Evo ovde je o temi malo pojasnjenje:
http://www.liturgija.org/video
http://www.manastir-lepavina.org/play.php?id=3 ("uzivo")
"...
Religija, Aktuelno | 26. septembar 2008.
Liturgijske novotarije episkopa Ignatija
Vladika Ignatije
Vladika Ignatije
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Smatrali smo neophodnim da se oglasimo posle najnovije izrečenih stavova mitropolita Amfilohija o poretku služenja Svete Liturgije.
Svetosavska duhovna misija
+++
Mitropolit je u svojoj besedi 12. avgusta 2008. godine, izgovorenoj u kapeli Svetog Simeona Mirotočivog u dvoru Srpske Patrijaršije, između ostalog rekao:
„Zatvorene dveri i čitanje molitava tajno ne odvajaju li laike od suštinskog razumevanja sadržaja Svete Liturgije? Ako se razdire zavesa u jevrejskom hramu u trenutku Hristove Krsne smrti, ko smo mi da je ponovo navlačimo, vraćajući se obogotvorenjem zatvaranja dveri starozavjetnom zakoničarstvu - besedio je Vladika crnogorsko-primorski.
- A kad služašči izgovori: Sa strahom Božijim i verom pristupite! - ko smo mi da uskratimo pravoslavnim hrišćanima, pripremljenim za Sveto Pričešće, da priđu Čaši? Ko sam ja da uskratim Gospoda onome koji posti svaku sredu i petak i sva četiri godišnja posta, koji živi u duhu pokajanja i hrišćanskim životom - rekao je u svojoj besedi Arhiepiskop cetinjski Amfilohije.
Posle Svete Liturgije za trpezom ljubavi Arhiepiskop Amfilohije je nastavio besedu citirajući primer iz predhodne decenije Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. Pavla koji je smirenošću svojom služio Svetu Liturgiju u sali koja ima stolice i binu bez oltarske pregrade sa antimisom“.
http://www.spc.yu/sr/arhiepiskop_amfilohije_o_preovladavanju_sustine_nad
_formom_u_liturgijskom_zivotu_ nase_crkve
Posle majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora ovo je prvo oglašavanje nekog srpskog arhijereja, kojim se, najblaže rečeno, ignoriše i obezvređuje odluka Sabora o poretku Svete Liturgije u SPC. U saopštenju Sabora rečeno je: „U cilju, pak, očuvanja vekovnog molitvenog predanja i živog svedočenja Crkve u savremenom svetu, Sabor je potvrdio svoj stav u pogledu služenja svete Liturgije i drugih bogosluženja u duhu vekovnog liturgijskog predanja naše Crkve.
U ovakvom postupku mitropolita Amfilohija projavljuje se suštinski uzrok nejedinstva i razdora, u nekada jedinstvenom telu SPC, a to je: neposlušnost Saboru pojedinih arhijereja srpske Crkve. Uzrok ovako teškom stanju u SPC (stanje koje slobodno možemo okarakterisati kao neozvaničeni raskol) jeste rušenje osnovnog principa na kome Crkva Hristova počiva, principa sabornosti.
U početku je sve bilo (od strane saboru neposlušnih episkopa) veoma vešto prikriveno; kao uzrok razdoru i nesuglasicama klira i vernog naroda navođeno je insistiranje vernika na nekim „nebitnim“ (tako govore neposlušni klirici) promenama u poretku Svete Liturgije, koje su neki episkopi izvršili u svojim eparhijama.
Prosvetljen i rukovođen isključivo Blagodaću Božijom, verni narod je, podnoseći velike žrtve i stradanja (poput Gospoda svoga trpi i batine od slugu prvosvešteničkih), izveo stvari na čistac vršeći pritisak na Sveti arhijerejski sabor da na dnevni red stavi i pitanje liturgijskih promena. Sabor je tri puta donosio odluku o poretku služenja Svete Liturgije tako da je, posle dodatnih pojašnjavanja i preciranja smisla jedne te iste odluke, ovo ponašanje Sabora postalo tragikomično. Međutim, ni jednu od donesenih odluka Sabora o načinu služenja Svete Liturgije nekoliko episkopa SPC nije sprovelo u svojim eparhijama. I upravo se u ovoj njihovoj bahatosti, i ignoranisanju Svetog arh. Sabora, projavljuje i pobeda revnitelja za jednoobraznost poretka Svete Liturgija i jedinomislije u SPC-i. Pobeda je u tome što su stvari izvedene na čistac, tako da se jasno vidi koji su istinski uzroci nejedinstvu, nemiru i razdoru u SPC-i; istinski uzroci su: neposlušnost Svetom arhijerejskom saboru nekolicine episkopa, i jeres koju neki episkopi uvode i šire u našoj Crkvi. U osnovi oba ova uzroka jeste gordost. Ovi neposlušni arhijereji jesu izazivači novog raskola u SPC. I prvi raskolnik na nebu pokrenut je bio na taj čin gordošću, koja se projavila kroz njegovu neposluštnost Gospodu Savaotu. Gordost i jeste izvorište svih raskola.
Krajeugaoni kamen Crkve - neuništive Božije građevine jeste Gospod Isus Hristos, a rukovoditelj njen Duh Sveti, pa je sasvim očigledno da se stvari ka konačnom raspletu kreću polako, ali sigurno. Dakle, sada svaki revnosni vernik naše Crkve može uvideti da uzrok nemirima, razdoru i podeljenosti u našoj Crkvi nisu liturgijske promene, već neposlušnost pojedinih episkopa Svetom arhijerejskom saboru; liturgijske promene su sekundarne u odnosu prema primarnom uzroku iz koga proizilaze. U pitanju je bunt neposlušnih - pobuna protiv Bogom ustanovljene hijerarhije u Crkvi. Ko je barjaktar i lučonoša ove pobune potpuno je jasno.
Saborni um vernoga naroda prepoznao je i jeres u Crkvi, i raskolničke namere nekih episkopa, i protiv toga odlučno ustao. Sve aktivnosti vernoga naroda usmerene su na očuvanje čistote vere i bogoustanovljenog poretka u Crkvi, potčinjavanje nižih činova višim činovima, jer se jedino tako može očuvati jedinstvo SPC.
Mitripolit je u svojoj besedi naveo samo dve promene na Svetoj Liturgiji, i naglasio ih kao opravdane. Iz tog razloga donosimo spisak liturgijskih novotarija u eparhiji braničevskoj, spisak koji sadrži 26 promena neposredno vezanih za poredak Svete Liturgije. Ovaj spisak naširoko je poznat, jer je na nekim internet sajtovima svojevremeno objavljivan. Nije nam poznato da se bilo ko oglasio da ospori makar nešto iz ovog spiska kao netačno. Ovaj spisak liturgijskih novotarija episkopa Ignjatija do u tančine je tačan i verodostojan; sačinjen je besprekorno tačno i u slučaju potrebe moglo bi se dokazati da je u potpunosti istinit.
Ovom prilikom se nećemo osvrtati na jeresi episkopa Ignjatija, pošto je protiv njega na Saboru podneta tužba zbog jeretičkih učenja koja uvodi i širi u SPC. I ova će stvar u svoje vreme izaći na čistac (u to smo nepokolebivo uvereni) i zato ćemo smireno čekati.
Spisak liturgijskih novotarija episkopa Ignjatija sada dopunjujemo nečim što na Svetoj Liturgiji radi episkop Ignjatije, nečim što se ne može nazvati novotarijom, već otvorenom hulom. Molimo vas, obratite pažnju:
Episkop Ignjatije, i njemu poslušno sveštenstvo, posle osvećivanja Časnih darova na Svetoj Liturgiji, u slučaju nedostatka Svetog Pričešća, u sveti Putir dolivaju vino! Zašto ovo čine? Kao odgovor na ovo pitanje navešćemo reči oca Simeona, igumana manastira Rukumija. Evo šta kaže otac Simeon:
„Zašto posle osvećivanja Darova dolivaju vino u putir? - Zato što sveštenik ne može da predvidi koliko će sveštenika, koji nisu služili, da okači epitrahilje i da se pričeste; oni upotrebe sveto Pričešće, a narodu sipaju posle „Rojal“. Zar time da se pričestiš? Atanasije tome uči - da je to Pričešće. Ali to nije istina! Mi imamo knjigu Učiteljnoje izvestije na kraju Služebnika iz 1962. godine, u kome se kaže: ko pričešćuje česticama narod, česticama izvađenim za žive i upokojene, ko doliva vino u putir pa pričešćuje narod, on smrtno greši.“
Ukoliko mitropolit Amfilohije i njegovi istomišljenici posle čitanja ovog spiska liturgijskih novotarija vladike Ignjatija i dalje budu tvrdili da je, uprkos svim ovim promenama, suština Svete Liturgije ostala nepovređena, onda je to potpuni sunovrat u bezdan neposlušnih u SPC-i; u tom slučaju bićemo sigurni da je ovo Gospodom prorečeno vreme odvajanja kukolja od pšenice:
„Ostavite neka raste oboje zajedno do žeteve; a u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najprije kukolj i svežite ga u snoplje da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu moju“ (Mt.13,30).
Još samo želimo da naglasimo da nije nemoguće da se neposlušni Saboru arhijereji (koji, inače, traže bespogovornu poslušnost sebi), odluče da preduzmu mere kažnjavanja onih klirika i vernika koji nisu njima poslušni. Takvo njihovo činjenje može se očekivati, s obzirom na činjenicu da se gubljenjem čiste Vere gubi i čist razum, iz koga, jedino, može proizaći zdravo rasuđivanje. U tom slučaju svi revnitelji Vere svetootačke smatraće njihov sud ništavnim! jer će njihov sud zaista biti ništavan. To iz sledećeg razloga:
„…Crkveno jererhijska vlast ima svoju potpunu i zakonitu snagu samo onda, kad ona djeluje u granicama zakonom ustanovljenima i kad vršioci te vlasti u strogoj se potčinjenosti nalaze zakonima i nauci Crkve pravoslavne, - dočim na protiv, čim odstupi od tih zakona i prijeđe strogo ustanovljene zakonske granice, vlast ta gubi sva svoja prava“. (Pravila Pravoslavne Crkve s tumačenjima ep. Nikodima Milaša, Novi Sad, 1895., str.284)
+++
_________________________
1 Isporedi Hefele, Conciliengeschichte. I, 83 fg., 86 fg., 117 fg.
2 Mjesec hiperveretej odgovara tačno našem oktobru, i tako su zvali oktobar Siromakedonci i oni iz Azije. Beveregii in h. can., pag. 27-28.
IZVOR: Pravila pravoslavne Crkve s tumačenjima, episkop dalmatinski Nikodim Milaš, ‘’Istina'’, Beograd-Šibenik, januar 2004.
Svetosavska duhovna misija
izvor: borbazaveru.com; 17.08.2008 . "
Sa :
http://www.novinar.de/2008/09/26/liturgijske-novotarije-episkopa-ignatija.html
, 
MOLITVOM i za ''neprijatelje''
