Pikteta.
– Kelti su – zapisao je ovaj anticki istorik – ziveli juzno i jugozapadno od Karpata od petog milenijuma pre nase ere. Nas znameniti profesor Milan Budimir, kad govori o Pelazgima, onda kazuje i o Dardancima. A ja sam ih identifikovala tokom tridesetogodisnjeg istrazivanja kao Kelte. Jer dar znaci – hrast, a dan – covek. Rec je, znaci, o ljudima-hrastovima, starim Srbima koji su takodje verovali u ovo biblijsko drvo. Cak i Homer, za kojeg smelo tvrdim da je tek priuceni Grk, i da je njegovo keltsko ime Omerain, sto znaci autor epa o propasti jednog plemena, u "Ilijadi" kaze kako su Dardanci s Hektorom na celu, posavsi u borbu s Ahajcima, Grcima, "zastali pored onog hrastadara, da se Bogu pomole".
Dardanci nisu verovali u Zevsa, nego u Dodonu, keltsku boginju. I bili su tu pre samih Grka. Dardan, sin Ilijin, ili Ilirin, praotac je, dakle, Heta, Geta i Kelta, to jest svih Srba.
"KIFELI, KIFELI..."
Da ima neke tajne veze izmedju Srba i Kelta, slutila je Ranka Kuic jos kao mlada devojka. Rodom iz Hercegovine, s neskrivenim zanosom prihvatila je hipotezu dr Salinasa Prajsa da je bas tu, u njenom zavicaju, bila Homerova Troja. U to ce je uveriti dvocrt reka iz "Ilijade". Onda ce se setiti svog djakovanja u Sarajevu i seljacica s Romanije koji su, igrajuci se "suge", valjda, vikali: "Kifeli, kifeli!"
Kao student anglistike otisla je na letnji kurs istorije keltskog jezika u Aber Stritu i tada je, odusevljena slicnoscu mentaliteta, obicaja, gostoprimljivoscu, slobodarstvom, dusevnom anarhijom i raspojasanoscu svojstvenom njenom narodu, sama sebi priznala: "Kao da sam u svojoj domovini. Velsani su mi braca po krvi. Mora biti da i ja imam keltske srzi."
Tog leta je najzad saznala da ono decje "kifeli" na keltskom jeziku znaci "bezi, spasavaj se" da te neko ne dodirne. Bio je to pocetak odiseje jednog lingviste koji traga za korenima svoga bica. Na tom putu je sastavila mali velsko-srpski leksikon u kojem je identifikovano najmanje 600 reci sa istovetnim znacenjem na oba jezika.
– Da bih pronasla keltske nastavke za reke, konsultovala sam tacno sto knjiga. Nema sumnje, mnoge nase vode nose imena starih keltskih boginja, ili su sinonimi opisa njihovog toka. Brka je – izdasna, Gacka je – ona koja siklja, Krka je ta koja lomi sve pred sobom, a Raska je reka sa planinskih ispasa. Buna je bucna i krvava, Bosna kao na ispruzenom dlanu, Korana je vrtlozna, Una je ona koja utice, Zrmanja je granicna, a Mirna primorska reka.
A zatim...
Bojana je boginja vode, (O Bojani smo već diskutovali, interesantno je
spomenuti mesto Bojana pored Sofije (Serbike) koje je već postalo prigradsko naselje (jugozapadno). op. domatrios) Ibar voda sa skrivenog mesta, Kolubara je kravlja reka uz leskovu sumu, Jadar voda sa planinskog vrha. Tara je irska boginja (ali i sediste irskih bogova), sa znacenjem – gromoglasna reka.
Za Moracu su stari Kelti govorili da je reka koja sebe otpola jede, a otpola sebe daje. Moraca je stvarno ponornica. I Morava je uistinu cudljiva i razigrana, bas kao sto Nisava "nije njihova", izvire negde u Bugarskoj, bar po sadasnjim mapama. Sava je takodje keltska boginja vode i nasa zila kucavica. Tamnava isto tako nosi ime po keltskom bozanstvu i znaci – divlji gospodar vode. Drina je silna, sa slapovima, a Lim je kopljasta reka.
– Kad je akademik Dragoslav Srejovic kopao uz Dunav, trazeci neki novi Lepenski vir, rekoh mu: kopaj u Kladovu. Jedini put me je poslusao i otkrio veliko keltsko groblje. Jer, Kladovo na keltskom znaci groblje. Bas kao sto je Kopaonik doslovno – gospodar bakra, a Djevdjelija – gvozdja, ili Arilje – mesto livada, a Kom – vrh – govori dr Ranka Kuic.
Ili kao sto je Risan – tvrdjava na moru, a Budva – poplavljen grad. Znalci istorije ce znati da je tako bivalo. I da je Negotin – tvrdjava ratnog pohoda a Paracin – trajna, otporna kula. Surcin je – lenji, Tutin – cisti, Vatin – pobedjeni, Pristina – cenjeni, a Varadin – grad hrastova.
VEROVALI U ISTO BOZANSTVO
– Svi nazivi reka, planina, jezera, mesta koji sadrze sufikse din, dun, tin, tun odreda su keltskog porekla. Dakle i Apatin, i Batin, i Kovin (sto, uzgred, znaci grad kuge) ili Cokordin – grad u mocvari, i Knin, i Vitina, i Sutina. Tako je Banat predeo koji se pruza prema bregovima, Banija oblast koja se siri prema planinama, a Baranja je bogata helbom! Divcibare bukvalno znace vrh sa barom, a Durmitor mesto povezano s vodom. Onaj ko iole zna domacu pozitivnu geografiju spoznace da je sve to bas tako i danas kao i onda kad su Kelti ovde bivali, pre no sto su na Britanska ostrva otplovili.
Neki stari spisi, pretoceni u legendu, vele da je prilikom jednog "serbijskog" iskrcavanja na Britanska ostrva, Enejev praunuk Brut Trojanac stigao do Albiona 1103. godine, te da su po njemu Britanci dobili ime. Brut je na Temzi podigao grad pod imenom Nova Troja. Drugi, pak, vodja Britanaca u ratu s Rimljanima, po imenu Lud, podize nove bedeme oko grada i krsti ga Kar-Lud. Kako to bi tvrdjava-dun, nastade London. Veliki engleski pesnik Milton valjda je stoga i pevao: "O, grade, osnovan rukama Dardanaca". Samo sto ne rece Serba i ne dovede u vezu Temzu, tada Tamezis, sa danasnjim srpskim rekama Tamis i Tamnava, buduci da sva ta imena poticu od "serbsko-keltskog" bozanstva voda, mora i reka.
– Uistinu, i mi i oni imamo imena Tamar i Tamara, kao i Tamuz i Tamiza. Ne znam bas da li Mokrin u Velsu neguje borbu guskova, sto bi rekao Rasa Popov, ali sam sigurna da Mokrinci i ovde i tamo podjednako vole svinjetinu, jer Mokrin je, zapravo, tvrdjava prasadi, kao sto je Duvno, kakve li zlehude koincidencije – sediste zlog boga. Gabr je na keltskom – koza. I na nasoj i na velskoj karti naci cete bar petnaestak geografskih pojmova s tim korenom.
I mi, i oni, imamo gazdu i guju, dakle, gospodara i zmiju otrovnicu, i Ljig kao pacovsku reku. Kod nas je Drim, kod njih Drem, kod nas je Zvecan, kod njih Vecan, mi imamo Bojanu, oni Bojan, kod nas tece Tisa, kod njih Tuesen. Lab je isto sto i reka, Bol je Stomak, mul je mulj, Istra je poluostrvo.
– Vid je bog. Vrhovno keltsko bozanstvo zove se Tovid, a staroslovensko Svetovid. Za neverne Tome i to je dosta – kaze dr Ranka Kuic. – Da ima vise pisanih spomenika to bi se, naravno, lakse dokazalo. Nazalost, Kelti nisu imali svoje pismo. Zapise su ostavljali kako je ko stigao.
TAJNA SPOMENIKA U PRIZRENU
O tome svedoci i otkrice prizrenske visejezicne trodelne nekropole, stare najmanje 2.000 godina.
– Nedavno, kad se nabujala prizrenska reka Bistrica vratila u svoje korito, na njenoj obali je ostao trodelni kameni spomenik, kasnije prenet u prizrenski muzej. Nisam arheolog, ali me je spomenik zainteresovao zbog njegove jezicke strane. Odmah mi je palo u oci da je tu rec o vulgarnom latinskom, zatim o hebrejskom i verovatno o nekim drevnim keltskim toponimima. Tokom analize odusevio me i zacudio podatak da se na trecem delu nekropole, u drugom redu, nalazi latinicom uklesana stara srpska rec praotcem koja poblize objasnjava vlastitu imenicu Aron. I jedna i druga znace praotac. Rekoh: to je jedina slovenska, srpska rec, imenica, koja tu stoji oko 2.000 godina a mi smo mislili, jer su nas tako istoricari germanofili ucili, da su nam preci s Karpata sisli u sedmom veku i da smo se opismenili tek kad su nam u pohode dosli Moravci Cirilo i Metodije!
Da li je to, zaista, prva srpska rec zabelezena na tlu danasnjeg Prizrena? Kada su Srbi prvi put bili u nasoj danasnjoj, a mozda i davnasnjoj zemlji? Da li su Kelti stvarno Serbi? Najnovija istrazivanja sve vise pomeraju unatrag u vremenu njihovo, to jest nase prisustvo u ovom kraju sveta. Dr Ranka Kuic je to nase obitavanje pod ovom kapom nebeskom otkrila vise puta u tesnoj vezi sa boravkom kelta u nasim krajevima.
Bilo kako bilo, ostaje cinjenica: prva srpska rec na nasoj teritoriji javlja se, uklesana na kamenu, izmedju prvog i treceg veka nove ere, i to u vreme kad je grad Prizren ocigledno cvetao, noseci slovenski, srpski naziv, od glagola koji znaci "gledati, zreti, prozreti", a koji je istog znacenja kao i sa njim povezan Mizurn, sto na keltskom biva "zenica oka, gledati". To je vec vise od paralele izmedju keltskog i srpskog jezika i kulture.
(Radoica Momčilović)
by domatrios, sa jednog drugog foruma!
