Perfekcionizam

[gost 170870]

kao bolest, poremećaj?

 

[pura moca]

zavisi šta radiš
padobran mora da bude perfektno složen

 

[Borac za prava zivotinja]

... i gaće ispeglane.

Ali, govorimo li o opsesivno-kompulzivnom poremećaju?

Monk.

 

[gost 202584]

kao bolest, poremećaj?

тражимо боље јер не знамо добро.
тражимо од других јер је лако.
тражимо док се не нађемо.

 

[Lollol]

Zavisi, ako se recimo bavis stvaranjem bilo kog tipa normalno je da ces teziti perfekcionizmu, ali na kraju krajeva tragedija svakog perfekcioniste je u tome sto je taj perfekcionizam samo iluzija.

 

[marixa]

Perfekcionizam ako totalno ovlada čovekom mogao bi da predstavlja i veliki problem...perfekcionizam svaki pokušaj da se ide napred vraća čoveka unazad. Nekako mi se čini da bi perfekcionizam mogao da predstavlja i neko skriveno nezadovoljstvo u čoveku...možda i nije tako...to bi psiholozi bolje znali.

 

[OnlyYourShadow]

Ja sam perfekcionista.

Kako to ide?
Pa obično se u svemu takmičiš sa svojim prethodnim maksimumom. Bitno da ne stojiš u mestu, uvek sve što radiš, mora da ide uzlaznom putanjom, svaki put sve bolje i bolje. Ako ne ide, to ti stvara veliki pritisak, nisi zadovoljan nikako, bez obzira što si možda uspeo da savladaš prepreku. Činjenica je da nisi savladao prepreku onako dobro kako si zamislio.

Sad tu ima malo i primesa samokritičnosti i prevelike želje, ali u suštini - to je to. Kad imaš neki svoj standard, ispod kojeg ne smeš da padneš. Od ovih sporednih osobina zavisi da li ćeš taj standard dići, ali mislim da su perfekcionisti u isto vreme i jako ambiciozni i samokritični, tako da verovatno taj standar stalno raste.

 

[***Saint***]

Ja sam perfekcionista.

Kako to ide?
Pa obično se u svemu takmičiš sa svojim prethodnim maksimumom. Bitno da ne stojiš u mestu, uvek sve što radiš, mora da ide uzlaznom putanjom, svaki put sve bolje i bolje. Ako ne ide, to ti stvara veliki pritisak, nisi zadovoljan nikako, bez obzira što si možda uspeo da savladaš prepreku. Činjenica je da nisi savladao prepreku onako dobro kako si zamislio.

Sad tu ima malo i primesa samokritičnosti i prevelike želje, ali u suštini - to je to. Kad imaš neki svoj standard, ispod kojeg ne smeš da padneš. Od ovih sporednih osobina zavisi da li ćeš taj standard dići, ali mislim da su perfekcionisti u isto vreme i jako ambiciozni i samokritični, tako da verovatno taj standar stalno raste.

e ovo se meni desilo, a onda sam jednostavno odlepila i to se odrazilo na sve moguće aspekte mog funkcionisanja.

 

[tgdanijela]

kao bolest, poremećaj?

Ako bi ga posmatrali kao bolest, poremećaj, mogao bi predstavljati mehanizam ego odbrane koji pomaže potiskivanje .. tipa žene koja 'boluje od čistoće' , da bi ustvari zaboravila na recimo muža alkoholičara, porodične probleme i sl.

Iz fiziološkog ugla recimo kad slikaš sliku..neki pejzaž odstupanja od viđenog stimulišu volju, koncentraciju, te su veze na nivou oko-ruka maksimalno aktivirane .. teži se što boljem poklapanju realnosti sa naslikanim ..

Razlika je kako ego upotrebljava voljne radnje..za svjesno (suočavanje sa konfliktom) ili nesvjesno (isključivanje konfliktuoznih misli) razrješenje konflikta ..

 

[_nobody_]

Sad tu ima malo i primesa samokritičnosti i prevelike želje, ali u suštini - to je to. Kad imaš neki svoj standard, ispod kojeg ne smeš da padneš. Od ovih sporednih osobina zavisi da li ćeš taj standard dići, ali mislim da su perfekcionisti u isto vreme i jako ambiciozni i samokritični, tako da verovatno taj standard stalno raste.

Sve zavisi od referentne tacke... Sta je to u odnosu na sta trazimo od sebe perfekciju... Ponekad perfekcija moze da (za)smeta... Da postavi nerealne psiholoske zahteve tako da osoba koja potencira perfekcionizam moze warpovati Realnost... U negativnom smislu...

Uglavnom nisam perfekcionista, ali se trudim da imam visoke standarde... Standarde, prilagodljive trenutnim zahtevima sredine u kojoj se nalazim... A ako su standardi previsoki, moram da nagazim pedalu gasa... Sve dotle dok ne osetim da polako ugrozavam svoj psihofizicki integritet...

(zeznuto je ako si u toj igranci ucenjen, pa moras da budes perfekcionista iz nuzde...)

_nobody_

 

[­marlon]

ovo ko da neko gleda sta pisem na drugim forumima pa otvara iste teme ovde da bi kopiro napisato ... ili je sve jedna velika laz da ne postoji drugi vec samo jedan forum pa ko nasedne, nasedne.... aj' onda da budem kobajagi kao iznenadjen temom....



perfekcionizam i sex... kako se yebu pefekcionisti?

kada je neko svrhu i smisao svog zivota nasao u trazenju dlake u yayetu stila, nacina zivljenja, izgleda, zadovoljstva, posla onda mozemo sa pravom doticnog staviti pod psiholosku lupu normalnosti. osobina privrzenija muskarcima mada ni zene kada osete draz estetizovanog u svakodnevnim stvarima neki put ne ostaju nagluve jer je to toliko razlicito od njihove kakafone psihe pune kovitlaca iracionalnog. dakle kako se yebu perfekcionisti?

svaki perfekcionista tezi sofisticiranom, dubokom, neobicnom, nestandardnom, ezoterijskom, egoisticnom, ludacki kreativnom i intelektualno morbidnom. stvaralackom estetikom gradi oko najbanalnijih zivotnih stvari mit odnodno kult gde te sitnice poprimaju samo njima svojstven smisao upadljive egocentricnosti. biti obican je najveca kazna za perfekcionistu. dakle kako se yebu perfekcionisti?

ne yebu se uopste vec drkaju. drkaju do iznemoglosti pre svega sebe pa onda onoga ko se usudi da pita npr. a zasto tako a ne prostije? drkanje postepeno prelazi u sadizam najgore vrste koji vremenom poprimi isto tako sofisticirani nivo zastranjivanja. jedno od dela koje plasticno opisuje gradaciju seksualnog perfekcionizma koje od banalnog vremenom nagne u metafiziku smrti kao jedino iskrenog i pravog pobudjivaca svih nasih cula je 120 dana sodome markiza de sada.

da bi uzivali svim culima za neke je to jedino resenje posto perfekcionisti zivota nisu mladje osobe vec izdrkani fosili kojima se ne dize na prozaicne stvari. lecenje se svodi na vracanje necemu suprotnom i iskonskom a to moze biti samo cista emocija. apsolutna i najcistija forma nesavrsenosti u svoj svojoj jednostavnosti i iracionalnosti. kad nas ona obuzme nijedno perfekcionisticko ludilo nakaznog zanosa ne moze da pobudi libido kao najobicniji nevini poljubac. jos ako je po qurtzu onda mu nema ravna.....

 

[chinaski]

zavisi šta radiš
padobran mora da bude perfektno složen

... i gaće ispeglane.

Ali, govorimo li o opsesivno-kompulzivnom poremećaju?

Monk.

Ne znam sta je bio tacan smisao pokretanja teme, ali ova dva posta su ukazala na sustinu problema.

Sto se tice OKP, tj. "peglanja gaca", mislim da su u pitanju osobe kojima manjka samopouzdanje, koje nisu u stanju da do kraja prihvate svoju licnost i sopstveni zivot, osecaju kako je neophodno da budu savrseni kako bi ih drugi voleli i prihvatili. U nekoj fazi psiholoskog razvoja nisu uspeli da ostvare komromis izmedju realnosti i ideala. Zato sto su ideali bili previsoki. A mozda zato sto je ralnost bila isuvise teska za prihvatanje. Eto tako...

 

[Platin]

Po meni je perfekcionizam uvek nesto povezano sa poslom, radom. Moze da smeta ako pokusavamo da isteramo sve "do poslednje zapete" - ako to nije neophodno, ako se trenutno trazi brzina, otprilike "grubi radovi".
Naginjao sam perfekcionizmu ranije, prema sebi i prema okolini. Ajd' sto se ja i dan danas trudim da budem odgovoran, to je ok, ali je okolina vrlo lose podnela nametanje tako visokih standarda.
Mozda je resenje u imanju visokih standarda prema sebi (ali ne terati do besmisla), a okolini se prilagoditi. Pa ako se nesto desi, znamo da smo uradili sve sto je do nas i imamo pravo da to i branimo.