За више информација погледајте Хрватска
Хрвати су словенски народ, који је током 7. века емигрирао из подручја данашње Галиције (западна Украјина и југоисточна Пољска), и настанили се на територију између реке Драве на северу и реке Цетине на југу. У исто време се на Балканско полуострво досељавају Срби. Хрватска је тада била под јаким утицајем Франачког царства. Од франачких мисионара Хрвати ће примити хришћанство и тако ући у сферу Западне цркве - римокатоличанства. Хрватском ће испрва управљати кнежеви, а од 925. године краљеви. За краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058-1074) биће на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу - Паганија, Травунија и Захумље (за чије становништво цар Константин Порфирогенит тврди да потиче од некрштених Срба). Након његове смрти долази да слабљења краљевине. Године 1097. краљ Петар ће погинути на Петровој Гори (до тада Гвозд) и долази до расула у држави. Агонију ће прекинути угарски краљ Коломан. Године 1102. Хрватска потпада под власт Мађара. Средином 15. века, Угарска је била угрожена од стране Отоманског царства што је довело до тога да Далмација постане део Венеције. Године 1526. дошло је битке на Мохачком пољу. Ту је погинуо угарски краљ Лудовик II. Тиме су без краља остале Угарска и земље које су биле за њу везане персоналном унијом, Чешка и Хрватска. Угарски престо ће преузети Фердинанд Хабзбуршки, чиме ће Хрватска прећи под власт Хазбуршке монархије; то су хрватски племићи прихватили на свом Сабору 1. јануара 1527. На територију Хабзбуршке монархије насељавали су се Срби који су били вољни да се боре против Турака. Тако је формирана Војна Крајина која ће допринети одбрани Монархије од Турака. Већина крајишких бораца биће православни Срби. Већ у 18. веку већи део Хрватске је ослобођен од Турске контроле. Истра, Далмација и Дубровник су постали део Хабзбуршке монархије између 1797. и 1815. Године 1867
a sad malo komaprativna metoda istorija srbije
Podataka o prvim vekovima boravka Srba i uopšte Slovena na Balkanskom poluostrvu gotovo i da nema. Sredinom IX veka Srbi predvođeni Vlastimirom (oko 850-862) i mnogobožačkim elementom u narodu podižu pobunu protiv Vizantije i stiču samostalnost. Na novu srpsku državu odmah su udarili Bugari, ali ih Srbi predvođeni prvo Vlastimirom, a kasnije i njegovim sinovima Mutimirom (862-891), Strojimirom i Gojnikom pobeđuju u dva rata. Tokom Mutimirove vladavine Srbi zvanično primaju hrišćanstvo između 870. i 874. godine. Mutimira nasleđuje Petar Gojniković(892-917), čiji vazal oblasni knez Zahumlja Mihajlo Višević pokušava početkom X veka da proširi srpske zemlje na Apeninsko poluostrvo. U prvoj polovini X veka vrhovni srpski arhonti pokušavaju da očuvaju svoju samostalnost u borbama Bugara i Vizantije oko prevlasti na poluostrvu. Bugarski car Simeon Veliki osvaja celo Balkansko poluostrvo,zauzevši 924. godine i srpske zemlje. Posle njegove smrti Časlav Klonimirović 931. godine ponovo obnavlja jedinstvenu srpsku državu koja nestaje njegovom pogibijom u sukobu sa Mađarima oko 960. godine.
Novo središte srpske nezavisnosti krajem X i tokom XI veka postaje Zeta, pod Jovanom Vladimirom (oko 995-1015) koji je bio Samuilov (976-1014) zet i vazal, a potom i pod Stefanom Vojislavom (1038-1050). Vojislavov naslednik Mihajlo(1050-1081) uzdiže Zetu na rang kraljevine i ona 1077. godine postaje prva srpska kraljevina. Posle smrti Mihajlovog sina Konstantina Bodina (1081-1101) u Zeti nastaju sukobi oko vlasti u koje se uključuju i kraljevi vazali raški veliki župani. Sav teret borbe sa Vizantijom u XII veku preuzimaju raški veliki župani koji sredinom XII veka preuzimaju primat među srpskim zemljama na istoku. Kao posledica dinastičkih borbi među velikim županima na presto 1162. godine na vlast dolazi najstariji Nemanjin brat Tihomir čime počinje era Nemanjića u srpskoj istoriji.
i dodatak od 925 hrvati imaju zvanje kralja..mis mo imali kzezeve
i evo ko je bio prvi srpski knez
Knez Vlastimir 805 - 851
Vlastimir (pre 805 — oko 851) je prvi srpski knez (arhont) o kome imamo više podataka u istorijskim izvorima. Vladao je najverovatnija u periodu od oko 830. do oko 851.godine i po njemu se najstarija srpska vladarska dinastija naziva Vlastimirovići. Vladao je kao de facto suveren vladar, iako je možda nominalno priznavao vrhovnu vlast vizantijskog cara,a njemu su opet bili direktno podređeni vladari ostalih srpskih oblasti. Sredinom IX veka došao u sukob sa Bugarima predoveđenim Presijamom (836—852) koji su pokušali da potčine sebi prvobitnu Srbiju,ali je Vlastimir tokom trogodišnjeg rata uspeo da odbije njihove napade i sačuva srpsku samostalnost. Do danas nisu razjašnjeni motivi bugarskog napada na Srbiju, ali se kao dve glavne hipoteze navodi:
Vlastimirovo odbacivanje vizantijske vrhovne vlasti, što je pokrenulo Bugare da pokušaju da prošire svoju vlast sa ostalih Slovena i na Srbe.
Vlastimirovo savezništvo i pomoć Vizantiji tokom njihovog rata oko 846.godine
Posle njegove smrti,vlast je prešla na trojicu njegovih sinova Mutimira,Strojimira i Gojnika.
