*pustinjakinja
Buduća legenda
- Poruka
- 35.696
Poezija raspoloženja....
- Začetnik teme Novcic_u_fontani
- Datum pokretanja
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.845
- Poruka
- 11.910
*pustinjakinja
Buduća legenda
- Poruka
- 35.696
*pustinjakinja
Buduća legenda
- Poruka
- 35.696
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 104.219
- Poruka
- 23.809
S tobom bez tebe - Aleksandar Tišma
Prazan je dan
kada te ne vidim
a pun je srama i kajanja
kad dodješ
ali nisi sama.
Tada ne umem da te gledam
i čini mi se da sam ravnodušan
prema tvojoj plavoj kresti
i vlažnoj nagoti očiju
prema kopčama tvoje haljine
koje te otvaraju kao školjku
od vrata do nespokojnog stegna.
Zaključujem da govoriš previše
da se previše krećeš-okrećeš
bez potrebe - čemu? -
kad znam da posle toga nećeš
ni sa kim poći u zagrljaj
koji te opravdava.
Puštam te da me napuštaš
puštam te daleko-daleko od sebe
niz pučinu ulice
gde se tvoj hod vijori
kao plamen ili kao katarka.
Prosto stanem
mirno zaostanem
i kad skreneš s pravca mog pogleda
ne osvrćem se za tobom više
nego za onom tamo ženom u žutoj suknji
koja zemlji nogama maše.
Ja se samo stidim i kajem
što sam proveo dan tako pogrešan
i slušam smrt kako broji prestupe naše.
Prazan je dan
kada te ne vidim
a pun je srama i kajanja
kad dodješ
ali nisi sama.
Tada ne umem da te gledam
i čini mi se da sam ravnodušan
prema tvojoj plavoj kresti
i vlažnoj nagoti očiju
prema kopčama tvoje haljine
koje te otvaraju kao školjku
od vrata do nespokojnog stegna.
Zaključujem da govoriš previše
da se previše krećeš-okrećeš
bez potrebe - čemu? -
kad znam da posle toga nećeš
ni sa kim poći u zagrljaj
koji te opravdava.
Puštam te da me napuštaš
puštam te daleko-daleko od sebe
niz pučinu ulice
gde se tvoj hod vijori
kao plamen ili kao katarka.
Prosto stanem
mirno zaostanem
i kad skreneš s pravca mog pogleda
ne osvrćem se za tobom više
nego za onom tamo ženom u žutoj suknji
koja zemlji nogama maše.
Ja se samo stidim i kajem
što sam proveo dan tako pogrešan
i slušam smrt kako broji prestupe naše.
Lovesiv
Poznat
- Poruka
- 8.326
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
Septembar
Stanimo malo, pesmo.
Jesmo li živeli, jesmo?
Ti si najlepše sate — jablani kada se zlate,
u lakoj magli, peni —
odnela tužno meni.
Stevan Raičković
Stanimo malo, pesmo.
Jesmo li živeli, jesmo?
Ti si najlepše sate — jablani kada se zlate,
u lakoj magli, peni —
odnela tužno meni.
Stevan Raičković
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
Više te ne volim
Više te ne volim…Da, banalnog li kraja.
Banalan je k'o život, banalan ko smrt.
Pokidaću tu žicu romanse očaja,
polomiću gitaru – čemu savez krt!
Samo naš pas, čupavko naš da shvati neće
zašto ti mudruješ i zašto sam ja nem.
Iz moje sobe – odmah tvojoj dveri kreće,
od tebe, opet, – on skače na moju dver.
Može se skrenuti od raspinjanja stalnog…
Sentimentalna kuco, još si zelen, znaj.
Ja neću da padnem na tu sentimentalnost.
Da muke produžujem – i odlažem kraj.
Sentimentalnost nije slabost – nego zločin,
kad smekšaš opet ko u zaručenja čas,
i probaš, stenjući, predstavu da počneš
koja se zove tupavo „Ljubavi spas“.
Jevgenij Jevtušenko
Više te ne volim…Da, banalnog li kraja.
Banalan je k'o život, banalan ko smrt.
Pokidaću tu žicu romanse očaja,
polomiću gitaru – čemu savez krt!
Samo naš pas, čupavko naš da shvati neće
zašto ti mudruješ i zašto sam ja nem.
Iz moje sobe – odmah tvojoj dveri kreće,
od tebe, opet, – on skače na moju dver.
Može se skrenuti od raspinjanja stalnog…
Sentimentalna kuco, još si zelen, znaj.
Ja neću da padnem na tu sentimentalnost.
Da muke produžujem – i odlažem kraj.
Sentimentalnost nije slabost – nego zločin,
kad smekšaš opet ko u zaručenja čas,
i probaš, stenjući, predstavu da počneš
koja se zove tupavo „Ljubavi spas“.
Jevgenij Jevtušenko
Lovesiv
Poznat
- Poruka
- 8.326
Lovesiv
Poznat
- Poruka
- 8.326
- Poruka
- 23.809
Kada na skup tihih misli prizovem sećanje na prošle stvari,
uzdišem zbog mnogih stvari koje sam tražio
i sa starim bolovima opet tugujem za dragocenim vremenom
koje sam uzalud trošio.
Onda mogu da ovlažim oko, nenaviklo suzi,
za dragim prijateljem skrivenim u večitoj noći smrti,
i ponovo oplakujem davno prigušen ljubavni jad.
Onda mogu da patim zbog prošlih patnji,
i da setno od jada do jada zbrajam tužni način već ožaljenih žalosti,
koji ponovo plaćam kao da ga nisam ranije platio.
Ali ako za trenutak pomislim na tebe, dragi prijatelju,
svi gubici se nadoknađuju, a sve tuge prestaju.
William Shakespeare XXX sonnet
uzdišem zbog mnogih stvari koje sam tražio
i sa starim bolovima opet tugujem za dragocenim vremenom
koje sam uzalud trošio.
Onda mogu da ovlažim oko, nenaviklo suzi,
za dragim prijateljem skrivenim u večitoj noći smrti,
i ponovo oplakujem davno prigušen ljubavni jad.
Onda mogu da patim zbog prošlih patnji,
i da setno od jada do jada zbrajam tužni način već ožaljenih žalosti,
koji ponovo plaćam kao da ga nisam ranije platio.
Ali ako za trenutak pomislim na tebe, dragi prijatelju,
svi gubici se nadoknađuju, a sve tuge prestaju.
William Shakespeare XXX sonnet
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
Prostor koji ničim ne podseća na sebe,
pticama pomeran, vetrovima sličan,
sam u sebi, sam za sebe, ničemu vičan
večiti početak užasan, bez potrebe.
Prostor jezikom trajanja prepričan
i pretvoren u večnost koja nikom ne treba,
večnost za prokletstvo, koje budno treba
pod svežom humkom plen svoj nepomičan.
Zaboravimo mračno poverenje
sebe sa sobom, u strašno podozrenje
prostori se ruše i crna nailazi plima.
U škrtosti tišine bez sebe i imetka
mi smo poslednji zatočnici početka
pod kamenom što ime ima.
Branko Miljković
pticama pomeran, vetrovima sličan,
sam u sebi, sam za sebe, ničemu vičan
večiti početak užasan, bez potrebe.
Prostor jezikom trajanja prepričan
i pretvoren u večnost koja nikom ne treba,
večnost za prokletstvo, koje budno treba
pod svežom humkom plen svoj nepomičan.
Zaboravimo mračno poverenje
sebe sa sobom, u strašno podozrenje
prostori se ruše i crna nailazi plima.
U škrtosti tišine bez sebe i imetka
mi smo poslednji zatočnici početka
pod kamenom što ime ima.
Branko Miljković
- Poruka
- 11.910
VOLIM KAD SI MIRNA
Volim kad si mirna: kao da si odsutna,
kao da me čuješ izdaleka a moj glas te ne dotiče.
Čini se kao da su ti oči otrčale
i izgleda kao da ti je poljubac zapečatio usta.
Kao što su sve stvari ispunjene mojom dušom
izlaziš iz stvari, ispunjena mojom dušom.
Ti si poput moje duše, leptir sna,
i ti si poput reči Melanholija.
Volim kad miruješ, i činiš se daleko.
Čini se kao da kukaš, leptir guguće poput goluba.
I čuješ me izdaleka, a moj glas ti ne dopire:
Dozvoli mi da i dalje budem u tvojoj tišini.
I dozvoli mi da razgovaram sa tobom tvojom tišinom
koja svetli poput lampe, jednostavna poput prstena.
Ti si poput noći sa svojom tišinom i konstalacijama.
Tvoja tišina je kao zvezda, tako udaljena i iskrena.
Volim da budeš mirna: kao da si odsutna,
daleka i puna tuge kao da si umrla.
Tada je dovoljna samo jedna reč, jedan osmeh.
I srećan sam, srećan što to nije istina.
Pablo Neruda
Volim kad si mirna: kao da si odsutna,
kao da me čuješ izdaleka a moj glas te ne dotiče.
Čini se kao da su ti oči otrčale
i izgleda kao da ti je poljubac zapečatio usta.
Kao što su sve stvari ispunjene mojom dušom
izlaziš iz stvari, ispunjena mojom dušom.
Ti si poput moje duše, leptir sna,
i ti si poput reči Melanholija.
Volim kad miruješ, i činiš se daleko.
Čini se kao da kukaš, leptir guguće poput goluba.
I čuješ me izdaleka, a moj glas ti ne dopire:
Dozvoli mi da i dalje budem u tvojoj tišini.
I dozvoli mi da razgovaram sa tobom tvojom tišinom
koja svetli poput lampe, jednostavna poput prstena.
Ti si poput noći sa svojom tišinom i konstalacijama.
Tvoja tišina je kao zvezda, tako udaljena i iskrena.
Volim da budeš mirna: kao da si odsutna,
daleka i puna tuge kao da si umrla.
Tada je dovoljna samo jedna reč, jedan osmeh.
I srećan sam, srećan što to nije istina.
Pablo Neruda
- Poruka
- 11.910
"Ko poznaje zvijezde
zna kada smo melanholični
tu je "naša" zvijezda,
koja je najsjajnija,
da nas utješi..
Ona sija jače za nas koji je gledamo,
Slušamo je i pričamo sa njom.
Ponekad nam se nasmiješi,
ako znamo kako je dočekati u našim srcima. "
Augustine Degas
zna kada smo melanholični
tu je "naša" zvijezda,
koja je najsjajnija,
da nas utješi..
Ona sija jače za nas koji je gledamo,
Slušamo je i pričamo sa njom.
Ponekad nam se nasmiješi,
ako znamo kako je dočekati u našim srcima. "
Augustine Degas
- Poruka
- 11.910
Ja uvijek sakrijem po neki sunčev zrak u očima
Za dana kada crni oblaci nadođu
I uvijek napunim srce ljubavlju za onda kada dalje moram sama ...
Moji su džepovi puni snova, malo upornosti i odlučnosti
da uvijek u dan krenem jača i nova
A tu je i čarobna olovka,
nosim je sa mnom oko vrata
moj čarobni štapić za dan
spustim je u njedra, ne pokazujem svima
nacrtam sebi ružičasti osmijeh,
tvrdoglavo životu prkosim
i niko ne zna šta u srcu nosim...
-žac-*
Za dana kada crni oblaci nadođu
I uvijek napunim srce ljubavlju za onda kada dalje moram sama ...
Moji su džepovi puni snova, malo upornosti i odlučnosti
da uvijek u dan krenem jača i nova
A tu je i čarobna olovka,
nosim je sa mnom oko vrata
moj čarobni štapić za dan
spustim je u njedra, ne pokazujem svima
nacrtam sebi ružičasti osmijeh,
tvrdoglavo životu prkosim
i niko ne zna šta u srcu nosim...
-žac-*
- Poruka
- 11.910
DOVOLJNO ZA SRECU
Za srecu moju
dovoljno je malo.
Jedan tvoj pogled,
pa da procvetam,
jedan tvoj osmeh,
pa da poletim,
visoko, visoko,
cak do neba.
Jedan tvoj pogled,
blagi pogled,
jedan tvoj osmeh,
dragi osmeh,
pa da poletim,
da ti se predam.
V. Tiringer
Za srecu moju
dovoljno je malo.
Jedan tvoj pogled,
pa da procvetam,
jedan tvoj osmeh,
pa da poletim,
visoko, visoko,
cak do neba.
Jedan tvoj pogled,
blagi pogled,
jedan tvoj osmeh,
dragi osmeh,
pa da poletim,
da ti se predam.
V. Tiringer
- Poruka
- 11.910
PRVI GUTLJAJ JUTRA
Osjećaš li, najdraža moja,
kako se ova blažena noć
polako približava kraju,
a mi bez straha vodimo ljubav,
jer naši vrući dodiri
ne odlaze u zaborav.
Naša postelja, mila,
i dalje nijemo gori,
i poljupci što u nama sjaje,
ne žele nikamo otići.
Zato slobodno kucaj srcem,
i ne traži u osmjehu
škrte tragove sjetnih svitanja.
Nema više slijepe magle
i ne guši tvoj san.
Nikakva opora i hladna tuga
u tvoje zagrljaje neće ući.
Znam, teško je pronaći
tišinu u šuštanju lišća,
ali vjeruj svome tijelu,
duboko udahni zoru
i sa moga željenog tijela
ispij prve gutljaje jutra,
usne će ti napuniti suncem.
Raširi me pod sobom,
pod topla bedra smjesti,
u vlažne uzdahe primi.
Sa plavetnih visina
svojom mirnom dušom uzmi
i s njom me zauvijek veži.
Ne boj se, jedina moja,
samo se prepusti meni,
jer na tvojim obrazima
i poslije mjesečine postojim.
Zal Kopp
Osjećaš li, najdraža moja,
kako se ova blažena noć
polako približava kraju,
a mi bez straha vodimo ljubav,
jer naši vrući dodiri
ne odlaze u zaborav.
Naša postelja, mila,
i dalje nijemo gori,
i poljupci što u nama sjaje,
ne žele nikamo otići.
Zato slobodno kucaj srcem,
i ne traži u osmjehu
škrte tragove sjetnih svitanja.
Nema više slijepe magle
i ne guši tvoj san.
Nikakva opora i hladna tuga
u tvoje zagrljaje neće ući.
Znam, teško je pronaći
tišinu u šuštanju lišća,
ali vjeruj svome tijelu,
duboko udahni zoru
i sa moga željenog tijela
ispij prve gutljaje jutra,
usne će ti napuniti suncem.
Raširi me pod sobom,
pod topla bedra smjesti,
u vlažne uzdahe primi.
Sa plavetnih visina
svojom mirnom dušom uzmi
i s njom me zauvijek veži.
Ne boj se, jedina moja,
samo se prepusti meni,
jer na tvojim obrazima
i poslije mjesečine postojim.
Zal Kopp