Nešto za moju dušu

[Zelena milja]

 

[tetkaD]

 

[Zelena milja]

 

[Jpeca]

Round, like a circle in a spiral
Like a wheel within a wheel
Never ending or beginning
On an ever-spinning reel
Like a snowball down a mountain
Or a carnival balloon
Like a carousel that's burning
Running rings around the moon
Like a clock whose hands are sweeping
Past the minutes of its face
And the world is like an apple
Whirling silently in space
Like the circles that you find
In the windmills of your mind.
Like a tunnel that you follow
To a tunnel of it's own
Down a hollow to a cavern
Where the sun has never shone
Like a door that keeps revolving
In a half-forgotten dream
Or the ripples from a pebble
Someone tosses in a stream
Like a clock whose hands are sweeping
Past the minutes of its face
And the world is like an apple
Whirling silently in space
Like the circles that you find
In the windmills of your mind.
Keys that jingle in your pocket
Words that jangle in your head
Why did summer go so quickly
Was it something that you said
Lovers walk along the shore
Andeave their footprints in the sand
Is the sound of distant drumming
Just the fingers of your hand
Pictures hanging in a hallway
And a fragment of this song
Half-remembered names and faces
But to whom do they belong
When you knew that it was over
Were you suddenly aware
That the autumn leaves were turning
To the color of her hair
Like a circle in a spiral
Like a wheel within a wheel
Never ending or beginning
On an ever-spinning reel
As the images unwind
Like the circles that you find
In the windmills of your mind.
Pictures hanging in a hallway
And the fragment of this song
Half-remembered names and faces
But to whom do they belong
When you knew that it was over
Were you suddenly aware
That the autumn leaves were turning
To the color of her hair
Like a circle in a spiral
Like a wheel within a wheel
Never ending or beginning
On an ever-spinning reel
As the images unwind
Like the circles that you find
In the windmills of your mind.

 

[Mister]

 

[kalis]

 

[kalis]

 

[kalis]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Kami]

Ne osudjuj me... Ni za grube reci, ni za preke poglede.... Svakome se los dan omakne...Ja nisam savrsena... Ne zelim da budem... Znam da se radujem, ali i da se ljutim.... Ponekad puno pricam, a ponekad samo cutim... Nauci da slusas moju tisinu... Znam da Ti to mozes... Ako me volis, volis sve sto je u meni... Sve moje mane i vrline... Ne idealizuj me...Ja nisam princeza iz nekog romana.... Ja sam zena koja voli, sa puno vrlina i puno mana..

 

[Kami]

 

[Mister]

 

[Zelena milja]

 

[Tea]

 

[*pustinjakinja]

Бранко Миљковић – ИЗМЕЂУ ДВА ДАНА​

I
Прошла је поред куће где се пали светлост пије млеко и спава и оставила на тротоару своје стопе као клавирске дирке од тада носим на уснама пољубац велики ко њено чело и смишљам реч која ће је пронаћи и препознати

II
родио сам се од јутрос упркос свим подацима о мени а ипак сам старији од јутра и од сутра и нисам заборавио ништа што је било пре мога рођења и сећам се свега што је било после моје смрти и нисам крив ни за шта што се десило јуче

III
кажем
ћутим
изговорена реч стоји насупрот мени
оптужује ме
насмејем се
реч се враћа постиђена у моја уста
моје ме речи не препознају

IV
волео сам је
а срео сам је на тротоару
онога јутра кад сам се родио
и било ми је криво што је она постојала и јуче

V
јуче је оно што је било давно
јуче је оно што је било пре 24 часа
јуче је оно што никада није било
јуче је све оно што је било и није било прије 24 часа

сутра је оно што ће бити ко зна када
сутра је оно што ће бити после 24 часа
сутра је оно што никада неће бити
сутра је све оно што ће бити и неће бити после 24 часа

данас је окамењено време између јуче и сутра
данас једина сметња да буде сутра
камено данас кога упорно разбијају откуцаји часовника
часовник на зиду је једина савест

 

[Rusalka]

 

[tetkaD]

Priča o tebi​

19.08.2018

Igor Čobanović



Odakle god da počnem priču o tebi, ona se nikada ne završava. Kod mene sve brzo prolazi, samo ti traješ, evo već godinama. Par puta sam pokušao da te pošaljem u zaborav, ali uvek dobijem istu odbijenicu na kojoj piše da u zaborav ne primaju nezaboravne.
Brdo cipela sam potrošio lutajući ne bi li te negde usput zagubio, ali gde god sam pošao, ti si me tamo čekala. More reči sam potrošio na rečenice u kojima nema tebe i ne vredi, kako god ih da složim, na kraju mi ostanu samo dve reči. Nedostaješ mi.
Da, nedostaješ mi i to je moja najkraće napisana biografija. Na nekom od razgovara za posao, na pitanje šta umete da radite, ladno mogu reći da umem da te nemam. Ja sam doktorirao nemanje tebe, ali u tom nemanju imao sam te i previše, više i od onih što su te imali svako jutro na svom jastuku. Uvek si mi bila tu negde. Na dah od uzdaha, na otkucaj od srca i na tren od večnosti. Bila i ostala.
Ti si moja priča bez kraja ili beskrajna priča, kako god da je nazovem, proći će čini mi se i život, a ti ćeš i dalje trajati.
I zato, nigde ja više ne mrdam, jer besmisleno je bežati kada je svaki moj dolazak sebi zapravo odlazak tebi.

 

[Kami]

 

[Lady Moon]

Za Višnju i Višnjinog Višnju... Da vaš rod traje vekovima još...

 

[Mister]

 

[Zelena milja]

 

[Lady Moon]

 

[Kami]

 

[Tea]