Opravdanje za opravdanu ljubomoru? :)

[Lexa]

Ona jednostavno sanja forum..tako da joj se nije nista 100% dogodilo

U poslednje vreme i tebe često zato ne spavam...

 

[Gost 131338]

Ja sanjala dragona i sav je bio sj.eban. :I
Drzao neko pivo, sedeo pored vodovoda (???) i onako tuzno gledao u pod.

Dragone, sta ti je?

 

[georgejune]

U poslednje vreme i tebe često zato ne spavam...

 

[Butterfly effect]

Pa da ne ulazim u filozofiju opet pitaću te prosto ovako - kada si ljubomorna, zar se ne osećaš loše? Zar te to ne iscrpljuje? I zar te ne prati, skoro uvek, onaj osećaj da si nešto skrivila, a ne znaš šta?

Ljubomorna sam 24/7 i uvek imam osecaj samo da je on nesto skrivio

 

[lyon69]

Hm...iskreno, ne poznajem mnogo osoba koje su kako vi kazete "zdravo" ljubomorna....kao, normalno sam ljubomoran/ljubomorna.

Znam vise one lose primere gde ta osobina naraste do neslucenih dimenzija i obicno trajno otezava zivot i toj osobi i ljudima oko nje. Najcesce objasnjenje je "ja znam da sam ljubomoran/a, ali ne mogu nista protiv toga"

Mislim da je ono sto se definise kao zdrava ljubomora taj osecaj koji svi imamo prema necemu sto smatramo nasim, bliskim, vaznim, posebnim...ta neka paznja i briga da to ne izgubimo i ne upropastimo, da nam ga neko ne oduzme, odnese, preotme....
Pa zaboga, i automobil zakljucamo, pa proverimo jesmo li ga zakljucali, pa da li smo ga parkirali ispod svetla nocu, pa da nam nesto nije ostalo unutra sto bi privuklo lopova itd.
Jedino sto u svakom prolazniku ne vidimo potencijalnog lopova i ne mislimo o tome ceo dan i celu noc, ne budimo se nocu da gledamo kroz prozor da li je tamo, ne izlazimo u gacama da proverimo da ga neko nije ogrebao .... dok automobi stoji tamo negde. Razumno se potrudimo oko njega, ali racunamo da ako se neko nameraci na njega.....ukrasce ga sta god mi preduzeli.

Tako i sa ljudima. Imamo neku vrstu paznje i brige prema osobi koju volimo i koju smatramo nasom, ali shvatamo da je ne mozemo zadrzati ukoliko resi da nas napusti, shvatamo da nije sa nama jer smo apsolutno nabolji ama bas u svemu, shvatamo da je svet prepun ljudi koji su u necemu ili u mnogo cemu bolji od nas.....pa i ne trosimo energiju na proveravanje, ispitivanje, sumnjicenje i rezanje na svakog ko je pogleda ili joj se obrati.

 

[Gost 131338]

Mislim da je ono sto se definise kao zdrava ljubomora taj osecaj koji svi imamo prema necemu sto smatramo nasim, bliskim, vaznim, posebnim...ta neka paznja i briga da to ne izgubimo i ne upropastimo, da nam ga neko ne oduzme, odnese, preotme....
Pa zaboga, i automobil zakljucamo, pa proverimo jesmo li ga zakljucali, pa da li smo ga parkirali ispod svetla nocu, pa da nam nesto nije ostalo unutra sto bi privuklo lopova itd.
Jedino sto u svakom prolazniku ne vidimo potencijalnog lopova i ne mislimo o tome ceo dan i celu noc, ne budimo se nocu da gledamo kroz prozor da li je tamo, ne izlazimo u gacama da proverimo da ga neko nije ogrebao .... dok automobi stoji tamo negde. Razumno se potrudimo oko njega, ali racunamo da ako se neko nameraci na njega.....ukrasce ga sta god mi preduzeli.

Kako je ovo dobro.

 

[Lexa]

Не знам да ли је то за понос или не, једноставно сам таква. Значи, моја осећања никада нису уперена према тој некој трећој особи, никада нисам бесна на ''супарнице'', никада се не такмичим, никада се не борим са неким трећим за мени драгу особу (ни за родитеље, ни за другарице, ни за момке...)

Не знам да ли је онда осећање туге које ме тада обузима љубомора или не?

A zavist? Neko je pisao - nije mi krivo što ti imaš, nego mi žao što ja nemam i šta je to? Kako definisati to osećanje? E toga se nisam oslobodila do danas kao ni osećaja da je pogrešno.

Mislim da je ono o "izdaji" što si pisala dosta približno ljubomori, ovo ostalo ne.

Ali to su sve primeri kada si bila relativno odrasla osoba, zar ne? Kako je bilo u nižim razredima osnovne, ja to baš pamtim kao period spletki, mržnje i ljubavi, jako emotivan period zbog koga su mi se i ogadila svata iscrpljujuća osećanja pa ih sad lepo negiram do te mere da i ne znam da li postoje

 

[Lexa]

ali racunamo da ako se neko nameraci na njega.....ukrasce ga sta god mi preduzeli.

Pa da, samo automobil se tu mnogo ne pita
Poenta ljubomore i jeste u tom škakljivom problemu zvanom - on ima slobodnu volju
Je li moguće?
Pa šta ako se njegova slobodna volja ne poklopi sa mojom?
Kupiću plišanog medu, on će uvek u svemu da se slaže sa mnom.
Šta će mi meda koji se uvek u svemu slaže sa mnom?

Kako je čovek unesrećeno stvorenje, nikad zadovoljan

 

[Lexa]

Ja nemam osecaj da sam nesto skrivila, pre imam osecaj da mi je cela planeta nesto skrivila.
A onda se osetim glupo i besmisleno, a i brate, dosta mi je takmicenja. I sa samom sobom i sa drugima. Eto tako se to resi.

Ma na to sam mislila, na osećanja povodom osećanja, kao ono što si (da li si ti?) opisala pred ogledalom..... ona ima dobro dupe ali jaaaa... kako sam jadna, da, na to sam mislila zar tu neku ljubomoru po pravilu ne prati osećaj da je ona sama po sebi jadna?

 

[lyon69]

Pa da, samo automobil se tu mnogo ne pita
Poenta ljubomore i jeste u tom škakljivom problemu zvanom - on ima slobodnu volju
Je li moguće?
Pa šta ako se njegova slobodna volja ne poklopi sa mojom?
Kupiću plišanog medu, on će uvek u svemu da se slaže sa mnom.
Šta će mi meda koji se uvek u svemu slaže sa mnom?

Kako je čovek unesrećeno stvorenje, nikad zadovoljan

Hteo sam da kazem da taj osecaj koji sam opisao kod nekih ljudi preraste u paranoju, sto je gadno i mucno.
Svakako da se prema bilo cemu sto ti je vredno ne odnosis krajnje nemarno, ali ne odlazis ni u drugu krajnost. Mislim da je to stvar karaktera, a delom i iskustava.
Nije to degenerisanje osecaja brige i straha od gubitka i potreba totalne kontrole bas svojstveno svim ljudima, shodno tome nisu svi ni nesrecni

 

[Jasna]

Е баш тако.. када би изоставили то својатање, љубоморе не би било...
и даље тврдим да љубомора не може бити позитивна...

 

[Gost 131338]

Ma na to sam mislila, na osećanja povodom osećanja, kao ono što si (da li si ti?) opisala pred ogledalom..... ona ima dobro dupe ali jaaaa... kako sam jadna, da, na to sam mislila zar tu neku ljubomoru po pravilu ne prati osećaj da je ona sama po sebi jadna?

Jeste jadna.

 

[Lexa]

Hteo sam da kazem da taj osecaj koji sam opisao kod nekih ljudi preraste u paranoju, sto je gadno i mucno.
Svakako da se prema bilo cemu sto ti je vredno ne odnosis krajnje nemarno, ali ne odlazis ni u drugu krajnost. Mislim da je to stvar karaktera, a delom i iskustava.
Nije to degenerisanje osecaja brige i straha od gubitka i potreba totalne kontrole bas svojstveno svim ljudima, shodno tome nisu svi ni nesrecni

Pa ne mora da bude problematično da bi bilo prisutno. Svi se uglavnom složismo da nema čoveka koji je skroz operisan od ljubomore, evo ja prva je ne ispoljavam maltene uopšte, a nije da je ne osećam, samo opet ne nešto preterano.
Sama činjenica da je ona uvek tu podrazumeva da svaki čovek želi da poništi slobodnu volju onog koga voli što je prilično tužno. Kažu da je prava ljubav ako nekome želiš dobro uopšte se ne obazirući na sebe, pa makar taj neko bio i sa nekim drugim. Mislim da bi ovo moglo biti tačno, ali u praksi nemoguće.

Inače, tema jeste filozofskog karaktera, mislim svima je manje-više i dosadila ta priča o ispravnosti/neispravnosti ljubomore, bolesnoj ljubomori, "dozvoljenoj ljubomori", mene je ovde zanimalo zašto je baš TA ljubomora društveno poželjna?
Tj. kada smo bili deca i osećali tu iracionalnu ljubomoru pa, nađite primere i zavisti jer jeste podgrupa ljubomore... pa "izdaja" (takođe mi deluje kao podgrupa ljubomore... drugarica vas ispali za more zbog dečka i sl. )..... u globalu ovo je nešto što je nepoželjno, pogrešno, i preporučuje se da se (osim u nekim slučajevima izdaje) ne osvrćemo mnogo... ali kada je švaleracija u pitanju, ljubomora je odjednom opravdana. Poželjna, čak. Zašto? Je l' zbog braka? A kako smo i dotle došli?
Zašto je tako klimavo osećanje u vezi sa dečkom, a drugarica je drugarica ma šta uradila?

Zašto zaljubljenost unosi toliku nesigurnost?

I da li je možda to osećanje progurano da bi se održala porodica?

 

[Gost 131338]

Mozda jeste - simbolicna kontrola genetskog materijala.

 

[Hellen]

A zavist? Neko je pisao - nije mi krivo što ti imaš, nego mi žao što ja nemam i šta je to? Kako definisati to osećanje? E toga se nisam oslobodila do danas kao ni osećaja da je pogrešno.

Mislim da je ono o "izdaji" što si pisala dosta približno ljubomori, ovo ostalo ne.

Ali to su sve primeri kada si bila relativno odrasla osoba, zar ne? Kako je bilo u nižim razredima osnovne, ja to baš pamtim kao period spletki, mržnje i ljubavi, jako emotivan period zbog koga su mi se i ogadila svata iscrpljujuća osećanja pa ih sad lepo negiram do te mere da i ne znam da li postoje

Да, ту врсту зависти јесам осетила и осећам и данас с времена на време. Али опет пре као тугу што ја немам, него као бес што неко има.

 

[Gost 131338]

A ja recimo nemam taj osecaj zavisti prema drugima. Meni se ljubomora pojavi samo kad nekog stvarno volim.

 

[Hellen]

"izdaja" (takođe mi deluje kao podgrupa ljubomore... drugarica vas ispali za more zbog dečka i sl

Само да појасним: када сам рекла ''издаја'' нисам мислила на ово.
Мислила сам на емотивну везу где смо се обоје давали до максимума, где смо кренули да градимо нешто наше, где смо били потпуно окренути једно другоме и имали велике заједничке планове...а онда је он све то некако олако проћердао (бар мени се то тада тако чинило). Није ме болело толико што се креснуо са неком другом, то је баш неки осећај издаје зајдничких идеала, нешто много јаче и теже од фрке што је турао своју стварчицу у неку другу рупицу...

 

[Lexa]

Ali ako se on samo kresnuo sa drugom bez namere da "izda vaše planove", kako sam to razumela... zapravo, bez namere i da ti kaže jer ne bi da uništi to što imate... onda se ta izdaja zaista i svodi na turanje stvarčice u neku drugu rupicu... (i eventualno prećutkivanje, ali ako je cela priča oko "turanja u rupicu" toliko banalna, što bi i osećao potrebu da se pravda, pa zanemarujem taj deo oko priznanja)
E tu je sad pitanje uopšte, za sve nas, šta je toliko strašno u tome i šta opravdava povređenost u vezi posesivnosti koju osećamo spram njegove, pa, stvarčice?

 

[Afroo]

A zavist? Neko je pisao - nije mi krivo što ti imaš, nego mi žao što ja nemam i šta je to? Kako definisati to osećanje? E toga se nisam oslobodila do danas kao ni osećaja da je pogrešno.

Mislim da je ono o "izdaji" što si pisala dosta približno ljubomori, ovo ostalo ne.

Ali to su sve primeri kada si bila relativno odrasla osoba, zar ne? Kako je bilo u nižim razredima osnovne, ja to baš pamtim kao period spletki, mržnje i ljubavi, jako emotivan period zbog koga su mi se i ogadila svata iscrpljujuća osećanja pa ih sad lepo negiram do te mere da i ne znam da li postoje

Napisala sam ja...i smatram da sam lepo objasnila šta mislim o tom osećaju, ne to nije
zavist, ni zloba, ni pakost....ni šta god drugo još može da se podvede pod to.....to je jednostavan ljudski osećaj...koji te može pokrenuti, u smislu da stvoriš više, bolje, da
budeš aktivniji i produktivniji. Inače imam dosta poznanika..čak i neke bliske prijatelje
koji imaju mnoooooogooooo više od mene...nikad im nisam zavidela u smislu da
ne mogu da spavam od zloće što oni imaju, radujem se sa njima..drago mi je zbog
njih i nadam se da ću jednom možda to moći ja sebi i svojima da pružim. Ne smatram
da je to ružno...inače ljudi koji me znaju da nemam taj osećaj zlobe u sebi...a na
ostalima je da veruju ili ne veruju...to je jednostavno na tim nekim ljudima.

 

[Hellen]

Ali ako se on samo kresnuo sa drugom bez namere da "izda vaše planove", kako sam to razumela... zapravo, bez namere i da ti kaže jer ne bi da uništi to što imate... onda se ta izdaja zaista i svodi na turanje stvarčice u neku drugu rupicu... (i eventualno prećutkivanje, ali ako je cela priča oko "turanja u rupicu" toliko banalna, što bi i osećao potrebu da se pravda, pa zanemarujem taj deo oko priznanja)
E tu je sad pitanje uopšte, za sve nas, šta je toliko strašno u tome i šta opravdava povređenost u vezi posesivnosti koju osećamo spram njegove, pa, stvarčice?

Добро, ово је ипак било мало озбиљније, али ја не бих сада да залазим у личне детаље...

 

[Lexa]

Aj da budem totalno iskrena. Ni meni ne smeta kad neko ima više, ako je imao oduvek. Ali mi stvarno nekako smeta kad me neko prestigne u bilo čemu. Posebno ako još imam utisak da mi ta osoba nije dorasla u tome. I to motiviše, još kako nekad pozitivno nekad negativno. Mislim, nekad me ubije u pojam da ne mogu da se pomerim iz mesta. Kapiram da je to egotrip. Mada, realno, nikada taj osećaj bede nije usmeren ka toj osobi već mi više uništava samopouzdanje.

 

[Lexa]

Добро, ово је ипак било мало озбиљније, али ја не бих сада да залазим у личне детаље...

Ma ja to hipotetički...

 

[Treća]

Ne razumem kako ste došli do toga da ljubomora može da bude pozitivna ili negativna. Ljubomora je osećanje. Pozitivno i negativno može da bude samo reagovanje. Ljubomora ne mora nužno da tera čoveka da mrzi ili čini zlo. Mislim da ne postoji osoba koja nikada nije bila ljubomorna. Možda neki ljudi toga nisu svesni ili su retko želeli nešto što im nije bilo nadohvat ruke. Postoje ljudi koji nemaju nekih ambicija za koje se treba potruditi, već im ambicije pretstavljaju ono što realno mogu da dostignu. Tu stvarno nema mesta ljubomori.
Osećaj ljubomore je prirodna stvar, pošto čovek nije savršen. Loše je ako dozvolimo da nas ljubomora vodi u odnosima sa drugima, pa pokazujemo mržnju.

 

[Ciciban]

Napisala sam najduzi post ikada i stefan mi kliknuo na njegovo "bekk" , a bas sam objasnjavala kako ja uopste nisam ljubomorna i to ..................

 

[Treća]

Mislim da nije zavist kada kažete nije mi žao što ti imaš, nego što ja nemam. Slažem se sa afroditom. Nikada nisam zavidela što neko nešto ima, a ja to nemam. Ali mi je žao što nemam. To nema veze sa njima. Ja tim ljudima želim sve najbolje. Ali ima veze sa mnom. Ja želim sebi dobro i tužna sam što mi nešto ne ide od ruke. U isto vremem sam srećna kada čujem da nekome ide od ruke. Mislim da je zavist osećaj koji može samo loša osoba da oseća. To je mržnja prema onome koji ima nešto što ti nemaš, a želiš. Ne mrzim. Ali jesam tužna što nemam nešto što imaju neki ljudi oko mene. Opet kažem, to nema veze sa njima. Niti su oni stvorili svoje preko mog, niti sam ja želela njihovo. Nemam razloga da zavidim.