Paralela: Herkul Poaro - Šerlok Holms

Kad smo već kod toga... Volim Sherlocka kao lik, mada mi je većina Doyle-ovih knjiga onako, za osnovnu školu, da deca steknu elementarna znanja o whodunit. Što je svakako pohvalno i podržavam, mada i dalje mislim da je Brett celom fenomenu dao posebnu dimenziju koja je pomogla da isti bude i dan danas ovoliko zastupljen. Da nije bilo ekranizacija, šta znam, možda bi fandom bio manji.

Agatha mi je uvek bila jedan stepenik više, što se tiče karakterizacije likova i radnje.

Naravno, iz cele priče izuzimam The Hound of the Baskervilles. To je delo koje iskače iz celog Sherlockovog opusa, zaslužno.
 
Susan Sto Helit:
Naravno, iz cele priče izuzimam The Hound of the Baskervilles. To je delo koje iskače iz celog Sherlockovog opusa, zaslužno.
Kliknite za proširenje...
Има и онај роман где се део одвија у Америци, за време Дивљег Запада. И онда се Холмс приказује на крају и решава случај. Заборавих како се зове. Написао је и Дојл неке добре приче, не бих сад да идем у крајност и називам га слабим писцем.
 
Truman:
Да, Поаро стално спомиње своје пријатеље. Има их доста. Али и даље тврдим да Холмс има негативнији став о женама од Поароа.
Kliknite za proširenje...
Mislim da je nesto opstije kod njega, sto se jaca izrazava u pogledu na zene, pa samim tim ima i los stav prema zenama.

Holmsa ljudi ne interesuju, ako nisu povezani sa necim sto zeli da resi, kada resi, on ih samo zamoli da nestanu, slican je Majkroftu.
Zene ga jos manje interesuju, jer su emotivne, a on to ne razume. Cesto kaze, kako proceniti nekoga ko moze dici ogromnu buku oko snale. Irina je izuzetak, jer je inteligentna, uspela je da ga nadmudri, a on to postuje vise od svega.
 
Truman:
Има и онај роман где се део одвија у Америци, за време Дивљег Запада. И онда се Холмс приказује на крају и решава случај. Заборавих како се зове. Написао је и Дојл неке добре приче, не бих сад да идем у крајност и називам га слабим писцем.
Kliknite za proširenje...
A study in scarlet - Studija u purpurnom
 
pustos:
Ne znam da li je Agata vise puta koristila iste ideje, ali Dojl je vise puta obradio istu temu na dva nacina, malo bzv.
Red-headed League i Stockbroker's Clerk, A Case of Identity i Speckled Band i druge.
Kliknite za proširenje...
Кажу и да је Агата користила исте мотиве, али пошто читам њене књиге у великим размацима не могу да повежем. Има негде да се нађе на нету где се понавља.
 
Postoje pravila za pisanje whodunita. Možda vam zato Doylove i Agthine knjige liče. Kad smo već kod toga, i filmovi i serije se pridržavaju (više-manje) istih pravila.

Zato je Agatha izazvala toliku senzaciju i gnev kad je napisala Ubistvo Rogera Acroyda, jer je to bio presedan. Prekršila je jedno od osnovnih pravila whodunita, mada, kad se galama stišala, mnogi su kasnije preuzeli njenu ideju (nešto slično je, kasnije, uradila i u Večitoj noći) i danas se taj njen čin smatra revolucionarnim kad se tiče žanra.
 
Pravila su slična, ako ne i ista.

Koliko se sećam, jedno od osnovnih - ako ne i osnovno - jeste da, kao pisac, moraš dati čitaocu dovoljno podataka da on sam otkrije ubicu, bez da se eksplicitno razotkriješ. Kršenje pravila jeste kad čitaocu oduzmeš svaku takvu mogućnost, što je Agatha onomad uradila s Rogerom Acroydom. Danas je takav zaplet opšte mesto i svi bi rekli da su ga videli već sto puta, ali u ono vreme ona je bila prva. Napravila je takav zaplet da je čitaocu (ondašnjem) bilo faktički nemoguće da pretpostavi ko je ubica, a što je kršilo osnovno pravilo whodunita.

Međutim, bez obzira na to, meni su njihove knjige vrlo različite. Doyle se mnogo više koncentrisao na Sherlocka, nego na i jedan drugi lik, uključujući i Watsona. Većina likova u njegovim pričama je, što bi Američani rekli, cartoon. Ili po naški, kartonski likovi, bez mnogo dubine. Naravno, to nije uvek bilo tako, ali je maltene pravilo. Čak ni o najvažnijoj (ili jedinoj važnoj) ženi u Sherlockovom životu, Irene Adler, retko da se može šta reći, osim da je bila pametna i bivša ljubavnica princa izmišljene zemlje.

S druge strane, Agatha je mnogo više ulagala u likove, imala je način (i volju) da ih detaljnije prikaže, objasni im prošlost, karakter i motive. Ne uvek, naravno, ali po pravilu. Meni je to osnovna razlika između njih dvoje, jer se lakše ušemim u priču ako su mi karakteri životniji.
 
Poceo sam da slusam radio drame bazirane na knjigama Agate Kristi i u pojedinim momentima se vidi veliki uticaj Dojla na njen rad, tj. na razmisljanje kakav treba da bude najbolji detektiv na svetu, a ponekad obradi i celu pricu.
U prici Dama pod velom, pomalo parodijski, obradjuje temu ucene i detektiva koji postoje kriminalac, koju je Dojl obradio u prici Carls Avgust Milverton.

U Ubistvo u Orijent ekspresu ovako opisuje Poarov metod:
“Ah, mon cher!” M. Bouc’s voice became positively caressing. “I know your reputation. I know something of your methods. This is the ideal case for you. To look up the antecedents of all these people, to discover their bona fides—all that takes time and endless inconvenience. But have I not heard you say often that to solve a case a man has only to lie back in his chair and think? Do that. Interview the passengers on the train, view the body, examine what clues there are, and then—well, I have faith in you! I am assured that it is no idle boast of yours. Lie back and think—use (as I have heard you say so often) the little grey cells of the mind—and you will know!”
Kliknite za proširenje...
Kao da opisuje Majkrofta Holmsa.
 
Majkroft Holms u Brus-Partington planovi.
“Why do you not solve it yourself, Mycroft?You can see as far as I.”

“Possibly, Sherlock. But it is a question of getting details. Give me your details, and from an arm chair I will return you an excellent expert opinion. But to run here and run there, to cross-question railway guards, and lie on my face with a lens to my eye—it is not my metier.No, you are the one man who can clear the matter up. If you have a fancy to see your name in the next honours list—
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Agata Kristi o Serloku, ABC ubistva, pocetak 8. poglavlja:

“Mon ami, what will you? You fix upon me a look of dog-like devotion and demand of me a pronouncement à la Sherlock Holmes! Now for the truth—I do not know what the murderer looks like, nor where he lives, nor how to set hands upon him.”
“If only he had left some clue,” I murmured.
“Yes, the clue—it is always the clue that attracts you. Alas that he did not smoke the cigarette and leave the ash, and then step in it with a shoe that has nails of a curious pattern. No—he is not so obliging. But at least, my friend, you have the railway guide. The A B C, that is a clue for you!”
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top