Pravoslavne ikone

ib1120.jpg


Свети Јован Богослов
 
Протопрезвитер Стаматис Склирис

ИКОНА И НЕСТВОРЕНА СВЕТЛОС
Покушаћемо да изтражимо однос иконе и нестворене светлости износећи седам дефиниција-одређења Иконе. На крају ћемо резимирати исихастички карактер иконографије у седам реченица.

Прво одређење које одлично изражава икону је оно Виргила Георгију-а: "Икона је прозор у вечност".

Друго одређење: "Икона је то што видимо на представи Успења Богородице. Апостоли, Богородица и Христос су Исликани свим бојама, али Христос је окружен анђелима , једнобојном плавом "доксом", славом и држи у својим рукама Богородицу као одојче. Значи, вишебојност представља историјски тренутак, док нас једнобојност плаве боје уводи у есхатолошку реалност, где Христос уводи Богородицу целу (не само њену душу како неки мисле). Води Њу из живота у историји ка вечном рајском животу. Управо овај прелаз ослкава православна икона".

Треће одређење: "Икона је живопис који нам представља читаву Цркву заједно са Христом Вазнесења, којег преузима Бог Отац". Према томе православна икона, са богословског гледишта, извире из вазнесења. Вазнесење се поистовећује са Другим Доласком Христовим, зато што су анђели из Вазнесења говорили ученицима да ће Христос поново доћи у свом другом доласку на исти начин на који бива преузет, значи прослављен и васкрснут. Вазнесење и други долазак предиконизују се у преображењу на Тавору и васкрсењу Христовом. Са Тавора проистиче својственост светлости и велики значај који има светлост за иконографију. Према томе, ово треће одређење иконе могло би се изразити на следећи начин:"Икона је светлопис-светлографија Богочовека и целокупне творевине".

Четврто одређење: "Икона је једна сликарска аскеза-вежба, ликовни подвиг, која има свој почетак у претворбеном ништа (Зизиулас), а то "ништа" изражава тамна основа (такозвана "проплазма" на језику иконографа), а окончава се (икона) божанским осветљењем насликаног бића, које бљешти од светлости као Христос на Тавору. Свака икона сваког светитеља подстиче нас на очишћење и осветљење".

Пето одређење: "Песнички могли би рећи да је икона живопис који изражава следећу животну истину. Рецимо да улазимо у своју викендицу која се налази у планини, тамо где је хладно, пада снег и дува ветар. Гледамо собе куда је пре нас прошла једна наша вољена личност, на пример отац. И он нам је припремио наш боравак тамо, а затим отишао. Ми не видимо њега у кући, али у свим предметима који се налазе у кући, у упаљеном камину, у топлом јелу, у постављеном столу који нам је оставио, ми додирујемо присуство оца, као дискретну љубав. Свој печат отац је оставио посвуда, нас ради, и љубав његова је преобразила негостољубиво планинско окружење у родитељску топлину. Тако и икона не указује на самог Бога Оца, него на његова дејства према нама". Светлост иконе, која (светлост) је слободна од природних закона, мироноше, кропи лица, тела и околину-пејзаж, и преображава насликана бића од унутаристоријских и пролазних и привремених у есхатолошка, вечна и рајска, од распарчаних индивидуа у уједињене путем осветљења једините личности.

Шесто одређење: "Икона је једна чудна слика, која представља пејзаж нашег света, не као пропадљив као што је он то сада, него као непропадљив- онако како ће га гледати Бог Отац у есхатону.Тада ће васкрсли Син представити Оцу васкрсле људе и непропадљиву творевину, говорећи му:"Ево мене и деце коју ми је дао Отац".

Седмо одређење: "Икона је васпостављање распарчаног, пропадљивог простора и времена на фрескама осликаног храма, где је Литургија која се врши окружена ликовима исликаних светих, који манифестују своје живо присуство у Евхаристији".

Са сликарског становишта, можемо горе наведена одређења да преведемо на следећих седам сликовитих изјава.


1) Икона није натуралистички (природни) портрет, него фотопортрет (светлопортрет). Изражава онтолошко учешће нестворене светлости.

2) Ова светлост превазилази природне законе оптике. Изражава слободу нествореног.

3) На иконама се не представља Христос као једна индивидуа, него се открива тајна Христа као тајна Цркве, где су окупљени многи христоси, односно свети. Сваки свети који се изображава на икони носи исте особине светлости са оним Христа, то значи да се показује као Христос по благодати.

4) Као што се свака икона осветљава трансцедентно, следи да осветљење сваког светог благодаћу изједначава са Христом и са осталим светима у онтолошкој заједници личности, то јест у Цркви.

5) Чињеница је да се демони не изображавају на православним иконама у етичком смислу (односно као добри или лоши), нити у естетичком смислу (као лепи или ружни), него на онтолошки начин- као бића која поричу заједницу нестворене светлости, која ипостазира бића, и према томе представљају се мрачни, нагомилани, тамни, умањени, то значи да су нестворене енергије као мост између Бога и творевине, и дају онтолошку ипостас ономе ко је отворен за Бога, који шаље енергије, док они који уклањају себе од љубави Божије, јесу оспорљива бића чије је живљење под знаком питања (незнамо дали постоје или не).

6) Према томе, икона нас подстиче на однос љубави између Бога и човека, не кроз једно индивидуално очишћење од наших страсти, него кроз чишћење наших међусобних односа, који треба да се прочисте од егоизма и емпатије (острашћености) (Зизиулас).

7) Технотропија- стил који ствара слободно осветљење на икони, себи је својствен, особит, није уобичајен у односу на било које друго сликарство. Нестворене енергије уводе у творевину коренито нове реалности. Дакле, иконе треба да представе светима сталну прототипност и аутентичност црквеног живота. Иако је литургијски типик подражавање и понављање, ипак у Цркви, због нестворених енергија, не доживљава се досада (пликси), него стални излаз из досаде, изненађење, усхићење пред нествореним. Тако икони није циљ да само подражава (имитира, копира) предходне иконе, него да нам помогне да видимо Христоса и свете као потпуно нова бића, која нико као такве до сада није видео. Не да васпостави нека својства, него да превазиђе детерминизам својстава. Ту се налази особеност и чудноватост, што одговара усхићењу и својствености исихастичког доживљаја. И једно и друго је осветљење.


Горе наведених седам одређења, и седам изјава, које нисмо имали прилике да анализирамо исцрпно, (детаљно) откривају нам исихастички карактер православне иконографије, који карактер изостаје у делима религијски надахнутим, из западног хришћанства. Исихастички карактер иконографије постојао је пре исихастичких завада, он је дијахроничка реалност свих фаза развоја црквене историје. Исихастички раздори били су само повод за богословљење светога Григорија Паламе о нествореној светлости, што се иначе изображавало на иконама. Тако нам свети поборник исихаста помаже да схватимо дубље исихастички карактер иконе, који је још много пре постојао.
 
bogorodica_posrednica_gresnima.jpg


ЧУДОТВОРНА ИКОНА - ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ПОСРЕДНИЦА ГРЕШНИМА

Празновање ове свете и поштоване иконе Богоматере Споручнице грешних, Посреднице за грешне, врши се у четвртак у недељу свих светих. Такође 7. марта и 29. маја. Изображење иконе Споручнице грешних је овако престављено: Пресвета богородица је изображена до појаса. Левом руком обухвата Младенца, који обема својим рукама држи њену десну руку. Тако да се у његовој десној руци налази Њен прст палац а у левој мали. За њим следује и један од средњих прстију десне руке Богоматере, онако како се ради код јемства-гаранције. На њиховим главама су венци од злата и драгог камења. У полукругу око Богоматере и Богомладенца је 12 звезда - по шест на свакој страни. На четири угла иконе изобрачени су свици са словима. На горњој половини у једнонм: Ја сам посредница за грешне ка моме Сину. У другом: Он је дао мени за њих руке да их увек услишим. На доњој половини у једном: Да Ти Који мени непрестано радост дарујеш. И други: Измолићеш за мене да се вечно радујем.

Непознато је од кога и када је насликано овакво какво јесте изображење Богоматере, и где је први пут пројављена ова икона. У образложењу о Божијој Матери износимо, да су јој у натписима послучиле речи из Акатиста Покрову Пресвете Богородице: - Радуј се, јер руке Твоје као јемство за нас Богу дајеш. Познато је да прослављање иконе Божије Матере под именом споручница грешних,(посредница за грешне) прво појавила у Никоколо Одринском манастиру у Орловској губернији. Врло дуго времена та икона је била запостављена. Стајала је међу другим старим иконама у капели код манастирских врата и до тог времена потамнела и била покривена прашином да није било могуће прочитати на њој натпис.

У лето 1844. године, дошла је у Ордин у манастир жена трговца Почепина са двогодишњим сином који је имао тешку падавицу која није могла бити излечена никаквим мрдикаментима и замолила да се отслучи молебан пред иконом Споручница грешних (посредница за грешнике) која се налазила у капели. Кад су молебан отслужили оздравио је болесни Почепинин син. После тога икона Богоматере је била пренесена у манастир и постављена на почасно место у цркви. Ускоро су се почела од ње дешавати и друга чудесна знамења, да се икона Николо - Одрдинског манастира прославила чудотворством.

Године 1846. јеромонах Ордино манастира био је послан у Москву да се тамо направи риза на чудотворној икони. Веома гостољубив по природи тог јеромонаха код себе прими потпуковник Д. Н. Бонческул. Из благодарности за гостопринство из Ордино манастира била му је послана верна копија чудотворне иконе попут оргиналне истих димензија. Дужине 10 вершков, ширине 8 вершков. Добијена икона била је постављена са другим иконама на домаћем иконостасу и према њој су се односили са неизрецивим страхопоштовање. Са свих страна су почели долазити болни. Молили се пред њом и добијали исцељење. Сви су могли приметити да од иконе сија необична светлост и капљице маслиновог уља којим су се мазали многи и оздрављали. А 30. маја 1848. године Бонческул је поклонио своју икону Споручницу грешних (посредницу за грешне) у његову Николајевску у Хамовнику цркву. Где је она била постављена на налоњ близу певнице. Ускоро у олтару те цркве се почела јављати необична светлост на горњем месту иза престола у виду јављања и исчезавања звезде што су многи видели кроз прозор на олтару. Истицање уља се продужило. Ћакон је стајао код иконе и брисао је памучном тканином и раздавао народу. На веће прослављање иконе Божије Матере Споручнице грешних (посредница за грешне) утицала су многа благодатназнамења која су се код ње јављала. Избављење од свирепе колере 1848. год. од жестоких напада и разних других болести.

Икона Божије Матере Споручница грешних, (посредница за грешне) остала је до овог времена у пређашњем облику не украшена ризом. Прича се да је онај који је поклонио икону Бонческул имао виђење да се ова икона не покрива оковом. Годишње празновање Божије Матере Споручница грешних (посредница за грешне) у Николо - Хамовическој цркви, врши се у недељу свих светих а такође и 7. марта. Мештани и они који су долазили тој цркви имемовали су се Споручница грешних (посредница за грешне).

Споручница грешних у Кјахти

Копија чудотворне иконе Споручница грешних (посредница за грешне) врло брзо се намножило по свој Русији. Цркве се украшавају тим иконама. Многи их дарују на благослов својим блиским у посебним приликама: Када шаљу дете у далеке крајеве, удају кћер или жене синове.

У фебруару 1854.год. је Д. Н. Бонческул, који је даровао своју икону Споручницу грешних у своју Николо - Хамовическу цркву у Москви, послао је другу исту у Кјахту, и поручио по Кхјатском трговцу да је преда Л. Т. Молчанову које да је однесе у Троицкосавски Тројицки сабор. Уз то је своју жељу изнео и у писму. - Било је много случајева, пише он, - које ум људски не може да схвати. Воља Господа Бога Живога врши се тамо где је њему драго. По тој несхватљивој за нас људе вољи, имао сам виђење у сну да пошаљем копију са чудотворне иконе Споручнице грешних (посредница за грешне) за ваш Тројицки сабор. Ја сам видео огњени стуб над тим храмом који се простирао од купола храма до неба и чуо сам глас од монаха који је стојао близу мене да икону Споручницу грешних (посредница за грешне) унесем у храм. Ја сам питао у који, и одговор је био - У свој Тројицни сабор -. Одмах после постављања иконе Споручнице грешних (посредница за грешне) почела су се од ње пројављивати чудеса, благодатна знамења. Осим необичног јављања, јединствене као појаве светлости, налек на кадило, која је озарила сабор, стално су се дешавала и сада се дешавају чудеса исцељења страдајућих и с вером прибегавајућих ка милосрђу Божијем. Хришћани и многобожци иза Бајкала и других удаљених крајева притичу у болести за помоћ Божијој Матери, и после помазањем уљем из кандила, задобијали су исцељење од недуга. иконе Споручнице грешних, врло су распрострањене иза Бајкала, како у црквама, тако и у домовима. До кинеске границе има много па чак у барељефу урађених икона у у капелама и домовима.

Из свих записа може се саставити цело сказаније о чудесима од иконе Божије матере Споручници грешних. То сказаније о чудесима од иконе Божије Матере, Споручници грешних. То сказаније под именом - Описивање чудеса и исцељења од иконе Божије Матере Споручнице грешних, која се налази у Кјахтинском градоначелству, у Троицкосавском сабору - Због тога се чува међу личним рукописима у сабору.

Такво обиље чудеса и доброчинстава Царице небеске иза Бајкала, изазвало је жељу да се направи храм Споручници грешних, на месту јављања толико благодатних знамења. Учинити то дело било је суђено добром и благочестивом градитељу цркве и мисије Ја. А. Немчинову. Његов син јединас Андреј био је врло тешко болестан. И после помаљањем јелејем из неугасивог кандила, које је горело пред иконом Споручнице у Сабору, добио је исцељење. Тада је Немчинов дао завет да ће направити капелу у сабору у име Споручнице грешних. Црквица Споручници грешних је дограђена на врху галерије Тројицког сабора. Икона Споручница је постављена између причвршћивача и суављена у бронзом и златом опточени кивот. Пред њим гори неугасиво кандило од чистог злата, ради велике љубави према овој икони, приложено од градита храма. Други храм у име Споручнице грешних саздан је у пустињској цркви Чикојског манастира која је основана тамошњим пустињаком Валаамом. Празновање иконе Споручнице грешних у Троицкосавском сабору осим у недељу свих светих врши се још и 7. марта и 29. маја. Занимљиво је име иконе Божије Матере Споручница грешних. Споручница или Поручитељица. Њено прослављање се врши од 1848. год. у Москви у то време је харала колера. У свирепој колери народ је видео ****** Божије за грехе људске. Показивали су је свакоме ко је тмолио за исцељење. Тада се прославља икона на којој су јасни натписи усрдне вере: - Ја сам посредница за грешне код Мога Сина -. Он ми је за њих дао руке да ја чујем њихову кривицу. Ми смо грешници неисплативи дужници пред Господом. А Матер ке Божија измолила код Сина особиту благодат да посредује за грешне. Од такве заступнице нема силније пред престолом Судије и Господа! Царице Небеска! Уразуми и помогни нам и изведи нас из греховне бездне.

Посредује при молитви за опроштење грехова.
 

Фреска Пресвете Богородице, манастир Високи Дечани 14. век




lozanemanjica.jpg

Лоза Немањића, фреска, манастир Дечани

*************************************************************************************


stefannemanja.jpg



СТЕФАН НЕМАЊА

(1166-1196)Стефан Немања је син кнеза Завида рођен у Дукљи на Морачи, Рашка (данас Црна Гора). Немања је оснивач ''светородне династије Немањића'' која је владала Србијом преко двестотине година. У том раздобљу Србија је прешла пут од мале расцепкане кнежевине до царевине и најмоћније земље на Балкану. Стефан Немања је подигао многе манастире, а најпознатији су му Студеница и Хиландар. Наклоност и љубав према градњи манастира карактерише све владаре лозе Немањића. Манастири су постали не само њихове задужбине, већ и нека врста ''личне карте'' знак индивидуалитета и својеврсни расадници културе, просвете и православља. Власт је пренео на сина Стефана, замонашио се и као монах Симеон умро је у Хиландару.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top