Polako, evo odgovor:
Др Миодраг Петровић
ЗАЧЕЦИ ПОРЕМЕЋАЈА БОГОСЛУЖБЕНОГ И ЦРКВЕНОГ ПОРЕТКА
У ЖИЧКОЈ ЕПАРХИЈИ
(Беседа изговорена на Вазнесење Господње 2009. године у манастиру Вазнесењу у Овчару)
Свима нека је на радост данашњи празник и нека нас прожима блаженство које су осећали Апостоли гледајући Спаситеља како се вазноси на небо. Захвалимо домаћинима, мати игуманији Јелени са сестрама, а и једном домаћину који је требало да данас буде са нaма овде, па није. То је епископ жички, господин Хризостом. Можда ће дати Бог па ће једног дана и бити са нама. Чули сте – у молитвама су помињали и Његово Преосвештенство, епископа жичког, господина Хризостома. Верујући народ се, такође молиo за њега. Надајмо се да се и он моли за нас. А шта и како мисли о нама, то Бог зна.
Ми се данас налазимо у једном стању у Српској православној цркви, које је заиста забрињавајуће. Подела има много, али две су најизразитије: На једној страни су они који предања која су им од Отаца предата хоће да одрже, да наставе и потомцима их предају. Други су они који хоће да пресеку та предања и да умују на свој начин; хоће да своју неку нову науку наметну верном српском православном народу. Дакле, приближио сам се правим зачецима одакле и како настају те поделе. Јеванђелист Лука изричито каже Теофилу: ,,Да познаш темељ оних ријечи којима си научен“ ( Лк 1,4 ), нагласивши претходно да преноси „као што нам предадоше“ (Лк 1, 2 ). Апостол Павле такође наглашава неколико пута у посланицама коринћанима да оно што је примио, то предаје ученицима својим. На Васељенским и Помесним саборима Оци увек наглашавају да држе оно што им је предато. Не прекидају и не преиначавају оно што им је предато; не уносе новотарије и забуне у верујући народ. Од свих њих: од јеванђелиста, апостола, црквених отаца и учитеља наследио је и Свети Сава оно што нам је предао као највећу светињу, а од њега су наставили, јер им је то била обавеза и света дужност, потомци до наших, тако рећи, дана да нам исто предају.
Ови који нам уносе новотарије, до јуче су поштовали као закон oно што је од ранијих предато и преношено на следеће генерације. Умују, дакле, на свој начин и уносе нову науку, а та нека њихова нова умовања само раздор сеју. И ко од нас није размишљао зашто толике поделе у српском народу, а у последње време посебно када се ради о пoретку у приношењу Свете Литургије?
....................
..............
Морам ово да кажем: бивши епископ Атанасије Јевтић у Загребу, негде 1987. године (ако се не варам, то је објављено у часопису римокатоличке цркве „Кршћанска садашњост“), изјавио је: „Нека извини Свети Сава…“ Тај исти, који је био у жичкој епархији 2002/03. год. као „помоћник“ епископа жичког Стефана и посејао велико зло, преводи Псалтир тако што каже: „Потрпех Те, Господе…“ У његовом преводу Псалтира, видећемо то на многим местима (нпр. Пс 24, 5 и 21; 39, 2; 29, 5 ),човек потрпео Господа! Уздигао се изнад Господа! – Није разумео језик. Није реч о трпљењу и не треба тако да се преведе, него: „Чезнем, Господе…“, „Очекујем те, Господе…“ Али тај преводилац је сам дао себи ту слободу и зато не мирује, већ иде, критикује и даље сеје раздор у СПЦ. То морам да кажем јер је био у овој светој епархији где је трон Светога Саве и где је Студеница била узор за све друге манастире. Данас се новорукоположени шаљу у Студеницу на преваспитавање, да по новом неком начину служе Службу Божију. И онај исти епископ који, преводећи псалме, каже „потрпех Те, Господе“, преводи из Законоправила Светога Саве једно поглавље које гласи: ,,Тачно знање о томе како треба да буде божаствено приношење на светој служби. О хлебу и о чаши приношења; и о просфори и о вину“. Такву проскомидију коју нам преноси Свети Сава, бивши Епископ Атанасије Јефтић назива ,,простом“ и ,,почетном“, домишљајући се и сматрајући да је њу Свети Сава саставио, или нашао и унео готову“ ( Божанствена ( читај: Божаствена ) литургија, 3, Београд – Трбиње 2008, стр. 373 ). Свети Сава није импровизовао; није одступао од праксе и предања што је примио. Њему није била својствена дрскост бившег епископа Атанасија Јевтића. Свети Сава је строго водио рачуна да нама пренесе оно што је примио од претходних отаца и учитеља Цркве. Постоји, дакле, грчки изворник вршења Проскомидије, који је користио Свети Сава. Он нам је тај образац савршено превео на српскословенски језик, а данас га имамо у преводу на савремени српски језик. Постоји и тај превод који је урадио бивши епископ Атанасије Јевтић, али постоји и други превод. Дакле, Атанасије омаловажава нешто што нам је предао Свети Сава, и нарушава дух и праксу коју нам је оставио. Можда ће и за то да каже: ,,Нека извини Свети Сава“!
..................
...................