muskarcima. Ucila me je da im ne treba verovati a onda se, kad sam jednom od njih poverovala, potrudila da me uveri kako sam glupo nasela...Htela je da budemo drugarice ali ja sam zelela MAMU...Ponekad mi se cini da mi je upropastila zivot, da me je ucinila nesposobnom da verujem i volim..."
"A mozda je tvoja mama, jednostavno, bila nesrecna?",rece Zika a reci se Milici ucinise
tako mekim i smirujucim."Mozda o tome vise ne treba lupati glavu..."
"Kako je to lako izgovoriti!", pomisli ona. "Da, o tome vise ne treba misliti...A sta je sa
kosmarima, strahovima, nepoverenjem?..." Medjutim,nista vise nije zelela da kaze.
Ucinilo joj se sve tako nepotrebnim: reci i razgovori...
Sedeli su u polutami sobe, zagrljeni. Zikina cigareta je dogorela do prstiju ali je on
i dalje bio nepomican.

(posle ćemo malo o Petru)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top