Noćas...

[Branko Lori]

Ja se ponekad svojih tama bojim , tiho i sebično te imam tu ...

 

[Rusalka]

Ti si kao zvezda skrivena za humovima
,a ja sam prolaznik na drumu.

Ali zašto si zastala i pogledala me u lice
kroz preves dok si išla obalom
sa punim krčagom na bedru?

Tagore​

 

[Zelena milja]

 

[Rusalka]

Vruća krv rađa vruće misli,
vruće misli daju vruća dela,
a vruća dela su ljubav.​

 

[Rusalka]

 

[Zelena milja]

Nisam ni slutila da tama ima oblike i bezbroj nijansi crne ,koje se prepliću dok srastaju u meni.
Osenčena likom ,u tišini, osećam disanje vetra i znam šta to znači..
.....
Još jedna budna noć..
I čekanje..

 

[Rusalka]

 

[Zelena milja]

Vreme je da se razvežem,
Raspem,
Pokupim ostatke sebe
I dočekam te svoje snegove.

Oduvek sam i znala da je put bio moj i samo moj.

 

[Rusalka]

 

[Zelena milja]

Opet si mi rasuo tišinu.
-skupljala sam je vlat po vlat-
Svijala je kao gnezdo oko sebe.
Došla sam po svoje reči.
Ostalo je nešto moje šta još uvek tražim.
Sitnice iz mog sećanja,
Poneka zalutala misao,
Trag paučine razvučen za tobom.
Došla sam po deo sebe koji mi ni ne treba.
Možda je to samo izgovor.
Da te osetim,
Da me osetiš.
Onako,meko,bez dodira.
........
Kao mala ludost koja se izgubila.

 

[kalis]

Duše se prepoznale
zavrtle
Takle
I razišle

 

[Rusalka]

 

[Zelena milja]

Ostao je trag tebe...
Kroz otškrinut prozor magla je umirala
S tvojim imenom .
Odlazeći....
Znala sam da je još jedan deo mene nestao s njom...

 

[kalis]

Noćas...
Noćas je baš dobra noć da te zaboravim.

 

[Me gusto]

"...Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a ponekad je i ona mene volela.
U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.
Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči..."

 

[Rusalka]

Čudo u Šarganu
Ljubomir Simović​

 

[Rusalka]

 

[Rusalka]

O, koje li je vreme u kosmosu
Sazdan od zvezda rujni ponor cveta
Prevazilaziš se maglom preko sveta
Nema uspavanke za srditu joj rosu


Jača od sveta noć tajnih prepleta
Očara prazninu zaspalog tela što se osu
Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu
I ptice sleću u kamen sa dleta

 

[Mister]

 

[Rusalka]

 

[Rusalka]

 

[Rusalka]

Jabuka jedna neobrana
još se drži na grani.
Tako je zrela, tako je sočna,
da oči naprosto mami.

O šta li misli u svojoj lepoti,
ta zavisti crvena meta?
Možda njena nebeska rumen
doziva utrobu cveta?

Penju se deca,klipaju starci,
vetru se rose zubi.
Još niko ne prođe a da se na nju,
kamenom ne baci grubim.

I svet se kupi, rukave suče,
"Tresite!"-naređuju vlasti.
A ona stoji, žarom boji,
ni ne misli pasti.

Padoše sekire, padoše reči,
uz krik se stropošta deblo
I gle, sve oči padoše k zemlji

​