...Ja i dalje pijem sve iz šolje na Vini Pua.
Al ja sam malo čudna što se tiče tako tih stvari, imam svoju šolju, svoju čašu (znate one što su se pre dobijale sa jogurtom, na kravicu onu, onako levkastog oblika), hemijsku, ranac, baštenskog patuljka (koji ne stoji u bašti, već u mojoj sobi. Zapravo, odnela sam ga u NS sa sobom, eno ga pored televizora. Inače, Ljutko iz Snežane je u pitanju), i gomilu sitnica kojekakvih, totalno nebitnih, tipa privezak za ključ i tako te stvari, u vezi kojih sam neverovatno posesivna. Imam dve mlađe sestre, i bez problema ću im dati sve, od para, preko salveta (koje sam skupljala GODINAMA), do slatkiša, ali šolju na Vini Pua ni za živu glavu. NE DAM.
...I imala sam jednu lutku, od porcelana, sa smeđom kosom, divna jedna lutka. Nisam se ni igrala sa njom, samo sam je gledala. I nisam htela da je dam sestri, i ona je razbila dok sam ja bila u školi.
Odrala sam je od batina, a posle je mama mene ubila u pojam, ko da sam ja bila išta kriva. :/
Sve sto se pije, pijem iz nje.........