angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
Pretpostavke su - pretpostavke baš zato što nisu potvrđene..divlja:
A ja ne bih o tvom sudu, zaista...čak ni o " politički korektnim frazetinama "...tek to neee
-
- Popularno:
- Zajednički život pre braka
- Paralelni odnosi
- Bivši partner
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Koliko piva biste morali da popijete da...
- Spam kao neizostavni deo foruma
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Razgovor o prespavljivanju
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
Orhan Pamuk
- Začetnik teme Mae
- Datum pokretanja
A ja ne bih o tvom sudu, zaista...čak ni o " politički korektnim frazetinama "...tek to neee
D
divlja
Gost
Kad bi ukapirala da sam pisala o principima po kojima se dodeljuje nagrada, a ne o dobitniku nagrade (ocigledno je da su drugi ukapirali bez problema), takodje bi shvatila da ono Turcin i nema toliko veze sa Orhanom. Ocigledno da slabo kapiras, al' vazno da si poletela da drzis bukvicu, zgrazavas se, lepis etikete i dusebriznicki savetujes. Vidis, za mene je to prostakluk i to prvoklasni.
A ne umes ni da se raspravljas, nadala sam se jacem sagovorniku, ono ispao mucak. :wink:
A ne umes ni da se raspravljas, nadala sam se jacem sagovorniku, ono ispao mucak. :wink:
angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
divlja:
angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
Da se vratimo temi...
Da li je još neko čitao Orhana Pamuka i šta? Kakvi su vam utisci?
Da li je još neko čitao Orhana Pamuka i šta? Kakvi su vam utisci?
gost 52128
Iskusan
- Poruka
- 6.693
angel 021:
Kojoj temi? mislim da si je ti uspesno syebala nepotrebnim kacenjem i vredjanjem.
Ah, da. Pamuk! Kicer, eto kakav je pisac.
Nije cudo, Turcin, jbt.
angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
Šta si proćitao od Pamuka?muvalo:Kojoj temi? mislim da si je ti uspesno syebala nepotrebnim kacenjem i vredjanjem.
Ah, da. Pamuk! Kicer, eto kakav je pisac.
Nije cudo, Turcin, jbt.
gost 52128
Iskusan
- Poruka
- 6.693
Kara kitap 
To mi bilo dosta.
To mi bilo dosta.
angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
Za četrnaest godina, počev od 1982, Orhan Pamuk je objavio deset knjiga, prevođen je na četrdeset svetskih jezika u milionskim tiražima širom sveta.
Dobitnik je, osim ove poslednje, svih svetskih prestižnih nagrada ( ne računajući i najprestižniju nagradu Orhana Kemala u svojoj zemlji ). Evo samo nekih:
- Dobitnik nagrade za mir - knjižara Nemačke ( Friedenspreis des Deutschen Buchhandels ) 2005 godine;
-Inter national impasm Dublin literaty Award 2003. godine
-Prix medies etranger 2005. godine
- Nagradu za evropsko otkriće ( Prix de la decouverte europeenne ) 1991. godine
" Nova zvezda ukazala se na istoku " - piše New York Times...
Razni ljudi, razne ćudi...i kriterijumi...ali, treba poštovati ono provereno : DE GUSTIBUS ( ET COLORIBUS ) NON EST DISPUTANDUM
Dobitnik je, osim ove poslednje, svih svetskih prestižnih nagrada ( ne računajući i najprestižniju nagradu Orhana Kemala u svojoj zemlji ). Evo samo nekih:
- Dobitnik nagrade za mir - knjižara Nemačke ( Friedenspreis des Deutschen Buchhandels ) 2005 godine;
-Inter national impasm Dublin literaty Award 2003. godine
-Prix medies etranger 2005. godine
- Nagradu za evropsko otkriće ( Prix de la decouverte europeenne ) 1991. godine
" Nova zvezda ukazala se na istoku " - piše New York Times...
Razni ljudi, razne ćudi...i kriterijumi...ali, treba poštovati ono provereno : DE GUSTIBUS ( ET COLORIBUS ) NON EST DISPUTANDUM
astragal
Početnik
- Poruka
- 39
Odbijam da objasnim sebe kroz iskustvo žrtve
Srećan čovek: Orhan Pamuk
Svetska javnost kao da je očekivala vest da je Orhan Pamuk dobio Nobelovu nagradu za književnost za 2006. godinu. Kao favoriti spominjani su Filip Rot i Margaret Atvud. Orhan Pamuk jedan je od vodećih svetskih pisaca. Maja 2006. bio je gost Beograda i izdavačke kuće „Geopoetika” i tom prilikom dao je intervju našem listu.
Nešto pre toga, u aprilu ove godine, Pamuk je od strane magazina „Tajm” proglašen za jednog od sto vodećih intelektualaca na svetu, za osobu čije mišljenje formira stav javnog mnenja. Pamuk je rođen u Istanbulu 1952, odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaši, u porodici nalik onima koje opisuje u svojim romanima Dževdet-beg i njegovi sinovi i Crna knjiga. Studirao je arhitekturu, a diplomirao na Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta 1976. Pamuk se potpuno posvetio pisanju 1974. godine. No, nisu samo njegove knjige bile interesantne javnosti, već i Pamukova istupanja.
Protiv njega je bio u Turskoj pokrenut i sudski proces, „zbog povrede nacionalnih interesa”, jer je tvrdio da je Otomansko carstvo izvršilo genocid nad Jermenima i Kurdima. Za prvi roman, Pamuk dobija čak dve nagrade, od kojih jedna nosi ime slavnog turskog pisca, Orhana Kemala.
Istorijski roman Bela tvrđava proširio je popularnost ovog pisca i van granica Turske. Ova knjiga, čiji je prevod na engleski „Njujork tajms” pozdravio rečima „Nova zvezda ukazala se na Istoku”, prevedena je na sve velike zapadne jezike. Po romanu Crna knjiga, Pamuk je napisao i scenario za film Tajno lice, koji je režirao čuveni turski reditelj Omer Kavur. Njegov roman Novi život, ubrzo je po objavljivanju postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana.
Posebno interesovanje, kako u Turskoj tako i u inostranstvu, izazvao je Pamukov roman Zovem se Crveno, koji je nagrađen i nizom uglednih evropskih priznanja. Zovem se crveno, zajedno sa romanima Bela tvrđava i Novi život, objavila je „Geopoetika”. Vladislav Bajac, književnik, direktor i osnivač „Geopoetike” i Orhan Pamuk dugogodišnji su prijatelji i saradnici. Ivan Panović, beogradski prevodilac, za prevod Pamukovog romana Novi život, dobio je nagradu „Miloš Đurić”. „Geopoetika” će u novembru objaviti Pamukovu autobiografsku knjigu Istanbul, sećanje na grad, a početkom iduće godine i roman Sneg. Pamuk ovog trenutka piše novi roman. Potpuno je posvećen književnosti, tvrdi da nije turski, već pisac svih čitalaca i, ukoliko mu ponudite tursku kafu - uzeće čaj.
Svet sa radošću čita njegove knjige, naročito roman Zovem se Crveno, koji je sam autor okarakterisao kao svoj „najoptimističniji i najraznobojniji roman”. Radnja romana smeštena je u grad sa hiljadu lica, Istanbul, tokom devet snežnih, zimskih dana, godine 1591. Ova knjiga koja govori i o smrti i o ljubavi, i o smrti i o sreći, u kojoj čujemo i horove glasova živih i mrtvih, predstavlja i elegiju o zaboravljenim lepotama stare umetnosti minijature. Jedan od junaka ovog Pamukovog romana je i jezik, slikovit, asocijativan i - renesansnog zamaha.
Svoje detinjstvo, Pamuk dovodi u vezu sa Kišovom prozom. On kaže: „Veoma volim Kišovu prozu, njegovo delo Bašta, pepeo u kome se uočava i duboka usredsređenost, opsesija očevom figurom. Kad govorim o sebi, moram spomenuti isto ono o čemu sam pisao u novoj knjizi, Istanbul, grad i sećanje. Ja jesam imao jedan težak period u detinjstvu, ali nikada neću znati da li sam bio i žrtva. Od onih sam ljudi koji odbijaju da objasne sebe kroz iskustvo žrtve bilo koje vrste. Nedavno mi je rekao prijatelj: ”Ako si imao teško detinjstvo, onda te smatraju piscem.„ I ja sam ovo mišljenje čuo milion puta. Ipak, ja sam ne znam da li sam bio žrtva u toj meri da bi me to odredilo. Ne znam i ne želim da znam. Takođe, razumem i šta podrazumevaju pod tim oni koji tvrde da nas teška detinjstva predodređuju da budemo umetnici. Ipak, odlučio sam da nikada ne svedem svoj spisateljski rad samo na oblast detinjstva i da ga time ograničim. Kao što ne želim da ga ograničim nijednim drugim određenim iskustvom ili periodom života. Smatram da posedujemo volju, kao što je to tvrdio i Šopenhauer. Kakve god da su mi bile rane godine, to još uvek ne objašnjava ništa. Naš život ne sme da bude ograničen radosnim i tužnim ranim godinama i istim takvim iskustvima koje smo imali kao deca”.
I pre dobijanja Nobelove nagrade, Pamuk je bio veoma slavan pisac. Za razliku od mnogih umetnika koji se žale na ono što je Beket zvao „komedijom slave”, Pamukovo mišljenje je drugačije:
„Ne žalim se zbog popularnosti i nikada neću to učiniti, zato što sam tokom čitavog života i želeo priznanje. Ne bi bilo pošteno žaliti se zbog nečeg što ste priželjkivali. Ali me je slava stavila u političke nevolje. Smatram da su moje izjave zbog kojih sam imao nevolja, bile uzrokovane upravo time što sam postao poznat. Mislim da bih imao mnogo manje političkih problema da sam bio manje poznat. Ipak, postoji cena koju plaćamo za slavu. To je ljubomora. Kratko rečeno, ja odbijam da budem nesrećan. Omiljeni Pamukovi pisci su, uz Kafku i Markesa, i Tolstoj, Tomas Man, Dostojevski, Prust i Nabokov.
On ističe i važnost našeg identiteta kroz naše političko opredeljenje: ”Mislim da nije važno kako mi sami sebe definišemo, već kako mi sebe definišemo politički, a prisiljeni smo da sebe definišemo politički. Uvek se postavlja pitanje: prema kome se očekuje od nas da budemo lojalni, kome treba prvo da služimo. Širom sveta me pitaju za koga pišem sada kada sam preveden na više od četrdeset jezika, za turske ili za čitaoce širom sveta.„
Pamukovo mišljenje je da se za pisca iz Turske ili sa Balkana, pitanje identiteta uvek postavlja:
”Problem identiteta se pojavljuje. Imputacija je sledeća: ako samo pišem za Turke, ja sam dobar momak, ali ako pišem za, na primer, Amerikance, Francuze ili Japance, ja sam loš momak, koji nije iskren, pošten, itd. No, ako ja definišem sebe pre svega kao Turčina, sve drugo kao da se ne važi i onda ja pišem samo za turske čitaoce, ali ja ne želim sebe da definišem na taj način. Definišem sebe pre svega i na prvom mestu kao autora, pisca. Želim da pišem dobre knjige i ljudi koji čitaju dobre knjige su moje okruženje. Pre nacionalne privrženosti, ja sam privržen onome čime se bavim, a to je literatura, to je pisanje.
Nemoguće je ne primetiti da u naslovima Pamukovih knjiga ima mnogo boja: Zovem se Crveno, Bela tvrđava, Crna knjiga. Možda je to i u vezi sa njegovom davnašnjom željom da bude slikar. Pamuk to komentariše na sledeći način:
„U početku, to se događalo spontano, želeo sam da budem slikar između sedme i dvadeset druge godine... Sa Belom tvrđavom, boja u naslovu dogodila se spontano, takođe i sa Crnom knjigom, ali kod romana Zovem se Crveno izabrao sam svesno boju u naslovu. Često me pitaju u vezi sa simbolikom boja u islamu, ali ja u nju ne verujem, verujem samo u lepotu, teksturu tkanina...
Pamuk je završio i Fakultet žurnalistike. No, novinarstvom se bavio - tri dana. ”Sa dvadeset dve sam odlučio da postanem pisac. Napustio sam strudije arhitekture, upisao žurnalistiku i veoma mnogo čitao i pisao.Čitavog života nisam radio ništa drugo osim što sam čitao i pisao. Ja sam srećan čovek„
Srećan čovek: Orhan Pamuk
Svetska javnost kao da je očekivala vest da je Orhan Pamuk dobio Nobelovu nagradu za književnost za 2006. godinu. Kao favoriti spominjani su Filip Rot i Margaret Atvud. Orhan Pamuk jedan je od vodećih svetskih pisaca. Maja 2006. bio je gost Beograda i izdavačke kuće „Geopoetika” i tom prilikom dao je intervju našem listu.
Nešto pre toga, u aprilu ove godine, Pamuk je od strane magazina „Tajm” proglašen za jednog od sto vodećih intelektualaca na svetu, za osobu čije mišljenje formira stav javnog mnenja. Pamuk je rođen u Istanbulu 1952, odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaši, u porodici nalik onima koje opisuje u svojim romanima Dževdet-beg i njegovi sinovi i Crna knjiga. Studirao je arhitekturu, a diplomirao na Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta 1976. Pamuk se potpuno posvetio pisanju 1974. godine. No, nisu samo njegove knjige bile interesantne javnosti, već i Pamukova istupanja.
Protiv njega je bio u Turskoj pokrenut i sudski proces, „zbog povrede nacionalnih interesa”, jer je tvrdio da je Otomansko carstvo izvršilo genocid nad Jermenima i Kurdima. Za prvi roman, Pamuk dobija čak dve nagrade, od kojih jedna nosi ime slavnog turskog pisca, Orhana Kemala.
Istorijski roman Bela tvrđava proširio je popularnost ovog pisca i van granica Turske. Ova knjiga, čiji je prevod na engleski „Njujork tajms” pozdravio rečima „Nova zvezda ukazala se na Istoku”, prevedena je na sve velike zapadne jezike. Po romanu Crna knjiga, Pamuk je napisao i scenario za film Tajno lice, koji je režirao čuveni turski reditelj Omer Kavur. Njegov roman Novi život, ubrzo je po objavljivanju postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana.
Posebno interesovanje, kako u Turskoj tako i u inostranstvu, izazvao je Pamukov roman Zovem se Crveno, koji je nagrađen i nizom uglednih evropskih priznanja. Zovem se crveno, zajedno sa romanima Bela tvrđava i Novi život, objavila je „Geopoetika”. Vladislav Bajac, književnik, direktor i osnivač „Geopoetike” i Orhan Pamuk dugogodišnji su prijatelji i saradnici. Ivan Panović, beogradski prevodilac, za prevod Pamukovog romana Novi život, dobio je nagradu „Miloš Đurić”. „Geopoetika” će u novembru objaviti Pamukovu autobiografsku knjigu Istanbul, sećanje na grad, a početkom iduće godine i roman Sneg. Pamuk ovog trenutka piše novi roman. Potpuno je posvećen književnosti, tvrdi da nije turski, već pisac svih čitalaca i, ukoliko mu ponudite tursku kafu - uzeće čaj.
Svet sa radošću čita njegove knjige, naročito roman Zovem se Crveno, koji je sam autor okarakterisao kao svoj „najoptimističniji i najraznobojniji roman”. Radnja romana smeštena je u grad sa hiljadu lica, Istanbul, tokom devet snežnih, zimskih dana, godine 1591. Ova knjiga koja govori i o smrti i o ljubavi, i o smrti i o sreći, u kojoj čujemo i horove glasova živih i mrtvih, predstavlja i elegiju o zaboravljenim lepotama stare umetnosti minijature. Jedan od junaka ovog Pamukovog romana je i jezik, slikovit, asocijativan i - renesansnog zamaha.
Svoje detinjstvo, Pamuk dovodi u vezu sa Kišovom prozom. On kaže: „Veoma volim Kišovu prozu, njegovo delo Bašta, pepeo u kome se uočava i duboka usredsređenost, opsesija očevom figurom. Kad govorim o sebi, moram spomenuti isto ono o čemu sam pisao u novoj knjizi, Istanbul, grad i sećanje. Ja jesam imao jedan težak period u detinjstvu, ali nikada neću znati da li sam bio i žrtva. Od onih sam ljudi koji odbijaju da objasne sebe kroz iskustvo žrtve bilo koje vrste. Nedavno mi je rekao prijatelj: ”Ako si imao teško detinjstvo, onda te smatraju piscem.„ I ja sam ovo mišljenje čuo milion puta. Ipak, ja sam ne znam da li sam bio žrtva u toj meri da bi me to odredilo. Ne znam i ne želim da znam. Takođe, razumem i šta podrazumevaju pod tim oni koji tvrde da nas teška detinjstva predodređuju da budemo umetnici. Ipak, odlučio sam da nikada ne svedem svoj spisateljski rad samo na oblast detinjstva i da ga time ograničim. Kao što ne želim da ga ograničim nijednim drugim određenim iskustvom ili periodom života. Smatram da posedujemo volju, kao što je to tvrdio i Šopenhauer. Kakve god da su mi bile rane godine, to još uvek ne objašnjava ništa. Naš život ne sme da bude ograničen radosnim i tužnim ranim godinama i istim takvim iskustvima koje smo imali kao deca”.
I pre dobijanja Nobelove nagrade, Pamuk je bio veoma slavan pisac. Za razliku od mnogih umetnika koji se žale na ono što je Beket zvao „komedijom slave”, Pamukovo mišljenje je drugačije:
„Ne žalim se zbog popularnosti i nikada neću to učiniti, zato što sam tokom čitavog života i želeo priznanje. Ne bi bilo pošteno žaliti se zbog nečeg što ste priželjkivali. Ali me je slava stavila u političke nevolje. Smatram da su moje izjave zbog kojih sam imao nevolja, bile uzrokovane upravo time što sam postao poznat. Mislim da bih imao mnogo manje političkih problema da sam bio manje poznat. Ipak, postoji cena koju plaćamo za slavu. To je ljubomora. Kratko rečeno, ja odbijam da budem nesrećan. Omiljeni Pamukovi pisci su, uz Kafku i Markesa, i Tolstoj, Tomas Man, Dostojevski, Prust i Nabokov.
On ističe i važnost našeg identiteta kroz naše političko opredeljenje: ”Mislim da nije važno kako mi sami sebe definišemo, već kako mi sebe definišemo politički, a prisiljeni smo da sebe definišemo politički. Uvek se postavlja pitanje: prema kome se očekuje od nas da budemo lojalni, kome treba prvo da služimo. Širom sveta me pitaju za koga pišem sada kada sam preveden na više od četrdeset jezika, za turske ili za čitaoce širom sveta.„
Pamukovo mišljenje je da se za pisca iz Turske ili sa Balkana, pitanje identiteta uvek postavlja:
”Problem identiteta se pojavljuje. Imputacija je sledeća: ako samo pišem za Turke, ja sam dobar momak, ali ako pišem za, na primer, Amerikance, Francuze ili Japance, ja sam loš momak, koji nije iskren, pošten, itd. No, ako ja definišem sebe pre svega kao Turčina, sve drugo kao da se ne važi i onda ja pišem samo za turske čitaoce, ali ja ne želim sebe da definišem na taj način. Definišem sebe pre svega i na prvom mestu kao autora, pisca. Želim da pišem dobre knjige i ljudi koji čitaju dobre knjige su moje okruženje. Pre nacionalne privrženosti, ja sam privržen onome čime se bavim, a to je literatura, to je pisanje.
Nemoguće je ne primetiti da u naslovima Pamukovih knjiga ima mnogo boja: Zovem se Crveno, Bela tvrđava, Crna knjiga. Možda je to i u vezi sa njegovom davnašnjom željom da bude slikar. Pamuk to komentariše na sledeći način:
„U početku, to se događalo spontano, želeo sam da budem slikar između sedme i dvadeset druge godine... Sa Belom tvrđavom, boja u naslovu dogodila se spontano, takođe i sa Crnom knjigom, ali kod romana Zovem se Crveno izabrao sam svesno boju u naslovu. Često me pitaju u vezi sa simbolikom boja u islamu, ali ja u nju ne verujem, verujem samo u lepotu, teksturu tkanina...
Pamuk je završio i Fakultet žurnalistike. No, novinarstvom se bavio - tri dana. ”Sa dvadeset dve sam odlučio da postanem pisac. Napustio sam strudije arhitekture, upisao žurnalistiku i veoma mnogo čitao i pisao.Čitavog života nisam radio ništa drugo osim što sam čitao i pisao. Ja sam srećan čovek„
Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Iskreno,nema sta. 
Mae
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Jedva čekam "Istambul"!
Tek sam pocela da citam knjigu i mnogo mi se svidela.Zanimaju me vasi utisci o knjizi.Da li je neko citao?
Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
nisam,ali sam cuo da knjiga jednostavno sabija 
D
divlja
Gost
Spojila sam teme, nema potrebe da se za svaki njegov roman otvara nova.
Mae
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Mogla si i onu moju da utopiš, da bude sve na jednom mestu!
astragal
Početnik
- Poruka
- 39
A koga si pitala... 8)
Šalim se, naravno...ko ono gore čita Crveno, neka malo šire ispriča...ne bilo mu teško, a ni zapovjeđeno.
Šalim se, naravno...ko ono gore čita Crveno, neka malo šire ispriča...ne bilo mu teško, a ni zapovjeđeno.
Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
isqsnodivlja:
tarabica
Domaćin
- Poruka
- 3.750
Procitala sam "Zovem se Crveno" i odusevljena sam - podseca me na "Dervis i smrt" Mese Selimovica, opisuje zlocin, smrt, umetnost, veru, zivot, ljubav...radnja se odvija kroz pricu likova - zanimljiva, a ne isprazna knjiga. Jedino malo predugacki opisi umetnickih dela, postupaka u slikarstvu...
... i evo nama " Istambula".
cicos - macos
Zainteresovan član
- Poruka
- 403
Meni se mnogo svidja Orhan Pamuk! Kad sam procitala 'My Name is Red', ostala sam zapanjena njegovim stilom pisanja. Sad citam 'Snow'; radnja je u savremeno doba, u nekom zabitom gradicu kod jermenske granice, neki turski pesnik dolazi iz Nemacke da istrazuje samoubistva muslimanskih devojaka koje su nosile headscarfs, a jedna od pretpostavki je da su se ubile zbog pritiska okoline da ako se ne odreknu headscarf da ne mogu da se edukuju.
İ da vam ne pricam sad sve.....
İ da vam ne pricam sad sve.....
angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
Da li je Geopoetika izdala roman Orhana Pamuka " Sneg" ?
Ako neko zna, neka javi.
Ako neko zna, neka javi.
Mislim da nije.Istanbul je poslednje sto su izdali,ali uvek mozes da proveris na njihovom sajtu.
angel 021
Domaćin
- Poruka
- 3.331
Proverila, i, zaista nisu izdali.
Ali, zato Bosanci jesu, na sajtu piše - na bošnjačkom jeziku.
E, sad, kako mu to izgleda, ne bih znala..
Da naručim, ili da čekam.. videću.." Sneg " jeste u ovogodišnjem izdavačkom planu Geopoetike
Ali, zato Bosanci jesu, na sajtu piše - na bošnjačkom jeziku.
E, sad, kako mu to izgleda, ne bih znala..
Da naručim, ili da čekam.. videću.." Sneg " jeste u ovogodišnjem izdavačkom planu Geopoetike
tarabica
Domaćin
- Poruka
- 3.750
Jedva cekam "Sneg", zvuci zanimljivo.
"Istanbul - uspomene i grad" sasvim solidan, bavi se i kritikom turske politike, ali posle "Zovem se Crveno" malo suvoparniji, manje egzotican i romantican.
"Istanbul - uspomene i grad" sasvim solidan, bavi se i kritikom turske politike, ali posle "Zovem se Crveno" malo suvoparniji, manje egzotican i romantican.
Арион Дали
Zainteresovan član
- Poruka
- 273
tarabica:
Слажем се са тобом, ''Истанбул'' је некако сувопарнији, али ми се чини као да је то својеврсни омаж његовом граду, уопште није битно шта читаоци мисле, једноставно Памук се одужио граду у којем је рођен и који ће се, захваљујући овом књигом, вешто бранити од заборава историје.... Можда грешим, али из те визуре посматрам ново дело ...