Ono što se obrisalo, ono što se ne može više pronaći

[Maeeeestro]

Ipak uhvatila i mene sinoć pomalo nostalgija, djelomično je to zbog mladosti, ali mislim da nije samo zbog toga. Išao sam sinoć gledati " Dina Pješčani planet "II, i to u 4D kino prvi put u životu. Film je zaista odličan, zanimljivo je to bilo i iskustvo s tim specijalnim efektima u dvorani poput dima, naginjanja i ljuljanja sjedala i sl. Sve kao super ali nešto ne valja, teško je posve objasniti ali pokušat ću. Sinoć sam bio u Cineplexx u trg centru s nizom tih dvorana, bili smo u jednoj nešto manjoj dvorani di nas je bilo možda 20. Projekcija je počela nešto malo iza 19:30 i završila nešto iza 22h. Bili smo prvo u ne baš punom trg centru a posli projekcije u posve praznom centru koji je odavao pomalo sablasni dojam.

Uključila mi se nostalgija za nekim jako davnim vremenima, vremenima još iz rahmleti zajedničke države kad su kino dvorane bile u centru i kad nije postojao multiplex. Došli bi u centar koji bi vrvio životom, zatim bi otišli gledati film u veliku dvoranu koja bi bila prekrcata, po više stotina gledalaca koji su velikom većinom bili školarci i studenti. Nakon projekcije opet u grad prepun života. Tu je i pitanje cijene, to sinoć je bio blockbuster u toj 4D dvorani zbog čega je karta sigurno skuplja ali brate mili dvi karte, velike kokice, dva soka, 30 evropskih novaca(29,99), to je stvarno tu mač Znam da smo išli gledati posli škole Top Guna i da sam sljedeći dan išao sam gledati ponovno isti film jer sam bio pravo opčinjen filmom, toliko je to jeftino bilo da su osnovnoškolska djeca išla u kino pogledati film po drugi put

30 eura! To je otprilike oko sedam kutija cigareta, ali srećom nisam pušač


Nekad je kino bilo 30 kuna - 4 eura, prije cca pet śest godina, čak je mislim srijedom neko vrijeme bilo 20 kuna

 

[Maeeeestro]

Nema više te čari. Izgubila se.

Moguće, nažalost, previše podjelw

 

[Zelena milja]

Koliko razmišljate o tim brisanim prostorima?

Često se prisetim davno napisanih reči. Mnogo veći broj zaboravljam. A možda ne sasvim. Iskrsnu one kada ih najmanje očekujem, dovoljno je samo odškrinuti neke fioke.
Jedan deo dočekujem dobrodošlicom, bole na nostalgičan način.
One druge dolaze nezvane.
Njih uporno iznova pokušavam da pokopam.

 

[Maeeeestro]

Često se prisetim davno napisanih reči. Mnogo veći broj zaboravljam. A možda ne sasvim. Iskrsnu one kada ih najmanje očekujem, dovoljno je samo odškrinuti neke fioke.
Jedan deo dočekujem dobrodošlicom, bole na nostalgičan način.
One druge dolaze nezvane.
Njih uporno iznova pokušavam da pokopam.

Da , mozda je najcudnije kad se nekih dobrih riječi i ideja ne uspijevamo dovoljno čvrsto sjetiti