Operacija srca

Iako niko ne piše ništa moram ja da dodam , kod mene ništa novoga nema čekam da nabave balone pa da mi odrade taj stent . Produženo bolovanje na još mesec dana vidim da ovi na lekarskoj komisiji kao d adaju pare iz svog đepa . Gledaju u meni potrošača fonda a ne kao na nekog koji je punio taj fond 24 godine .
Surfujući po internetu naleteo sam na sledeći preparat za otčepljivanje krvnih sudova : http://www.cardiorenew-bg.com/sr/testimonials.php . Da li je neko imao kontakta sa ovim preparatom , i kakva su iskustva ako jeste . Nije neka cena ali da mi nebud ejoš gore nego što je sada . Nekako mi ovo miriše na prevaru . zašto bi se davale silne pare na operacije i stentove ako ovo pomaže ?:think:
 
Tu sam i ja, povremeno naiđem iako mi je ovih dana prvo crkao sistem, posle toga monitor, a onda je krenulo redom po kući :dash: pa trčkam okolo kao luda.

Pogledala sam onaj sajt i nekako mi se prvo nametnula ideja o otkidanju trombova. Šta se događa prilikom uzimanja takvih preparata, ko nam garantuje da se plak potpuno rastvara a ne otkidaju se i sitni komadići koji mogu biti fatalni za nas? Možda se ja malo suviše plašim trombova, ali jedan mi je stao u oku i uništio centralni očni živac :eek: i to je crno zlo, ali kad pomislim da je mogao da se zaglavi i u mozgu - bolje je ovako.
Ja se ne bih usudila da koristim te preparate osim uz saglasnost ili preporuku kadiologa.
A i ceo taj sajt mi nekako deluje kao Telešop, samo da oni prodaju a poštovani kupci neka gledaju šta će posle.
 
Majka mi je juce operisala zaliske?Moze li mi neko ko je to vec prosao reci nesto vise o postoperativnom toku(koliko ste bili u sok sobi,intenzivnoj nezi,i posle koliko vremena ste se vratili normalnom zivotu)Unapred hvala.
 
Miia7 - kao prvo - dobro nam došla :zag: u klub.
U šok sobi se obično boravi 3-4 dana.
Intenzivna nega traje negde 3-15 dana, kako kome.
Oporavak posle operacije je strašno individualna stvar. Zavisi od težine operacije, godina, stanja organizma, hroničnih bolesti, imuniteta, psihičkog stanja i ko zna čega sve ne.
Neko nikad više nije savršeno zdrav a neko se posle par meseci vraća na sportske treninge.
Nemoj da te mrzi, isčitaj celu ovu temu jer ima zaista svačega a sve su pisali ljudi sa operisanim srcem. Verujem da ćeš saznati svašta korisno čega se inače ne bi ni setila, a i steći ćeš neki opšti utisak o lečenju i daljem životu posle operacije.
 
A evo imam i ja jedno pitanjce:
Ona moja tetka je pre 4 dana operisana (valvula i bajpas), danas je prebačena na intenzivnu negu.
MEĐUTIM, njene unuke mi pričaju da je malo pogubljena. Nekih stvari se odlično seća, a neke kao da je zaboravila (recimo mislila je da je kod kuće a ne u bolnici) a tek kada su joj sve ispričali setila se.
I ostale žene u njenoj sobi su u sličnom stanju.
Čak su i vezane za krevete (????)
Kažu da je to posledica anestezije, ali ja se ne sećam da je iko u mojoj bolnici tako prošao a čini mi se da se ni ovde nije spominjalo.
Jeli još neko od vas imao takvo iskustvo?
 
Kajo, tu sam skoro svaki dan. Na brzaka procitam sta se desava "kod nas". Pitanja su uvek ista, a svi odgovori su vec dati.
Ne znam sta vam je lekar rekao u vezi tvoje tetke, to mi lici na demenciju. Kad sam ja bila u bolnici bilo je par takvih pacijenata. Bili su jako agresivni, nisu nikoga prepoznavali i morali su ih vezivati. Najbolje je da je pregleda neuropsihijatar, to je njihova oblast. Sada postoje odlicni lekovi i mora se reagovati na vreme. U pocetnoj fazi sve je lakse izleciti.
Ja sam uglavnom sa mojom unucicom, sad dolazi, za koji dan i unuce i zbog toga se ne ukljucujem u diskusije. Obavezno procitam sve i tek sad ti pisem jer je tema nova.
Najvaznije je da tetka ne bude sama, uvek mora biti neko sa njom, jer su takve osobe pune strahova.
Drzim ti pesnice :heart:
 
Hvala na dobrodoslici,a hvala i na odgovoru.Iscitala sam skoro sve i ovo je druga operacija,tako da sam do nekle upucena,ali opet mi cini mi se puno lakse kad od jos nekoga cujem.Inace,za ljude koji cekaju operacije da ja sad malo olaksam-mama je operisana na Dedinju imam samo pohvale za sve njih,operacija bila dosta,dosta teska,predugo trajala ali oporavak ide dobro i svojim tokom.Nadam se da ovim mogu bar malo pomoci.
 
Tajamašo, nije demencija (o njoj na žalost znam prilično), ta zaboravnost je bila posledica BAŠ anestezije. To je i lekar rekao, pa me je zanimalo kakvo je to čudovište od anestezije. Pričala sam kasnije sa tetkom, prilično se sabrala, mada još povremeno sporo reguje. Recimo, do tada sve normalno pričamo, a onda je nešto pitam i ona kao da nije ni čula pitanje. Verovatno će i to da prestane, sutra ću je opet zvati.
 
Zdravo,svima.Moja mama je vec trebala izaci,ali je zadrzana zbog manje kolicine vode oko srca koja se pojavila posle operacije.Moze li mi neko reci nesto vise o tome,koliko je opasno i kako se leci??Hvala unapred.
 
Gde ste :heart: ekipo?
Jeste li dobro, kako podnosite ovo vreme?
Ja sam juče dva puta čistila sneg, a i danas cela 2 sata i ništa mi nije bilo! Doduše polako, bez velikog znojenja i žurbe, i oduševljena sam što MOGU!
 
Kajo :heart:moje,druze stari ;)
Da nije tebe ovaj forum bi nacisto zgasnuo!
Taj dan sam bila euforicna od lepote i beline i sjurila sam se napolje u setnju i bilo je divno dok nisam otisla predaleko. A gde da sednes kad skontas da bas neces moci dalje?
U sneg ;)
U sv.slucaju, mogu dalje nego prosle godine, sto me cini vrlo srecnom.I svaki dan idem stepenicama do IV sprata sa vise ili manje uspeha.
Moje cestitke za tvoje 'MOGU' :klap:
 
Sve dosad sam se nakako čuvala, stalno proveravala koagulaciju, holestero i šećer, i najzad se sve ustalilo. Posle 5 godina, stigla sam u neku fazu kad ispitujem šta opet mogu da radim a šta ne. Lopatanje snega i krečenje mi ne škode, ali ono što mi je važnije - recimo kopkanje po bašti, nošenje kesa iz kupovine, mnogo stepenika ili šetnju po vetru nikako ne podnosim.
Verovatno će tako i ostati. Nisam baš oduševljena, ali dotle mi je granica i toliko smem da se razmahnem. Hvala i za toliko.
 
Zdravo..bas sam trazila ovakvu temu i lepo sto sam je nasla..citala sam vase postove o operaciji srca i vidim da je dosta vas operisano na Dedinju..Ja imam 20 godina i pre dva meseca operisala sam valvulu na Dedinju..Prezadovoljna sam osobljem,svi su fini pocev od cistacica pa do doktora..svaka im cast..Evo da cujete moje dozivljaje.heheh..Nije je bilo strah operacije,(mada je meni to druga operacija,prvu sam imala sa 9 god.)ali me je po malo bilo strah oporavka posle operacije..bila sam na intezivnoj 4 dana,a na polu intezivnoj nekih bgm 15 dana...Meni je bila reoperacija pa je bila veoma teska,doktor se plasio da se necu probuditi ali eto hvala Bogu probudila sam se.hehe.kada sam se probudila prvo sto sam pitala sestricu je koliko je sati.ahahha.i danas se smejem tome..Malo jebio tezi oporavak jer je bila reoperacija,eli sve prodje,,ja sam mislila nikaada nece proci,jeste mi bilo tesko,,psihicki mi je bilo tesko..ali sta se mora mora se..sada posle dva meseca ja setam sama idem na kafu i sve nmormalno funkcionisem..ok nmg bas da se opustim skroz ali setam sama..malo se zamaram ali nista strasno..mada ne znam koliko je stetno jer podizem sestrinu bebicu koja ima oko 10kg .znam da ne bih trebala ali da vas pitam koliko je to opasno..ne nosim je ali je samo malo podignem i ne stalno..to je moje pitanje za vas,a vi ako imate pitanja za mene slobodno pitajte..:))
 
Pa da vam kažem meni više prija jesen i zima hladno vreme nego ono što smo imali letos, tako da može sve osim onih extremnih vrućina, a oduševljenost stanjem pa to ne može niko biti zadovoljan ali dobro je kad je i ovako samo da ne bude gore.
 
Nellaa, sacekaj da prodje jos malo vremena. Malo je prerano toliko da se naprezes. Sve moras raditi postepeno, kao kad se stice kondicija. Bebici je dovoljno i da joj pricas i da je pomazis, a neka je drugi podizu. Sama ces osetiti, kad bude vreme za to.
Predpostavljam da je kod tebe ugradjena bioloska valvula, s obzirom da si mlada. Vidim da si optimisticka i to je super:konfete: Vi mladi sve brzo savladjujete. Zelim ti brz oporavak:zskace:
 
Pozdrav svima! Moj suprug je u četvrtak 20.12. operisan. U pitanju je zamena aortne valvule. 23.12. je pušten na odeljenje, i sve ga jako boli, cujem da je dosta nervozan, mada ga ja stalno uzdizem i motivisem za dalje. Inace, ima 34 godine, imamo dvoje decice. U avgustu je imao veliki infarkt miokarda, gde mu je odmah uradjena kateterizacija i ugradjen stent. Moje pitanje je : da li je to normalno da ga jos toliko boli? Dva dana je primao transfuziju, zasto? I maska sa kiseonikom mu je jos uvek nad glavom? Mozda su pitanja banalna, ali mnogo sam uplasena. Hvala vam svima unapred na odgovorima.
P.S. Mi smo iz Subotice, a on je na IKVB Sremska Kamenica, i nikako ne mogu da dodjem do lekara koji ga operisao za vise informacija.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top