Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Imam samo 14 godina I gotovo sam sigurna da imam OKP. Srecom, nekako uspevam da se kontrolisem kada sam u drustvu,ali nocu, kada svi zaspe I ostanem sama pocinje pravo ludilo. Pokusavam da ucutkam sopstvene misli, pevam u sebi, odradjujem rituale. Zbog toga ujutru ne mogu da ustanem za skolu I dobijam neopravdane. Videla sam da je neko ovde predlozio da se sa tim bori tako sto bi izbegavali te rituale
,ali ja to ne mogu ni da zamislim, imala bih samo jednu dugu besanu noc. Ne znam kome da se obratim,ni kako sebi da pomognem. Mislim da sam nasledila poremecaj od mog oca, pricali smo jednom o tome ali on ne smatra da je to nesto ozbiljno.Sta da radim?
 
taj opsesivno-kompulzivni poremecaj imaju ti svi kreativni ljudi.umetnici pisci inovatori itd itd..
al svaka medalja ima dve strane phe//
ili ovako..ides kroz muzej kineske grncarije I zagledas se u neku vazu iz dinastije ming..neko pored tebe progovori ti se okrenes i u toj kretnju slucajno rukom zakacis tu vacu i ona padne i razbije se u paramparacad..unistis nesto od neprocenjive vrednosti..tvja ruka je unistila nesto od neprocenjive vrednosti.tvoja ruka je poremecena tvoja ruka treba da se leci..odsecite je

to je concept svih psiholoskih poremecaja.
 
Anjaa ^-^:
Imam samo 14 godina I gotovo sam sigurna da imam OKP. Srecom, nekako uspevam da se kontrolisem kada sam u drustvu,ali nocu, kada svi zaspe I ostanem sama pocinje pravo ludilo. Pokusavam da ucutkam sopstvene misli, pevam u sebi, odradjujem rituale. Zbog toga ujutru ne mogu da ustanem za skolu I dobijam neopravdane. Videla sam da je neko ovde predlozio da se sa tim bori tako sto bi izbegavali te rituale
,ali ja to ne mogu ni da zamislim, imala bih samo jednu dugu besanu noc. Ne znam kome da se obratim,ni kako sebi da pomognem. Mislim da sam nasledila poremecaj od mog oca, pricali smo jednom o tome ali on ne smatra da je to nesto ozbiljno.Sta da radim?
Kliknite za proširenje...

a da svejedno nekako ustanes za skolu, spavala ne spavala?
mada verovatno je tesko... ima psih lecenje
 
Anja, odes lepo kod svog dr opste prakse i fino ispricas sta ti se desava. Kazi joj bas sve, budi iskrena. To ti je najpametnije za pocetak. Vi cete se vec dogovoriti sta treba da se preduzme povodom toga.
Naravno uvek imas opciju i privatno, sve zavisi od budzeta.
Najbitnije je da si ti svesna svog problema i da ne zatvaras oci pred njim. Sve najlepse ti zelim :)
 
kako mi je lakse, i vec sam se smirila citajuci sve ove postove.. a ovo je vremenski period kad mi je najgore. Imam 22 godine, i mislim da imam Okp od djetinjstva... kad sam imala mozda 5 godina morale su sve cipele u hodniku da budu poslozene, kad otvaram vrata morala sam da dotaknem kvaku 2 puta itd.. ali nikad nisam obracala paznju na to i mislila sam da to tako treba. Od 17. godine sam patila od anksioznosti i posjecivala psihologa.. imala sam strah od zatvorenog prostora. to sam sve nekako prevazisla , ali su se javili novi problemi. Djelije mi kao da mi se iz godine u godinu samo smjenjuju psihicke tegobe. Kad sam bila druga godina fakulteta pocela sam da gazim sahte, onda sam vidjela da nesto nije u redu sa tim, DA MORAM TO DA URADIM.. a sve prisilne radnje se desavaju od 23h, kad se vracam kuci iz grada. I te sahte su nekako prosle, onda je pocelo da mi smeta smece po ulici, pocela sam da pamtim brojeve po bilbordima, tablice od auta.. sad sam eliminisala brojeve, bilborde, ali smece ne mogu. Desi mi se da vidim praznu bocu i necu da je pokupim, dodjem kuci i posle sat vremena se vratim na to mjesto samo da bih je bacila u kantu za smece. Psiholog mi nije mnogo pomogao, tj nije mnogo obracao paznju na pricu oko okp-a, u utorak pocinjem kod drugog psihologa, pa se nadam promjeni.. uhhh lakse mi je samo sto sam sve ovo ispisala. :)
 
Devojke samo hrabro..Pisite, pisite i pisite,ne stidite se nicega,jer "Sve sto je ljudsko,nije mi strano"
Toga treba da se drzimo ovde.Svakim postom koji budete napisale,olaksacete sebi,i usput mozda dobijete i poneki dobar savet.
Samo ne treba cutatii zatvarati se u sebe..to je najgori izbor.Mi nismo psihijatri(mozda ih ima,neznam),ali imamo nesto sto je takodje dragoceno,
a to je zivotno iskustvo,i dobronamernost,mada ima i onih koji ne biraju reci u tako delikatnim stvarima.Na to se mora racunati.:)
 
Ja mislim da preteravate u vezi tog poremecaja.Mislim da bezmalo svak ima neku radnju koja je izazvana opsesivno kompulzivnim poremecajem.Ali jednostavno ne obracajte paznju na to.Pazite jednu stvar.Sto vise paznje posvecujete tome taj poremecaje je jaci.To je sustina i poenta.Ali ako ga ne osudjujete previse on ce biti tu,ali vremenom moze i da nestane.Ja imam nekoliko njih,jedno vreme sam se zabrinuo,jer sam valjda perfekcionista i nevolim nista sto nevalja ili nije kako treba,najvise kod sebe.Tj.mislim da je vecinom kod sebe,druge i sam razumevao ,ali sebi nikad ne oprostim.Ali od skora sam polako krenuo i to.Tu lezi i sustina.Morate sebi oprostiti,razumeti to i pomiriti se ce to biti tu jedno vreme.Ali u sustini to nemenja vas.Vi ste ono sto ste bez obzira na te poremcaje.
To je samo jedna navika i nista vise.Nije bolest.

P.S.Neznam dal ste primetili ali vecina vrhunskih sportista ima neku radnju koja je rezultat tog poremcaja.Najocigledniji primer su teniseri,a od njih Nadal.Posmatrajte ga pa cete svatiti.I to mu nesmeta da bude najbolji.
 
moje mišljenje o OKP

OKP ima veze sa nivoom samopouzdanja...a nivo samopouzdanja ima veze sa nivoom ljubavi prema sebi (nije isto što i narcisoidnost čak suprotno) a ljubav prema sebi nastaje iz uočavanja roditeljske ljubavi prema detetu i učenja iz njega da se dete u odustvu roditelja (npr. zbog posla ili drugih obaveza ) prema sebi ponaša kao roditelj ....kada roditelj ne ume da pruži ljubav na način koji dete može da razume kao ljubav onda dolazi do izostanka mehanizma za razvoj samoljubavi a samim tim i do kasnijeg hronično niskog nivoa samopouzdanja (nekad zamaskiranog kao visoko samopouzdanje)


što je samopouzdanje manje, to je osoba psihički slabija, a što je slabija to se više plaši iracionalnih strahova i mora ustaljenim "ritualom" da na njih odgovori....međutim time što shvata šta joj se dešava, da je bez kontrole i možda luda, samopouzdanje pada još više pa je osoba još uplašenija od moći svojih misli pa mora opet da pobegne u "ritual"...pozitivna povratna sprega...u nekom trenutku se ipak prekida...npr. izmišljajući bizarno pravilo da 15-to pranje ruku/proveravanje da li su ringle isključene / vrata zaključana, rešava problem ...

OKP ima veze sa magijskim načinom mišljenja....
verovanje da čovek može svojim mislima da učini da se nešto desi ili ne desi....
to dovodi do straha od toga da ne može da kontroliše moć svojih misli..
ritual je magični odgovor na umišljenu magijsku moć svojih (negativnih) misli....

OKP ima i bio-hemijsku komponentu.. ona je posledica psihološke, ali je neki psihijatri pogrešno tretiraju kao uzrok... to su vernici farmacije a ne poznavaoci ljudskog uma....

OKP je skretanje sa pravog puta u toku razvoja ličnosti...nekad i regresija usled traume na niži nivo funkcionisanja sa koga se sklizne u OKP...nije retka među autističnim ljudima.... skretanje je u verovanju/strahu/želji da misli imaju neku tajanstvenu moć...ovo verovanje bi moglo da bude odgovor na tretiranje u kome se detetu na neki način oduzima kontrola tj. moć da upravlja svojim životom...
1) dete je frustrirano
2) dete ima kontrolu jedino nad svojim mislima i želi da misli imaju moć
3) dete poveruje da misli imaju moć
4) dete shvata da ima i negativne misli i da ako misli imaju moć (prihvaćeno u tački 3) one mogu da nekog i povrede ili da dovedu do neke štete u spoljnjem svetu..
5) svest o svom mogućem negativnom delovanju kroz svoje misli uzrokuje strah od toga da se negativne misli ne mogu kontrolisati
strah je nošen idejom o narušavanju slike o sebi kao dobrom biću (jedino što je važno (ipak voljenom) control freak roditelju), strah od kazne, strah od toga kako će control freak roditelj reagovati..)
6) s obzirom na kontekst u kome važi 4, rešenje koje dete nalazi je "ritual" kojim poništava negativne misli...
Tesla je npr. svoju opsesiju "lečio" zamišljanjem divnih slika...to konstantno naprezanje da pobegne od opsesivnih misli omogućilo mu je da razvije izuzetnu vizuelnu memoriju kojom je lako eksperimente i proračune radio u glavi...
7) svaka frustracija dovodi do pada samopouzdanja koje je okidač za beskonačnu petlju OKP ponašanja

naravno na svesnom nivou OKP pacijent zna da mislima ne može izazvati promenu u spoljnjem svetu...ali njegovo nesvesno tačku 4 i dalje prihvata kao činjenicu jer je taj način razmišljanja toliko puta ponavljan kroz OKP opsesije i "ruituale" da ga nesvesno uzima zdravo za gotovo..nesvesni strah je uvek jači od svesne logike.. .zato se OKP teško leči....

control freak roditelj koji pogoduje nastanku OKP je control freak koji vas voli na pogrešan način tako da vam oduzima kontrolu...roditelj koji ne shvata da je osnovna i jedina svrha roditeljstva upravo u tome da postanete samostalni i nezavisni od njega i sposobni da samostalno funkcionišete...

osoba može da doživljava OKP i kao to da je obuzeta...da negativne misli nisu ona nego da su tu isključivo da joj naude nameštajući joj situaciju u kojoj je kriva za svoje misli...podeljenost na dobro ja i loši ostali je osnova paranoičnog načina mišljenja...dok se u paranoji ova podela mapira na spoljni svet, u OKP ona se mapira na unutrašnji svet pri čemu se deo unutrašnjeg sveta oseća kao spoljašnji....

svrha psihološkog tretmana je veća integrisanost ličnosti i razvoj ličnosti tako da prevaziđe ove faze u odrastanju i dečije načine razmišljanja......tj. da osoba prihvati sebe i svoja osećanja i misli i da se ne boji da negativne misli ili osećanja mogu imati misteriozan negativan uticaj na spoljašnji svet....

put ka lečenju možda može da počne tako što se control freak roditelju objasni da je svrha roditeljstva da detetu daje a ne uzima kontrolu....dalje detetu ilisada već odrasloj osobi se objasni da misli i osećanja nemaju misterioznu moć i da su čak i ona naizgled loša osećanja korisna ako se njihovo ispoljavanje u spoljnom svetu kontroliše....nauče se i da vide da je "ritual" samo lažni način da se strah pobedi i da ih taj način i drži zarobljenim u OKP....
 
Poslednja izmena:
truthSeeker:
...
control freak roditelj koji pogoduje nastanku OKP
je control freak koji vas voli na pogrešan način tako da vam oduzima kontrolu
...
put ka lečenju možda može da počne tako
što se control freak roditelju objasni da je svrha roditeljstva
da detetu daje a ne uzima kontrolu....
Kliknite za proširenje...

Interesantne teze,
svakako da ima pogrešnog vaspitavanja ...

Objasni kakva je to loša,
a kakva ispravna kontrola nad detetom ?

Daj primere !
 
kapelnik:
Interesantne teze,
svakako da ima pogrešnog vaspitavanja ...

Objasni kakva je to loša,
a kakva ispravna kontrola nad detetom ?

Daj primere !
Kliknite za proširenje...



dobra je usmerena na to da se detetu postepeno i planirano daje sve više kontrole tako da ono postaje sve samostalnije

loša je nesvesno usmerena na to da se dete održi zavisnim od roditelja...to je roditelj koji bolje zna i koji je "uvek u pravu", roditelj koji komanduje (nekad suptilno) i dete koje se ne sluša, od koga se očekuje poslušnost


padaju mi na pamet tri moguća tipa loših roditelja (doduše roditelja sa dobrim a ne lošim namerama)

jedan tip lošeg roditelja je patološki dobronameran i naivan koji misli da mu je posao roditelja da rešava sve detetove probleme i govori mu šta da radi...zasipa dete savetima a ne sluša dete...dete za njega postoji u funkciji njegove uloge savršenog roditelja...on ne vidi stvarno dete, njegova osećanja i potrebu da odraste

drugi tip roditelja je sujetan na agresivniji muški način i odlikuje se preteranom i neopravdanom kritikom kao i nepoverenjem u mogućnosti deteta da dobro uradi bilo šta...dete ne zna, ono je malo, nije to za njega, povrediće se, da li je sigurno da je dobro zaključalo vrata.....ni ovaj roditelj nije u stanju da vidi dete tj. njegova osećanja i potrebu da odraste

treći tip se odlikuje preteranom brigom da se detetu nešto ne desi i iz tog razloga emocionalnom ucenom iskazanom eksplicitno ili implicitno (prećutnom dogovorom nastalim kroz situacije kada je svaki pokušaj detetove relativne samostalnosti propraćen neproporcionalno velikim strahom za dete) sputava dete i primorava ga na život bez rizika, pod staklenim zvonom, bez kontrole nad sopstvenim životom...

control freak roditelji tipično dolaze u parovima...obuzeti su sobom i svojom ulogom roditelja...decu ne vide kao od sebe nezavisne osobe kojima trebaju da pomognu da odrastu već isključivo kroz prizmu sopstvenih i spoljašnjih vrednovanja i očekivanja....
 
Poslednja izmena:
truthSeeker:
...
jedan tip lošeg roditelja ... rešava sve detetove probleme ...

drugi tip roditelja ... odlikuje se preteranom i neopravdanom kritikom kao i nepoverenjem u mogućnosti deteta

treći tip ... sputava dete i primorava ga na život bez rizika,...

control freak roditelji ... decu ne vide kao od sebe nezavisne osobe kojima treba da pomognu da odrastu ....
Kliknite za proširenje...

Ovo nije tema o roditeljstvu,
ali ti lepo objašnjavaš,
pa bi bilo dobro da daš neki praktični savet,
ima nas ovde dosta roditelja !

Zasad samo zvučiš paušalno !

Na koji uzrast se odnose ove gore primedbe ?
Pretpostavljam da misliš da svaka radnja ima svoju granicu,
ta granica je ustvari dan kada neku radnju dete preuzima na sebe i svoju odgovornost.

Recimo,
mi bebici držimo flašicu sa mlekom,
ali jednog dana ona uzme tu flašicu
i to joj više ne treba oduzimati, jel' da ?

Onda jednog dana detetu više ne trebaju pelene,
ide na nošu,
pa onda jednog dana ide na wc šolju,
pa jednog dana počne samo da se briše, kupa, umiva ...

Na to misliš ?
To je ok.

Znači savet je da kada dete preuzme neku radnju na sebe,
bilo da je to samostalan hod bez pridržavanja,
ili biranje supružnika,
dalje se u to ne treba mešati !

Ili treba, ali drugarski, savetodavno
i to savetodavno ako je prihvaćeno.

A ako dete nerviraju saveti ?
A mi vidimo da očito greši ??
Pustiti ga da udari glavom u zid ???
 
kapelnik:
Ovo nije tema o roditeljstvu,
ali ti lepo objašnjavaš,
pa bi bilo dobro da daš neki praktični savet,
ima nas ovde dosta roditelja !

Zasad samo zvučiš paušalno !
Kliknite za proširenje...

nisam roditelj, pa se ne usuđujem da dajem konkretne savete o roditeljstvu...
amaterski proučavam psihologiju pa ne pričam ni baš napamet....

ono što ti treba je dobra knjiga...
npr. SAMOPOUZDANA DECA - Gejl Lindenfild

i takođe nešto od popularne psihologije...

na primer

pogledaj sledeći par knjiga...pročitaj odlomke...

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT
Džon Kliz, Robin Skiner
http://www.delfi.rs/knjige/3045_kako_preziveti_zivot_knjiga_delfi_knjizare.html


KAKO PREŽIVETI SVOJU PORODICU
Džon Kliz, Robin Skiner
http://www.delfi.rs/knjige/3046_kako_preziveti_svoju_porodicu_knjiga_delfi_knjizare.html

dobra knjiga će te naučiti više od bilo kog razgovora na netu....


Znači savet je da kada dete preuzme neku radnju na sebe,
bilo da je to samostalan hod bez pridržavanja,
ili biranje supružnika,
dalje se u to ne treba mešati !

Ili treba, ali drugarski, savetodavno
i to savetodavno ako je prihvaćeno.
Kliknite za proširenje...
da... tako nešto...
sa uvek prisutnom svešću da je dete posebno biće sa sopstvenim emocionalnim životom i misaonim tokom i da je roditeljska funkcija u tome da mu pomogne da odraste i postaje sposobno da samostalno funkcioniše...


A ako dete nerviraju saveti ?
A mi vidimo da očito greši ??
Pustiti ga da udari glavom u zid ???
Kliknite za proširenje...

uveren sam da savete treba davati kako je radio Sokrat... pažljivim slušanjem i postavljanjem podpitanja...
nekad na taj način dete samo dođe do saveta koji smo želeli da damo...
a nekad roditelj shvati da je savet bio neprimeren situaciji i da pre dodatnih objašnjenja nije baš ni razumeo problem koji je želeo da reši davanjem saveta...
deci treba ljubav i razumevanje više nego saveti...
direktno davanje saveta je na neki način oduzimanje samostalnosti...pa se od toga treba uzdržati osim u izuzetnim situacijama i dobro promišljenim savetima....

ljubav je u razumevanju, želji da se neko razume, pažljivom slušanju, a ne u preuzimanju kontrole nad nečijim životom davanjem gomile saveta i implicitnim očekivanjem da ih dete sledi ... nije dete karakter iz video igrice kojim upravljate, ono je individua za sebe sa svojim emocijama i načinima razmišljanja...

savet ne vredi ništa bez jasne logike iza tog saveta, bez uslova pod kojima važi, bez naglašavanja da je to ipak samo mišljenje roditelja a ne neka apsolutna istina ili naredba ili očekivanje od deteta da se po tom savetu vlada....bez svega toga savet je samo lepo izrečeno naređenje kome moć daje emocionalno iznuđivanje ("ako me voliš poslušaćeš me" i slično), i umanjivanje vrednosti deteta i sposobnosti da samostalno dela i odlučuje, a koje ima funkciju da se roditelj koji svoje dete ne poznaje i ne vidi (nema sluha za emocije deteta) oseća dobro kao "savršen" roditelj a na račun uništene budućnosti deteta.......
 
Poslednja izmena:
truthSeeker:
...
uveren sam da savete treba davati kako je radio Sokrat... pažljivim slušanjem i postavljanjem podpitanja...
...
Kliknite za proširenje...

Jeste, to je dobar način vođenja nekoga, ne samo dece !
;)

Ali jebbiga,
kada dete krene da pretrči ulicu,
a ide auto,
ti nemaš vremena da mu postavljaš pitanja
i čekaš da ono shvati ...

Već drekneš,
a posle i grdiš, udariš ..

Ma videćeš, daće Bog !
:cool:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Vilgefortz
Bipolarni poremećaj
2 3
Odgovora
55
Pregleda
776
Cvetoje
C
Smorisha
Maligni narcisoidni poremećaj ličnosti
2
Odgovora
32
Pregleda
721
Smorisha
Smorisha
Sonatica72
  • Zatvorena
Kada trauma ne prolazi posttraumatski stresni poremećaj (PTSD)
Odgovora
7
Pregleda
311
Sonatica72
Sonatica72

Back
Top