eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
ХРВАТСКО ПИСМО ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ
Елем, када је 1868. године кнез Михаило Обреновић усвојио "Вукову реформу", "Вукова ћирилица" је лагано почела да мења српску ћирилицу у државним и научним установама, школама, итд. Хрватска латиница је још била далеко од Србије, али је пропаганда о једном народу и једном језику са два имена лагано чинила своје. Она ће довести до једног од најтрагичнијих догађаја у читавој српској историји - до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године.
Па ипак, хрватска латиница није дошла у Србију тог 1. децембра, већ три године раније, иза аустроугарских топова. Наиме, када су крајем 1915. године окупирали Краљевину Србију, Аустроугари су за службено писмо у нашој земљи прогласили - хрватску латиницу. По ослобођењу и уједињењу са "браћом" ступио је на снагу "Бечки договор" из 1850. године. У службену употребу уведена су два писма. "Вукова ћирилица", која је сада сматрана српским писмом, а не полулатиницом, била је прво српско а друго хрватско писмо, док је хрватска латиница важила као прво хрватско и друго српско писмо. На српској страни, и у најзабаченијим местима натписи на железничким станицама исписани су на оба писма. Следећи Вука Караџића и његове прве присталице, Срби су у односима са Хрватима користили хрватско писмо, док су Хрвати и даље користили само своје писмо. У Београду се по први пут појављују књиге на хрватском писму. :ак је и књига Драгише Васића "Деветсто трећа" објављена - на хрватском.
Неприметно, ђаво је долазио по своје.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
РАЗДВАЈАЊЕ ЈЕЗИКА И ПИСАМА 1992. ГОДИНЕ
Одмах по отцепљењу 1992. године Хрвати су и формално укинули термин "српскохрватски језик" и употребу два писма. У одговарајућим међународним установама, под ознаком ИСО\\ФДИС 12190, хрватски и српски језик заведени су као посебни језици. Истовремено, уз хрватски језик регистровано је једно писмо (хрватска латиница), а исто тако и уз српски језик (српска ћирилица, тј. "Вукова ћирилица"). О регистровању хрватског језика под именом "српски језик", наравно, није ни било речи, јер читав тај процес иде у супротном правцу - према истоку. Тако је по први пут у свету језик једног народа (српског) регистрован под именом другог народа (хрватског). Чест је случај да један народ користи језик другог народа, као што Мексиканци користе шпански језик, Бразилци португалски, Индијци енглески, итд, али у у сваком од тих случајева језици су задржали своја имена, тј. нико није преузетом језику дао име према имену свога народа.
Међутим, у Србији се десило нешто чудно. Деоби писама није дат никакав значај, толико да ни јавност о томе није обавештена. Уместо да хрватска латиница у Србији потпуно нестане, као што је у Хрватској нестала српска ћирилица - она се још више употребљавала.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
ЈЕДАН ЈЕЗИК - ЈЕДНО ПИСМО
Као што смо видели, Срби који пишу латиницом нису ни свесни да пишу - хрватским писмом. Објективно, нема сумње да је реч о хрватској латиници. Направили су је Хрвати тридесетих година 19. века, од тада је непрекидно користе као своје службено писмо, да би је, најзад, 1992. године заштитили под својим именом. Од времена Људевита Гаја хрватска латиница променила се само утолико што је сем назива "гајевица" добила још један -
"усташица".
У свету нема народа који користи два писма. Историја бележи само два таква случаја. Средином 19. века Румуни су напоредо користили српску ћирилицу и своју, управо створену, латиницу, а исто тако су и Турци почетком 20. века истовремено користили арапско писмо и своје, тек створено, латинско. У оба случаја, коришћење два писма било је привремено, до потпуног преласка на ново. Зато је јасно да је и данашње стање у Србији и Републици Српској само привремено: у догледној будућности једно од два писма у Србији и Републици Српској престаће да се користи - или српска ћирилица, или хрватска латиница.
Како сада ствари стоје, сви су изгледи да ће у Србији и Републици Српској бити избачена из употребе српска ћирилица. То нам казује статистички тренд: од када је Вук Караџић 1850. године увео хрватско писмо међу Србе, Срби њиме пишу све више, док својим писмом, истовремено, пишу све мање. Постоји само један начин да се сачува српско писмо: државним декретом, односно доношењем закона да се српски језик има писати само српским писмом, као што је то случај и са дословце свим другим језицима на свету (један језик - једно писмо; такође: један језик - један дијалект). Управо прошле године такав закон је изгласала руска Дума, поводом учестале појаве да националне мањине руски језик пишу латиницом. Разуме се, националне мањине у својим језицима треба да користе своја писма.
цитати:
Милослав Самарџић
Елем, када је 1868. године кнез Михаило Обреновић усвојио "Вукову реформу", "Вукова ћирилица" је лагано почела да мења српску ћирилицу у државним и научним установама, школама, итд. Хрватска латиница је још била далеко од Србије, али је пропаганда о једном народу и једном језику са два имена лагано чинила своје. Она ће довести до једног од најтрагичнијих догађаја у читавој српској историји - до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године.
Па ипак, хрватска латиница није дошла у Србију тог 1. децембра, већ три године раније, иза аустроугарских топова. Наиме, када су крајем 1915. године окупирали Краљевину Србију, Аустроугари су за службено писмо у нашој земљи прогласили - хрватску латиницу. По ослобођењу и уједињењу са "браћом" ступио је на снагу "Бечки договор" из 1850. године. У службену употребу уведена су два писма. "Вукова ћирилица", која је сада сматрана српским писмом, а не полулатиницом, била је прво српско а друго хрватско писмо, док је хрватска латиница важила као прво хрватско и друго српско писмо. На српској страни, и у најзабаченијим местима натписи на железничким станицама исписани су на оба писма. Следећи Вука Караџића и његове прве присталице, Срби су у односима са Хрватима користили хрватско писмо, док су Хрвати и даље користили само своје писмо. У Београду се по први пут појављују књиге на хрватском писму. :ак је и књига Драгише Васића "Деветсто трећа" објављена - на хрватском.
Неприметно, ђаво је долазио по своје.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
РАЗДВАЈАЊЕ ЈЕЗИКА И ПИСАМА 1992. ГОДИНЕ
Одмах по отцепљењу 1992. године Хрвати су и формално укинули термин "српскохрватски језик" и употребу два писма. У одговарајућим међународним установама, под ознаком ИСО\\ФДИС 12190, хрватски и српски језик заведени су као посебни језици. Истовремено, уз хрватски језик регистровано је једно писмо (хрватска латиница), а исто тако и уз српски језик (српска ћирилица, тј. "Вукова ћирилица"). О регистровању хрватског језика под именом "српски језик", наравно, није ни било речи, јер читав тај процес иде у супротном правцу - према истоку. Тако је по први пут у свету језик једног народа (српског) регистрован под именом другог народа (хрватског). Чест је случај да један народ користи језик другог народа, као што Мексиканци користе шпански језик, Бразилци португалски, Индијци енглески, итд, али у у сваком од тих случајева језици су задржали своја имена, тј. нико није преузетом језику дао име према имену свога народа.
Међутим, у Србији се десило нешто чудно. Деоби писама није дат никакав значај, толико да ни јавност о томе није обавештена. Уместо да хрватска латиница у Србији потпуно нестане, као што је у Хрватској нестала српска ћирилица - она се још више употребљавала.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
ЈЕДАН ЈЕЗИК - ЈЕДНО ПИСМО
Као што смо видели, Срби који пишу латиницом нису ни свесни да пишу - хрватским писмом. Објективно, нема сумње да је реч о хрватској латиници. Направили су је Хрвати тридесетих година 19. века, од тада је непрекидно користе као своје службено писмо, да би је, најзад, 1992. године заштитили под својим именом. Од времена Људевита Гаја хрватска латиница променила се само утолико што је сем назива "гајевица" добила још један -
"усташица".
У свету нема народа који користи два писма. Историја бележи само два таква случаја. Средином 19. века Румуни су напоредо користили српску ћирилицу и своју, управо створену, латиницу, а исто тако су и Турци почетком 20. века истовремено користили арапско писмо и своје, тек створено, латинско. У оба случаја, коришћење два писма било је привремено, до потпуног преласка на ново. Зато је јасно да је и данашње стање у Србији и Републици Српској само привремено: у догледној будућности једно од два писма у Србији и Републици Српској престаће да се користи - или српска ћирилица, или хрватска латиница.
Како сада ствари стоје, сви су изгледи да ће у Србији и Републици Српској бити избачена из употребе српска ћирилица. То нам казује статистички тренд: од када је Вук Караџић 1850. године увео хрватско писмо међу Србе, Срби њиме пишу све више, док својим писмом, истовремено, пишу све мање. Постоји само један начин да се сачува српско писмо: државним декретом, односно доношењем закона да се српски језик има писати само српским писмом, као што је то случај и са дословце свим другим језицима на свету (један језик - једно писмо; такође: један језик - један дијалект). Управо прошле године такав закон је изгласала руска Дума, поводом учестале појаве да националне мањине руски језик пишу латиницом. Разуме се, националне мањине у својим језицима треба да користе своја писма.
цитати:
Милослав Самарџић
a od svih cirilizatora su mi najbolji oni pacenici sto su u ratu sa glasovnim promenama , a na sva zvona brane srpski (pardon srBski ) jezik i pismo 
