РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг бр. 3
Тел/факс 3077-028,
vladarsk@gmail.com Бр. 940/08 – 27. 11. 2008.
С А О П Ш Т Е Њ Е
- Александар Вучић други Пуповац – све опрашта Хрватској –
Изјаве Александра Вучића врве у дневном листу „Правди“ и у другим гласилима – а она су му сва на услузи. Уверава да ће уследити његова посета Србима у Хрватској, а не обавештава да у Хрватској и окупираној РС Крајини нема Срба. Они су у Србији, Црној Гори, Републици Српској, европским и ваневропским земљама. Ако може да им помогне, а увелико изјављује да може, онда не мора да путује тамо одакле су прогнани у високом проценту – 80%, него нека им помогне у прогонству и нека их, својим радом, не дели. Дели их и ствара о Хрватској слику демократске државе, чиме се поистоветио с идеологијом Милорада Пуповца о Србима у бившој Хрватској.
Изнео је чврст став Српске напредне странке да се она одриче српске етничке границе: Карлобаг - Огулин – Карловац – Вировитица, правдајући то односом снага у свету и тзв. хуманом намером да се успоставе добри међудржавни односи Србије и Хрватске. Вучић умишља да је изговорио државничку мудрост - не схвата да је само наговестио опроштај Хрватској за њен обављени злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату и опроштај за злочин геноцида и етничко чишћење над Србима од 1990. до 1995. Овако благонаклоним ставом према Хрватској, која је озаконила биолошко уништавање Срба, Рома и Јевреја и чији су војиници, како Вучић често истиче, побили већину чланова његове породице, Вучић чини велики грех. Он, уједно, успављује Међународну заједницу, која против хрватских злочина неће предузети ништа ако то не чине представници тешко страдале српске нације. А обавеза је свих чланица УН да предузму све да се Хрватска оптужи и казни за злочине геноцида и у Другом светском рату и у време разбијања Југославије, од 1990. до 1995, када је она, противуставно, прогласила државотворни српски народ за националну мањину и противуставно обавила сецесију из Југославије – прогнавши до 800.000 Срба. САД и ЕУ су оптужиле Турску за геноцид над Јерменима (1915), па нема разлога да се Хрватска третира другачије.
Сувише је благо рећи да оваквим ставовима према Хрватској, А. Вучић чини грех, јер постоје докази да он одавно штити хрватске злочине. То је показао и у време парламентарних избора у Србији (2008), када је, као Генерални секретар СРС, наредио радикалским активистима да, ни једном речју, не смеју, на изборним манифестацијама и у изјавама за новинаре, оптуживати Хрватску за злочине и етничко чишћење над Србима Крајишницима. Наравно, за овакву недржавничку и поданичку одлуку (захтевану од стране западних дипломата и њихових обавештајних служби), бирачи у Србији су казнили недужну и патриотску Српску радикалну странку – дали су јој 300.000 гласова мање, него на прошлим председничким изборима. Очигледно, Вучић и Т. Николић су учинили све да СРС не добије толико скупштинских мандата – да би могла, сама, формирати Владу.
У овако нечасном послу, А. Вучићу и Т. Николићу су помагали и неки вајни српски интелектуалци. Међу њима се истиче књижевник Брана Црнчевић, а Крајишници су га добро упамтили – увек је био полуга у нечијим рукама. Сећају се да је на изборима у РСК – 1993 - 1994, обилазио крајишке градове и уверавао да ће Србија и Црна Гора, оружјем, заштитити РС Крајину од хрватске агресије.
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Ратко Личина, министар